Author: Filip

Село Годовик у околини Пожеге данас је прославило храмовну славу, Светог боговидца и пророка Илију. Литургијским сабрањем началствовао је умировљени парох пожешки протојереј ставрофор Димитар Луковић уз саслужење , протојереја-ставрофора Марјановић Ивана из епархије источно-америчке, а који је некада био парох у Годовику, протојереја Стевић Драгана, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја Лазић Крсте, пароха пожешког (некадашњег годовичког) и јереја Милошевић Бојана, старешине Храма Светог Ахилија у Ариљу. На крају Литургије народу се обратио парох годовички  јереј Вукадиновић Небојша, подсетивши на живот и чврстину вере пророка Илије. Уз благодарење свима који жртву приносе у намери да се храм обнови и сачува, приступило се трпези љубави уприличеној у порти храма.                                                                Јереј Небојша Вукадиновић, парох годовички

Дана 2. августа, у Храму Светог пророка Илије у Вичи, уприличено је евхаристијско прослављање храмовне славе – старозаветног пророка Илије. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Синиша Милутиновић из Епархије канадске, уз саслуживање пароха вичког јереја Немање Матејића и ђакона Момчила Димитријевића из Епархије ваљевске. У својој беседи, отац Синиша је надахнуто говорио о значају поштовања хришћанског принципа љубави, посебно у савременом добу, које представља доба великих искушења, како духовних тако и телесних. Отац Немања, парох вички, захвалио се свима присутнима и позвао је народ да се редовно окупља на Светој Литургији у свом храму, где се сједињујемо са самим Господом, кроз Чашу Спасења коју нам Он даде. Након Свете Литургије, овогодишњи домаћини су уприличили трпезу љубави за све присутне. Нека би Добри Господ дао да сви ходимо стазама правде и љубави Његове, по примеру великог старозаветног пророка, те да редовно приступамо Чаши Најсавршенијег Заједништва, причешћујући се Телом и Крвљу Његовом и обожујући се. дипл. теолог Дарко Стевановић

Дана 02. августа 2024 године, у храму Светог Пророка Илије у Каменици прослављена је слава овог светог храма посвећеног старозаветном пророку и угоднику Божијем Илији Тесвићанину. Литургију су служили старешина пожешке цркве протојереј Божо Главоњић и парох прњански протојереј Живко Дамјановић. Након причешћа верних и заамвоне молитве уследио је трократни опход око храма и освећење славских дарова. Протојереј Божо Главоњић обратио се присутним верницима пригодном беседом и нагласио значај славља Светог Пророка Илије као заштитника и водича у духовном животу, и праобраза животом и чудима која је творио Божијом силом самог Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. Нагласивши да је лепо видети мноштво младих и деце који су се сабрали да Литургијски прославе живога Бога и великог угодника и пророка Божијег Илију. Такође је подсетио на благослов од Бога дат нашим прародитељима у Рају:,, Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме“ да би ови богом дани предели остали и опстали морамо учити младе нараштаје да на време стварају породицу. Рађајући децу не једно или двоје већ троје и више можемо опстати и остати чувајући огњишта предака, храмове и гробове од заборава. Палећи кандило на престолу у храму и свећу воштаницу на гробовима својих предака до другог доласка Христовог. Након Литургије, приређена је трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини Миломир Митровић, Милан Митровић, Зоран Лубинић и Жељко Тодоровић са породицама на којој су се верници окупили како би поделили радост празника и наставили заједничарење. Протојереј-ставрофор Далибор Милошевић се за трпезом љубави захвалио свима на сабрању и уручио домаћинима на дар по икону Светог пророка Илије као уздарје и подсетио да наредне године овај свети храм слави јубилеј сто година постојања. Овај дан је био посебно значајан за литургијску заједницу у Каменици, која је удвостручила своју духовну снагу и показала посвећеност храму и својој вери кроз свеукупни труд свештеника и парохијана који је видан у храму и око њега, а пре свега у Литургијском животу. Црквена општина Каменица

У петак 2. августа 2024. лета Господњег, у селу Сирча код Краљева свечано је прослављена храмовна слава, Свети пророк Илија. Молитвено прослављење празника почело је у четвртак увече великим вечерњим богослужењем са петохлебницом , а настављено торжествено на Светој Литургији у петак ујутро. Богослужења су вршили протојереј Иван Терзић и јереј Стефан Медар, парох сирчански. Ако је Литургија, по речима светих отаца, предокус Царства Божијег, онда  је наш храм данас подсећао на Небески Јерусалим. У сунцем обасјаној  и многобројним народом испуњеној цркви,  јутрос се у потпуности осећало оно што певамо на свакој херувимској песми: ,,Сваку сада животну оставимо бригу, као они који ћемо примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога.“ Осећао се спој Небеског са земаљским, Вечног са пролазним, Нествореног са створеним, можда баш као у оно време када је свети пророк Илија узет на небо на огњеним колесницама.  Да радост буде још већа, највећи број сабраних приступио је Светој Чаши и причестио се Светим Телом и Крви Господа нашег Исуса Христа. Након Свете Литургије, народ је предвођен оцем Стефаном, са крстом, барјаком и иконама начинио трократну литију око храма, певајући тропар Светом Илији. Затим се приступило освећењу славског колача, благосиљању села и свих присутних на светом сабрању. На крају, отац Стефан је честитао празник и славу свима, и позвао сав верни народ да приступи за трпезу љубави у новом парохијском дому. Трпезу љубави припремила је овогдишњa домаћица славе Радмила Марковић. Вероучитељ Филип Зеленовић

Молитвено спомињући и прослављајући Свету Марину као заштитницу Светога храма у Атеници, братство храма и верни народ су прославили своју славу. Ноћ уочи славе служено је празнично вечерње. Богослужењем је началствовао Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров уз саслужење ђакона Храма Вазнесења Господњег у Чачку Душана Арсенијевића, док је атеничко братство појало. Богослужењу је присуствовало многобројно свештенство града Чачка и околине уз мноштво верног народа. Након обраћања Архијерејског намесника трнавског и честитања славе, молитвеном сабрању се обратио старешина Храма Свете Марине протојереј Радиша Сеочанац и позвао их да остану на представљању издаваштва Епархије жичке. Испред уредништва присутнима се обратио уредник издаваштва протојереј др Слободан Јаковљевић. У надахнутом представљању приближио је мисију и смисао издаваштва и значај књиге као медија културе кроз историју. Слушајући проту Слободана, упознали смо се са свим до сада објављеним издањима Епархије жичке и са плановима за даље објављивање. Уз присуство многобројног свештенства и верног народа молитвено смо дочекали дан славе, литургијски сабрани уз свог Архипастира, Митрополита жичког Г. Јустина. Саслуживали су Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина Храма Свете Марине протојереј Радиша Сеочанац, вазнесењски протојереј ставрофор Саша Јоловић, протојереј атенички Александар Грујовић, ђакони Стефан Симић и Ђорђе Чоловић. Молитвено сабрање увеличало је појање протопсалта Ивана Трајковића и хора „Слово Љубве“. Светој Архијерејској Литургији присуствовало је многобројно свештенство и верни народ. Црква и простор око ње били су тесни да приме све оне који су у молитви побожно запевали у славу Свете Марине. Након резања славског колача обратио нам се Високопреосвећени Г. Јустин, честитавши славу храма. Подсетивши нас на девствено страдање Свете Марине, упутио нас је на историју нашег страдалног народа, који може да се поистовети са великомученицима. Сведочанство вере које је проистекло из њиховог страдања односи се и на патње српског народа кроз целокупну историју. Ипак, са вером у Васкрслог Христа успели смо да пребродимо недаће и искушења, ходећи ка Царству Небеском до данас. По причешћивању Светим Даровима, пререзан је славски колач и освештано жито. У наставку је уприличена трпеза љубави.  Ђакон Ђорђе Чоловић

У 5. недељу по Педесетници, 28. јула 2024. године, када Света Црква прославља Оце шест Васељенских Сабора, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном Храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство нашег Светог храма, док је певницу водио протопсалт Иван Трајковић. У складу са данашњим празником и Јеванђељем, Митрополит Јустин је беседио о борби човека против зла и греха, који су са преступом наших прародитеља Адама и Еве ушли у свет. То зло је учинило да човек не прихвата другога, тражећи да нико више не постоји у свету. Како ћемо то превазићи? Тако што ћемо по речима Христовим, сваког човека прихватити као свога брата и бити у миру са свима, колико до нас стоји“ – истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Литургије, посебна радост за све присутне била је Света тајна рукоположења којом је Милош Јелић, вероучитељ из Чачка, рукоположен у чин ђакона. Након рукоположења уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. Вероучитељ Филип Зеленовић

У петак, 26. јула 2024. године, када наша Црква молитвено прославља Сабор Светог архангела Гаврила, а поводом манастирске славе, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујну служио је Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслуживање  игумана Манастира Вујан архимандрита Саве (Илића), архимамдрита Дамјана (Цветковића), јеромонаха Илариона из Манастира Преображења, пароха прељинског протојереја Николе Вучетића, пароха брђанско-прислоничког протојереја Звонка Рацића, пароха ариљског Давида Селаковића и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, Архипастир се обратио у Христу сабраном народу говорећи најпре о узвишености и делима Светог архангела Гаврила и о његовом јављању Пресветој Богородици, да ће родити Сина Божијег. Због тога је велики дан за ову обитељ, јер прославља свога патрона – онога који благовести Божију Реч ради спасења људи. У беседи, Митрополит Јустин је честитао игуману Сави и братији славу вујанске обитељи.У току Свете Литургије, Његово Високопреосвештенство Г. Јустин, рукоположио је монаха ове Свете обитељи Авакума (Проковић) у чин ђакона.Смисао прослављења празника и славе испуњен је у Чаши Тела и Крви Христове. Велико мноштво верног народа приступило је Светом Причешћу.Након Свете Литургије уследило је резање славског колача, а потом и трпеза љубави за све присутне, коју је припремила братија манастира.                      Братство Манастира Вујан

У време док сам водио Центар за проучавање и употребу савремених технологија при нашој помесној Цркви, стручној јавности сам, на основу вишегодишњег проучавања утицаја технологије на човека и друштво, предложио употребу методологије троструког кључа за „откључавање“ сложених технолошких дилема 21. века. Основна идеја тог приступа била је да се савремени технолошки изазови посматрају у три различита узастопна пролаза – критичком, контекстуалном и концептуалном – да би одговор био целовит и адекватан. У наредним редовима ћу применом те методологије пружити скромни допринос отвореној јавној дебати која се тиче предлога пројекта ископавања руде литијума (прецизније: минерала јадарита који у себи садржи литијум) у долини Јадра. Први ниво методологије троструког кључа захтева непристрасну критичку анализу примене одређене технологије у пракси. Та анализа се изводи у pro et contra форми и тиче се студиозног одмеравања утврђених добрих и лоших страна конкретног технолошког решења. У досадашњој полемици у вези са ископавањем литијума сасвим јасно су се профилисале позиције „за“ и „против“. У првој се истиче приход који би рударењем литијума у долини Јадра био остварен и убрзан индустријски развој наше земље. Супротна позиција напомиње велику вероватноћу озбиљног угрожавања животне средине, узевши у обзир локацију потенцијалног рудника и ранија горка искуства неких држава. На пољу сучељавања ова два аргумента наредних месеци се очекује још интензивнија расправа српских стручњакâ, поготово из области хидрогеологије, биологије, екологије и економије. Начелно гледано, овај почетни, критички ниво опсервације је потребан, али не и довољан, но тема ископавања литијума у Србији је крајње специфична. Наиме, веома лако се може десити да ниво критичке опсервације уједно буде и завршни уколико стручна јавност и даље буде изразито подељена. Разлог је једноставан: у cost-benefit анализи не постоје финансијске добити, ма колике биле, које могу покрити штету евентуалног угрожавања животног простора, а подељеност стручњакâ аутоматски значи и неизвесност која у домену заштите животне средине није паметна. У наредном периоду ће се, највероватније, добар део тежишта полемике пренети и на саму могућност давања пуних гаранција очувања природног окружења, што ће посредно отворити тему личне одговорности. Подсетимо, с тим у вези, да у своје време уопште није предвиђен настанак глобалне еколошке кризе, а да за њу данас нико не одговара упркос очигледним последицама које сви осећамо на својој кожи. Стога се већ на првом нивоу критичког испитивања постављају два сувисла питања. Прво гласи: ко уопште може дати стабилне и одговорне гаранције за употребу технологије која је већ показивала негативан утицај на екосистем? Друго је: на који начин било ко лично може одговарати за евентуалну штету која би могла настати деценијама касније, кроз кумулативни ефекат примене те технологије? Други ниво испитивања у оквиру методологије троструког кључа је контекстуални. Њиме се апострофира значај проучавања друштвеног оквира примене одређене технологије. То је јако важна тема јер је примећено да коришћење идентичне технологије у различитом друштвеном контексту често не даје сличне резултате. Стога је у разматрање ове теме неопходно укључити правнике, политикологе и социологе. На овом нивоу испитивања јасно примећујемо да је предлог пројекта ископавања литијума у Србији од самог почетка par excellence политичко питање које има шири геополитички контекст у који смо, хтели – не хтели, увучени од стране моћних глобалних корпорација и светских сила. Притисак (неко би рекао: подршка) две водеће западноевропске државе у погледу ископавања литијума у долини Јадра само су јасан одраз прагматичних геостратешких интересâ, а не бриге за нашу земљу. Све наведено имплицира потребу формирања прецизних механизама који би нас штитили од претварања Србије у рударску колонију. То, међутим, није ни једина ни главна тема коју треба разматрати у домену контекстуалне опсервације. Главни изазов је оштра поларизација у српском друштву, која може довести чак и до грађанских немира, којима би се радовали само српски непријатељи. Стога је решавање литијумске загонетке без узимања у обзир сложеног друштвеног контекста чист авантуризам који може имати несагледиве последице. И на крају, преостаје нам концептуални ниво сагледавања овог технолошког пројекта, који је везан за проучавање концептуалне дубине и технолошке конвергенције. Технологија литијум-јонских батерија је релативно брзо потиснула претходну, никл-кадмијумску, а већ сада постоје назнаке о њеној конвергенцији ка будућим решењима која ће извршити нову смену технолошких генерација. Ипак, ово су само процене које се заснивају на одређеном степену вероватноће. Постоји, међутим, тема о којој на овом нивоу анализе можемо разговарати са потпуном извесношћу. Она се тиче комплементарности концепције пројекта рударења литијума са раније донетим стратешким документима Републике Србије везаним за друштвени интерес који се тиче есенцијалних ресурса – здравог ваздуха, чисте воде, плодног земљишта и квалитетне хране. Одговор на питање у којој мери постоји судар концепција на овом пољу остављам за разматрање стручњацима из датих области. Лични став аутора текста је да актуелни предлог ископавања литијума у долини Јадра не може издржати темељну критику. Једноставно говорећи, на основу свега што смо до сада чули у јавној дебати, здраворазумско расуђивање указује на то да је ризик превелик за територијално малу земљу попут наше, поготово стога што би евентуалне последице биле практично неотклоњиве. Код територијално великих и индустријски развијених земаља (попут оних које нам сугеришу ископавање јадарита) ситуација је, рекло би се, значајно другачија јер због величине своје територије оне могу да експлоатишу руду литијума на локалитетима који носе неупоредиво мањи ризик од настанка еколошке катастрофе. Стога је мудро да великим државама уступимо авангардну позицију у домену технологије рударења литијума, али на њиховој сопственој територији, а да ми, који смо територијално мали, помно пратимо њихове активности и учимо на њиховом искуству. Уосталом, чему толика журба? Литијум неће побећи из долине Јадра и стрпљиво ће чекати подно Цера све док технологија његовог ископавања не постане потпуно безбедна. Тачније – ако то икада постане. Презвитер др Оливер Суботић,управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке Извор: Дневни лист Политика од 25. јула 2024. године, стр. 19; сајт СПЦ

На дан када наша Света Црква прославља празник Сабора Светог архангела Гаврила, Манастир Клисура је прославио своју славу. Литургијским сабрањем је началствовао архимандрит Тимотеј (Миливојевић), настојатељ Манастира Вазнесења (овчарског). Саслуживали су му Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, умировљени парох ариљски протојереј Мирчета Крупниковић, парох пожешки протојереј Дејан Ракић, парох кованлучки протојереј Марко Петровић и парох трешњевачки јереј Саша Предојевић. Након причешћа Светим Тајнама и заамвоне молитве, архимандрит Тимотеј је освештао славске дарове и обратио се пригодном беседом.  Потом је у манастирској трпезарији уследила трпеза љубави за све присутне госте, коју је припремило сестринство манастира. протојереј Марко Петровић