Канонска посета Епископа Јустина Ратини код Краљева
Истинску радост Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа у срцима верног народа у Ратини, употпунио је Епископ жички Јустин својом канонском посетом Храму Светог Јована Крститеља у Ратини у 34. недељу по Духовима. На овом радосном молитвеном сабрању Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, старешина храма, протојереј Драган Туба и ђакон Стефан Симић. Народ се сабрао у великом броју да дочека и поздрави свог Владику Јустина, који се потрудио да у празничној беседи окрепи, оснажи и поучи народ ратинске парохије да живи поштујући Бога и светиње своје. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ Јустин се очинским речима обратио верном народу подсећајући нас да смо прославили велике празнике Господње – Његово Рођење, Обрезање и Крштење. Епископ је рекао: – Није богатство само по себи зло, него је зла људска привезаност за богатство, за имање, за ствари; и зле су и погубне страсти и пороци, које богатство омогућава и изазива, као: блуд, прождрљивост, пијанство, тврдичлук, разметање собом, самохвалисање, сујета, гордост, презирање и ниподаштавање сиромашних људи, богозаборав… Мало је оних који имају снаге да се одупру искушењима богатства и који могу да господаре својим богатством, а да не постану слуге и робови богатства. Ни сиромаштво, ни богатство нису сами по себи добри или лоши, већ је битан начин – како ће човек својом слободном вољом да употреби од Бога му поверена добра. Сваки човек који добије богатство, треба да схвати да му, пре свега, Господ даје како би могао још некоме нешто да пружи, и да би умножио то богатство за добро својих ближњих и ради спасења. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Храм је био испуњен верницима који су дошли да узму благослов од свог Епископа и да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши сјединивши се тако са Господом Животодавцем. На крају Свете Литургије Владика Јустин се још једном обратио верном народу изражавајући своју радост и захвалност због лепоте нашег храма, а поучио је верне речима: „да као што украшавате овај ваш дивни храм, тако исто треба да украшавате душе ваше“. Уследила је трпеза љубави на којој се старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић захвалио Епископу Јустину на указаној части и духовним благословима којима је паству почаствовао својим доласком. Чтец Трипо Данило Спахић
Подгорица: Радови на Православној гимназији и Цркви Светог Саве у пуном замаху
“Током маја мјесеца, према планираној динамици, ако Бог да, очекује се завршетак грубих радова на згради Православне гимназије Свети Сава и Цркве Светог Саве на Старом аеродрому у Подгорици”, казао је данас протојереј-ставрофор Далибор Милаковић гостујући у Јутарњем програму на Првој телевизији. На питање новинара када се може очекивати завршетак радова, прота Далибор је истакао да ће се уложити напор да то буде до Светога Саве наредне године те да је крајњи рок септембар 2025. године. Директор Православне гимназије “Свети Сава” Југослав Благојевић је казао за Прву телевизију да су за наставу, која се тренутно одвија у просторијама Светогерогијевског дома под Горицом, обезбијеђени максимални услови и подсјетио да се у овој школи реализује исти програм као и у свакој гимназији општег смјера у Црној Гори, уз додатак два вјерска предмета као изборна: Катихизис и Црквено појање са црквено-словенским језиком. Посебно је нагласио да ће по завршетку Православне гимназије ученици имати проходност на свим факултетима Универзитета у Црној Гори, региону па и шире. “Уз максималну пажњу према образовању, веома велики значај дајемо васпитању наших ученика, а кроз вјерске предмете и њиховом духовном узрастању. Сигуран сам да ће по завршетку школовања, из наше школе излазити прије свега добри људи, добри хришћани, прави светосавци”, казао је господин Благојевић, додавши да се у овој школи, по први пут у Црној Гори, реализује и пројекат који се тиче здравих стилова живота, који је са групом стручњака осмислио проф. др Веско Драшковић. Извор: Прва телевизија
Светосавско вече у Љигу
По благослову Епископа жичког Г. Јустина Црквена општина Љиг је и ове године организовала 17. по реду Светосавско вече под називом „Светосавски дарови“ у недељу 28. јануара 2024. г. у Љигу. Давне 2006. године љишка црква је организовала прво светосавско вече под овим називом „Светосавски дарови“. Свих ових година карактер празничног сабрања у част Светога Саве није мењан; ово вече има три сегмента, замишљено је као Светосавска академија, Светосавски бал и донаторска вечера са циљем прикупљања прилога за грађевинске радове на храмовима у Љигу, Дићима и Ивановцима. У вечерњим часовима гости и званице су дочекани хлебом и сољу у ресторану „Видиковац“ у Љигу. Светосавска академија је почела у 19.00 ч. химном и тропаром Светом Сави. Програм је водио г. Драган Радовановић директор градске библиотеке у Љигу и ученица 2. разреда гимназије Милица Михаиловић. Старешина цркве је упутио поздравну реч, а потом су у програму наступили: вокална група са одсека етномузикологије на ФМУ у Београду, КУД „Љиг“, ученици СШ 1300 каплара у Љигу, плесна група младих из Љига. Плесни део програма је осмислила г-ђа Јована Каргановић, директорка вртића у Љигу. Историчар Немања Максимовић је говорио о два јубилеја, 220 година од сече кнезова и страдања Хаџи Ђере у Моравцима и 80 година од Светосавског конгреса одржаног у селу Ба. Својим кратким обраћањем најавио је др Немању Девића, научног сарадника са Института за савремену историју у Београду, који је одржао надахнуту светосавску беседу. Додељене су две новчане награде за два најбоља литерарна рада пристигла на Конкурс за најбоље светосавске радове који ЦО Љиг сваке године расписује за ученике СШ 1300 каплара у Љигу. За време вечере здравицу је одржао г. Зоран Јаковљевић, а потом је старешина цркве поделио прикладне поклоне онима који су изабрани кроз организовану лутрију. Вече је протекло у свечаној и радосној атмосфери којој су посебно допринели и чланови оркестра „Театар дур“ из Чачка. Светолик Марковић, протојереј-ставрофор
Савиндан у Горњем Милановцу
У суботу 27. jануара 2024. године, када наша Црква прославља празник Савиндан, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу. Свештенство и верни народ су у великој духовној радости дочекали свога Епископа. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник таковски, протојереј Драган Ђорем, старешина храма, протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали: ипођакон Дејан Камиџорац, Бојан Милошевић, вероучитељ Милорад Васиљевић и Димитрије Ђорем. Лепоти богослужења допринео је својим умилним гласом протопсалт Иван Трајковић. Након Свете Литургије, Преосвећени Владика је са свештенством, управом града и верним народом осветио и пререзао славски колач и жито. Потом, Епископ је, инспирисан ликом и делом Светог Саве, упутио надахнуте речи верном нероду. „Све што је могао један човек добро да сабере у себе то је Свети Сава учинио“, биле су уводне речи Епископа. Особито је празник честитао деци, али је и истакао да смо сви ми деца и ученици: „Сви ми учимо, и треба да учимо, али и да растемо у меру висине раста Христова.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Владика је са децом отпевао химну Светом Сави и са љубављу саслушао дечије рецитације. Дечију радост су употпунили светосавски пакетићи које је припремило братство храма. На позив старешине оца Миодрага Анђелића, и овогодишњих домаћина Бранислава и Иване Алексић, верни народ је са својим Епископом и свештенством приступио трпези љубави. Старешина храма се обратио и захвалио Владики што је увеличао радост овог празника. Поздравио је председника општине, господина Дејана Ковачевића – коме се захвалио на свесрдној подршци и помоћи црквеној општини. Након трпезе љубави, Епископ Јустин се са благословом опростио од свештенства и верног народа. Вероучитељ Милорад Васиљевић
У краљевачкој Библиотеци приређен програм “Од принца до монаха“
ДЕТАЉНИЈЕ…
Светосавска академија у Ужицу
У сусрет празнику Савиндан и поводом два велика јубилеја Цркве Светог великомученика Георгија и ужичке Гимназије, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, одржана је Светосавска академија у Народном позоришту у Ужицу. У организацији Храма Светог Великомученика Георгија, који ове године слави 180 година постојања и Ужичке Гимназије, која обележава 185 година од оснивања и поноси се чињеницом да је једна од пет најстаријих образовних институција у Србији, у Народном позоришту је уприличена дводневна Светосавска академија. Првог дана Академије наступили су хорови Цркве Светог Георгија, Ужичке Гимназије, Цркве из Мачката и Златиборске виле. Садржај су употпуниле етно секције Музичке школе из Ужица и Цркве Светог Георгија. Другог дана свечаност је почела химном Светом Сави а потом је Светосавску беседу произнео ђакон Бојан Мијаиловић. У њој је истакао да је Свети Сава печат наше историје, мера наше смислености, жива опомена у векове векова, живо врело нашег духовног и националног идентитета са којег се напајамо пуних осам векова. Навео је да је Божијим домостројем Савиндан празник који се слави неколико дана после Богојављења, празника када се Бог објавио као Света Заједница. Тиме нам је указано да је остваривање спасења и целовитости нашег бића могуће само у заједници, са Богом кроз Цркву, у породици, са пријатељима… Тако нас и Свети Сава сабира да у заједници пренесемо деци поруку да нема раскошне крошње без јаког и здравог корена и да имамо велику одговорност да потомке усмеримо ка путу којим су ходили наши славни преци који су нам омогућили да се и даље поносно позивамо на светосавски етос живљења и постојања. Уз присуство великог броја свештенослужитеља Ужичких Цркава, координатора за Верску наставу Епархије жичке, протојереја Новице Благојевића, градоначелнице града Ужица, госпође Јелене Раковић – Радивојевић, директора основних и средњих школа, родитеља, ученика и верног народа, отац Новица је уручио Светосавске захвалнице и књиге најбољим и највреднијим ученицима који су се истакли у раду предмета који се учи у учионицама а полаже у животу. Посебне похвале су упућене ученицима основне школе „Нада Матић“ и Ужичке Гимназије који су извели представе „Мој јунак – Свети Сава“ и „Задужбинаримо“ уз менторство вероучитеља Јанка Божовића, Силвије Аћимовић, уз подршку Радоша Батаковића и Ненада Вукајловића. Несебичну помоћ је пружио глумац Народног позоришта, Хаџи Немања Јовановић и његова супруга, Хаџи Бојана Јовановић, која је писала сценарио за другопоменуту представу. Организатор је изразио задовољство реализацијом дводневне свечаности уз наду да ће остварити континуитет у наредним годинама и да ће Светосавска Академија прерасти у традицију уз захвалност сви учесницима који су допринели да на скроман начин изразимо захвалност оном који је своју младост похранио у карејској келији а нама омогућио да у живот вечни ходамо поучени његовим смерницама. Ђакон Бојан Мијаиловић
Прослава храмовне славе на Савинцу
Црква Светог Саве на Савинцу је православна црква у Шаранима, подигнута је 1819. године и води се као споменик културе. Црква је подигнута недалеко од места где се верује да је био истоимени средњовековни манастир, а њен ктитор је кнез Милош Обреновић. У крипти цркве се налазе мошти ћерке Вука Стефановића Караџића, Мине Караџић Вукомановић. За цркву су везане многе легенде, од којих једна говори томе како је некада, давно, Свети Сава пролазио туда, те тада за собом оставио у камену траг копита свог коња. Ту се налази лековити извор Светог Саве, који је он благословио. Црква Светог Саве на Савинцу прославила је данас своју храмовну славу, првог српског Архиепископа и учитеља Светог Саву. Прослава је започета Светом Литургијом, на којој су у великом броју својом рецитацијом и певањем улепшала деца са парохије. После резања славског колача, уприличена је трпеза љубави коју је припремио овогодишњи домаћин заједно са Црквеном Општином Савинац. Уз велики број верника и причасника, прославили смо храмовну славу. Протонамесник Александар Пејовић
Савиндан у Сирчи 2024.
Школска слава, Свети Сава, и ове године је свечано прослављена у селу Сирчи, најпре литургијским сабрањем у Храму Светог пророка Илије, а потом у ОШ ,,Јован Цвијић“. У цркви препуној мештана, родитеља и деце свих узраста, Свету Литургију служио је јереј Стефан Медар. На велику духовну радост, ученици су заједно са својим вероучитељем активно учествовали на Светој Литургији, изговарајући молитву Оче Наш, Символ Вере и певајући Светосавску химну. Да радост буде још већа, већина њих је заједно са својим вероучитељем приступила Светој Чаши. По завршетку Божанствене Литургије, предшколска деца и ђаци ОШ ,,Јован Цвијић“ остала су у храму, казивајући и певајући стихове о Светом Сави. За свој труд, деца су и ове године традиционално награђена пакетићима, захваљујући добротвору и мештанину, Александру Радосављевићу. Након доделе пакетића у храму, уследило је освећење славског колача у холу школе и светосавска приредба, у изведби ученика свих разреда и предшколске деце. Директор школе Иван Радосављевић честитао је празник свима присутнима и искористио прилику да подели награде појединим колегама за изузетан труд и допринос у послу. Поред наставника и ученика, свечаности су присуствовали и родитељи, мештани села Сирча и Опланићи, који су употпунили данашњу прославу. За присутне припремљено је пригодно послужење. “Старији су занемогли, срцем својим отежали, а деца су химне Теби, понајлепше испојали. И за њих се, Боже, молим: Дај им, Боже, снаге нове! Да обнове цркву српску, Твоју славу на векове.“(Свети Николај Жички) Вероучитељ Филип Зеленовић
Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Од принца до монаха“
Бити господар или слуга, прихватити се престола или манастира, брака или монаштва, богатства или сиромаштва…? Најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање је био пред великом животном дилемом. Требало је тада донети одлуку која ће суштински одредити његов животни пут, a можда и пут целог једног народа!? Међутим, као да је одлука већ била донета, јер „када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи, пак, његови, осећајући готово безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гледаху, а и велможе њихове са њима говораху да ће он бити најбољи међу браћом својом. Бејаше и дете благообразно и весело душом, и напредоваше у учењу, и изазиваше дивљење својим разумом и детињем узрасту, тако да су сви говорили: Ово ће бити неко ново знамење“! (Житије Светог Саве – Теодосије). То је био наговештај да ће најзнаменитије знамење српске историје бити управо Растко Немањић, касније Архиепископ Сава. Ако је Стефан Немања и имао намеру да престо уступи најмлађем сину, онда је оно што се десило потпуно осујетило његов план, јер је „богодани божаствени младић увек у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога“ (Житије Светог Саве – Теодосије). Као принц је имао све што би младић његових година пожелео, али то није било оно што је желео. Побегавши на Свету Гору и примивши монашки образ у руском манастиру Светог Пантелејмона као да је нашао оно што је тражио, захваливши Богу речима псалмопојца Давида: „Испунио си жељу срца мојега!“. Иако је Свети Сава био први српски архиепископ, просветитељ, писац, градитељ, помиритељ браће и свег народа, нашим песницима је ипак остао најинтересантнији као млади принц који постаје монах. „Престо га је чек`о – он га није хтео…“; „…одоре царске од златнога веза заувек је скинуо“; „презрео је царске дворе, царску круну и порфиру, светлост је потражио у скромноме манастиру“; „гладан и жедан светости напустио је земљу и своје и себе…“. Напустио је жељу оца свога и себе као владара и отишао да служи у светогорским светињама. Тако служећи, припремао се за повратак себи и својима, али више не као принц Растко, већ као монах Сава. Ово, крајње неочекивано, Растково опредељење је постало јединица мере којом су своје одлуке одмеравали сви остали Немањићи, али и многи други Срби пред великим и тешким искушењима. Саобразно томе, руковођен светосавском логиком, Свети кнез Лазар није одлучивао „да ли ће ићи у (Косовску) битку по томе каква је сила која га прати, него по томе колику (светосавску) светињу брани“, јер „земаљско је за малена царство, а Небеско увек и до века!” Савине речи из Карејског типика нам откривају каква се тада духовна борба водила у његовој души, али и шта је у тој борби пресудило: „Сваки који хоће да се спасе треба да се подвизава, да иде уским и тесним путем. Стога и ја, од свих последњи и грешнији, свагда слаб и тром за подвизавање духовно, дошавши у Свету Гору нађох богоизабрана светила где на разне начине хитају на подвиг духовни“. Након примања монашког пострига, Сава преко војводе, по речима његовог животописца Теодосија, поручује родитељима: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула, него боље да Бога молите, не бих ли како молитвама вашим добро свршио трку моју на коју изиђох“. Чини се како је Свети Сава сва величанствена дела за наш народ учинио тек успут, ходећи по том свом уском и тесном путу, трудећи се тешким подвигом да добро и успешно истрчи духовну трку за коју се одлучио. У тој трци није било других такмичара од којих је требао бити бољи, циљ је био бити бољи од самога себе. Такву трку је Свети Сава, као прави духовни атлета, истрчао до краја, примивши победнички венац од самог Господа. Он у своме Писму игуману Спиридону позива и нас да започнемо ту духовну трку и опомиње нас „да не изађемо из (…) његовог завета“, а онда нас упућује на то да је чување душе највећи завет који нам оставља, јер „ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, која је корист!?“ Његове записане поуке надилазе време у којем је живео. Реченице које проналазимо у његовим делима би могли, баш онакве какве их је тада записао, упутити и данас као најуниверзалније јеванђелске поруке мира, љубави и сваке позитивне вредности коју је цивилизација до сада препознала. Оне су такве као да их је наменио управо нама и управо данас када су нам мир, љубав и слога најпотребнији. Стога, ако би Светитеља Саву упитали како се треба односити према духовној и световној власти, он би нам врло јасно одговорио да се „Бога бојимо, цара поштујемо, просвећујући цркве, да и оне нас просвете, епископе да слушамо, јереје имајући у част и према монашкоме чину имајући смерност, да се моле за нас“ (Житије Светог Симеона, Свети Сава). Ако би га, пак, упитали какви морамо бити једни према другима, Свети отац наш би нам кроз исписане редове Хиландарског типика поручио да „један према другоме гајимо јединство и љубав, чувајући мир, (…) једни друге утврђујући, упућујући, тешећи, подижући, поучавајући једни друге на подстицање љубави и добрих дела, и на све што је добро, што је спасоносно, што је врлина, што је похвално“. Дакле, градећи, мирећи, пишући, служећи, Свети Сава је свему претпостављао, увек и свуда подсећао и молио, да се „положивши сву наду на Бога, држимо пре свега праве вере Његове“ (Жичка беседа Светога Саве о правој вери). Нада у Бога и држање праве вере је у самој сржи светосавског просветитељства и уједно је неизоставна премиса сваког дела Светог Саве и сваке његове поруке. Стога, имајући дела Светога Саве као стубове нашег духовног, али и народног бића, а поуке Савине као снагу на његовом путу „кренимо и ми Савиним стопама, ка Савином извору на Савином врху, јер за нас другог пута и нема“ (Матија Бећковић). Владимир Грујић, вероучитељ Извор: Ибарске Новости, рубрика „Жички благовесник“ петак, 26. јануар 2024. године
Канонска посета Епископа Јустина Ратини код Краљева
Истинску радост Васкрсења Господа и Спаса нашега Исуса Христа у срцима верног народа у Ратини, употпунио је Епископ жички Јустин својом канонском посетом Храму Светог Јована Крститеља у Ратини у 34. недељу по Духовима. На овом радосном молитвеном сабрању Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, старешина храма, протојереј Драган Туба и ђакон Стефан Симић. Народ се сабрао у великом броју да дочека и поздрави свог Владику Јустина, који се потрудио да у празничној беседи окрепи, оснажи и поучи народ ратинске парохије да живи поштујући Бога и светиње своје. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ Јустин се очинским речима обратио верном народу подсећајући нас да смо прославили велике празнике Господње – Његово Рођење, Обрезање и Крштење. Епископ је рекао: – Није богатство само по себи зло, него је зла људска привезаност за богатство, за имање, за ствари; и зле су и погубне страсти и пороци, које богатство омогућава и изазива, као: блуд, прождрљивост, пијанство, тврдичлук, разметање собом, самохвалисање, сујета, гордост, презирање и ниподаштавање сиромашних људи, богозаборав… Мало је оних који имају снаге да се одупру искушењима богатства и који могу да господаре својим богатством, а да не постану слуге и робови богатства. Ни сиромаштво, ни богатство нису сами по себи добри или лоши, већ је битан начин – како ће човек својом слободном вољом да употреби од Бога му поверена добра. Сваки човек који добије богатство, треба да схвати да му, пре свега, Господ даје како би могао још некоме нешто да пружи, и да би умножио то богатство за добро својих ближњих и ради спасења. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Храм је био испуњен верницима који су дошли да узму благослов од свог Епископа и да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верног народа приступио је Светој Чаши сјединивши се тако са Господом Животодавцем. На крају Свете Литургије Владика Јустин се још једном обратио верном народу изражавајући своју радост и захвалност због лепоте нашег храма, а поучио је верне речима: „да као што украшавате овај ваш дивни храм, тако исто треба да украшавате душе ваше“. Уследила је трпеза љубави на којој се старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић захвалио Епископу Јустину на указаној части и духовним благословима којима је паству почаствовао својим доласком. Чтец Трипо Данило Спахић
Подгорица: Радови на Православној гимназији и Цркви Светог Саве у пуном замаху
“Током маја мјесеца, према планираној динамици, ако Бог да, очекује се завршетак грубих радова на згради Православне гимназије Свети Сава и Цркве Светог Саве на Старом аеродрому у Подгорици”, казао је данас протојереј-ставрофор Далибор Милаковић гостујући у Јутарњем програму на Првој телевизији. На питање новинара када се може очекивати завршетак радова, прота Далибор је истакао да ће се уложити напор да то буде до Светога Саве наредне године те да је крајњи рок септембар 2025. године. Директор Православне гимназије “Свети Сава” Југослав Благојевић је казао за Прву телевизију да су за наставу, која се тренутно одвија у просторијама Светогерогијевског дома под Горицом, обезбијеђени максимални услови и подсјетио да се у овој школи реализује исти програм као и у свакој гимназији општег смјера у Црној Гори, уз додатак два вјерска предмета као изборна: Катихизис и Црквено појање са црквено-словенским језиком. Посебно је нагласио да ће по завршетку Православне гимназије ученици имати проходност на свим факултетима Универзитета у Црној Гори, региону па и шире. “Уз максималну пажњу према образовању, веома велики значај дајемо васпитању наших ученика, а кроз вјерске предмете и њиховом духовном узрастању. Сигуран сам да ће по завршетку школовања, из наше школе излазити прије свега добри људи, добри хришћани, прави светосавци”, казао је господин Благојевић, додавши да се у овој школи, по први пут у Црној Гори, реализује и пројекат који се тиче здравих стилова живота, који је са групом стручњака осмислио проф. др Веско Драшковић. Извор: Прва телевизија
Светосавско вече у Љигу
По благослову Епископа жичког Г. Јустина Црквена општина Љиг је и ове године организовала 17. по реду Светосавско вече под називом „Светосавски дарови“ у недељу 28. јануара 2024. г. у Љигу. Давне 2006. године љишка црква је организовала прво светосавско вече под овим називом „Светосавски дарови“. Свих ових година карактер празничног сабрања у част Светога Саве није мењан; ово вече има три сегмента, замишљено је као Светосавска академија, Светосавски бал и донаторска вечера са циљем прикупљања прилога за грађевинске радове на храмовима у Љигу, Дићима и Ивановцима. У вечерњим часовима гости и званице су дочекани хлебом и сољу у ресторану „Видиковац“ у Љигу. Светосавска академија је почела у 19.00 ч. химном и тропаром Светом Сави. Програм је водио г. Драган Радовановић директор градске библиотеке у Љигу и ученица 2. разреда гимназије Милица Михаиловић. Старешина цркве је упутио поздравну реч, а потом су у програму наступили: вокална група са одсека етномузикологије на ФМУ у Београду, КУД „Љиг“, ученици СШ 1300 каплара у Љигу, плесна група младих из Љига. Плесни део програма је осмислила г-ђа Јована Каргановић, директорка вртића у Љигу. Историчар Немања Максимовић је говорио о два јубилеја, 220 година од сече кнезова и страдања Хаџи Ђере у Моравцима и 80 година од Светосавског конгреса одржаног у селу Ба. Својим кратким обраћањем најавио је др Немању Девића, научног сарадника са Института за савремену историју у Београду, који је одржао надахнуту светосавску беседу. Додељене су две новчане награде за два најбоља литерарна рада пристигла на Конкурс за најбоље светосавске радове који ЦО Љиг сваке године расписује за ученике СШ 1300 каплара у Љигу. За време вечере здравицу је одржао г. Зоран Јаковљевић, а потом је старешина цркве поделио прикладне поклоне онима који су изабрани кроз организовану лутрију. Вече је протекло у свечаној и радосној атмосфери којој су посебно допринели и чланови оркестра „Театар дур“ из Чачка. Светолик Марковић, протојереј-ставрофор
Савиндан у Горњем Милановцу
У суботу 27. jануара 2024. године, када наша Црква прославља празник Савиндан, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу. Свештенство и верни народ су у великој духовној радости дочекали свога Епископа. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник таковски, протојереј Драган Ђорем, старешина храма, протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали: ипођакон Дејан Камиџорац, Бојан Милошевић, вероучитељ Милорад Васиљевић и Димитрије Ђорем. Лепоти богослужења допринео је својим умилним гласом протопсалт Иван Трајковић. Након Свете Литургије, Преосвећени Владика је са свештенством, управом града и верним народом осветио и пререзао славски колач и жито. Потом, Епископ је, инспирисан ликом и делом Светог Саве, упутио надахнуте речи верном нероду. „Све што је могао један човек добро да сабере у себе то је Свети Сава учинио“, биле су уводне речи Епископа. Особито је празник честитао деци, али је и истакао да смо сви ми деца и ученици: „Сви ми учимо, и треба да учимо, али и да растемо у меру висине раста Христова.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Владика је са децом отпевао химну Светом Сави и са љубављу саслушао дечије рецитације. Дечију радост су употпунили светосавски пакетићи које је припремило братство храма. На позив старешине оца Миодрага Анђелића, и овогодишњих домаћина Бранислава и Иване Алексић, верни народ је са својим Епископом и свештенством приступио трпези љубави. Старешина храма се обратио и захвалио Владики што је увеличао радост овог празника. Поздравио је председника општине, господина Дејана Ковачевића – коме се захвалио на свесрдној подршци и помоћи црквеној општини. Након трпезе љубави, Епископ Јустин се са благословом опростио од свештенства и верног народа. Вероучитељ Милорад Васиљевић
У краљевачкој Библиотеци приређен програм “Од принца до монаха“
ДЕТАЉНИЈЕ…
Светосавска академија у Ужицу
У сусрет празнику Савиндан и поводом два велика јубилеја Цркве Светог великомученика Георгија и ужичке Гимназије, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, одржана је Светосавска академија у Народном позоришту у Ужицу. У организацији Храма Светог Великомученика Георгија, који ове године слави 180 година постојања и Ужичке Гимназије, која обележава 185 година од оснивања и поноси се чињеницом да је једна од пет најстаријих образовних институција у Србији, у Народном позоришту је уприличена дводневна Светосавска академија. Првог дана Академије наступили су хорови Цркве Светог Георгија, Ужичке Гимназије, Цркве из Мачката и Златиборске виле. Садржај су употпуниле етно секције Музичке школе из Ужица и Цркве Светог Георгија. Другог дана свечаност је почела химном Светом Сави а потом је Светосавску беседу произнео ђакон Бојан Мијаиловић. У њој је истакао да је Свети Сава печат наше историје, мера наше смислености, жива опомена у векове векова, живо врело нашег духовног и националног идентитета са којег се напајамо пуних осам векова. Навео је да је Божијим домостројем Савиндан празник који се слави неколико дана после Богојављења, празника када се Бог објавио као Света Заједница. Тиме нам је указано да је остваривање спасења и целовитости нашег бића могуће само у заједници, са Богом кроз Цркву, у породици, са пријатељима… Тако нас и Свети Сава сабира да у заједници пренесемо деци поруку да нема раскошне крошње без јаког и здравог корена и да имамо велику одговорност да потомке усмеримо ка путу којим су ходили наши славни преци који су нам омогућили да се и даље поносно позивамо на светосавски етос живљења и постојања. Уз присуство великог броја свештенослужитеља Ужичких Цркава, координатора за Верску наставу Епархије жичке, протојереја Новице Благојевића, градоначелнице града Ужица, госпође Јелене Раковић – Радивојевић, директора основних и средњих школа, родитеља, ученика и верног народа, отац Новица је уручио Светосавске захвалнице и књиге најбољим и највреднијим ученицима који су се истакли у раду предмета који се учи у учионицама а полаже у животу. Посебне похвале су упућене ученицима основне школе „Нада Матић“ и Ужичке Гимназије који су извели представе „Мој јунак – Свети Сава“ и „Задужбинаримо“ уз менторство вероучитеља Јанка Божовића, Силвије Аћимовић, уз подршку Радоша Батаковића и Ненада Вукајловића. Несебичну помоћ је пружио глумац Народног позоришта, Хаџи Немања Јовановић и његова супруга, Хаџи Бојана Јовановић, која је писала сценарио за другопоменуту представу. Организатор је изразио задовољство реализацијом дводневне свечаности уз наду да ће остварити континуитет у наредним годинама и да ће Светосавска Академија прерасти у традицију уз захвалност сви учесницима који су допринели да на скроман начин изразимо захвалност оном који је своју младост похранио у карејској келији а нама омогућио да у живот вечни ходамо поучени његовим смерницама. Ђакон Бојан Мијаиловић
Прослава храмовне славе на Савинцу
Црква Светог Саве на Савинцу је православна црква у Шаранима, подигнута је 1819. године и води се као споменик културе. Црква је подигнута недалеко од места где се верује да је био истоимени средњовековни манастир, а њен ктитор је кнез Милош Обреновић. У крипти цркве се налазе мошти ћерке Вука Стефановића Караџића, Мине Караџић Вукомановић. За цркву су везане многе легенде, од којих једна говори томе како је некада, давно, Свети Сава пролазио туда, те тада за собом оставио у камену траг копита свог коња. Ту се налази лековити извор Светог Саве, који је он благословио. Црква Светог Саве на Савинцу прославила је данас своју храмовну славу, првог српског Архиепископа и учитеља Светог Саву. Прослава је започета Светом Литургијом, на којој су у великом броју својом рецитацијом и певањем улепшала деца са парохије. После резања славског колача, уприличена је трпеза љубави коју је припремио овогодишњи домаћин заједно са Црквеном Општином Савинац. Уз велики број верника и причасника, прославили смо храмовну славу. Протонамесник Александар Пејовић
Савиндан у Сирчи 2024.
Школска слава, Свети Сава, и ове године је свечано прослављена у селу Сирчи, најпре литургијским сабрањем у Храму Светог пророка Илије, а потом у ОШ ,,Јован Цвијић“. У цркви препуној мештана, родитеља и деце свих узраста, Свету Литургију служио је јереј Стефан Медар. На велику духовну радост, ученици су заједно са својим вероучитељем активно учествовали на Светој Литургији, изговарајући молитву Оче Наш, Символ Вере и певајући Светосавску химну. Да радост буде још већа, већина њих је заједно са својим вероучитељем приступила Светој Чаши. По завршетку Божанствене Литургије, предшколска деца и ђаци ОШ ,,Јован Цвијић“ остала су у храму, казивајући и певајући стихове о Светом Сави. За свој труд, деца су и ове године традиционално награђена пакетићима, захваљујући добротвору и мештанину, Александру Радосављевићу. Након доделе пакетића у храму, уследило је освећење славског колача у холу школе и светосавска приредба, у изведби ученика свих разреда и предшколске деце. Директор школе Иван Радосављевић честитао је празник свима присутнима и искористио прилику да подели награде појединим колегама за изузетан труд и допринос у послу. Поред наставника и ученика, свечаности су присуствовали и родитељи, мештани села Сирча и Опланићи, који су употпунили данашњу прославу. За присутне припремљено је пригодно послужење. “Старији су занемогли, срцем својим отежали, а деца су химне Теби, понајлепше испојали. И за њих се, Боже, молим: Дај им, Боже, снаге нове! Да обнове цркву српску, Твоју славу на векове.“(Свети Николај Жички) Вероучитељ Филип Зеленовић
Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Од принца до монаха“
Бити господар или слуга, прихватити се престола или манастира, брака или монаштва, богатства или сиромаштва…? Најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање је био пред великом животном дилемом. Требало је тада донети одлуку која ће суштински одредити његов животни пут, a можда и пут целог једног народа!? Међутим, као да је одлука већ била донета, јер „када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи, пак, његови, осећајући готово безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гледаху, а и велможе њихове са њима говораху да ће он бити најбољи међу браћом својом. Бејаше и дете благообразно и весело душом, и напредоваше у учењу, и изазиваше дивљење својим разумом и детињем узрасту, тако да су сви говорили: Ово ће бити неко ново знамење“! (Житије Светог Саве – Теодосије). То је био наговештај да ће најзнаменитије знамење српске историје бити управо Растко Немањић, касније Архиепископ Сава. Ако је Стефан Немања и имао намеру да престо уступи најмлађем сину, онда је оно што се десило потпуно осујетило његов план, јер је „богодани божаствени младић увек у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога“ (Житије Светог Саве – Теодосије). Као принц је имао све што би младић његових година пожелео, али то није било оно што је желео. Побегавши на Свету Гору и примивши монашки образ у руском манастиру Светог Пантелејмона као да је нашао оно што је тражио, захваливши Богу речима псалмопојца Давида: „Испунио си жељу срца мојега!“. Иако је Свети Сава био први српски архиепископ, просветитељ, писац, градитељ, помиритељ браће и свег народа, нашим песницима је ипак остао најинтересантнији као млади принц који постаје монах. „Престо га је чек`о – он га није хтео…“; „…одоре царске од златнога веза заувек је скинуо“; „презрео је царске дворе, царску круну и порфиру, светлост је потражио у скромноме манастиру“; „гладан и жедан светости напустио је земљу и своје и себе…“. Напустио је жељу оца свога и себе као владара и отишао да служи у светогорским светињама. Тако служећи, припремао се за повратак себи и својима, али више не као принц Растко, већ као монах Сава. Ово, крајње неочекивано, Растково опредељење је постало јединица мере којом су своје одлуке одмеравали сви остали Немањићи, али и многи други Срби пред великим и тешким искушењима. Саобразно томе, руковођен светосавском логиком, Свети кнез Лазар није одлучивао „да ли ће ићи у (Косовску) битку по томе каква је сила која га прати, него по томе колику (светосавску) светињу брани“, јер „земаљско је за малена царство, а Небеско увек и до века!” Савине речи из Карејског типика нам откривају каква се тада духовна борба водила у његовој души, али и шта је у тој борби пресудило: „Сваки који хоће да се спасе треба да се подвизава, да иде уским и тесним путем. Стога и ја, од свих последњи и грешнији, свагда слаб и тром за подвизавање духовно, дошавши у Свету Гору нађох богоизабрана светила где на разне начине хитају на подвиг духовни“. Након примања монашког пострига, Сава преко војводе, по речима његовог животописца Теодосија, поручује родитељима: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула, него боље да Бога молите, не бих ли како молитвама вашим добро свршио трку моју на коју изиђох“. Чини се како је Свети Сава сва величанствена дела за наш народ учинио тек успут, ходећи по том свом уском и тесном путу, трудећи се тешким подвигом да добро и успешно истрчи духовну трку за коју се одлучио. У тој трци није било других такмичара од којих је требао бити бољи, циљ је био бити бољи од самога себе. Такву трку је Свети Сава, као прави духовни атлета, истрчао до краја, примивши победнички венац од самог Господа. Он у своме Писму игуману Спиридону позива и нас да започнемо ту духовну трку и опомиње нас „да не изађемо из (…) његовог завета“, а онда нас упућује на то да је чување душе највећи завет који нам оставља, јер „ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, која је корист!?“ Његове записане поуке надилазе време у којем је живео. Реченице које проналазимо у његовим делима би могли, баш онакве какве их је тада записао, упутити и данас као најуниверзалније јеванђелске поруке мира, љубави и сваке позитивне вредности коју је цивилизација до сада препознала. Оне су такве као да их је наменио управо нама и управо данас када су нам мир, љубав и слога најпотребнији. Стога, ако би Светитеља Саву упитали како се треба односити према духовној и световној власти, он би нам врло јасно одговорио да се „Бога бојимо, цара поштујемо, просвећујући цркве, да и оне нас просвете, епископе да слушамо, јереје имајући у част и према монашкоме чину имајући смерност, да се моле за нас“ (Житије Светог Симеона, Свети Сава). Ако би га, пак, упитали какви морамо бити једни према другима, Свети отац наш би нам кроз исписане редове Хиландарског типика поручио да „један према другоме гајимо јединство и љубав, чувајући мир, (…) једни друге утврђујући, упућујући, тешећи, подижући, поучавајући једни друге на подстицање љубави и добрих дела, и на све што је добро, што је спасоносно, што је врлина, што је похвално“. Дакле, градећи, мирећи, пишући, служећи, Свети Сава је свему претпостављао, увек и свуда подсећао и молио, да се „положивши сву наду на Бога, држимо пре свега праве вере Његове“ (Жичка беседа Светога Саве о правој вери). Нада у Бога и држање праве вере је у самој сржи светосавског просветитељства и уједно је неизоставна премиса сваког дела Светог Саве и сваке његове поруке. Стога, имајући дела Светога Саве као стубове нашег духовног, али и народног бића, а поуке Савине као снагу на његовом путу „кренимо и ми Савиним стопама, ка Савином извору на Савином врху, јер за нас другог пута и нема“ (Матија Бећковић). Владимир Грујић, вероучитељ Извор: Ибарске Новости, рубрика „Жички благовесник“ петак, 26. јануар 2024. године