Author: Filip

Треће недеље Часног поста, која је посвећена Светом живоносном и спасоносном Крсту Господњем, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Спасовом храму Манастира Жиче, уз саслужење свештенослужитеља из Епархије жичке. Беседу којом се обратио сабраном верном народу, започео је речима да су Свети Оци поставили празник поклоњења Часном Крсту  у средину поста баш као што је Бог поставио Дрво живота усред раја „да стекнемо снагу, да се охрабримо, да размислимо о нашем путу и у том нашем размишљању очи своје подигнемо ка Крсту Господњем, где је у историји света учињена највећа борба између зла и добра. Уместо да ми испаштамо и страдамо за своје спасење и за своје падове и грехове, Господ узе на себе нашу грешну природу, подиже је на Часни Крст и ту, у борби са злом, би побеђен , умртвљен, али је Он, Победитељ смрти и ада, васкрсао и свима нама пропутио пут у Царство Небеско.“   У наставку своје беседе, Високопреосвећени је говорио о слободи човека којом се он одриче себе и добровољно одлучује да узме крст свој и иде за Господом, колико год то тешко било, јер смо ми иконе, а ако смо то, онда треба и да личимо на Господа, морамо да прођемо све што је и Он прошао. Своју беседу завршио је речима да је „бити човек велико призвање, али без Христа, без Богочовека, без силе Његове, без благодати, не може човек да издржи да буде прави човек, не може да не скрене са правог пута, а прави пут, истина и живот јесте Господ наш, Исус Христос Који је ради нас и ради нашег спасења све претрпео и нама показао пут ка Царству Небескоме“. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Сестринство манастира

На дан када наша Света Црква прославља спомен Светих 40 великомученика севастијских, дом епископа жичких прославио је славу придворног параклиса. Свету Архијерејску Литургију служио је домаћин овог дома, Митрополит Јустин уз саслужење Архијерејског заменика протојереја ставрофора Љубинка Костића, старешине Катедралног храма Светог Саве протојереја Дејана Марковића, ђакона Стефана Симића, док су за певницом били протопсалт Иван Трајковић и сестре Манастира Благовештења кабларског. Након прочитаног Јеванђеља, верном народу се беседом обратио отац Љубинко Костић, честитајући најпре славу параклиса Митрополиту Јустину, а затим је подсетио присутне на живот и подвиг Светих великомученика севастијских. Беседу о. Љубинка Костића можете послушати ОВДЕ. На крају Свете Литургије, Митрополит Јустин заблагодарио је служашчима и верном народу на данашњем сабрању и пожелео благословен и успешан наставак Часног поста. У наставку сабрања, у дому Митрополита приготовљена је трпеза љубави за све присутне. Из канцеларије Митрополита

У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 16. марта 2025. године одржано је осмо по реду предавање у овиру годишњег циклуса предавања „Окусите и видите јер је благ Господ“. О теми осмог предавања под називом „Поуке уз Часни пост“ говорио је свештенослужитељ ужичке Цркве Светог Марка протојереј Душан Томић. На самом почетку предавања отац Душан је присутнима предочио да основ и учење о хришћанском посту налазимо најпре у Светом Писму. У Старом завету Адам прекида пост тј. једе од забрањеног воћа и бива инфициран првородним грехом, док у Новом Завету Христос-Нови Адам превазилази сва искушења и показује у свом четрдесетодневном посту у пустињи да се може  одолети кушањима ђавола. Резултат Адамове грешке је изгнанство из раја , док је плод Христове победе уништење смрти и наш повратак у рај. Из овога се може закључити да нам је у овој перспективи пост откривен као нешто одлучујуће по својој важности и да пост није проста „обавеза“ и обичај већ је  повезан са тајном нашег живота и спасења. По речима оца Душана, глад је стање када постајемо свесни своје несавршености и зависности од нечега, ако не једемо умрећемо, ако се нахранимо опет имамо утисак да смо живи. Христос нам показује да човек не живи само од хлеба него и од Бога , Он показује и доказује да човек није завистан само од хране и да ми имамо потенцијал да превазилазимо, до крајњих граница, потребу за храном и да успоставимо благословен однос хране са животом и Богом. Такође, видимо и да је пост телом бесмислен, ако није молитвен. Дакле, пост није само ствар јеловника, пост је време за богомислије, да непрестано мислимо о Богу и да куцамо јаче на врата Божија, а Он ће их засигурно отворити.   Такође  потребно је да се фокусирамо и на љубав према ближњем а то обухвата три ствари: праштање, трпљење и молитва за ближње. Поред свега наведеног нама треба да буде императив да закорачимо у атмосферу великопосних богослужења а превасходно у Литургију Пређеосвећених Дарова која је срце великопосних богослужења. Заједница је нешто што је предуслов за призив Бога у нашем животу а заједница значи- за једно или једног, и да свако вишком свога капацитета придодаје мањку капацитета свога ближњег и да схвата вишак свога капацитета као позив на одговорност према онима који имају мањак капацитета. Ово је једна од могућих димензија схватања поста где се огледа пуна хришћанска одговорност једних према другима односно љубав као основ и једина мера односа једних према другима. Постом изражавамо љубав према Богу и веру у њега који је наш Животодавац, показујући тиме да желимо да будемо Његови, а ако смо Његови онда треба да имамо љубав међусобну. Много битније од знања и информација о посту је да га схватимо као сусрет и хитање у сусрет Богу што је заправо и његов прави смисао. Потребно је да се упустимо у тај благословени начин постојања и корачања што често доноси ризик и невољу, јер нам се дешавају разна искушења, али управо је то знак да смо на добром путу.  Предавање је оплемењено певањем духовних песама у извођењу Јане Марковић  и сестара Тамара и Бојана Терзић. Студент теологије Вељко Јевтић

Свећњаче Православља, утврђење Цркве и учитељу, доброто монаха, несавладиви заштитниче богослова, чудотворче Григорије, похвало Солуна, проповедниче благодати, моли се непрестано за спасење душа наших. Тропар Светом Григорију Палами У другој недељи Часног поста, када прослављамо Светог Григорија Паламу, Свету Архијерејску Литургију у Рашки служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, коме су саслуживали Архијерејски намесник студенички протојереј Данило Петровић, старешина Храма Светог Архангела Гаврила у Рашки јереј Никола Ћурчић, ђакони Стефан Симић и Радош Батаковић. Ово радосно сабрање отпочело је освећењем нове продавнице у порти храма. Након прочитаног Јеванђеља Митрополит Јустин се обратио верном народу подсетивши да је једна од највећих Тајни то да је Христос дошао да нам опрости грехе и да је ту благодат пренео на свештенство. Ова Тајна нам је неопходна јер ми као пала бића свакодневно грешимо, али кроз Свету Тајну Исповести увек имамо нову шансу за спасење. Такође, Митрополит је подсетио на врлински живот светитеља коме је ова седмица посвећена, на битност молитве и поста као најбитнијег духовног оружја без кога нема спасења, а коме треба придружити и добра дела. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, сабрање је настављено трпезом љубави која је приређена у парохијском дому. Ђакон Радош Батаковић

У другу суботу Часног поста, 15. марта 2025. Његово Високопреосвештенство Митрополит жички началствовао је литургијским сабрањем у Манастиру Вујну. Саслуживали су игуман манастира архимандрит Сава (Илић), протонамесник Јован Стојковић и ђакон Стефан Симић. Сабрању верног народа обратио се Митрополит Јустин, упућујући све на молитву за мир и љубав у српском народу. Господ куца на вратима нашег срца, ако их отворимо обасјаће нас божанска светлости мира и радости, рекао је Митрополит у наставку беседе. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број верног народа и деце причестили су се Светим Тајнама Христовим, а у наставку је послужена трпеза љубави за све присутне. Чтец Петар Ђерковић

„Ово је вера апостола. Ово је вера отаца. Ово је вера Православних. Ова вера васељену утврди“. (Молебан у недељу Православља) У недељу, 9. марта 2025. године, Епархија жичка свеепархијским сабрањем у Манастиру Студеници богослужбено је обележила Недељу Православља. У ову Недељу сећамо се догађаја који су се збили у 8. и 9. веку када је Црква уједињена на Седмом Васељенском Сабору (787. године) у Никеји донела важну одлуку о питању које је потресало јединство Цркве. У самој својој сржи проблем је био у недоумици да ли је могуће насликати Бога којег нико никада није видео, који је неисказан, невидљив и непојмљив? Оци Седмог сабора су исповедили и прецизно дефинисали питање поштовања икона за које је јасно назначено да им не припада обожавање (λατρεία), јер оно припада само Богу, већ искључиво поштовање (προσκύνησις). Част која се указује лику преноси се на Прволик, тако да  онај који се клања икони исказује поштовање личности на њој насликаној, а не самој материји на којој је икона изображена. Победа над иконоборцима је заправо била потпуна тек 843. године, за време царице Теодоре и патријарха Методија. У овај дан славимо победу и над свим јересима које су потресале Цркву и са којима се Црква борила кроз Васељенске и Помесне саборе. Ово богослужбено славље нас поучава да је кроз историју Саборност Цркве Православне увек надвладавала све јереси, раздоре и злославље. У Недељу Православља, свештенство и монаштво Епархије жичке се сабрало око свог Архипастира, Архиепископа и Митрополита жичког Господина Јустина под сводовима мајке српских манастира, Студенице. Славље Недеље Правоверја обележено је служењем Молебана који представља молитвено благодарење, усмерено на очување мира у Цркви и обраћење заблуделих. Молебаном је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит жички Господин Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) секретара ЕУО-а, архимадрита Тимотеја (Миливојевића), сабрата манастира Студенице, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика, протојереја-ставрофора Милоша Босића, архијерејског намесника ужичког, ђакона Стефана Симића и ђакона Горана Вучковића, у молитвеном присуству свештенства и монаштва Епархије жичке које се сабрало из свих намесништава и манастира од Дрине до Врњачке Бање и од Рашке до Љига. Следујући Духу Отаца који су кроз свештену историју увек пројављивали саборни ум Цркве Христове, тако и свештенство сабрањем око Архијереја пројављује јединство  и следовање истинском предању Цркве.    Како у свом писању о Недељи Православља примећује свештеник и теолог Јован Мајендорф, након победе над иконоборством, дошло је до процвата теологије, иконографије, богослужења и мисионарске делатности. Победа Православља значи победу истине, јединства, слободе и духовног узрастања, како за Цркву, тако и за православне народе. Нека и ово сабрање Епархије жичке у Студеници буде на процват духовног узрастања и убирања плодова великопосног подвига у коме се налазимо. ВИДЕО 1 – ДОЧЕК АРХИЈЕРЕЈА ВИДЕО 2 – СИМВОЛ ВЕРЕ ВИДЕО 3 – ТРПЕЗАРИЈА протојереј др Слободан Јаковљевић