Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Јеванђеље по Лазару“
Дан Светог Вита (Вид- Видовдан), ранохришћанског мученика из IV века, и не би био толико познат у Срба да се управо 28/15. јуна, дана када је његово име уписано у календар Цркве, 1389. године није десила чувена Косовска битка и страдање српске војске предвођене кнезом Лазаром. Историчар уметности, академик Миодраг Марковић, у свом раду „Култ светог Вита код Срба у средњем веку“ на један врло темељан и научан начин, позивајући се на бројне хагиографске и историографске доказе, истиче да је Видовдан у тесној вези са традицијом прослављања сицилијанског мученика Светог Вида, и да је био присутан у Срба још од XII века, јер име овог светог дечака налазимо у месецослову Мирослављевог јеванђеља. Такође, у фирентинском одговору на изгубљено писмо краља Твртка I, упућено пoсле Косовске битке у Фиренцу, наводи се како је „блажен и дан онај и спомен часан и гласовит на блаженога Вида Пресветога, мученика, у који је било дато да надвладан буде онај најсуровији душманин“. Кроз дирљиву причу о оцу који је презирао хришћанство и сину – Светом мученику Виту – се види и посведочује вера овог дванаестогодишњег дечака услед које је дошао до земне смрти и вечног живота. На исти начин и Свети кнез Лазар, својим опредељењем и мученичким страдањем, завештава српском народу опредељење за Царство Божије. Дакле, треба најпре имати на уму да српски народ не велича пораз у Косовској битци, већ опредељење кнеза Лазара, које се није ни мало разликовало од опредељења страдалног дечака Вида са Сицилије. Пред обојицом ових мученика Христових је био избор. Лазар је могао да се определи за земно царство, а дечак Вид је могао да послуша свог оца Гиласа, многобошца, који га је молио да се одрекне Христа и спасе себе мученичког страдања. Ни један ни други се изгледа нису ни једног тренутка двоумили. Кнез Лазар се пре посечења, не желећи за себе да тражи слободу, помолио овако: „Створитељу мој, Који судиш знане и незнане грехе наше, Теби вапијем и Теби се молим: опрости ми све што сам пропустио учинити по светој вољи Твојој, и спаси овај народ мој, или боље рећи не мој него Твој народ, Господе!“ Изгледа не случајно, а након страшног мучења због хришћанског вероисповедања у време цара Диоклецијана, пре него што ће предати душу своју у Божије руке, и сицилијански дечак Вид се последњи пут обратио присутним хришћанима речима: „Браћо, по одласку (на онај свет), молићу за вас Господа да добијете све што иштете за ваше спасење“! Спасење душе и Царство Небеско је за обојицу ових светих мученика била мера опредељења и уједно крајње жељена победа у свакој животној битци коју су војевали, па и у овој последњој. Важно је знати да Свети кнез Лазар није кренуо у самоубилачки бој, већ се одлучио супротставити се „владавини Исмаилћана“, а ако у томе не успе, како пише у својој Похвали монахиња Јефимија, „одлучио се онда да остави трошну висину земаљског господства и обагрити се крвљу својом и сјединити се са војницима Цара Небескога“. Ово „свето Лазарево опредељење“ учинило је да славна Косовска битка, након које је завршен блистави немањићки период, а српски народ пао у турско ропство, буде уздигнута до небеса. Управо због тога, као што се историја мери до Христа и од Христа, сва историја српског народа, чак и она која ће се тек десити, стала је у три циклуса: преткосовски, косовски и покосовски. Положен завет мученика косовског Лазара представља живи библијски завет српског народа, како примећује историчар Милош Ковић. Косовски завет нам казује да се све земно треба утемељити спрам Вечног Царства Божијег, и да без тога никаква блага и никакав живот не вреди. Треба истаћи да је народ у догађајима који су претходили Косовској бици, као и у оним током ње, препознао елементе библијског завета, како Старог тако и Новог. Тако је, већ у XIV и XV веку, у стиховима песама, пад под власт Турака објашњаван српским сагрешењима и кршењем завета (нарочито у време Цара Душана и самовољног проглашења Патријаршије, након чега је Васељенски патријарх екскомуницирао српског цара, црквену хијерархију и народ). „Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења“, написаће митрополит Петар II Петровић Његош у Горском вијенцу, управо како се разљутио на Јевреје пре него што је Јерусалим разорен, а они пали у ропство. Измирење цркава и повратак Срба у православну заједницу постићи ће баш кнез Лазар, а онда ће попут Христа живот свој положити за грехе и за незнања народна, извршавајући завет самог Светог Саве. Спомен Храм Светом Саве на Врачару који „представља сублимацију свега најбољег што је српски дух достигао на пољу духовности, културе и државности“ најбоље сведочи o месту и улози Косовског завета у српској духовној свести. Поред његове монументалности, специфичност овог Храма је подземни простор у коме је смештена Црква посвећена управо Светом великомученику кнезу Лазару. Жељена симболика је јасна, спуштањем у подземни простор Крипте састрадавамо са Светим кнезом Лазаром, а успињањем ка главном надземном делу овог величанственог Храма саваскрсавамо кроз Светосавље у Христу. Захвални српски народ зато хода јеванђелским путем од Христа, преко Светог Саве, па све до мученика косовског кнеза Лазара. Покрај једног таквог пута, на Газиместану, је Лазарев син Деспот Стефан поставио један мраморни стуб на коме је исписана дирљива порука: „Човече који ступиш на српску земљу, био придошлица или си овдашњи… Овде је негда био велики самодржац, чудо земаљско и цар српски, који се звао Лазар, кнез велики, побожности непоколебљиви стуб, пучина богопознања и мудрости дубина “, а овде је и сада, у његовој задужбини Манастиру Раваници, одакле и данас сведочи о опредељењу једног народа, који путује кроз малено царство ка Царству Небеском, које је увек и довека! Владимир Грујић, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак 28. јун 2024. године
ОШ ’’Петар Николић’’ Самаила у посети Дежевској долини
На дан када Света саборна и апостолска Црква прославља Силазак Духа Светог на апостоле или Духовски понедељак упутили смо се у обилазак немањићких светиња у Дежевској долини у организацији поклоничке агенције ”JEЖ” и водича овог путовања вероучитеља Петра Ђерковића. У раним јутарњим часовима кренули смо од наше школе у Самаилама са два аутобуса где је број ученика од петог до осмог разреда и колектива ове школе броја преко 90 људи. У 08:00 кренули смо пут Петрове Цркве у Расу најстарије Цркве на овим просторима где смо после раздрагане атмосфере у аутобусу стигли у 10:30 часова где нас је дочекао прота Томислав и указао историју ове Цркве. Касније смо се упутили у обилазак манастира Ђурђеви Ступови где смо се такође упознали са историјатом ове свете обитељи и културне баштине. Даљи обилазак је био посета манастира Сопоћани и огледање њених фресака. У послеподневним часовима стигли смо у посету Свете Царскe Лавре Студенице где нас је срдачно дочекао архимандрит Тихон (Ракићевић), новоизабрани Eпископ викар Његове Светости Патријарха Порфирија. Уз благослов о. Тихона смо целивали мошти Светога Симеона Мироточивога, Свете мајке Анастасије и преподобног Симона монаха (Стефана Првовенчаног српског краља). Циљ и посета ових немањићких светиња је била да се Савина деца што боље и темељитије упозна са богатством наших светих предака које су нама оставили на одговорност и на чување. Овом приликом се неизмерно захваљујемо деци ове школе и наставницима , директору школе Милану Генчевићу и свим запосленима у школи који су указали поверење и уложили труд на реализацији овога излета. До следећег путовања. Чтец Петар Ђерковић
Три деценије архијерејске службе митрополита Игнатија
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 26. јуна 2024. године Свету Литургију у Храму Свете Петке у Пожаревцу. Том приликом, молитвено је прослављена тридесета годишњица архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита браничевског г. Игнатија. Његовој Светости су саслуживали високопреосвећена и преосвећена господа архијереји браничевски Игњатије, силивријски Максим (Цариградскa Патријаршијa), катарски Макарије (Јерусалимска Патријаршија), димитријадски и алмирски Игњатије (Грчка Православна Црква), перистеријски Григорије (Грчка Православна Црква), михаловско-кошички Георгије (Православна Црква Чешких земаља и Словачке), крушевско-демирхисарски Јован (Македонска Православна Црква – Охридска Архиепископија), банатски Никанор, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, милешевски Атанасије, лосанђелески и западноамерички Максим, вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, делчевско-каменички Марко (Македонска Православна Црква-Охридска Архиепископија), хвостански Алексеј, јегарски и изабрани британско-ирски Нектарије и топлички Петар. ДЕТАЉНИЈЕ…
Духовски уторак и рукоположење у Храму Светог Саве у Краљеву
На Духовски уторак у Храму Светог Саве служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, а саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, врњачки ђакон Марко Прокић и братство храма. Радост трећег дана сабрања око празника Педесетнице обележило је рукоположење врњачког ђакона Марка Прокића у чин свештеника, још једног посленика на њиви Господњој. Високопреосвећени Митрополит Јустин се након чина рукоположења обратио сабраном народу говорећи о значају празника Силаска Светог Духа на апостоле, где се посебно осврнуо на тријадолошко учење о једносуштности Три Личности Свете Тројице, као и на спасење које ми задобијамо као учесници ове заједнице по благодати Божијој. Након Свете Литургије, новорукоположени свештеник Марко је пренео литургијску радост на трпезу љубави коју је за све присутне припремио у знак благодарности на добијеном узвишеном чину. Душан Дуњић, дипл. теолог
Митрополит Јустин на Духовски понедељак свештенослужио у Г. Милановцу
У понедељак, 24. јуна 2024. године, на Духовски понедељак, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, кога је дочекало мноштво верног народа на челу са братијом храма. Саслуживали су: архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, старешина храма протојереј – ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј – ставрофор Милутин Стевановић, протојереј – ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Чтецирали су: ипођакон Дејан Камиџорац, Бојан Милошевић, вероучитељ Милорад М. Васиљевић и Димитрије Ђорем. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Митрополит Јустин је беседио о значају данашњег празника. Истакао је важност доласка Господа Исуса Христа у свет: „Он долази да спасава човека који се толико извитоперио да више није личио на човека.“ У наставку своје надахнуте беседе, нагласио је да је данас сишао Дух Свети на апостоле у виду огњених језика. Упоређујући читаву створену природу са човеком, Митрополит је беседио да је човек најузвишенији у творевини и да човекова душа вреди више него читав свет. На крају своје беседе Високопреосвештени је честитао свима славу. Након Свете Литургије, на позив старешине храма о. Миодрага Анђелића, Митрополит Јустин, свештенство и верни народ приступили су трпези љубави коју је, са великим трудом, припремило братство храма. Током ручка, Митрополиту и верном народу се обратио старешина храма захваливши се на канонској посети и свима који су уприличили храмовну славу. Након послужења, Митрополит Јустин се са благословом опростио од свештенства и верног народа. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић
Храмовна слава у Драглици
На Духовски уторак, 25. јуна 2024. године, торжествено је прослављена храмовна слава у селу Драглица, на Златибору. Светом Литургијом је началствовао протојереј Србољуб Стојковић, умировљени свештеник, уз саслужење протојереја Мирослава Неђића, пароха мачкатског, протојереја Миодрага Тодоровића, пароха првог златиборског, као и јереја Милорада Вујовића, пароха негбинског. Литургији је присуствовао велики број верног народа. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећење жита. По завршетку Литургије вернима се обратио протојереј Србољуб Стојковић, честитајући славу надлежном пароху јереју Јовану Стојковићу и верном народу. Он је нагласио важност две највеће заповести о љубави према Богу и према ближњем, које би сви требали неуморно да испуњавамо у животу. Литургијско славље настављено је на трпези љубави, коју су припремили јереј Јован Стојковић и верни народ парохије доброселичке. Јован Баранац, студент теологије
Храмовна слава у Маковишту код Косјерића
„Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио васељену, Човекољупче слава Ти!“ Тропар Педесетнице Благодаћу Божијом сабрали смо се на Духовски уторак у Маковишту код Косјерића, да литургијски прославимо храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је парох сечоречки, протојереј-ставрофор Радосав Гајић, некадашњи свештеник ове парохије. Проти су саслуживали парох субјелски, јереј Павле Спасојевић, парох ражански, јереј Благоје Гавриловић и ђакон Ненад Петровић из Косјерића. Верном народу се беседом обратио отац Радосав, евоцирајући успомене из свог служења у овој парохији, током ког је и подигнут овај храм. У продужетку Свете Литургије обављен је литијски опход око храма и благосиљани су славски дарови. Надлежни парох, протојереј Мирослав Јанковић, захвалио се свештенству на љубави, домаћинима славе и свим приложницима овог Светог храма и позвао све сабране на трпезу љубави. Коста Вујић
Свети Фотије Цариградски о учењу Filioque
“Ко уопште од Хришћана може да поднесе да се у Светој Тројици уводе два узрока, то јест: Отац као један узрок Сина и Духа, и Син као други узрок за Духа Светога, и тиме да претвори монархију (јединоначалије) у Светој Тројици у двобожје? А и зашто би Дух Свети исходио и од Сина? Јер ако је Његово иcxoђење из Оца савршено, – а савршено је јер је Он Бог савршени од Бога савршенога, – чему онда исхођење и од Сина? Даље, Син не може бити посредник између Оца и Духа, пошто Дух није сопственост Сина. Ако би у Божанству ностојала два начела, два узрока, онда се разорава јединство Божанства. Ако Дух исходи и од Оца и од Сина, његово исхођење само од Оца мора бити или потпуно или непотпуно. Ако је непотпуно, исхођење од двају Лица било много механичкије и непотпуније него исхођење од једног Лица само; ако није непотпуно, зашто би за Њега било неопходно да исходи и од Сина? Ако Син учествује у личном својству Оца, онда Син и Дух губе своје личне одлике, чиме се пада у полусавелијанство. Поставка, да у Божанству постоје два начела, од којих је једно самостално а друго прима своје порекло од његa, у корену уништава хришћански појам о Богу. Било би много доследније ова два начела повећати на три, јер би то више одговарало људском схватању Свете Тројице. Пошто је Отац начело и узрок не због природе Божанства, него због ипостасног својства, и пошто Ипостас Очева не укључује Сина, то Син не може бити начело и узрок. Filioque уствари раздваја Очеву Ипостас на два дела, или Ипостас Сина чини делом Очеве Ипостаси. Учењем о Filioque Свети Дух је два пута одмакнут од Оца, и отуда има много нижи ранг него Син. Ако Дух Свети исходи и од Сина, онда од трију Божанских Лица само Дух Свети има више него један почетак (αρχη). Учењем о исхођењу Духа и од Сина, Отац и Син испадају ближи један другоме него Отац и Дух, пошто Сину припада не само Очева природа него и Очево лично својство. Исхођење Духа од Сина је или исто као и оно од Оца, у ком се случају разлика међу Лицима губи мешањем својстава, или је различито, у ком случају постоји противност у Светој Тројици. Двоструко исхођење се не може помирити са принципом, да оно што није заједничко свима трим Лицима, искључиво припада само једноме од трију Лица. Ако Дух исходи и од Сина, зашто не би нешто исходило и од Духа, да би се на тај начин очувала равнотежа међу Божанским Лицима? Учењем о исхођењу Духа и од Сина, Отац се показује као пристрасан према Сину.“ Свети Фотије Цариградски, Окружна посланица источним патријарсима
Храмовна и градска слава у Краљеву
На дан празника Свете Тројице, 23. јуна, служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење великог броја свештенства. На Светој Литургији присуствовао је градоначелник Краљева господин Предраг Терзић, представници градске администрације, представници војске, жандармерије и полиције, као и велики број верног народа. У току Литурије Вископреосвећени Митрополит је рукоположио у ђаконски чин вероучитеља Милутина Лечића из Врњачке Бање. После замвомне молитве извршен је чин резања славског колача и освећено је жито. На крају Литургије вернима се обратио Високопреосвећени Митрополит Јустин честитајући Крсну славу братству Храма Свете Тројице, градоначелнику и свим вернима и људима добре воље, нагласивши да је Христос Господ поживео међу људима припремајући нас на свако добро, припремајући народ за оно што се имало збити после Његовог Вазнесења, а то је Силазак Светог Духа на апостоле. Духом Светим је Христос присутан у Цркви као Свом Телу. Високопреосвећени Митрополит је подсетио верни народ да смо ми, као хришћани, радосни јер знамо какав је наш Бог, радосни смо и због данашњег празника. Беседу Високопреосвећеног Архиепископа и митрополита Г. Јустина можете послушати ОВДЕ. Ђакон Горан Вучковић
Краљево – литија уочи храмовне и градске славе
Када је Господ сишавши помешао језике, делио је народе, а када је делио огњене језике, све је позвао у јединство и да сложно славимо Најсветијег. Прослављање крсне славе храма Свете Тројице и града Краљева, Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница, отпочело је у навечерје празника служењем вечерњег богослужења којим је началствовао Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић. У току богослужења из храма је кренула свечана литија предвођена великим бројем свештенства, у пратњи градоначелника Краљева господина Предрага Терзића, представника војске, жандармерије и полиције Републике Србије, као и верног народа. У току литије кроз град, узнете су молитве Господу за мир и благостање овог града и његових мештана, а у центру града извршен је помен за преминуле житеље Краљева. Литија је завршена освећењем петохлебнице у Храму, а на крају свим присутнима се пригодном беседом обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Након богослужења за све пристутне приређено је послужење у порти храма. Ђакон Горан Вучковић
Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Јеванђеље по Лазару“
Дан Светог Вита (Вид- Видовдан), ранохришћанског мученика из IV века, и не би био толико познат у Срба да се управо 28/15. јуна, дана када је његово име уписано у календар Цркве, 1389. године није десила чувена Косовска битка и страдање српске војске предвођене кнезом Лазаром. Историчар уметности, академик Миодраг Марковић, у свом раду „Култ светог Вита код Срба у средњем веку“ на један врло темељан и научан начин, позивајући се на бројне хагиографске и историографске доказе, истиче да је Видовдан у тесној вези са традицијом прослављања сицилијанског мученика Светог Вида, и да је био присутан у Срба још од XII века, јер име овог светог дечака налазимо у месецослову Мирослављевог јеванђеља. Такође, у фирентинском одговору на изгубљено писмо краља Твртка I, упућено пoсле Косовске битке у Фиренцу, наводи се како је „блажен и дан онај и спомен часан и гласовит на блаженога Вида Пресветога, мученика, у који је било дато да надвладан буде онај најсуровији душманин“. Кроз дирљиву причу о оцу који је презирао хришћанство и сину – Светом мученику Виту – се види и посведочује вера овог дванаестогодишњег дечака услед које је дошао до земне смрти и вечног живота. На исти начин и Свети кнез Лазар, својим опредељењем и мученичким страдањем, завештава српском народу опредељење за Царство Божије. Дакле, треба најпре имати на уму да српски народ не велича пораз у Косовској битци, већ опредељење кнеза Лазара, које се није ни мало разликовало од опредељења страдалног дечака Вида са Сицилије. Пред обојицом ових мученика Христових је био избор. Лазар је могао да се определи за земно царство, а дечак Вид је могао да послуша свог оца Гиласа, многобошца, који га је молио да се одрекне Христа и спасе себе мученичког страдања. Ни један ни други се изгледа нису ни једног тренутка двоумили. Кнез Лазар се пре посечења, не желећи за себе да тражи слободу, помолио овако: „Створитељу мој, Који судиш знане и незнане грехе наше, Теби вапијем и Теби се молим: опрости ми све што сам пропустио учинити по светој вољи Твојој, и спаси овај народ мој, или боље рећи не мој него Твој народ, Господе!“ Изгледа не случајно, а након страшног мучења због хришћанског вероисповедања у време цара Диоклецијана, пре него што ће предати душу своју у Божије руке, и сицилијански дечак Вид се последњи пут обратио присутним хришћанима речима: „Браћо, по одласку (на онај свет), молићу за вас Господа да добијете све што иштете за ваше спасење“! Спасење душе и Царство Небеско је за обојицу ових светих мученика била мера опредељења и уједно крајње жељена победа у свакој животној битци коју су војевали, па и у овој последњој. Важно је знати да Свети кнез Лазар није кренуо у самоубилачки бој, већ се одлучио супротставити се „владавини Исмаилћана“, а ако у томе не успе, како пише у својој Похвали монахиња Јефимија, „одлучио се онда да остави трошну висину земаљског господства и обагрити се крвљу својом и сјединити се са војницима Цара Небескога“. Ово „свето Лазарево опредељење“ учинило је да славна Косовска битка, након које је завршен блистави немањићки период, а српски народ пао у турско ропство, буде уздигнута до небеса. Управо због тога, као што се историја мери до Христа и од Христа, сва историја српског народа, чак и она која ће се тек десити, стала је у три циклуса: преткосовски, косовски и покосовски. Положен завет мученика косовског Лазара представља живи библијски завет српског народа, како примећује историчар Милош Ковић. Косовски завет нам казује да се све земно треба утемељити спрам Вечног Царства Божијег, и да без тога никаква блага и никакав живот не вреди. Треба истаћи да је народ у догађајима који су претходили Косовској бици, као и у оним током ње, препознао елементе библијског завета, како Старог тако и Новог. Тако је, већ у XIV и XV веку, у стиховима песама, пад под власт Турака објашњаван српским сагрешењима и кршењем завета (нарочито у време Цара Душана и самовољног проглашења Патријаршије, након чега је Васељенски патријарх екскомуницирао српског цара, црквену хијерархију и народ). „Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења“, написаће митрополит Петар II Петровић Његош у Горском вијенцу, управо како се разљутио на Јевреје пре него што је Јерусалим разорен, а они пали у ропство. Измирење цркава и повратак Срба у православну заједницу постићи ће баш кнез Лазар, а онда ће попут Христа живот свој положити за грехе и за незнања народна, извршавајући завет самог Светог Саве. Спомен Храм Светом Саве на Врачару који „представља сублимацију свега најбољег што је српски дух достигао на пољу духовности, културе и државности“ најбоље сведочи o месту и улози Косовског завета у српској духовној свести. Поред његове монументалности, специфичност овог Храма је подземни простор у коме је смештена Црква посвећена управо Светом великомученику кнезу Лазару. Жељена симболика је јасна, спуштањем у подземни простор Крипте састрадавамо са Светим кнезом Лазаром, а успињањем ка главном надземном делу овог величанственог Храма саваскрсавамо кроз Светосавље у Христу. Захвални српски народ зато хода јеванђелским путем од Христа, преко Светог Саве, па све до мученика косовског кнеза Лазара. Покрај једног таквог пута, на Газиместану, је Лазарев син Деспот Стефан поставио један мраморни стуб на коме је исписана дирљива порука: „Човече који ступиш на српску земљу, био придошлица или си овдашњи… Овде је негда био велики самодржац, чудо земаљско и цар српски, који се звао Лазар, кнез велики, побожности непоколебљиви стуб, пучина богопознања и мудрости дубина “, а овде је и сада, у његовој задужбини Манастиру Раваници, одакле и данас сведочи о опредељењу једног народа, који путује кроз малено царство ка Царству Небеском, које је увек и довека! Владимир Грујић, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак 28. јун 2024. године
ОШ ’’Петар Николић’’ Самаила у посети Дежевској долини
На дан када Света саборна и апостолска Црква прославља Силазак Духа Светог на апостоле или Духовски понедељак упутили смо се у обилазак немањићких светиња у Дежевској долини у организацији поклоничке агенције ”JEЖ” и водича овог путовања вероучитеља Петра Ђерковића. У раним јутарњим часовима кренули смо од наше школе у Самаилама са два аутобуса где је број ученика од петог до осмог разреда и колектива ове школе броја преко 90 људи. У 08:00 кренули смо пут Петрове Цркве у Расу најстарије Цркве на овим просторима где смо после раздрагане атмосфере у аутобусу стигли у 10:30 часова где нас је дочекао прота Томислав и указао историју ове Цркве. Касније смо се упутили у обилазак манастира Ђурђеви Ступови где смо се такође упознали са историјатом ове свете обитељи и културне баштине. Даљи обилазак је био посета манастира Сопоћани и огледање њених фресака. У послеподневним часовима стигли смо у посету Свете Царскe Лавре Студенице где нас је срдачно дочекао архимандрит Тихон (Ракићевић), новоизабрани Eпископ викар Његове Светости Патријарха Порфирија. Уз благослов о. Тихона смо целивали мошти Светога Симеона Мироточивога, Свете мајке Анастасије и преподобног Симона монаха (Стефана Првовенчаног српског краља). Циљ и посета ових немањићких светиња је била да се Савина деца што боље и темељитије упозна са богатством наших светих предака које су нама оставили на одговорност и на чување. Овом приликом се неизмерно захваљујемо деци ове школе и наставницима , директору школе Милану Генчевићу и свим запосленима у школи који су указали поверење и уложили труд на реализацији овога излета. До следећег путовања. Чтец Петар Ђерковић
Три деценије архијерејске службе митрополита Игнатија
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 26. јуна 2024. године Свету Литургију у Храму Свете Петке у Пожаревцу. Том приликом, молитвено је прослављена тридесета годишњица архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита браничевског г. Игнатија. Његовој Светости су саслуживали високопреосвећена и преосвећена господа архијереји браничевски Игњатије, силивријски Максим (Цариградскa Патријаршијa), катарски Макарије (Јерусалимска Патријаршија), димитријадски и алмирски Игњатије (Грчка Православна Црква), перистеријски Григорије (Грчка Православна Црква), михаловско-кошички Георгије (Православна Црква Чешких земаља и Словачке), крушевско-демирхисарски Јован (Македонска Православна Црква – Охридска Архиепископија), банатски Никанор, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, милешевски Атанасије, лосанђелески и западноамерички Максим, вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, делчевско-каменички Марко (Македонска Православна Црква-Охридска Архиепископија), хвостански Алексеј, јегарски и изабрани британско-ирски Нектарије и топлички Петар. ДЕТАЉНИЈЕ…
Духовски уторак и рукоположење у Храму Светог Саве у Краљеву
На Духовски уторак у Храму Светог Саве служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, а саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, врњачки ђакон Марко Прокић и братство храма. Радост трећег дана сабрања око празника Педесетнице обележило је рукоположење врњачког ђакона Марка Прокића у чин свештеника, још једног посленика на њиви Господњој. Високопреосвећени Митрополит Јустин се након чина рукоположења обратио сабраном народу говорећи о значају празника Силаска Светог Духа на апостоле, где се посебно осврнуо на тријадолошко учење о једносуштности Три Личности Свете Тројице, као и на спасење које ми задобијамо као учесници ове заједнице по благодати Божијој. Након Свете Литургије, новорукоположени свештеник Марко је пренео литургијску радост на трпезу љубави коју је за све присутне припремио у знак благодарности на добијеном узвишеном чину. Душан Дуњић, дипл. теолог
Митрополит Јустин на Духовски понедељак свештенослужио у Г. Милановцу
У понедељак, 24. јуна 2024. године, на Духовски понедељак, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, кога је дочекало мноштво верног народа на челу са братијом храма. Саслуживали су: архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, старешина храма протојереј – ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј – ставрофор Милутин Стевановић, протојереј – ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Чтецирали су: ипођакон Дејан Камиџорац, Бојан Милошевић, вероучитељ Милорад М. Васиљевић и Димитрије Ђорем. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Митрополит Јустин је беседио о значају данашњег празника. Истакао је важност доласка Господа Исуса Христа у свет: „Он долази да спасава човека који се толико извитоперио да више није личио на човека.“ У наставку своје надахнуте беседе, нагласио је да је данас сишао Дух Свети на апостоле у виду огњених језика. Упоређујући читаву створену природу са човеком, Митрополит је беседио да је човек најузвишенији у творевини и да човекова душа вреди више него читав свет. На крају своје беседе Високопреосвештени је честитао свима славу. Након Свете Литургије, на позив старешине храма о. Миодрага Анђелића, Митрополит Јустин, свештенство и верни народ приступили су трпези љубави коју је, са великим трудом, припремило братство храма. Током ручка, Митрополиту и верном народу се обратио старешина храма захваливши се на канонској посети и свима који су уприличили храмовну славу. Након послужења, Митрополит Јустин се са благословом опростио од свештенства и верног народа. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић
Храмовна слава у Драглици
На Духовски уторак, 25. јуна 2024. године, торжествено је прослављена храмовна слава у селу Драглица, на Златибору. Светом Литургијом је началствовао протојереј Србољуб Стојковић, умировљени свештеник, уз саслужење протојереја Мирослава Неђића, пароха мачкатског, протојереја Миодрага Тодоровића, пароха првог златиборског, као и јереја Милорада Вујовића, пароха негбинског. Литургији је присуствовао велики број верног народа. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећење жита. По завршетку Литургије вернима се обратио протојереј Србољуб Стојковић, честитајући славу надлежном пароху јереју Јовану Стојковићу и верном народу. Он је нагласио важност две највеће заповести о љубави према Богу и према ближњем, које би сви требали неуморно да испуњавамо у животу. Литургијско славље настављено је на трпези љубави, коју су припремили јереј Јован Стојковић и верни народ парохије доброселичке. Јован Баранац, студент теологије
Храмовна слава у Маковишту код Косјерића
„Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио васељену, Човекољупче слава Ти!“ Тропар Педесетнице Благодаћу Божијом сабрали смо се на Духовски уторак у Маковишту код Косјерића, да литургијски прославимо храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је парох сечоречки, протојереј-ставрофор Радосав Гајић, некадашњи свештеник ове парохије. Проти су саслуживали парох субјелски, јереј Павле Спасојевић, парох ражански, јереј Благоје Гавриловић и ђакон Ненад Петровић из Косјерића. Верном народу се беседом обратио отац Радосав, евоцирајући успомене из свог служења у овој парохији, током ког је и подигнут овај храм. У продужетку Свете Литургије обављен је литијски опход око храма и благосиљани су славски дарови. Надлежни парох, протојереј Мирослав Јанковић, захвалио се свештенству на љубави, домаћинима славе и свим приложницима овог Светог храма и позвао све сабране на трпезу љубави. Коста Вујић
Свети Фотије Цариградски о учењу Filioque
“Ко уопште од Хришћана може да поднесе да се у Светој Тројици уводе два узрока, то јест: Отац као један узрок Сина и Духа, и Син као други узрок за Духа Светога, и тиме да претвори монархију (јединоначалије) у Светој Тројици у двобожје? А и зашто би Дух Свети исходио и од Сина? Јер ако је Његово иcxoђење из Оца савршено, – а савршено је јер је Он Бог савршени од Бога савршенога, – чему онда исхођење и од Сина? Даље, Син не може бити посредник између Оца и Духа, пошто Дух није сопственост Сина. Ако би у Божанству ностојала два начела, два узрока, онда се разорава јединство Божанства. Ако Дух исходи и од Оца и од Сина, његово исхођење само од Оца мора бити или потпуно или непотпуно. Ако је непотпуно, исхођење од двају Лица било много механичкије и непотпуније него исхођење од једног Лица само; ако није непотпуно, зашто би за Њега било неопходно да исходи и од Сина? Ако Син учествује у личном својству Оца, онда Син и Дух губе своје личне одлике, чиме се пада у полусавелијанство. Поставка, да у Божанству постоје два начела, од којих је једно самостално а друго прима своје порекло од његa, у корену уништава хришћански појам о Богу. Било би много доследније ова два начела повећати на три, јер би то више одговарало људском схватању Свете Тројице. Пошто је Отац начело и узрок не због природе Божанства, него због ипостасног својства, и пошто Ипостас Очева не укључује Сина, то Син не може бити начело и узрок. Filioque уствари раздваја Очеву Ипостас на два дела, или Ипостас Сина чини делом Очеве Ипостаси. Учењем о Filioque Свети Дух је два пута одмакнут од Оца, и отуда има много нижи ранг него Син. Ако Дух Свети исходи и од Сина, онда од трију Божанских Лица само Дух Свети има више него један почетак (αρχη). Учењем о исхођењу Духа и од Сина, Отац и Син испадају ближи један другоме него Отац и Дух, пошто Сину припада не само Очева природа него и Очево лично својство. Исхођење Духа од Сина је или исто као и оно од Оца, у ком се случају разлика међу Лицима губи мешањем својстава, или је различито, у ком случају постоји противност у Светој Тројици. Двоструко исхођење се не може помирити са принципом, да оно што није заједничко свима трим Лицима, искључиво припада само једноме од трију Лица. Ако Дух исходи и од Сина, зашто не би нешто исходило и од Духа, да би се на тај начин очувала равнотежа међу Божанским Лицима? Учењем о исхођењу Духа и од Сина, Отац се показује као пристрасан према Сину.“ Свети Фотије Цариградски, Окружна посланица источним патријарсима
Храмовна и градска слава у Краљеву
На дан празника Свете Тројице, 23. јуна, служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење великог броја свештенства. На Светој Литургији присуствовао је градоначелник Краљева господин Предраг Терзић, представници градске администрације, представници војске, жандармерије и полиције, као и велики број верног народа. У току Литурије Вископреосвећени Митрополит је рукоположио у ђаконски чин вероучитеља Милутина Лечића из Врњачке Бање. После замвомне молитве извршен је чин резања славског колача и освећено је жито. На крају Литургије вернима се обратио Високопреосвећени Митрополит Јустин честитајући Крсну славу братству Храма Свете Тројице, градоначелнику и свим вернима и људима добре воље, нагласивши да је Христос Господ поживео међу људима припремајући нас на свако добро, припремајући народ за оно што се имало збити после Његовог Вазнесења, а то је Силазак Светог Духа на апостоле. Духом Светим је Христос присутан у Цркви као Свом Телу. Високопреосвећени Митрополит је подсетио верни народ да смо ми, као хришћани, радосни јер знамо какав је наш Бог, радосни смо и због данашњег празника. Беседу Високопреосвећеног Архиепископа и митрополита Г. Јустина можете послушати ОВДЕ. Ђакон Горан Вучковић
Краљево – литија уочи храмовне и градске славе
Када је Господ сишавши помешао језике, делио је народе, а када је делио огњене језике, све је позвао у јединство и да сложно славимо Најсветијег. Прослављање крсне славе храма Свете Тројице и града Краљева, Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница, отпочело је у навечерје празника служењем вечерњег богослужења којим је началствовао Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић. У току богослужења из храма је кренула свечана литија предвођена великим бројем свештенства, у пратњи градоначелника Краљева господина Предрага Терзића, представника војске, жандармерије и полиције Републике Србије, као и верног народа. У току литије кроз град, узнете су молитве Господу за мир и благостање овог града и његових мештана, а у центру града извршен је помен за преминуле житеље Краљева. Литија је завршена освећењем петохлебнице у Храму, а на крају свим присутнима се пригодном беседом обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Након богослужења за све пристутне приређено је послужење у порти храма. Ђакон Горан Вучковић