Петровдан у Храму Светих апостола Петра и Павла у Витковцу
У петак, 12. јула 2024. када Света Црква прославља првоврховне апостоле, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих апостола Петра и Павла у Витковцу. Митрополиту су саслуживали архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, протојереј Александар Тодоровић, јереји Марко Прокић и Младен Стевановић и ђакон Стефан Симић. Литургији су присуствовале и мати Марина, игуманија Манастира Каменац, као и сестра Христина. Мештани села Витковац и околних села, сабрали су се јутрос у великом броју у Светоме храму како би дочекали свога Архијереја. На општу радост, већина присутних, а нарочито деце, приступила је Светој Чаши и причестила се Светим Тајнама Христовим. Након Свете Литургије, Митрополит Јустин је освештао славски колач и жито, благосиљајући све присутне освећеном водицом. Честитавши празник и славу првоврховних апостола Петра и Павла, светом сабрању обратио се беседом, рекавши да је Господ преко својих Светих апостола, Цркви својој даровао једно Свето крштење за опроштење грехова. Али пошто ми, попут Светог апостола Петра који се три пута одрекао Христа, по својој сопственој вољи и људској слабости често грешимо, Господ нам је, по великој Својој милости, оставио и Свету тајну покајања и исповести како бисмо добили разрешење од грехова. Пост, исповест, одлазак на литургију и Свето Причешће јесу наш пут ка Царству Небеском, које је једини циљ нашег живота на земљи, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Посебно дирљив тренутак за парохијане било је опраштање од протојереја Александра Тодоровића, дугогодишњег пароха ове цркве, који је добио премештај на другу парохију. На њиву Господњу ступио је млади парох, јереј Марко Прокић. Отац Александар Тодоровић обратио се парохијанима кратком беседом, а затим су сестра Христина и деца из Витковца и околних села уз музичку пратњу отпевали неколико духовних песама. За све присутне отац Александар и домаћин славе припремили су пригодно послужење. Вероучитељ Филип Зеленовић
Празник Рођења Светог Јована Крститеља у Манастиру Јовање
На празник Рођења Светог Јована Крститеља, Манастир Јовање је постао центар сабрања Овчарско-кабларске клисуре. Река људи сливала се у овај предивни кабларски манастир, како би дочекала свог Високопреосвећеног Митрополита жичког Г. Јустина. Митрополит Јустин је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, а саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Киковић, протојереј Никола Вучетић, владичански ђакон Стефан Симић и јерођакон Теофан (Пауновић), сабрат Манастира Преображења. Осим великог броја људи и деце који су узели учешћа у Светој Литургији, причешћујући се Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, недељно и празнично сабрање увеличао је и велики број монахиња из сестринских овчарско-кабларских манастира. Након резања славског колача Високопреосвећени Митрополит Г. Јустин се обратио верном народу пригодном беседом, објаснивши и протумачивши тајну празника Рођења Претече Господњег.У благословеном и молитвеном расположењу послужена је трпеза љубави за сав присутни народ. Апсолвент теологије Јован Тошић
Мало освећење Храма Сабора Светих дванаест апостола на Таору
На дан када Црква молитвено прославља Сабор Светих дванаест апостола, по благослову Његовог Високопреосвештеног Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина, извршено је Мало освећење храма на Таору од стране Архијерејског намесника црногорског протонамесника Жељка Пантелића. Светом Литургијом је началствовао архијерејски протонамесник црногорски Жељко Пантелић, уз саслужење надлежног пароха протојереја Мирослава Јанковића и ђакона косјеричког Ненада Петровића. На литургији су појали јереј Радоња Мирковић, јереј Благоје Гавриловић и јереј Павле Спасојевић уз присуство великог броја верног народа. Након литије и резања славског колача верном народу се обратио Архијерејски намесник црногорски преневши поздраве и захвалност Митрополита жичког Г. Јустина и уручивши грамату ктитору храма госпођи Слађани Крстајић из Суботице. Затим је говорио о значају изградње Светог храма за село Таор и верни народ који живи у њему. Након тога верном народу се обратио парох Мирослав Јанковић захваливши се гђи Слађани и свима који су учествовали у изградњи храма, а затим је позвао све присутне на трпезу љубави. Ђакон Ненад Петровић
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, „Свети кнез Јован Владимир – Царство Небеско изнад царства земаљског’’
Недавно сам имао прилике да посетим Саборни храм у граду Бару. Храм се налази недалеко од центра града и барске луке, а његову порту (као и сам град) краси разноврсно медитеранско растиње: олеандери, палме и маслине. У фасади беле боје са небо плавим и позлаћеним куполама, овај храм заиста плени својом архитектуром, као и фрескописом. На зидовима су осликане не само уобичајене представе из Светог Писма и древних црквених отаца, већ и догађаји из модерне историје Цркве: страдање царске породице Романов, јасеновачки и пребиловачких мученици, све до православног Сабора на Криту из 2016, итд. Ипак, оно што ме је највише одушевило јесте житије светитеља коме је овај храм посвећен – Светог кнеза Јована Владимира. Тачније, одушевила ме је чињеница да је он први српски владар и мученик, који се свесно определио за Царство Небеско уместо земаљског. Немам намеру да у овом тескту препричавам његово житије, јер је заиста интересантно и вреди га прочитати у целини, али ћу навести неке основне податке који су важни за разумевање његове личности и дела за наш православни род. Његово житије остало је забележено у 36. поглављу чувеног историјског извора с друге половине 12. века, Летопису попа Дукљанина. Свети кнез Јован Владимир живео је на размеђи Х и ХI века. Био је владарског порекла и управљао је данашњом Црном Гором, деловима Херцеговине, Далмације и Албаније. Престоница му се налазила на територији града Бара. Иако је био добро научен ратничким и владарским вештинама, кнез Јован Владимир је показивао више интересовања за Свето Писмо и хришћанске врлине. Поменути извор га описује као човека ,,кротког, правичног, мирољубивог, пуног милосрђа према беднима. Знањем Светога Писма и милосрђем успео је да многе богумиле и друге јеретике поврати к вери православној. У животу и владању своме он у свему расуђиваше мудро, и мудро владаше поданицима својим, због чега љубљен би од свију. Уз то још, он разасла учитеље по народу да поучавају људе православној вери и науци Христовој, а јеретике да обраћају ка Истини. А и цркве и манастире он подизаше, као и болнице и странопријемнице.“ У борби против бугарског цара Самуила, кнез Јован Владимир добровољно се предао, како би спречио погибију многих својих војника. ,, Чини ми се, браћо, да мени предстоји испунити ону реч еванђелску која каже: Добар пастир полаже душу своју за овце своје. Боље ће бити, дакле да ја сам положим душу своју за све вас и да добровољно предам тело своје да га убију, него да ви пропаднете од глади и од мача.“ У тамници код бугарског цара успео је да освоји срце младе цареве кћери Теодоре Косаре. Ступивши са њом у брачну заједницу, Јован Владимир је од свог таста поново добио владарску титулу, али и нове области на управу. Иако је постао зет најмоћнијег царства на Балкану, Јован Владимир се није нимало погордио. Наставио је са пређашњим начином живота, чак је и у договору са својом супругом у браку живео девствено, попут анђела. Цар Самуило је у чувеној бици на Бјеласици против византијског цара Василија II био потучен до ногу и убрзо након битке умро. На престо је дошао Самуилов братанац, Јован Владислав, убивши претходно свога брата од стрица. Владислав је желео да убије и кнеза Јована Владимира али знајући за поштовање које је овај свети кнез уживао у народу, није то учинио јавно већ на превару. Позвао га је да дође на договор у бугарску престоницу Преспу, а као гаранцију послао је Јовану Владимиру златан крст. Јован му је на то мудро одговорио: ,,Знамо да Господ наш Исус Христос, Који је за нас пострадао, није на златном или сребрном Крсту распет био, него на дрвеном. Ако ти је дакле вера права и речи истините, пошљи ми по свештеним људима Крст од дрвета, и на веру у име Господа нашег Исуса Христа, уздајући се у Животворни Крст и Часно Дрво, доћи ћу.“ Владислав је тада послао по двојици епископа и по једном испоснику дрвени крст и кнез Јован Владимир је дошао у Преспу, знајући да му се ближи час када ће примити венац мучеништва. А знао је то из једне визије коју је имао у шуми. Уз пут се свети кнез молио Богу и у једној цркви причестио Светим Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Стигавши у двор цара Владислава, кнез Јован Владимир бива посечен мачем 22. маја 1015. или 1016. године. Његове чудотворне мошти почивале су најпре у престоном Бару, а у време краља Стефана Првовенчаног пренете су у Драч, па затим у манастир Светог Јована у Елбасану. Од 1995. године почивају у Саборној цркви у Тирани. Свети мученик Јован Владимир је први забележени светитељ српског порекла. И не само то: он је први српски владар који је показао да је Царство Небеско претежније од царства земаљског. Како? Својим врлинама, својим трпљењем и свесним прихватањем страдања за Христа. Учинио је то читава два и по века пре славног кнеза Лазара. Па ипак, чини се да је у народном предању свети кнез Јован Владимир остао дубоко у сенци кнеза Лазара и косовских мученика. Можда зато што он не припада светородној династији Немањића, а можда и због тога што његове мошти већ дуго времена почивају ван српских земаља, у Албанији. Било како било, Јован Владимир је достигао онај идеал коме тежи сваки православни Србин—постао је светитељ. А светитељи су највеће благо које један народ може имати. Они оплемењују народ из којег су потекли, везујући га за Христа. Међутим, светитељи у исто време и превазилазе границе националног: постају грађани Царства Небеског у којем ,,нема ни Јудеја ни Јелина ни роба ни слободнога ни мушкога ни женскога већ смо сви једно у Христу Исусу.“ Амин. Филип Зеленовић, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика ,,Жички благовесник“ петак 12. јул 2024. године
Храмовна слава Рођења Светог Јована Крститеља у Доњим Бранетићима и Озрему
У овај велики дан, када прослављамо чудесно Рођење Светог Јована Крститеља, сабрао се многи верни народ са разних страна на Свету Литургију и Причешће. Литургијом је началствовао протојереј – ставрофор Милутин Стевановић уз саслужење протојереја – ставрофора Милана Мирковића (свештеник у пензији), јереја Дарка Глукчевића и ђакона милановачког Миладина Милуновића. Након Литургије, извршено је освећење славског жита и резање колача у славу Божију и част Светог Јована Крститеља, управо на оном каменом столу испред храма на коме је, по причи мештана, 1935. године то учинио и Свети Владика жички Николај Велимировић. Окупљеним верницима обратио се нови парох савиначки, Дарко Глукчевић, говорећи о важности сабирања на Литургијама и, не само слушању, већ и творењу речи Божије, као и о значају самог празника. Велику благодарност имамо према овогодишњем домаћину и свима који су узели учешће у организацији да угосте све присутне и призивамо на њих молитве нашег пророка и претече Светог Јована Крститеља. Мастер теолог Милица Глукчевић
Храмовна слава љишке Цркве
Празник Рођења Светог Јована Претече – Ивањдан свечано је прослављен у Љигу. Бденије уочи празника служено је у 18.00 ч, а на дан празника Света Литургија у 8.30 ч коју је служио о. Дејан Антић из Београдско-карловачке митрополије, а саслуживали су о. Миодраг Марковић, парох моравачки, о. Светолик Марковић, старешина храма, и умировљени свештеници протојереј-ставрофор Велибор Бојчић из Аустралијско-новозеландске митрополије, протојереј-ставрофор Гојко Терзић из Ваљевске епархије, о. Стефан Франовић из Митрополије бачке и ђакон Слободан Пејовић. Певницу је водио вероучитељ и појац Александар Велимировић, појали су и др Сава Миловановић, Јована Велимировић и Ленка Билић. Након заамвоне молитве обављена је литија улицама Љига, а потом испред храма чин освећења славских дарова и ломљење славског колача. Домаћини славе Драгољуб Сајић, Малиша Кашерић и Вујица Вујић, сви из Љига, су поред славских дарова припремили и богату трпезу за све присутне парохијане и госте. Поред великог броја верника у празничном сабрању учествовао је и председник Општине Љиг г-дин Миломир Старчевић, директорка СШ „1300 каплара“, директорка вртића у Љигу и други угледни гости. У културно уметничком програму учествовали су: чланови КУД-а „Љиг“ из Љига са сплетом игара из Шумадије, гости из Сврљига гајдаш Филип Савић и Вук Миленковић који свира гоч, Сања Миловановић са фрулом, Анђелка је отпевала неколико старих песама у виолинској пратњи сестре Зоране Јелић. Посебно одушевљење код присутних изазвали су звуци традиционалних инструмената гајди и гоча које су свирали музичари из Сврљига. Старешина цркве током ручка поздравио је све присутне и захвалио домаћинима славе и учесницима програма. Ивањданско сабрање је трајало до касних поподневних часова у пријатном празничном расположењу. протојереј-ставрофор Светолик Марковић
Ивањдан – слава храма у Ратини
„Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја“. Данас када се наша Света Црква молитвено сећа славног и чудесног рођења Светог Претече Господњег Јована, црква у Ратини је прославила своју славу. Храмовна слава у Ратини започела је свечаном вечерњом службом са петохлебницом. На сам дан празника Света Литургија је почела у 8 и 30, а началствовао је протојереј Милан Мионић уз саслужење протојереја Драгана Тубе. Храм је био премален, за све вернике који су дошли да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верника узео је учешћа у Светом Причешћу Хор Цркве Свете Тројице из Краљева ″Свети архиђакон Стефан″, својим изузетним појањем значајно је допринео лепоти богослужења. Протојереј Милан Мионић је у својој беседи објаснио важност догађаја који прослављамо. Уследила је литија око храма са молитвама Васкрслом Господу да нам опрости сагрешења наша и подари напредак мештанима који живе у селу и вечан покој онима који су уснули. Ове године Црквена слава је била емотивна за парохијане ове Цркве јер смо се опростили од нашег дивног свештеника протојереја ставрофора Милоша Васиљевића који је делао на њиви Господњој 42 године и одлази у пензију. Пререзан је славски колач и освештано жито у славу и част Светог Јована Крститеља. На радост свих присутних малишани из КУД “Ратина“ извели су пригодан културно-уметнички програм. Затим је уследила трпеза љубави за све присутне. Старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић је захвалио свима који су уложили и најмањи труд да на овако леп начин прославимо нашег заштитника, рекавши притом: „ да би требало да се угледамо и на Захарију оца Светог Јована Крститеља који прослави Бога пророчком песмом, достојном дара. Ускликнимо и ми: Благословен Господ Бог хришћански, што посети и избави људе Своје! Њему приличи свака слава, част и моћ, сада и увек и кроза све векове. Амин“. Трипо Спахић, чтец
Празник Преподобне мати Анастасије у Манастиру Студеници
На дан када славимо спомен Преподобне мати наше Анастасије Српске, са нама на литургијском сабрању у Манастиру Студеници, које је предводио Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин, духовно су били присутни и Преподобни Симеон Немања, Преподобни Симон Монах и Свети Сава. Они су овде присутни духовно, али и телесно, преко својих Светих моштију, присутни су анђели и сва братија која су се подвизавала у овој светињи. Заједно са њима узнели смо молитве Господу нашем и Његовој Пресветој Мајци, нашој Владичици Богородици, за спасење своје и оних који су нам на уму. Митрополит Јустин је свештенослужио уз саслужење архимандрита ове Свете лавре, Тихона (Ракићевића) нареченог Епископа моравичког, архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Саве (Илића), јеромонаха Рафаила (Бољевића), јеромонаха Павла (Јанковића), јеромонаха Виталија (Милошевића), јерођакона Калистрата из Манастира Подмаина, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, протојерејâ Драгана Стевића, Мирољуба Попадића, Данила Петровића, као и владичанског ђакона Стефана Симића. Беседу Његовог Високопреосвештенства Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Беседу нареченог Епископа моравичког архимандрита Тихона можете послушати ОВДЕ. После резања славског колача уприличена је трпеза љубави за свештенство и многобројни верни народ. Братство манастира
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Шта је то грех?“
Веома често се налазимо пред питањем: шта је то грех? Обично сматрамо да је грех кршење некаквих прописа, као да смо улицу прешли на месту које није обележено за прелазак пешака. Међутим, суштина греха није само у кршењу било каквих прописа (није „он“ баш толико безазлен), већ у позадини која се иза њега крије, тј. у нељубави (мржњи, зависти…) из које је проистекао, а која заправо својим мраком трује наше животе смртоносним отровом. И ово је веома важно напоменути – грех пред Богом није само поступак или мисао који су усмерени према Богу, већ и сваки поступак и мисао који су усмерени и према људима са којима делимо животе. Није грех према Богу само опсовати Бога, већ и псовати свога комшију! Када у причу о греху унесемо и своје комшије и, уопште, људе са којима се свакодневно сусрећемо, постаје нам јасно да смо веома удаљени од личне безгрешности. О овоме је са изузетном оштроумношћу и једноставношћу говорио Свети Владика Николај речима поеме која се налази пред вама: „Када лажеш, лажеш Богу; Када крадеш, крадеш Богу; Када се гордиш, гордиш се пред Богом; Када мрзиш, мрзиш на Бога; Када се кунеш, право или криво, кунеш се Богу; Када прељубу чиниш, нечистоћом се бацаш на Бога; Када не поштујеш родитеље, не поштујеш Бога; Када завидиш, Богу завидиш; Када тврдичиш сиромаху, тврдичиш Богу; Када зло мислиш, мислиш против Бога; Када зло говориш, говориш против Бога; Када зло радиш, радиш против Бога; Када одричеш истину, одричеш Бога; Када одричеш добро, одричеш Бога, Када одричеш живот, одричеш Бога; Када одричеш љубав одричеш Бога; Сваки грех је атентат на Бога!“ Видите како је овде све јасно. Свака лаж према било коме је лаж према Богу. Када неко чини прељубу, он не греши само према вараној особи, већ се нечистоћом и изметом баца на самога Бога. Када тврдичимо према сиромаху, ми самоме Богу не удељујемо… Бог се, по својој бескрајној и неизмеривој љубави, поистовећује са сваким човеком, а то је, једном за свагда, учињено на Крсту, када је излио своју крв за свакога од нас, да би спрао наше грехе и да би нам даровао Вечни Живот. И за тог сиромаха, и за онога кога у овоме тренутку лажемо, плаћена је скупа цена. Управо због тога, грех овако доживљен, није нешто безазлено попут непрописног преласка преко улице на којој нема аутомобила, већ је атентат, покушај убиства, самога Бога. Грех открива наше потпуно слепило за ову бескрајну љубав Божију, услед које је и примио смрт на себе, и тиме раскрива нашу крајњу неблагодарност и нељубав. Изнећу још једну напомену: не треба се плашити греха због казне Божије, већ због тога што незалеченом мржњом, завишћу, лажју, нећемо наследити Вечност Царства Божијег. Стога ћу овим речима Светог Владике којима се каже да грехом покушавамо да убијемо Бога, придодати и следеће речи: Чинећи грех заправо убијамо сами себе, вршимо самоубиство своје Вечности!… Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 07. јул 2024. године
Петровдан у Храму Светих апостола Петра и Павла у Витковцу
У петак, 12. јула 2024. када Света Црква прославља првоврховне апостоле, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих апостола Петра и Павла у Витковцу. Митрополиту су саслуживали архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, протојереј Александар Тодоровић, јереји Марко Прокић и Младен Стевановић и ђакон Стефан Симић. Литургији су присуствовале и мати Марина, игуманија Манастира Каменац, као и сестра Христина. Мештани села Витковац и околних села, сабрали су се јутрос у великом броју у Светоме храму како би дочекали свога Архијереја. На општу радост, већина присутних, а нарочито деце, приступила је Светој Чаши и причестила се Светим Тајнама Христовим. Након Свете Литургије, Митрополит Јустин је освештао славски колач и жито, благосиљајући све присутне освећеном водицом. Честитавши празник и славу првоврховних апостола Петра и Павла, светом сабрању обратио се беседом, рекавши да је Господ преко својих Светих апостола, Цркви својој даровао једно Свето крштење за опроштење грехова. Али пошто ми, попут Светог апостола Петра који се три пута одрекао Христа, по својој сопственој вољи и људској слабости често грешимо, Господ нам је, по великој Својој милости, оставио и Свету тајну покајања и исповести како бисмо добили разрешење од грехова. Пост, исповест, одлазак на литургију и Свето Причешће јесу наш пут ка Царству Небеском, које је једини циљ нашег живота на земљи, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Посебно дирљив тренутак за парохијане било је опраштање од протојереја Александра Тодоровића, дугогодишњег пароха ове цркве, који је добио премештај на другу парохију. На њиву Господњу ступио је млади парох, јереј Марко Прокић. Отац Александар Тодоровић обратио се парохијанима кратком беседом, а затим су сестра Христина и деца из Витковца и околних села уз музичку пратњу отпевали неколико духовних песама. За све присутне отац Александар и домаћин славе припремили су пригодно послужење. Вероучитељ Филип Зеленовић
Празник Рођења Светог Јована Крститеља у Манастиру Јовање
На празник Рођења Светог Јована Крститеља, Манастир Јовање је постао центар сабрања Овчарско-кабларске клисуре. Река људи сливала се у овај предивни кабларски манастир, како би дочекала свог Високопреосвећеног Митрополита жичког Г. Јустина. Митрополит Јустин је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, а саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Киковић, протојереј Никола Вучетић, владичански ђакон Стефан Симић и јерођакон Теофан (Пауновић), сабрат Манастира Преображења. Осим великог броја људи и деце који су узели учешћа у Светој Литургији, причешћујући се Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, недељно и празнично сабрање увеличао је и велики број монахиња из сестринских овчарско-кабларских манастира. Након резања славског колача Високопреосвећени Митрополит Г. Јустин се обратио верном народу пригодном беседом, објаснивши и протумачивши тајну празника Рођења Претече Господњег.У благословеном и молитвеном расположењу послужена је трпеза љубави за сав присутни народ. Апсолвент теологије Јован Тошић
Мало освећење Храма Сабора Светих дванаест апостола на Таору
На дан када Црква молитвено прославља Сабор Светих дванаест апостола, по благослову Његовог Високопреосвештеног Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина, извршено је Мало освећење храма на Таору од стране Архијерејског намесника црногорског протонамесника Жељка Пантелића. Светом Литургијом је началствовао архијерејски протонамесник црногорски Жељко Пантелић, уз саслужење надлежног пароха протојереја Мирослава Јанковића и ђакона косјеричког Ненада Петровића. На литургији су појали јереј Радоња Мирковић, јереј Благоје Гавриловић и јереј Павле Спасојевић уз присуство великог броја верног народа. Након литије и резања славског колача верном народу се обратио Архијерејски намесник црногорски преневши поздраве и захвалност Митрополита жичког Г. Јустина и уручивши грамату ктитору храма госпођи Слађани Крстајић из Суботице. Затим је говорио о значају изградње Светог храма за село Таор и верни народ који живи у њему. Након тога верном народу се обратио парох Мирослав Јанковић захваливши се гђи Слађани и свима који су учествовали у изградњи храма, а затим је позвао све присутне на трпезу љубави. Ђакон Ненад Петровић
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, „Свети кнез Јован Владимир – Царство Небеско изнад царства земаљског’’
Недавно сам имао прилике да посетим Саборни храм у граду Бару. Храм се налази недалеко од центра града и барске луке, а његову порту (као и сам град) краси разноврсно медитеранско растиње: олеандери, палме и маслине. У фасади беле боје са небо плавим и позлаћеним куполама, овај храм заиста плени својом архитектуром, као и фрескописом. На зидовима су осликане не само уобичајене представе из Светог Писма и древних црквених отаца, већ и догађаји из модерне историје Цркве: страдање царске породице Романов, јасеновачки и пребиловачких мученици, све до православног Сабора на Криту из 2016, итд. Ипак, оно што ме је највише одушевило јесте житије светитеља коме је овај храм посвећен – Светог кнеза Јована Владимира. Тачније, одушевила ме је чињеница да је он први српски владар и мученик, који се свесно определио за Царство Небеско уместо земаљског. Немам намеру да у овом тескту препричавам његово житије, јер је заиста интересантно и вреди га прочитати у целини, али ћу навести неке основне податке који су важни за разумевање његове личности и дела за наш православни род. Његово житије остало је забележено у 36. поглављу чувеног историјског извора с друге половине 12. века, Летопису попа Дукљанина. Свети кнез Јован Владимир живео је на размеђи Х и ХI века. Био је владарског порекла и управљао је данашњом Црном Гором, деловима Херцеговине, Далмације и Албаније. Престоница му се налазила на територији града Бара. Иако је био добро научен ратничким и владарским вештинама, кнез Јован Владимир је показивао више интересовања за Свето Писмо и хришћанске врлине. Поменути извор га описује као човека ,,кротког, правичног, мирољубивог, пуног милосрђа према беднима. Знањем Светога Писма и милосрђем успео је да многе богумиле и друге јеретике поврати к вери православној. У животу и владању своме он у свему расуђиваше мудро, и мудро владаше поданицима својим, због чега љубљен би од свију. Уз то још, он разасла учитеље по народу да поучавају људе православној вери и науци Христовој, а јеретике да обраћају ка Истини. А и цркве и манастире он подизаше, као и болнице и странопријемнице.“ У борби против бугарског цара Самуила, кнез Јован Владимир добровољно се предао, како би спречио погибију многих својих војника. ,, Чини ми се, браћо, да мени предстоји испунити ону реч еванђелску која каже: Добар пастир полаже душу своју за овце своје. Боље ће бити, дакле да ја сам положим душу своју за све вас и да добровољно предам тело своје да га убију, него да ви пропаднете од глади и од мача.“ У тамници код бугарског цара успео је да освоји срце младе цареве кћери Теодоре Косаре. Ступивши са њом у брачну заједницу, Јован Владимир је од свог таста поново добио владарску титулу, али и нове области на управу. Иако је постао зет најмоћнијег царства на Балкану, Јован Владимир се није нимало погордио. Наставио је са пређашњим начином живота, чак је и у договору са својом супругом у браку живео девствено, попут анђела. Цар Самуило је у чувеној бици на Бјеласици против византијског цара Василија II био потучен до ногу и убрзо након битке умро. На престо је дошао Самуилов братанац, Јован Владислав, убивши претходно свога брата од стрица. Владислав је желео да убије и кнеза Јована Владимира али знајући за поштовање које је овај свети кнез уживао у народу, није то учинио јавно већ на превару. Позвао га је да дође на договор у бугарску престоницу Преспу, а као гаранцију послао је Јовану Владимиру златан крст. Јован му је на то мудро одговорио: ,,Знамо да Господ наш Исус Христос, Који је за нас пострадао, није на златном или сребрном Крсту распет био, него на дрвеном. Ако ти је дакле вера права и речи истините, пошљи ми по свештеним људима Крст од дрвета, и на веру у име Господа нашег Исуса Христа, уздајући се у Животворни Крст и Часно Дрво, доћи ћу.“ Владислав је тада послао по двојици епископа и по једном испоснику дрвени крст и кнез Јован Владимир је дошао у Преспу, знајући да му се ближи час када ће примити венац мучеништва. А знао је то из једне визије коју је имао у шуми. Уз пут се свети кнез молио Богу и у једној цркви причестио Светим Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Стигавши у двор цара Владислава, кнез Јован Владимир бива посечен мачем 22. маја 1015. или 1016. године. Његове чудотворне мошти почивале су најпре у престоном Бару, а у време краља Стефана Првовенчаног пренете су у Драч, па затим у манастир Светог Јована у Елбасану. Од 1995. године почивају у Саборној цркви у Тирани. Свети мученик Јован Владимир је први забележени светитељ српског порекла. И не само то: он је први српски владар који је показао да је Царство Небеско претежније од царства земаљског. Како? Својим врлинама, својим трпљењем и свесним прихватањем страдања за Христа. Учинио је то читава два и по века пре славног кнеза Лазара. Па ипак, чини се да је у народном предању свети кнез Јован Владимир остао дубоко у сенци кнеза Лазара и косовских мученика. Можда зато што он не припада светородној династији Немањића, а можда и због тога што његове мошти већ дуго времена почивају ван српских земаља, у Албанији. Било како било, Јован Владимир је достигао онај идеал коме тежи сваки православни Србин—постао је светитељ. А светитељи су највеће благо које један народ може имати. Они оплемењују народ из којег су потекли, везујући га за Христа. Међутим, светитељи у исто време и превазилазе границе националног: постају грађани Царства Небеског у којем ,,нема ни Јудеја ни Јелина ни роба ни слободнога ни мушкога ни женскога већ смо сви једно у Христу Исусу.“ Амин. Филип Зеленовић, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика ,,Жички благовесник“ петак 12. јул 2024. године
Храмовна слава Рођења Светог Јована Крститеља у Доњим Бранетићима и Озрему
У овај велики дан, када прослављамо чудесно Рођење Светог Јована Крститеља, сабрао се многи верни народ са разних страна на Свету Литургију и Причешће. Литургијом је началствовао протојереј – ставрофор Милутин Стевановић уз саслужење протојереја – ставрофора Милана Мирковића (свештеник у пензији), јереја Дарка Глукчевића и ђакона милановачког Миладина Милуновића. Након Литургије, извршено је освећење славског жита и резање колача у славу Божију и част Светог Јована Крститеља, управо на оном каменом столу испред храма на коме је, по причи мештана, 1935. године то учинио и Свети Владика жички Николај Велимировић. Окупљеним верницима обратио се нови парох савиначки, Дарко Глукчевић, говорећи о важности сабирања на Литургијама и, не само слушању, већ и творењу речи Божије, као и о значају самог празника. Велику благодарност имамо према овогодишњем домаћину и свима који су узели учешће у организацији да угосте све присутне и призивамо на њих молитве нашег пророка и претече Светог Јована Крститеља. Мастер теолог Милица Глукчевић
Храмовна слава љишке Цркве
Празник Рођења Светог Јована Претече – Ивањдан свечано је прослављен у Љигу. Бденије уочи празника служено је у 18.00 ч, а на дан празника Света Литургија у 8.30 ч коју је служио о. Дејан Антић из Београдско-карловачке митрополије, а саслуживали су о. Миодраг Марковић, парох моравачки, о. Светолик Марковић, старешина храма, и умировљени свештеници протојереј-ставрофор Велибор Бојчић из Аустралијско-новозеландске митрополије, протојереј-ставрофор Гојко Терзић из Ваљевске епархије, о. Стефан Франовић из Митрополије бачке и ђакон Слободан Пејовић. Певницу је водио вероучитељ и појац Александар Велимировић, појали су и др Сава Миловановић, Јована Велимировић и Ленка Билић. Након заамвоне молитве обављена је литија улицама Љига, а потом испред храма чин освећења славских дарова и ломљење славског колача. Домаћини славе Драгољуб Сајић, Малиша Кашерић и Вујица Вујић, сви из Љига, су поред славских дарова припремили и богату трпезу за све присутне парохијане и госте. Поред великог броја верника у празничном сабрању учествовао је и председник Општине Љиг г-дин Миломир Старчевић, директорка СШ „1300 каплара“, директорка вртића у Љигу и други угледни гости. У културно уметничком програму учествовали су: чланови КУД-а „Љиг“ из Љига са сплетом игара из Шумадије, гости из Сврљига гајдаш Филип Савић и Вук Миленковић који свира гоч, Сања Миловановић са фрулом, Анђелка је отпевала неколико старих песама у виолинској пратњи сестре Зоране Јелић. Посебно одушевљење код присутних изазвали су звуци традиционалних инструмената гајди и гоча које су свирали музичари из Сврљига. Старешина цркве током ручка поздравио је све присутне и захвалио домаћинима славе и учесницима програма. Ивањданско сабрање је трајало до касних поподневних часова у пријатном празничном расположењу. протојереј-ставрофор Светолик Марковић
Ивањдан – слава храма у Ратини
„Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја“. Данас када се наша Света Црква молитвено сећа славног и чудесног рођења Светог Претече Господњег Јована, црква у Ратини је прославила своју славу. Храмовна слава у Ратини започела је свечаном вечерњом службом са петохлебницом. На сам дан празника Света Литургија је почела у 8 и 30, а началствовао је протојереј Милан Мионић уз саслужење протојереја Драгана Тубе. Храм је био премален, за све вернике који су дошли да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верника узео је учешћа у Светом Причешћу Хор Цркве Свете Тројице из Краљева ″Свети архиђакон Стефан″, својим изузетним појањем значајно је допринео лепоти богослужења. Протојереј Милан Мионић је у својој беседи објаснио важност догађаја који прослављамо. Уследила је литија око храма са молитвама Васкрслом Господу да нам опрости сагрешења наша и подари напредак мештанима који живе у селу и вечан покој онима који су уснули. Ове године Црквена слава је била емотивна за парохијане ове Цркве јер смо се опростили од нашег дивног свештеника протојереја ставрофора Милоша Васиљевића који је делао на њиви Господњој 42 године и одлази у пензију. Пререзан је славски колач и освештано жито у славу и част Светог Јована Крститеља. На радост свих присутних малишани из КУД “Ратина“ извели су пригодан културно-уметнички програм. Затим је уследила трпеза љубави за све присутне. Старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић је захвалио свима који су уложили и најмањи труд да на овако леп начин прославимо нашег заштитника, рекавши притом: „ да би требало да се угледамо и на Захарију оца Светог Јована Крститеља који прослави Бога пророчком песмом, достојном дара. Ускликнимо и ми: Благословен Господ Бог хришћански, што посети и избави људе Своје! Њему приличи свака слава, част и моћ, сада и увек и кроза све векове. Амин“. Трипо Спахић, чтец
Празник Преподобне мати Анастасије у Манастиру Студеници
На дан када славимо спомен Преподобне мати наше Анастасије Српске, са нама на литургијском сабрању у Манастиру Студеници, које је предводио Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин, духовно су били присутни и Преподобни Симеон Немања, Преподобни Симон Монах и Свети Сава. Они су овде присутни духовно, али и телесно, преко својих Светих моштију, присутни су анђели и сва братија која су се подвизавала у овој светињи. Заједно са њима узнели смо молитве Господу нашем и Његовој Пресветој Мајци, нашој Владичици Богородици, за спасење своје и оних који су нам на уму. Митрополит Јустин је свештенослужио уз саслужење архимандрита ове Свете лавре, Тихона (Ракићевића) нареченог Епископа моравичког, архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Саве (Илића), јеромонаха Рафаила (Бољевића), јеромонаха Павла (Јанковића), јеромонаха Виталија (Милошевића), јерођакона Калистрата из Манастира Подмаина, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, протојерејâ Драгана Стевића, Мирољуба Попадића, Данила Петровића, као и владичанског ђакона Стефана Симића. Беседу Његовог Високопреосвештенства Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Беседу нареченог Епископа моравичког архимандрита Тихона можете послушати ОВДЕ. После резања славског колача уприличена је трпеза љубави за свештенство и многобројни верни народ. Братство манастира
Ибарске новости: Ђакон Стефан Милошевски, “Шта је то грех?“
Веома често се налазимо пред питањем: шта је то грех? Обично сматрамо да је грех кршење некаквих прописа, као да смо улицу прешли на месту које није обележено за прелазак пешака. Међутим, суштина греха није само у кршењу било каквих прописа (није „он“ баш толико безазлен), већ у позадини која се иза њега крије, тј. у нељубави (мржњи, зависти…) из које је проистекао, а која заправо својим мраком трује наше животе смртоносним отровом. И ово је веома важно напоменути – грех пред Богом није само поступак или мисао који су усмерени према Богу, већ и сваки поступак и мисао који су усмерени и према људима са којима делимо животе. Није грех према Богу само опсовати Бога, већ и псовати свога комшију! Када у причу о греху унесемо и своје комшије и, уопште, људе са којима се свакодневно сусрећемо, постаје нам јасно да смо веома удаљени од личне безгрешности. О овоме је са изузетном оштроумношћу и једноставношћу говорио Свети Владика Николај речима поеме која се налази пред вама: „Када лажеш, лажеш Богу; Када крадеш, крадеш Богу; Када се гордиш, гордиш се пред Богом; Када мрзиш, мрзиш на Бога; Када се кунеш, право или криво, кунеш се Богу; Када прељубу чиниш, нечистоћом се бацаш на Бога; Када не поштујеш родитеље, не поштујеш Бога; Када завидиш, Богу завидиш; Када тврдичиш сиромаху, тврдичиш Богу; Када зло мислиш, мислиш против Бога; Када зло говориш, говориш против Бога; Када зло радиш, радиш против Бога; Када одричеш истину, одричеш Бога; Када одричеш добро, одричеш Бога, Када одричеш живот, одричеш Бога; Када одричеш љубав одричеш Бога; Сваки грех је атентат на Бога!“ Видите како је овде све јасно. Свака лаж према било коме је лаж према Богу. Када неко чини прељубу, он не греши само према вараној особи, већ се нечистоћом и изметом баца на самога Бога. Када тврдичимо према сиромаху, ми самоме Богу не удељујемо… Бог се, по својој бескрајној и неизмеривој љубави, поистовећује са сваким човеком, а то је, једном за свагда, учињено на Крсту, када је излио своју крв за свакога од нас, да би спрао наше грехе и да би нам даровао Вечни Живот. И за тог сиромаха, и за онога кога у овоме тренутку лажемо, плаћена је скупа цена. Управо због тога, грех овако доживљен, није нешто безазлено попут непрописног преласка преко улице на којој нема аутомобила, већ је атентат, покушај убиства, самога Бога. Грех открива наше потпуно слепило за ову бескрајну љубав Божију, услед које је и примио смрт на себе, и тиме раскрива нашу крајњу неблагодарност и нељубав. Изнећу још једну напомену: не треба се плашити греха због казне Божије, већ због тога што незалеченом мржњом, завишћу, лажју, нећемо наследити Вечност Царства Божијег. Стога ћу овим речима Светог Владике којима се каже да грехом покушавамо да убијемо Бога, придодати и следеће речи: Чинећи грех заправо убијамо сами себе, вршимо самоубиство своје Вечности!… Ђакон Стефан Милошевски Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 07. јул 2024. године