Спомен иконе Богородице Млекопитатељнице у Драглици
Дана 25.1.2025. године, када наша Света Црква прославља спомен иконе Богородице Млекопитатељнице, служена је Света Литургија и прослављен спомен ове чудотворне иконе у храму Свете Тројице у Драглици, на обронцима Златибора. Светом Литургијом је началствовао јереј Бојан Мијаиловић, парох доброселички уз саслужење ђакона златиборског Ненада Срећковића. Литургијском сабрању су молитвено присуствовали високопреподобни архимандрит Данило и монахиња Теодора, настојатељица Манастира Дубраве, са сестринством, као и велики број верног народа који је припремио славски колач и жито. По завршетку Свете Литургије, деца овог златиборског села су рецитовала стихове посвећене Светом Сави. За свој труд деца су традиционално добила пакетиће које су даровале монахиње манастира Дубраве. Након Литургије уприличено је пригодно послужење за све присутне. Вероучитељ Јован Баранац
Јовањдан свечано прослављен у Ратини код Краљева
Данас када Света, Саборна и Апостолска Црква свечано прославља празник Сабора Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, Свету Архијерејску Литургију у храму у Ратини, служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, Архијерејског намесника љубићког протојереја Николе Вучетића, старешине храма у Ратини протојереја Александра Тодоровића, протојереја Драгана Тубе и ђакона Стефана Симића. У светлости Богојављења данас се осетила велика радост у прослављању највећег међу рођенима од жене, који бива Богом изабран да буде онај који ће припремити пут Богочовеку Христу – чијим крштењем на реци Јордану и јављањем Свете Тројице објављује се обновљење или поновно рођење палог Адама и свих људи. У току Свете Архијерејске Литургије Митрополит Јустин се обратио сабрању пригодном беседом, осврнувши се на лик и дело Светог Јована, на његову улогу у домостроју спасења рода људског. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Данас је за Свету Цркву била велика радост јер је постала богатија за још једног ђакона, Јована Тошића, који је рукоположен руком Митрополита Јустина на данашњем сабрању. Велики број верног народа и деце приступио је Светом Причешћу, а на крају Свете Литургије пререзан је славски колач и припремљена трпеза љубави при парохијском дому . Чтец Петар Ђерковић
Богојављење у Цркви Светог Василија Острошког у Кованлуку
На дан када прослављамо крштење Господа Исуса Христа и јављање Свете Тројице на реци Јордану, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. Рано јутро 19. јануара донело је радост у срца многих верника који су испунили храм како би дочекали свог архипастира. У присуству молитвено сабраних, Митрополиту Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Иван Радовановић, протојереј Марко Петровић, ђакон Горан Вучковић и ђакон Стефан Симић. Литургијску радост увеличало је милозвучно појање краљевачких појаца, који су својим гласовима узнели славу Богу. Митрополит Јустин је у својој празничној беседи нагласио значај догађаја на Јордану, указујући на дубоку духовну поруку коју празник Богојављења носи. Његове речи, пуне мудрости и љубави, надахнуле су све присутне. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. ВИДЕО.У току Свете Литургије, извршен је чин Великог водоосвећења, уз молитве да освећена вода донесе здравље и духовно укрепљење свима који је са вером користе. Празнично славље настављено је за трпезом љубави, где су се сабрали свештенство и народ Божији. Вероучитељ Марко Јоргић
Богојављење у Љигу
„Велики си Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је у стању да опева чудеса Твоја.“ Верујући народ Божији који се сабира у литургијској заједници при Храму Светог Јована Претече у Љигу, певао је данас ове чудесне речи: „Данас се освећује природа водâ и раздваја се Јордан и своје токове зауставља, гледајући Господа Који се крштава.ˮ На дан празника служена је Литургија Светог Василија Великог, по заамвоној молитви литија око храма и чин водоосвећења испред храма. Након кропљења освећеном водом организована је богојављенска литија од храма кроз центар Љига до базена поред старог хотела у Љигу. По први пут ове године с благословом Митрополита жичког Г. Јустина одржано је пливање за Часни крст. После освећења воде у базену, 40 пријављених пливача запливало је према Крсту који је постављен на 33. метру од ивице базена. Први до крста је допливао Марко Мандић из Лазаревца, који са осмехом на лицу и нескривеном радошћу износи крст из базена праћен осталим пливачима и громогласним аплаузом. Најмлађи учесник је Тадија Обрадовић из Љига, ученик првог разреда Основне школе, међу учесницима су биле и Јована Мирковић и Селена Чоловић. Спортски савез Општине Љиг и Црквена општина Љиг уручили су награде за четворо истакнутих учесника: иконе Богојављења, Псалтир и ручно израђен дрвени крст, а сви учесници добили су Захвалнице, бројанице и крстиће. Припремљено је окрепљење за пливаче и све присутне: чај, кувано вино и ракија, гулаш, пецива и колачи. Протојереј-ставрофор Светолик Марковић
Митрополит Јустин: Искупљујмо време вечношћу
У уторак, 14/01. јануара 2025. године, када се наша Црква молитвено сећа Обрезања Господњег, Светог Василија Великог и првог дана Нове године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Преображења Господњег на Златибору. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј-ставрофор Жарко Барац, протојереји Владимир Дуканац, Дејан Војисављевић и Миодраг Тодоровић, протонамесник Милан Мијаиловић, јереј Ненад Ивановић, ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић. Након прочитаног јеванђељског зачала, Митрополит Јустин је честитао празник сабраном верном народу и подсетио на житије Светог Василија Великог. Благословивши почетак Нове године милости Господње, истакао је да је Господ својим обрезањем испунио Стари Завет и донео Нови Завет у заповестима љубави. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Овом приликом је освештан фрескопис који је у потпуности завршен захваљујући труду и залагању свих оних који су себе уткали у вечност нашег храма. После Литургије уследила је трпеза љубави током које се протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег, захвалио Његовом Високопреосвештенству и поздравио председника општине Чајетина г. Милана Стаматовића и све чланове литургијске заједнице, уз чију помоћ су довршени радови у нашем храму. Ђакон Ненад Срећковић
Протојереј Александар Р. Јевтић, Хедонизам и хришћанско задовољство животом
Када се данас чује реч „хедониста“, већина људи ће помислити на особу која смисао свог живота види у овоземаљским уживањима која су усмерена ка телесним насладама. На европском тлу израз „хедонизам“ почиње чешће да се користи средином 19. веку, као ознака за тежњу ка задовољствима и срећи. Ослања се на античко грчко наслеђе, најпре на философију Епикура (341-270 пре Христа) о задовољству (ή ηδονή). Ксенија Атанасијевић, прва жена философ међу Србима, написала је да је Епикур „најоспораванији у историји философије“. Његови списи су сачувани само у фрагментима, најчешће код других философа. У први план је ставио етику, са питањем: Како треба живети? Учио је о две врсте задовољства. Једно је духовно стање неузнемирености и одсуства бола. Друго стање је обележено пролазношћу, у коме се тежи тренутној пријатности и надражајима. Његова етика није етика задовољства, већ сматра да је задовољство штетно. Он се пре залаже за духовни мир (еудемонија, блаженство, спокој), неузнемиреност спољашњим догађајима. Данас, када се говори о Епикуру и хедонизму, често се пренебрегавају ови чиниоци, па се нагласак ставља на чулна уживања. Таква перспектива и тумачење, најбоље су сведочанство о намери савременог човека да не мења себе, већ да мења свет око себе, чак и философска виђења из далеке прошлости. Кроз постмодерну, дошло се до успостављања принципа задовољства као јединог критеријума вредности живота, као и права појединаца. Релативизам се зацарио на свим пољима, узимајући улогу новог тоталитаризма – не даје другима могућност расправе, већ тражи апсолутну неприкосновеност своје позиције. Ова позиција би се могла описати и Његошевим критичким речима: „Закон му је што му срце жуди“ (Горски вијенац) или стиховима популарне песме: „Узми све што ти живот пружа“. Као резултат ових егоцентричних порива савременог човека, јављају се страх и незадовољство, који немају са ким да се поделе. Парализовани осећај бесмртности – пројављује се у облику незадовољства, душевног немира или чежње за бескрајним прогресом у било ком правцу, по речима Светог Аве Јустин Ћелијског. Све више пред нама се осликава усамљени очајни човек са Мункове слике Крик. Последњи излаз је у обраћању за помоћ – Богу и ближњима (Зоран Кинђић, Суочавање са (зло)духом нихилизма). У савременој науци разликују се етички и психолошки хедонизам. Етички је одређен врлином и духовним циљем појединца, психолошки тренутним задовољством. „Хедонистички парадокс“ је ситуација да задовољство најчешће не налазе они који га грчевито траже, већ да оно спонтано долази као остварење одређених циљева – резултат, а не мотив (The Cambridge Dictionary of Philosophy 2015, 441-442). Оно је испуњеност неким стваралаштвом или доброчинством, као награда, а не примарни циљ. Леп пример наведеног је велики српски добротвор из Канаде г. Миломир Главчић, који је даривао отаџбини неколико најсавременијих медицинских радиолошких уређаја, мост у Краљеву, вртић, храм, дом културе, као и помоћ многим појединцима. У књизи Трн у нози на дугачком путу, као и у интервјуима које је давао, говори о радости коју је осећао након учињених доброчинстава, а која га је мотивисала да и даље настави са милосрђем. Нажалост, мало је оваквих примера. Данас се траже инстант задовољства, усмерена ка свом егу, без већег улагања труда. Она кратко трају и траже непрестано нове и јаче стимулансе. Многе болести зависности су израз метафизичке жеђи, подсећао је патријарх Павле. Питање хедонистичког карактера савремене цивилизације као великог потрошачког друштва које тежи непрестаној срећи, а од ње је све даље, упућује нас да у хришћанском Предању потражимо одговоре на питање теме задовољства животом. Доживљај задовољства/насладе (ή ηδονή) је неодвојив од питања о доживљају жалости/бола (ή οδύνη; ή λύπη) Свети Максим Исповедник у Одговорима Таласију истиче да наслада/задовољство по себи није лоша, већ представља човеково назначење: „Бог, Који је саздао људску природу, није заједно са њом саздао ни чулно задовољство ни чулну патњу него је у уму устројио силу задовољства, у складу са којом (човек) може да се, на неизрецив начин, наслађује Богом. Ту силу, човек је, одмах пошто је саздан, ставио на располагање чулу и, у складу са том првом кретњом према чулно опазивим стварима, посредством чула је, на натприродан начин, искусио деловање насладе, уз коју је Онај Који се стара о нашем спасењу, као неку врсту казне, поставио патњу.“ Окретање човека од Творца ка творевини, довело је до испреплетаности искустава задовољства и патње у свакодневном животу. Они се смењују као дан и ноћ, лето и зима, или, да опет позовемо у помоћ Његошев песнички израз: „Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију“ (Горски вијенац). Могли бисмо рећи да је злоупотреба богомдарованих енергија, кроз окретање пролазним стварима, довела до острашћености људског ума, срца и душе. Тако је дошло до онога што је Фројд назвао „психопатологијом свакодневице“. Свети Максим је страст (πάθος) описао као „начин рђаве употребе природне енергије; а начин рђаве употребе (природне) енергије јесте кретање ка ономе што нема природног постојања и што је потчињено (природној) сили“ (Одговори Таласију). Неопходно је да се човекова изборна слободна воља усаглашава са вољом Божијом. Ово је једино могуће кроз уподобљавање Христу, као Ономе ко је неподложан греху и ко нас чува од греха уколико усмеримо свој живот ка Њему, у смирењу и трпљењу. Христос као Нови Адам није духовној наслади претпоставио чулно уживање, већ је добровољно поднео жалости и страдања како би их победио радошћу победе над смрћу и сваким страдањем. Тако се долази до редоследа по коме код праоца Адама (као и код већине људи данас) наслади последује бол, док код Христа болу последују наслада и радост у заједници живота са Оцем и Духом. Ова радост може бити истовремена са патњом, што се појашњава: „Требало би, дакле, да се ум – у овоме животу (јер, тако ја схватам реч ‛сада’), у току којега бива жалостан по телу због многих патњи кроз које ради врлине пролази – увек радује и весели душом надајући се будућим добрима чак и ако његово чуло подноси патње; јер ‛страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити’, каже божанствени Апостол“ (Одговори Таласију). У наше време, када се по сваку цену тежи побећи од било које врсте патње, ово је веома важна аскетска поука. Савремене теорије које се баве питањем психичких болести (CBT – Cognitive Behaviour Therapy, REBT – Rational Emotive Behaviour
Ужице: Предавање на тему “Емануил – са нама је Бог и Литургија оглашених“
У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу одржано је четврто предавање у оквиру годишњег циклуса предавања под називом „Окусите и видите, јер је благ Господ“. „Литургија оглашених“ и „Емануил – са нама је Бог“ биле су теме на које су говорили свештенослужитељи ужичке Цркве Светог Марка протојереј Душан Томић и ђакон Слободан Поледица. Сала парохијског дома и овај пут је угостила верни народ жељан духовних разговора и тумачења Речи Божије. Предавање је започео ђакон Слободан Поледица, који је присутнима изложио поредак и тумачење Литургије оглашених. Говорио је о значају катихизације оних који се спремају за Свету Тајну Крштења. Данас та пракса изостаје будући да се деца од најранијег узраста крштавају и да ту улогу данас има веронаука, али свако од предавања које држе свештеници наше Цркве итекако је од великог значаја. На тај начин верном народу су тумачене недоумице које имају и бивају јаснија многа питања наше вере. У духу и светлости празника Христовог Рођења, другом темом предавања под називом “Емануил – с нама је Бог“, присутнима се обратио протојереј Душан Томић. Сам празник Божић и уопште сви хришћански празници су начин на који дајемо смисао и значење властитој егзистенцији и они нису комеморација и пуко сећање на прошле догађаје, већ су свагда позив и прилика за живо литургијско учешће и актуелизацију одређеног догађаја и садржаја истог. Празници имају свој смислени ред и поредак, бивајући икона и одраз историјске и богословске хронологије, истакао је отац Душан. Емануил – Бог је са нама и пред нама, је реална и радосна Божићна благовест коју Црква непрестано објављује. То је једна истинска порука да има наде за овај свет, за све и за свакога, али само уколико то неко пожели. Празник Христовог Рођења је увек добра прилика и нова животна шанса, како за почетак новог у живота вери, тако и за утемељење и охрабрење, преображај и искупљење. Божић је прилика да се поправимо и усавршимо, да покренемо нове светове у свом животу управо улазећи у тајну новог начина постојања који је у Христу, Који је увек ту – са нама. ђакон Слободан Поледица
Митрополит Јустин предстојао литургијским сабрањем у Манастиру Студеници
У светлости празника Рођења Христовог, у недељу Богоотаца, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Манастиру Студеници. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Тимотеј (Миливојевић), протосинђел Урош (Васиљевић), јеромонах Авакум (Проковић), јерођакон Теофан (Пауновић) и ђакон Стефан Симић. Након прочитаног јеванђеља присутнима у Богородичином храму обратио се архимандрит Тимотеј. Након Свете Литургије, манастирско послужење и трпезу љубави припремило је студеничко братство. Беседу архимандрита Тимотеја можете послушати ОВДЕ. Братство Манастира Студенице
Свети архиђакон Стефан – слава црквеног хора у Храму Свете Тројице у Краљеву
У четвртак, 9. јануара 2025. на дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереји – ставрофори Лазар Васиљевић, Јован Ђорем и Станоје Лазаревић, ђакон Стефан Симић као и братство нашег светог храма. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, док је певницу предводио протопсалт Иван Трајковић. У богонадахнутој беседи на трећи дан Божића, Митрополит је истакао величанствени пример божанске љубави према нама, јер је Бог Логос узео на себе наше несавршено тело, да би нама људима дао бесмртност. Свети архиђакон и првомученик Стефан је опростио својим непријатељима што су га каменовали, а то може само онај који у себи има целога Христа, све Свете врлине, истакао је Митрополит. На крају Свете Литургије, Митрополит Јустин је освештао славски колач и жито и честитао славу црквеном хору Свети архиђакон Стефан при Храму Свете Тројице, који на данашњи дан прославља двадесет и четири године свога постојања. Након евхаристијског сабрања, хор је за све присутне уприличио богату трпезу љубави. На славу су дошли чланови братских хорова: Свети Сава из Саборног храма Светог Саве, Бошко Југовић из Трстеника и градског хора Абрашевић из Врњачке Бање. Црквени хор Свети архиђакон Стефан основан је 2001. године на иницијативу тадашњег старешине храма протојереја Мирослава Јаковљевића. Од тада до данас наш хор пева у континуитету, напредује и прихвата нове чланове. Данас он броји око 25 чланова и наступа под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић. Нека би Господ молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана дао да овај хор још много година прославља своју крсну славу, узраста и поје у славу Божју. Амин! ђакон Филип Зеленовић
Медијска представљања Жичког благовесника (јануар-март 2025)
Гледаоци локалних телевизија широм Епархије жичке могли су путем тв програма и јутјуб прилога да се упознају са садржајем новог броја епархијског часописа. Сарадници часописа, свештенослужитељи, вероучитељи и студенти теологије, јавности су представили теме које се у часопису могу прочитати, а у наставку Вам преносимо видео прилоге:
Спомен иконе Богородице Млекопитатељнице у Драглици
Дана 25.1.2025. године, када наша Света Црква прославља спомен иконе Богородице Млекопитатељнице, служена је Света Литургија и прослављен спомен ове чудотворне иконе у храму Свете Тројице у Драглици, на обронцима Златибора. Светом Литургијом је началствовао јереј Бојан Мијаиловић, парох доброселички уз саслужење ђакона златиборског Ненада Срећковића. Литургијском сабрању су молитвено присуствовали високопреподобни архимандрит Данило и монахиња Теодора, настојатељица Манастира Дубраве, са сестринством, као и велики број верног народа који је припремио славски колач и жито. По завршетку Свете Литургије, деца овог златиборског села су рецитовала стихове посвећене Светом Сави. За свој труд деца су традиционално добила пакетиће које су даровале монахиње манастира Дубраве. Након Литургије уприличено је пригодно послужење за све присутне. Вероучитељ Јован Баранац
Јовањдан свечано прослављен у Ратини код Краљева
Данас када Света, Саборна и Апостолска Црква свечано прославља празник Сабора Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, Свету Архијерејску Литургију у храму у Ратини, служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, Архијерејског намесника љубићког протојереја Николе Вучетића, старешине храма у Ратини протојереја Александра Тодоровића, протојереја Драгана Тубе и ђакона Стефана Симића. У светлости Богојављења данас се осетила велика радост у прослављању највећег међу рођенима од жене, који бива Богом изабран да буде онај који ће припремити пут Богочовеку Христу – чијим крштењем на реци Јордану и јављањем Свете Тројице објављује се обновљење или поновно рођење палог Адама и свих људи. У току Свете Архијерејске Литургије Митрополит Јустин се обратио сабрању пригодном беседом, осврнувши се на лик и дело Светог Јована, на његову улогу у домостроју спасења рода људског. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Данас је за Свету Цркву била велика радост јер је постала богатија за још једног ђакона, Јована Тошића, који је рукоположен руком Митрополита Јустина на данашњем сабрању. Велики број верног народа и деце приступио је Светом Причешћу, а на крају Свете Литургије пререзан је славски колач и припремљена трпеза љубави при парохијском дому . Чтец Петар Ђерковић
Богојављење у Цркви Светог Василија Острошког у Кованлуку
На дан када прослављамо крштење Господа Исуса Христа и јављање Свете Тројице на реци Јордану, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. Рано јутро 19. јануара донело је радост у срца многих верника који су испунили храм како би дочекали свог архипастира. У присуству молитвено сабраних, Митрополиту Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Иван Радовановић, протојереј Марко Петровић, ђакон Горан Вучковић и ђакон Стефан Симић. Литургијску радост увеличало је милозвучно појање краљевачких појаца, који су својим гласовима узнели славу Богу. Митрополит Јустин је у својој празничној беседи нагласио значај догађаја на Јордану, указујући на дубоку духовну поруку коју празник Богојављења носи. Његове речи, пуне мудрости и љубави, надахнуле су све присутне. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. ВИДЕО.У току Свете Литургије, извршен је чин Великог водоосвећења, уз молитве да освећена вода донесе здравље и духовно укрепљење свима који је са вером користе. Празнично славље настављено је за трпезом љубави, где су се сабрали свештенство и народ Божији. Вероучитељ Марко Јоргић
Богојављење у Љигу
„Велики си Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је у стању да опева чудеса Твоја.“ Верујући народ Божији који се сабира у литургијској заједници при Храму Светог Јована Претече у Љигу, певао је данас ове чудесне речи: „Данас се освећује природа водâ и раздваја се Јордан и своје токове зауставља, гледајући Господа Који се крштава.ˮ На дан празника служена је Литургија Светог Василија Великог, по заамвоној молитви литија око храма и чин водоосвећења испред храма. Након кропљења освећеном водом организована је богојављенска литија од храма кроз центар Љига до базена поред старог хотела у Љигу. По први пут ове године с благословом Митрополита жичког Г. Јустина одржано је пливање за Часни крст. После освећења воде у базену, 40 пријављених пливача запливало је према Крсту који је постављен на 33. метру од ивице базена. Први до крста је допливао Марко Мандић из Лазаревца, који са осмехом на лицу и нескривеном радошћу износи крст из базена праћен осталим пливачима и громогласним аплаузом. Најмлађи учесник је Тадија Обрадовић из Љига, ученик првог разреда Основне школе, међу учесницима су биле и Јована Мирковић и Селена Чоловић. Спортски савез Општине Љиг и Црквена општина Љиг уручили су награде за четворо истакнутих учесника: иконе Богојављења, Псалтир и ручно израђен дрвени крст, а сви учесници добили су Захвалнице, бројанице и крстиће. Припремљено је окрепљење за пливаче и све присутне: чај, кувано вино и ракија, гулаш, пецива и колачи. Протојереј-ставрофор Светолик Марковић
Митрополит Јустин: Искупљујмо време вечношћу
У уторак, 14/01. јануара 2025. године, када се наша Црква молитвено сећа Обрезања Господњег, Светог Василија Великог и првог дана Нове године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Преображења Господњег на Златибору. Његовом Високопреосвештенству су саслуживали: Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, протојереј-ставрофор Жарко Барац, протојереји Владимир Дуканац, Дејан Војисављевић и Миодраг Тодоровић, протонамесник Милан Мијаиловић, јереј Ненад Ивановић, ђакони Стефан Симић и Ненад Срећковић. Након прочитаног јеванђељског зачала, Митрополит Јустин је честитао празник сабраном верном народу и подсетио на житије Светог Василија Великог. Благословивши почетак Нове године милости Господње, истакао је да је Господ својим обрезањем испунио Стари Завет и донео Нови Завет у заповестима љубави. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Овом приликом је освештан фрескопис који је у потпуности завршен захваљујући труду и залагању свих оних који су себе уткали у вечност нашег храма. После Литургије уследила је трпеза љубави током које се протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег, захвалио Његовом Високопреосвештенству и поздравио председника општине Чајетина г. Милана Стаматовића и све чланове литургијске заједнице, уз чију помоћ су довршени радови у нашем храму. Ђакон Ненад Срећковић
Протојереј Александар Р. Јевтић, Хедонизам и хришћанско задовољство животом
Када се данас чује реч „хедониста“, већина људи ће помислити на особу која смисао свог живота види у овоземаљским уживањима која су усмерена ка телесним насладама. На европском тлу израз „хедонизам“ почиње чешће да се користи средином 19. веку, као ознака за тежњу ка задовољствима и срећи. Ослања се на античко грчко наслеђе, најпре на философију Епикура (341-270 пре Христа) о задовољству (ή ηδονή). Ксенија Атанасијевић, прва жена философ међу Србима, написала је да је Епикур „најоспораванији у историји философије“. Његови списи су сачувани само у фрагментима, најчешће код других философа. У први план је ставио етику, са питањем: Како треба живети? Учио је о две врсте задовољства. Једно је духовно стање неузнемирености и одсуства бола. Друго стање је обележено пролазношћу, у коме се тежи тренутној пријатности и надражајима. Његова етика није етика задовољства, већ сматра да је задовољство штетно. Он се пре залаже за духовни мир (еудемонија, блаженство, спокој), неузнемиреност спољашњим догађајима. Данас, када се говори о Епикуру и хедонизму, често се пренебрегавају ови чиниоци, па се нагласак ставља на чулна уживања. Таква перспектива и тумачење, најбоље су сведочанство о намери савременог човека да не мења себе, већ да мења свет око себе, чак и философска виђења из далеке прошлости. Кроз постмодерну, дошло се до успостављања принципа задовољства као јединог критеријума вредности живота, као и права појединаца. Релативизам се зацарио на свим пољима, узимајући улогу новог тоталитаризма – не даје другима могућност расправе, већ тражи апсолутну неприкосновеност своје позиције. Ова позиција би се могла описати и Његошевим критичким речима: „Закон му је што му срце жуди“ (Горски вијенац) или стиховима популарне песме: „Узми све што ти живот пружа“. Као резултат ових егоцентричних порива савременог човека, јављају се страх и незадовољство, који немају са ким да се поделе. Парализовани осећај бесмртности – пројављује се у облику незадовољства, душевног немира или чежње за бескрајним прогресом у било ком правцу, по речима Светог Аве Јустин Ћелијског. Све више пред нама се осликава усамљени очајни човек са Мункове слике Крик. Последњи излаз је у обраћању за помоћ – Богу и ближњима (Зоран Кинђић, Суочавање са (зло)духом нихилизма). У савременој науци разликују се етички и психолошки хедонизам. Етички је одређен врлином и духовним циљем појединца, психолошки тренутним задовољством. „Хедонистички парадокс“ је ситуација да задовољство најчешће не налазе они који га грчевито траже, већ да оно спонтано долази као остварење одређених циљева – резултат, а не мотив (The Cambridge Dictionary of Philosophy 2015, 441-442). Оно је испуњеност неким стваралаштвом или доброчинством, као награда, а не примарни циљ. Леп пример наведеног је велики српски добротвор из Канаде г. Миломир Главчић, који је даривао отаџбини неколико најсавременијих медицинских радиолошких уређаја, мост у Краљеву, вртић, храм, дом културе, као и помоћ многим појединцима. У књизи Трн у нози на дугачком путу, као и у интервјуима које је давао, говори о радости коју је осећао након учињених доброчинстава, а која га је мотивисала да и даље настави са милосрђем. Нажалост, мало је оваквих примера. Данас се траже инстант задовољства, усмерена ка свом егу, без већег улагања труда. Она кратко трају и траже непрестано нове и јаче стимулансе. Многе болести зависности су израз метафизичке жеђи, подсећао је патријарх Павле. Питање хедонистичког карактера савремене цивилизације као великог потрошачког друштва које тежи непрестаној срећи, а од ње је све даље, упућује нас да у хришћанском Предању потражимо одговоре на питање теме задовољства животом. Доживљај задовољства/насладе (ή ηδονή) је неодвојив од питања о доживљају жалости/бола (ή οδύνη; ή λύπη) Свети Максим Исповедник у Одговорима Таласију истиче да наслада/задовољство по себи није лоша, већ представља човеково назначење: „Бог, Који је саздао људску природу, није заједно са њом саздао ни чулно задовољство ни чулну патњу него је у уму устројио силу задовољства, у складу са којом (човек) може да се, на неизрецив начин, наслађује Богом. Ту силу, човек је, одмах пошто је саздан, ставио на располагање чулу и, у складу са том првом кретњом према чулно опазивим стварима, посредством чула је, на натприродан начин, искусио деловање насладе, уз коју је Онај Који се стара о нашем спасењу, као неку врсту казне, поставио патњу.“ Окретање човека од Творца ка творевини, довело је до испреплетаности искустава задовољства и патње у свакодневном животу. Они се смењују као дан и ноћ, лето и зима, или, да опет позовемо у помоћ Његошев песнички израз: „Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију“ (Горски вијенац). Могли бисмо рећи да је злоупотреба богомдарованих енергија, кроз окретање пролазним стварима, довела до острашћености људског ума, срца и душе. Тако је дошло до онога што је Фројд назвао „психопатологијом свакодневице“. Свети Максим је страст (πάθος) описао као „начин рђаве употребе природне енергије; а начин рђаве употребе (природне) енергије јесте кретање ка ономе што нема природног постојања и што је потчињено (природној) сили“ (Одговори Таласију). Неопходно је да се човекова изборна слободна воља усаглашава са вољом Божијом. Ово је једино могуће кроз уподобљавање Христу, као Ономе ко је неподложан греху и ко нас чува од греха уколико усмеримо свој живот ка Њему, у смирењу и трпљењу. Христос као Нови Адам није духовној наслади претпоставио чулно уживање, већ је добровољно поднео жалости и страдања како би их победио радошћу победе над смрћу и сваким страдањем. Тако се долази до редоследа по коме код праоца Адама (као и код већине људи данас) наслади последује бол, док код Христа болу последују наслада и радост у заједници живота са Оцем и Духом. Ова радост може бити истовремена са патњом, што се појашњава: „Требало би, дакле, да се ум – у овоме животу (јер, тако ја схватам реч ‛сада’), у току којега бива жалостан по телу због многих патњи кроз које ради врлине пролази – увек радује и весели душом надајући се будућим добрима чак и ако његово чуло подноси патње; јер ‛страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити’, каже божанствени Апостол“ (Одговори Таласију). У наше време, када се по сваку цену тежи побећи од било које врсте патње, ово је веома важна аскетска поука. Савремене теорије које се баве питањем психичких болести (CBT – Cognitive Behaviour Therapy, REBT – Rational Emotive Behaviour
Ужице: Предавање на тему “Емануил – са нама је Бог и Литургија оглашених“
У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу одржано је четврто предавање у оквиру годишњег циклуса предавања под називом „Окусите и видите, јер је благ Господ“. „Литургија оглашених“ и „Емануил – са нама је Бог“ биле су теме на које су говорили свештенослужитељи ужичке Цркве Светог Марка протојереј Душан Томић и ђакон Слободан Поледица. Сала парохијског дома и овај пут је угостила верни народ жељан духовних разговора и тумачења Речи Божије. Предавање је започео ђакон Слободан Поледица, који је присутнима изложио поредак и тумачење Литургије оглашених. Говорио је о значају катихизације оних који се спремају за Свету Тајну Крштења. Данас та пракса изостаје будући да се деца од најранијег узраста крштавају и да ту улогу данас има веронаука, али свако од предавања које држе свештеници наше Цркве итекако је од великог значаја. На тај начин верном народу су тумачене недоумице које имају и бивају јаснија многа питања наше вере. У духу и светлости празника Христовог Рођења, другом темом предавања под називом “Емануил – с нама је Бог“, присутнима се обратио протојереј Душан Томић. Сам празник Божић и уопште сви хришћански празници су начин на који дајемо смисао и значење властитој егзистенцији и они нису комеморација и пуко сећање на прошле догађаје, већ су свагда позив и прилика за живо литургијско учешће и актуелизацију одређеног догађаја и садржаја истог. Празници имају свој смислени ред и поредак, бивајући икона и одраз историјске и богословске хронологије, истакао је отац Душан. Емануил – Бог је са нама и пред нама, је реална и радосна Божићна благовест коју Црква непрестано објављује. То је једна истинска порука да има наде за овај свет, за све и за свакога, али само уколико то неко пожели. Празник Христовог Рођења је увек добра прилика и нова животна шанса, како за почетак новог у живота вери, тако и за утемељење и охрабрење, преображај и искупљење. Божић је прилика да се поправимо и усавршимо, да покренемо нове светове у свом животу управо улазећи у тајну новог начина постојања који је у Христу, Који је увек ту – са нама. ђакон Слободан Поледица
Митрополит Јустин предстојао литургијским сабрањем у Манастиру Студеници
У светлости празника Рођења Христовог, у недељу Богоотаца, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Манастиру Студеници. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Тимотеј (Миливојевић), протосинђел Урош (Васиљевић), јеромонах Авакум (Проковић), јерођакон Теофан (Пауновић) и ђакон Стефан Симић. Након прочитаног јеванђеља присутнима у Богородичином храму обратио се архимандрит Тимотеј. Након Свете Литургије, манастирско послужење и трпезу љубави припремило је студеничко братство. Беседу архимандрита Тимотеја можете послушати ОВДЕ. Братство Манастира Студенице
Свети архиђакон Стефан – слава црквеног хора у Храму Свете Тројице у Краљеву
У четвртак, 9. јануара 2025. на дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереји – ставрофори Лазар Васиљевић, Јован Ђорем и Станоје Лазаревић, ђакон Стефан Симић као и братство нашег светог храма. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић, док је певницу предводио протопсалт Иван Трајковић. У богонадахнутој беседи на трећи дан Божића, Митрополит је истакао величанствени пример божанске љубави према нама, јер је Бог Логос узео на себе наше несавршено тело, да би нама људима дао бесмртност. Свети архиђакон и првомученик Стефан је опростио својим непријатељима што су га каменовали, а то може само онај који у себи има целога Христа, све Свете врлине, истакао је Митрополит. На крају Свете Литургије, Митрополит Јустин је освештао славски колач и жито и честитао славу црквеном хору Свети архиђакон Стефан при Храму Свете Тројице, који на данашњи дан прославља двадесет и четири године свога постојања. Након евхаристијског сабрања, хор је за све присутне уприличио богату трпезу љубави. На славу су дошли чланови братских хорова: Свети Сава из Саборног храма Светог Саве, Бошко Југовић из Трстеника и градског хора Абрашевић из Врњачке Бање. Црквени хор Свети архиђакон Стефан основан је 2001. године на иницијативу тадашњег старешине храма протојереја Мирослава Јаковљевића. Од тада до данас наш хор пева у континуитету, напредује и прихвата нове чланове. Данас он броји око 25 чланова и наступа под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић. Нека би Господ молитвама Светога првомученика и архиђакона Стефана дао да овај хор још много година прославља своју крсну славу, узраста и поје у славу Божју. Амин! ђакон Филип Зеленовић
Медијска представљања Жичког благовесника (јануар-март 2025)
Гледаоци локалних телевизија широм Епархије жичке могли су путем тв програма и јутјуб прилога да се упознају са садржајем новог броја епархијског часописа. Сарадници часописа, свештенослужитељи, вероучитељи и студенти теологије, јавности су представили теме које се у часопису могу прочитати, а у наставку Вам преносимо видео прилоге: