Представљање нових публикација и издавачке делатности Епархије жичке у Ужицу
Црква Светог великомученика Георгија у Ужицу 2024. годину обележава као јубиларну – слави 180 година богослужбеног живота. Такође, за Ужице ова година је врло битна, јер је град изабран за националну престоницу културе. Као украс свега овога наш град је 23. септембра 2024. г. имао прилику да се упозна са издаваштвом Епархије жичке. Народна библиотека у Ужицу, заједно са ужичком Црквом Светог великомученика Георгија, а са благословом Архиепископа и Митрополита жичког Господина Јустина, организовала је представљање издаваштва Епархије жичке. Присутне су на почетку вечери поздравили директорка Народне библиотеке, госпођа Зорица Мурић, као и представник Града Ужица господин Драгољуб Стојановић. Модератор је био протојереј Љубан Петровић, који је најавио и представио публици говорнике. Током сат времена, протојереј др Слободан Јаковљевић, протојереј Александар Јевтић и др Вук Даутовић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), аутори неких од наслова књига, надахнуто су говорили о издавачкој делатности наше Епархије, садржајима самих издања као и будућим пројектима издаваштва Епархије. Присутно свештенство и народ су све време пажљиво слушали излагаче, а на крају су их наградили громогласним аплаузом. Ђакон Дарко Јараковић
Ибарске новости: Ђакон Филип Зеленовић, Протојеванђеље Јаковљево као кључ за разумевање личности Приснодјеве Марије
Из корена Јесејевог и од колена Давидовог, богодевојчица Марија се нама данас родила, све се радује и обнавља са великом радошћу. Радујте се са нама заједно и небо и земља, похвалите је народе отаџбине. Јоаким се весели и Ана празнује кличући: неплодна рађа Богородицу и хранитељку Живота нашега! (Минеј за 7. септембар) Овако се у једној црквеној песми (тропар претпразништва Мале Госпојине) опева и слави Пресвета Богомајка, чије Рођење славимо данас 21/8. септембра. То рођење јесте и ,,почетак нашега спасења“, јер ће Марија, кћи Јоакима и Ане, касније постати мајка Спаситеља нашега , Богочовека Христа. Стога је Дјева Марија, после Бога, најважнија Личност у Православљу, часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима, тј. узвишенија од анђела. Но, после оваквих похвала упућених Богородици, природно је да се човек запита: одакле ми знамо о Њеном животу? Из Светог Писма? Али, Свето Писмо тј. Библија нам пружа веома мало података о животу Дјеве Марије. У Јеванђељима можемо прочитати да је Марија била заручена за Јосифа, да је живела у Назарету, да јој се јавио архангел Божији, да је зачела Господа Исуса Христа од Духа Светога, као и да се породила у Витлејему, побегла са Јосифом у Египат, а потом се са њиме и малим Исусом вратила у Назарет. О њеном Рођењу, Увођењу у Храм Соломонов са три године (Ваведењу), о животу у Храму, у Светом Писму не можемо пронаћи ни један једини податак. Па одакле, онда, ми знамо о овим догађајима из Њеног живота и прослављамо празнике у њихову част? Из Светог Предања? Одговор је тачан, али није прецизан. Јер, Свето Предање је веома широк појам. Много шири од Светог Писма. Одговор је: из ранохришћанског списа који је настао половином 2. века и зове се Протојеванђеље Јаковљево. Написао га је свети апостол Јаков, који се назива братом Господа Христа, јер је одрастао са Њим под једним кровом—био је син из Јосифовог првог брака. Сам назив овог списа већ нам указује да се у њему највише говори о Дјеви Марији. Префикс πρωτο на старогрчком значи исто што и словенски префикс прво- или пра—указује, дакле, на стање или време пре појма уз који стоји (прототип=праобраз, прволик; протозоа=праживотиња). Ово јеванђеље нам, дакле, сведочи о времену пре Јеванђеља, тј. пре Доласка Спаситеља у овај свет, и зато почиње описом зачећа и рођења Марије од светих богородитеља Јоакима и Ане. Тиме почиње Божији план (домострој) спасења рода људског. У Јаковљевом јеванђељу читамо да су праведни богородитељи Маријини, Јоаким и Ана, дуго били бездетни—остарели су, а нису имали деце. Било им је тешко не само због не имања наследника, већ и због тадашњег веровања да је бездетност знак Божије казне: ,,Али на једном великом празнику, када су деца Израиљева донели своје дарове, а Јоаким своје, Рубен врховни свештеник се успротивио говорећи: “Није по закону да приносиш своје дарове јер ниси изродио никога у Израиљу.“(Пр. Јак. 1:2) После овога, Јоаким је отишао од куће, спаковао шатор и отишао у планине, где је провео 40 дана и 40 ноћи у посту и молитви, заветовавши се да неће окусити и пити ништа док му Господ не услиши молитве за пород.(Пр. Јак. 1:6). А света Ана је такође веома туговала и у врту под ловоровим дрветом произносила пред Господа своју жалост: ,,О Боже, отаца мојих, благослови мене и молитве моје као што си благословио и материцу Сарину и подарио јој сина Исака!“(Пр. Јак 2:10). Тада анђео Господњи стаде поред ње и рече: “Ана, Ана, Господ је чуо молитву твоју. Затрудњећеш и родићеш, и о породу твоме ће се говорити у целоме свету.” И Ана одговори: “Као што је жив и Господ Бог мој, шта год да родим, било да је мушко или женско, ја ћу га посветити Господу Богу моме, и служиће Му у светим стварима целог живот свога.” (Пр. Јак.4:1-2). Сходно томе, Јоаким се вратио и принео Богу прописане жртве у Храму. Након овога, Света Ана је у утроби зачела дете. Када се родила назвали су је Марија, што значи жељена или вољена, јер је Ана приликом порођаја изговорила: ,,Господ је данас узвеличао жељу моју.“ Ово је опис данашњег празника Мале Госпојине, Рођења Пресвете Богордице. Када је Марија напунила три године, родитељи су испунили обећање дато Богу и дали малу Марију да се васпитава у храму. ,,А када дете напуни три године, Јоаким рече: “Позовимо кћери јеврејске које су непорочне, и нека свака узме лампу и осветли се, да се дете не врати назад и да се ум њен помири са храмом Господњим.” И они урадише тако док се не попеше до храма Господњег. И поглавар свештенички прими је и благослови, и рече: “Марија, Господ Бог је увеличао име твоје за све генерације. И све до самог краја, Господ ће показати искупљење деци Израиљевој.” И постави је на трећу степеницу олтара, и даде јој Господ благодати, и она играше, и цела кућа Израиљева је заволе. И одоше родитељи њени величајући Бога, јер се девојчица не врати назад њима.“ Ово је опис празника Ваведења Пресвете Богородице, који славимо 4. децембра. После овога, Јеванђеље нам казује о чудесном изабрању праведног Јосифа за мужа Маријиног, након што је голубица излетела из његовог штапа и слетела му на главу. Потом је, као и у Јеванђељу по Луки, описан сусрет пресвете Дјеве и архангела Гаврила док је она носила крчаг воде, одлазак у Витлејем и Рођење Господа Исуса Христа у пећини. Ипак, оно што је мени као богослову и читаоцу највише пажње привукло јесте догађај на крају овог списа. Наиме, ту се помиње извесна Саломија, која је посумњала у то да је Марија након рођења Господа Исуса остала девојка, тј. у њену приснодевственост. Тражила је опипљив доказ за то. Ушла је у пећину и пружила руку ка телу Пречисте Деве, да по бабичјем обичају испита да ли је то заиста тако. Но, њена рука joj сe тог момента осушила и Саломија се страшно уплашила. У својој невољи обратила се молитвом Богу за опроштај и помиловање. ,,Након тога, анђео Божји стаде поред Саломије и рече: “Господ Бог је чуо молитву твоју, приближи руку твоју Детету, понеси Га, и на тај начин ћеш оздравити.” Саломија, обрадовавши се силно, приђе Детету и
Митрополити жички Јустин и крфски Нектарије присуствовали вечерњој служби у Светосавском храму у Краљеву
Уочи празника Рођења Пресвете Богородице, Храм Светог Саве у Краљеву почаствован је присуством двојице митрополита – жичког Јустина и крфског Нектарија. Вечерње богослужење са петохлебницом служио је архимандрит др Дамјан (Цветковић) уз саслужење ђакона Стефана Милошевског. Поред верног народа, богослужењу је молитвено присуствовао игуман вујански архимандрит Сава (Илић), као и чланови пратње митрополита крфског. Протопсалт Иван Трајковић и братство храма појањем су допринели торжествености овог празничног богослужења. Митрополит Нектарије са пратњом појао је на грчком завршни део богослужења у коме је благосиљана петохлебница. На крају је подељен принос петохлебнице, а двојица митрополита су са пратњама уз појање многољетствија прешли у двор. Протојереј Александар Р. Јевтић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у чин свештеника
У суботу 21. септембра 2024. године када Света Црква торжествено прославља Рођење Пресвете Богомајке, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Епархије жичке, у молитвеном присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита крфског господина Нектарија са пратњом. Митрополиту Јустину саслуживали су архимандрит др Дамјан (Цветковић), архимандрит Иларион са Свете Горе, игуман Манастира Вујан архимандрит Сава (Илић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереји Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, протонамесници Иван Ћурчић и Александар Глишић, ђакони Стефан Симић, Стефан Милошевски, Димитрије Радмилац и Филип Зеленовић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, заједно са појцима митрополита Нектарија. Осим присуства митрополита крфског г. Нектарија и његових појаца који су својим анђеоским гласовима отпевали химне пресветој Богородици на грчком оригиналу, ову Свету Литургију увеличало је и рукоположење ђакона овог Светог храма, Стефана Милошевског у чин свештеника. Не може се описати радост свих нас који познајемо и дуго времена сарађујемо са оцем Стефаном, док смо приликом Свете тајне рукоположења узвикивали достојан. Ваистину ДОСТОЈАН посленик на Њиви Господњој! Отац Стефан Милошевски рукоположен је у чин ђакона при Храму Светог Саве 2015. године. Осим што је обављао дужности ђакона, презвитер Стефан аутор је рубрике ,,Жички благовесник“ у журналу ,,Ибарске Новости“, која у континуитету излази од 2018. године до данас. Осим тога, држао је предавања под називом “Хришћански разговори“ у Духовном центру ,,Свети владика Николај Жички“ у Краљеву од 2020. године до данас. Од септембра 2022. до августа 2023. био је модератор Краљевачких разговора о вери, одржаваних у парохијском дому при Храму Светог Саве. Крајем 2023. године објављује своју прву књигу, под насловом Вера пуна светлости, у којој потанко тумачи Символ Вере. Јереј Стефан предавао је веронауку у Медицинској школи у Краљеву и ОШ ,,Ђура Јакшић“ у Конареву. Ожењен је вероучитељицом Клаудијом, са којом има четворо деце. На крају Литургије уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. Митрополит крфски произнео је богонадахнуту беседу о данашњем празнику. У њој је нагласио велико пријатељство које везује народ његове митрополије према српском народу. Крф је 1916. за многе Србе био како пријатељски дом и лечилиште, тако и гробница многих ратника исцрпљених преласком преко Албаније. Ова љубав грчког и српског народа је љубав Христова, која нас повезује у истој вери, а која се и данас потврдила у овом заједничком молитвеном сабрању, истакао је Митрополит Нектарије. После Свете Литургије, породица Милошевски је за све присутне уприличила свечану трпезу љубави. Достојан и на многоја љета, оче и брате у Христу, Стефане! Ђакон Филип Зеленовић
Митрополит Крфа г. Нектарије у посети Епархији жичкој
Његово Високопреосвештенство Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва атинске Архиепископије господин Нектарије који ових дана борави у посети Епархији жичкој са својим сарадницима, начинио је посету Катедралном храму Светог Саве у Краљеву. Митрополита Нектарија је дочекао домаћин жичког трона Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, са својим сарадницима, архимандритима Дамјаном и Савом и свештенством Саборног храма. Након светосавског тропара, Митрополит Крфа г. Нектарије је изразио благодарност Митрополиту Јустину на домаћинском дочеку. Митрополит Нектарије је похвалио радове у храму, а особито живопис протомајстора Горана Јовића. Уследио је пријем гостију у митрополијској резиденцији. Ђакон Стефан Симић
Архимандрит Дамјан (Цветковић) нови доктор теолошких наука
Дана 16. септембра на Докторантури Светих Кирила и Методија у Москви, архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епархије жичке, успешно је одбранио докторску дисертацију под називом: “Екуменски дијалог у делима и животу Светог Николаја Велимировића“. Рад је писан под менторством проф. др. Ивана Лупандина. Комисија на челу са ректором протојерејем Максимом Козловим оценила је дисертацију највишом оценом нагласивши важност ове теме како у области науке, тако и за живот Цркве уопште. Посебно су заблагодарили на избору теме која је руској научној мисли осветлила још један важан део у животу и раду овог великог српског светитеља. Након завршетка званичног дела, отац Дамјан је заблагодарио најпре Архиепископу и Митрополиту жичком др Јустину на благослову и великој подршци коју је добијао током свих ових година. Такође, захвалио се и свим сарадницима на овом делу. Из канцеларије Архиепископа и митрополита жичког
Прослава 100 година од освећења храма у Гривцу
Далеке 1924. године на празник Рођења Пресвете Богородице епископ жички Јефрем је освештао парохијски храм у Гривцу, од тог дана у овој богомољи крај реке Груже сваке недеље и празника уздижу се литургијски возгласи, молитве и благодарења Богу за све мештане овог краја, а и шире. Данашње литургијско сабрање предводио је архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Милосав Живановић, протојереј Војин Маловић и јереј Милан Шишовић. Гривачки храм је овог дана, када своје постојање почиње рачунати вековима, окупио доста својих парохијана на молитву и Причешће, пререзан је славски колач, а након тога је уприличен складан и језгровит културни програм поводом славе храма. На Литургији у част овог дана присуствовали су представници руске амбасаде у Београду, председник општине, а сам културни програм изведен је у сарадњи са Центром за културу општине Кнић. Након програма црквени одбор и домаћин славе су угостили све присутне на трпезу љубави. Јереј Синиша Јовановић
РТВ КВ: протојереј Александар Р. Јевтић, О празнику Рођења Пресвете Богородице – Малој Госпојини
Мала Госпојина у Косјерићу
Дана 21. септембра 2024. када Црква молитвено прославља Рођење Пресвете Богородице, Малу Госпојину, у Косјерићу се верни народ сабрао да литургијски прослави своју храмовну славу. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски намесник црногорски Жељко Пантелић, а саслуживали су му протојереј Слободан Марковић, умировљени парох први косјерићки, протојереј Радомир Трипковић, умировљени парох други косјерићки, као и ђакон косјерићки Ненад Петровић. На Литургији је за певницом одговарао старешина храма протојереј Саша Станишић заједно са верницима. По завршетку Литургије се ишло у литију око храма, након чега се приступило резању славских колача. Верном народу се обратио Архијерејски намесник црногорски Жељко Пантелић пригодном беседом и поуком на тему прочитаног литургијског Јеванђеља. Старешина храма протојереј Саша Станишић се захвалио домаћинима данашње славе на труду око славске трпезе љубави, коју си припремили за све окупљене. Ђакон Ненад Петровић
Најава: 23. септембар у 19.00, Народна библиотека, Ужице, Представљање издаваштва Епархије жичке
Представљање нових публикација и издавачке делатности Епархије жичке у Ужицу
Црква Светог великомученика Георгија у Ужицу 2024. годину обележава као јубиларну – слави 180 година богослужбеног живота. Такође, за Ужице ова година је врло битна, јер је град изабран за националну престоницу културе. Као украс свега овога наш град је 23. септембра 2024. г. имао прилику да се упозна са издаваштвом Епархије жичке. Народна библиотека у Ужицу, заједно са ужичком Црквом Светог великомученика Георгија, а са благословом Архиепископа и Митрополита жичког Господина Јустина, организовала је представљање издаваштва Епархије жичке. Присутне су на почетку вечери поздравили директорка Народне библиотеке, госпођа Зорица Мурић, као и представник Града Ужица господин Драгољуб Стојановић. Модератор је био протојереј Љубан Петровић, који је најавио и представио публици говорнике. Током сат времена, протојереј др Слободан Јаковљевић, протојереј Александар Јевтић и др Вук Даутовић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), аутори неких од наслова књига, надахнуто су говорили о издавачкој делатности наше Епархије, садржајима самих издања као и будућим пројектима издаваштва Епархије. Присутно свештенство и народ су све време пажљиво слушали излагаче, а на крају су их наградили громогласним аплаузом. Ђакон Дарко Јараковић
Ибарске новости: Ђакон Филип Зеленовић, Протојеванђеље Јаковљево као кључ за разумевање личности Приснодјеве Марије
Из корена Јесејевог и од колена Давидовог, богодевојчица Марија се нама данас родила, све се радује и обнавља са великом радошћу. Радујте се са нама заједно и небо и земља, похвалите је народе отаџбине. Јоаким се весели и Ана празнује кличући: неплодна рађа Богородицу и хранитељку Живота нашега! (Минеј за 7. септембар) Овако се у једној црквеној песми (тропар претпразништва Мале Госпојине) опева и слави Пресвета Богомајка, чије Рођење славимо данас 21/8. септембра. То рођење јесте и ,,почетак нашега спасења“, јер ће Марија, кћи Јоакима и Ане, касније постати мајка Спаситеља нашега , Богочовека Христа. Стога је Дјева Марија, после Бога, најважнија Личност у Православљу, часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима, тј. узвишенија од анђела. Но, после оваквих похвала упућених Богородици, природно је да се човек запита: одакле ми знамо о Њеном животу? Из Светог Писма? Али, Свето Писмо тј. Библија нам пружа веома мало података о животу Дјеве Марије. У Јеванђељима можемо прочитати да је Марија била заручена за Јосифа, да је живела у Назарету, да јој се јавио архангел Божији, да је зачела Господа Исуса Христа од Духа Светога, као и да се породила у Витлејему, побегла са Јосифом у Египат, а потом се са њиме и малим Исусом вратила у Назарет. О њеном Рођењу, Увођењу у Храм Соломонов са три године (Ваведењу), о животу у Храму, у Светом Писму не можемо пронаћи ни један једини податак. Па одакле, онда, ми знамо о овим догађајима из Њеног живота и прослављамо празнике у њихову част? Из Светог Предања? Одговор је тачан, али није прецизан. Јер, Свето Предање је веома широк појам. Много шири од Светог Писма. Одговор је: из ранохришћанског списа који је настао половином 2. века и зове се Протојеванђеље Јаковљево. Написао га је свети апостол Јаков, који се назива братом Господа Христа, јер је одрастао са Њим под једним кровом—био је син из Јосифовог првог брака. Сам назив овог списа већ нам указује да се у њему највише говори о Дјеви Марији. Префикс πρωτο на старогрчком значи исто што и словенски префикс прво- или пра—указује, дакле, на стање или време пре појма уз који стоји (прототип=праобраз, прволик; протозоа=праживотиња). Ово јеванђеље нам, дакле, сведочи о времену пре Јеванђеља, тј. пре Доласка Спаситеља у овај свет, и зато почиње описом зачећа и рођења Марије од светих богородитеља Јоакима и Ане. Тиме почиње Божији план (домострој) спасења рода људског. У Јаковљевом јеванђељу читамо да су праведни богородитељи Маријини, Јоаким и Ана, дуго били бездетни—остарели су, а нису имали деце. Било им је тешко не само због не имања наследника, већ и због тадашњег веровања да је бездетност знак Божије казне: ,,Али на једном великом празнику, када су деца Израиљева донели своје дарове, а Јоаким своје, Рубен врховни свештеник се успротивио говорећи: “Није по закону да приносиш своје дарове јер ниси изродио никога у Израиљу.“(Пр. Јак. 1:2) После овога, Јоаким је отишао од куће, спаковао шатор и отишао у планине, где је провео 40 дана и 40 ноћи у посту и молитви, заветовавши се да неће окусити и пити ништа док му Господ не услиши молитве за пород.(Пр. Јак. 1:6). А света Ана је такође веома туговала и у врту под ловоровим дрветом произносила пред Господа своју жалост: ,,О Боже, отаца мојих, благослови мене и молитве моје као што си благословио и материцу Сарину и подарио јој сина Исака!“(Пр. Јак 2:10). Тада анђео Господњи стаде поред ње и рече: “Ана, Ана, Господ је чуо молитву твоју. Затрудњећеш и родићеш, и о породу твоме ће се говорити у целоме свету.” И Ана одговори: “Као што је жив и Господ Бог мој, шта год да родим, било да је мушко или женско, ја ћу га посветити Господу Богу моме, и служиће Му у светим стварима целог живот свога.” (Пр. Јак.4:1-2). Сходно томе, Јоаким се вратио и принео Богу прописане жртве у Храму. Након овога, Света Ана је у утроби зачела дете. Када се родила назвали су је Марија, што значи жељена или вољена, јер је Ана приликом порођаја изговорила: ,,Господ је данас узвеличао жељу моју.“ Ово је опис данашњег празника Мале Госпојине, Рођења Пресвете Богордице. Када је Марија напунила три године, родитељи су испунили обећање дато Богу и дали малу Марију да се васпитава у храму. ,,А када дете напуни три године, Јоаким рече: “Позовимо кћери јеврејске које су непорочне, и нека свака узме лампу и осветли се, да се дете не врати назад и да се ум њен помири са храмом Господњим.” И они урадише тако док се не попеше до храма Господњег. И поглавар свештенички прими је и благослови, и рече: “Марија, Господ Бог је увеличао име твоје за све генерације. И све до самог краја, Господ ће показати искупљење деци Израиљевој.” И постави је на трећу степеницу олтара, и даде јој Господ благодати, и она играше, и цела кућа Израиљева је заволе. И одоше родитељи њени величајући Бога, јер се девојчица не врати назад њима.“ Ово је опис празника Ваведења Пресвете Богородице, који славимо 4. децембра. После овога, Јеванђеље нам казује о чудесном изабрању праведног Јосифа за мужа Маријиног, након што је голубица излетела из његовог штапа и слетела му на главу. Потом је, као и у Јеванђељу по Луки, описан сусрет пресвете Дјеве и архангела Гаврила док је она носила крчаг воде, одлазак у Витлејем и Рођење Господа Исуса Христа у пећини. Ипак, оно што је мени као богослову и читаоцу највише пажње привукло јесте догађај на крају овог списа. Наиме, ту се помиње извесна Саломија, која је посумњала у то да је Марија након рођења Господа Исуса остала девојка, тј. у њену приснодевственост. Тражила је опипљив доказ за то. Ушла је у пећину и пружила руку ка телу Пречисте Деве, да по бабичјем обичају испита да ли је то заиста тако. Но, њена рука joj сe тог момента осушила и Саломија се страшно уплашила. У својој невољи обратила се молитвом Богу за опроштај и помиловање. ,,Након тога, анђео Божји стаде поред Саломије и рече: “Господ Бог је чуо молитву твоју, приближи руку твоју Детету, понеси Га, и на тај начин ћеш оздравити.” Саломија, обрадовавши се силно, приђе Детету и
Митрополити жички Јустин и крфски Нектарије присуствовали вечерњој служби у Светосавском храму у Краљеву
Уочи празника Рођења Пресвете Богородице, Храм Светог Саве у Краљеву почаствован је присуством двојице митрополита – жичког Јустина и крфског Нектарија. Вечерње богослужење са петохлебницом служио је архимандрит др Дамјан (Цветковић) уз саслужење ђакона Стефана Милошевског. Поред верног народа, богослужењу је молитвено присуствовао игуман вујански архимандрит Сава (Илић), као и чланови пратње митрополита крфског. Протопсалт Иван Трајковић и братство храма појањем су допринели торжествености овог празничног богослужења. Митрополит Нектарије са пратњом појао је на грчком завршни део богослужења у коме је благосиљана петохлебница. На крају је подељен принос петохлебнице, а двојица митрополита су са пратњама уз појање многољетствија прешли у двор. Протојереј Александар Р. Јевтић
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у чин свештеника
У суботу 21. септембра 2024. године када Света Црква торжествено прославља Рођење Пресвете Богомајке, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Епархије жичке, у молитвеном присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита крфског господина Нектарија са пратњом. Митрополиту Јустину саслуживали су архимандрит др Дамјан (Цветковић), архимандрит Иларион са Свете Горе, игуман Манастира Вујан архимандрит Сава (Илић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протојереји Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, протонамесници Иван Ћурчић и Александар Глишић, ђакони Стефан Симић, Стефан Милошевски, Димитрије Радмилац и Филип Зеленовић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, заједно са појцима митрополита Нектарија. Осим присуства митрополита крфског г. Нектарија и његових појаца који су својим анђеоским гласовима отпевали химне пресветој Богородици на грчком оригиналу, ову Свету Литургију увеличало је и рукоположење ђакона овог Светог храма, Стефана Милошевског у чин свештеника. Не може се описати радост свих нас који познајемо и дуго времена сарађујемо са оцем Стефаном, док смо приликом Свете тајне рукоположења узвикивали достојан. Ваистину ДОСТОЈАН посленик на Њиви Господњој! Отац Стефан Милошевски рукоположен је у чин ђакона при Храму Светог Саве 2015. године. Осим што је обављао дужности ђакона, презвитер Стефан аутор је рубрике ,,Жички благовесник“ у журналу ,,Ибарске Новости“, која у континуитету излази од 2018. године до данас. Осим тога, држао је предавања под називом “Хришћански разговори“ у Духовном центру ,,Свети владика Николај Жички“ у Краљеву од 2020. године до данас. Од септембра 2022. до августа 2023. био је модератор Краљевачких разговора о вери, одржаваних у парохијском дому при Храму Светог Саве. Крајем 2023. године објављује своју прву књигу, под насловом Вера пуна светлости, у којој потанко тумачи Символ Вере. Јереј Стефан предавао је веронауку у Медицинској школи у Краљеву и ОШ ,,Ђура Јакшић“ у Конареву. Ожењен је вероучитељицом Клаудијом, са којом има четворо деце. На крају Литургије уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. Митрополит крфски произнео је богонадахнуту беседу о данашњем празнику. У њој је нагласио велико пријатељство које везује народ његове митрополије према српском народу. Крф је 1916. за многе Србе био како пријатељски дом и лечилиште, тако и гробница многих ратника исцрпљених преласком преко Албаније. Ова љубав грчког и српског народа је љубав Христова, која нас повезује у истој вери, а која се и данас потврдила у овом заједничком молитвеном сабрању, истакао је Митрополит Нектарије. После Свете Литургије, породица Милошевски је за све присутне уприличила свечану трпезу љубави. Достојан и на многоја љета, оче и брате у Христу, Стефане! Ђакон Филип Зеленовић
Митрополит Крфа г. Нектарије у посети Епархији жичкој
Његово Високопреосвештенство Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва атинске Архиепископије господин Нектарије који ових дана борави у посети Епархији жичкој са својим сарадницима, начинио је посету Катедралном храму Светог Саве у Краљеву. Митрополита Нектарија је дочекао домаћин жичког трона Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, са својим сарадницима, архимандритима Дамјаном и Савом и свештенством Саборног храма. Након светосавског тропара, Митрополит Крфа г. Нектарије је изразио благодарност Митрополиту Јустину на домаћинском дочеку. Митрополит Нектарије је похвалио радове у храму, а особито живопис протомајстора Горана Јовића. Уследио је пријем гостију у митрополијској резиденцији. Ђакон Стефан Симић
Архимандрит Дамјан (Цветковић) нови доктор теолошких наука
Дана 16. септембра на Докторантури Светих Кирила и Методија у Москви, архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО Епархије жичке, успешно је одбранио докторску дисертацију под називом: “Екуменски дијалог у делима и животу Светог Николаја Велимировића“. Рад је писан под менторством проф. др. Ивана Лупандина. Комисија на челу са ректором протојерејем Максимом Козловим оценила је дисертацију највишом оценом нагласивши важност ове теме како у области науке, тако и за живот Цркве уопште. Посебно су заблагодарили на избору теме која је руској научној мисли осветлила још један важан део у животу и раду овог великог српског светитеља. Након завршетка званичног дела, отац Дамјан је заблагодарио најпре Архиепископу и Митрополиту жичком др Јустину на благослову и великој подршци коју је добијао током свих ових година. Такође, захвалио се и свим сарадницима на овом делу. Из канцеларије Архиепископа и митрополита жичког
Прослава 100 година од освећења храма у Гривцу
Далеке 1924. године на празник Рођења Пресвете Богородице епископ жички Јефрем је освештао парохијски храм у Гривцу, од тог дана у овој богомољи крај реке Груже сваке недеље и празника уздижу се литургијски возгласи, молитве и благодарења Богу за све мештане овог краја, а и шире. Данашње литургијско сабрање предводио је архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Милосав Живановић, протојереј Војин Маловић и јереј Милан Шишовић. Гривачки храм је овог дана, када своје постојање почиње рачунати вековима, окупио доста својих парохијана на молитву и Причешће, пререзан је славски колач, а након тога је уприличен складан и језгровит културни програм поводом славе храма. На Литургији у част овог дана присуствовали су представници руске амбасаде у Београду, председник општине, а сам културни програм изведен је у сарадњи са Центром за културу општине Кнић. Након програма црквени одбор и домаћин славе су угостили све присутне на трпезу љубави. Јереј Синиша Јовановић
РТВ КВ: протојереј Александар Р. Јевтић, О празнику Рођења Пресвете Богородице – Малој Госпојини
Мала Госпојина у Косјерићу
Дана 21. септембра 2024. када Црква молитвено прославља Рођење Пресвете Богородице, Малу Госпојину, у Косјерићу се верни народ сабрао да литургијски прослави своју храмовну славу. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски намесник црногорски Жељко Пантелић, а саслуживали су му протојереј Слободан Марковић, умировљени парох први косјерићки, протојереј Радомир Трипковић, умировљени парох други косјерићки, као и ђакон косјерићки Ненад Петровић. На Литургији је за певницом одговарао старешина храма протојереј Саша Станишић заједно са верницима. По завршетку Литургије се ишло у литију око храма, након чега се приступило резању славских колача. Верном народу се обратио Архијерејски намесник црногорски Жељко Пантелић пригодном беседом и поуком на тему прочитаног литургијског Јеванђеља. Старешина храма протојереј Саша Станишић се захвалио домаћинима данашње славе на труду око славске трпезе љубави, коју си припремили за све окупљене. Ђакон Ненад Петровић