Васкршња честитка Митрополита жичког Г. Јустина
ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Преиспуњени радошћу светозарног Васкрсења Христовог најсрдачније честитамо верним синовима и кћерима Епархије жичке Празник над Празницима речима вечног пасхалног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ЗАИСТА ВАСКРСЕ ! Чврстом вером да ћемо истрајати на путу истине, правде и благочешћа, у овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2025. АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЖИЧКИ Г. ЈУСТИН
Велики Четвртак у Светосавском храму у Краљеву
Велики Четвртак, дан када је извршена Тајна вечера као основ светотајинског догађаја свеспаситељног приношења Тела и Крви Господње у коме и ми учесници постајемо кроз причешћивање, прослављен је, ове 2025. године, у Светосавском храму у Краљеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овог храма. Учешће у богослужењу узео је и велики број верног народа.
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црквао ВАСКРСУ 2025. године ПОРФИРИЈЕ православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Догађај Васкрсења Христовог, драга наша духовна децо, централни је догађај у целокупној историји људског рода и икономији нашег спасења. Он је основ, темељ и циљ, како наше вере у Бога, тако и нашега спасења. Јер ако мртви не васкрсавају… узалудна је проповед наша и узалудна је вера ваша, каже свети апостол Павле (уп. 1Кор 15, 13-14). Сви знамо да су се Господњи ученици разбежали и напустили Христа кад је Он био разапет на крсту и умро. Они су, наиме, очекивали Спаситеља који је бесмртан и који ће и њих ослободити смрти. Речи апостола: А ми смо се надали да је Он Спаситељ Израиља (Лк 24, 21), јасно ово потврђују. Међутим, Христос је умро и после три дана је васкрсао. По Васкрсењу Христовом, када се показао жив апостолима и онима који су били с њима, сви су се поново сабрали око Њега и посведочили да је Он умро и васкрсао и да је заиста Спаситељ света. То своје сведочанство су потврдили, дајући своје животе за Христа. Васкрсење Христово потврђује чињеницу да је највећи проблем човека и целокупне творевине смрт. Смрт је последњи, највећи непријатељ творевине, каже Свети апостол Павле (1Кор 15, 26). Сваки човек, свестан тога или не, као и сва творевина, носе у себи смрт и страх од смрти, али и тежњу да смрт превазиђу и живе вечно. То се испољава на разне начине: кроз јело и пиће, природну репродукцију, стицање богатства, оснивање државе, развој науке и технике којом истражујемо природу, како бисмо у њој нашли лек против смрти, па све до негације другог поред себе, чак и кроз ратове и убијање других, борећи се за већу територију и независност од других. Па ипак, ништа од овога не може спасити човека и творевину од смрти. Штавише, овим се смрт само умножава. А ако смрт има последњу реч у историји, онда је све бесмислено. Међутим, Христос је васкрсао и сваком створењу је отворио пут у васкрсење. На који начин сваки човек и сва природа могу да превазиђу смрт? Творевина може да превазиђе смрт и живи вечно једино у заједници с Богом у Христу посредством Светог Духа. Сва творевина, укључујући и човека, будући да је створена ни из чега, смртна је по природи и не може превазићи смрт и постојати сама, мимо заједнице с Богом. Зато је Бог на крају стварања створио човека као своју икону, како би преко њега сва творевина остварила заједницу с Богом и живела вечно. Ово нам је најпре показао сâм Христос својим животом. Син Божји се оваплотио и постао савршени човек, као и ми, осим греха. Христос је читавим својим животом показивао да је везан за Бога Оца и да Му је одан, не само као Његов вечни Син, него и као човек. Није хтео да се одрекне Бога Оца за сва блага овога света (уп. Мт 4, 8-10). Чак ни по цену страдања и крсне смрти, Христос није хтео да се одрекне Бога Оца и љубави према Њему, а све ради љубави према нама и својој творевини. Наравно, Христова смрт је добровољна. Он је добровољно постао човек, узео нашу смртну природу у Своју божанску Личност да би нас ослободио од смрти, испуњавајући тако вољу Бога Оца. Бог је, наиме, стварајући свет и на крају човека као слободно биће, желео да вечни живот творевине буде плод заједнице Њега и човека, не само вољом Божјом, него и вољом и слободом човека, односно творевине. У противном, да је Бог на силу учинио вечно живим нас и творевину, наше постојање било би наметнуто, а тиме оно не би било радост већ мучење. Бог Отац је показао неизмерну љубав према Своме Сину Христу и као човеку, а у Њему и према целој творевини, тиме што Га је Духом Светим подигао из мртвих (Дап 2, 24) и учинио Га Прворођеним из мртвих. То значи да ће Бог Отац у Христу и све нас и сву природу на крају историје васкрснути и ослободити смрти. На који начин може човек да оствари заједницу са Васкрслим Христом и тако превазиђе смрт? На основу сведочанстава јеванђелиста, четрдесет дана по Свом Васкрсењу Васкрсли Христос се сусретао са својим ученицима и следбеницима (Дап 1, 3) у Литургији и то као Онај који служи (в. Лк 24, 30-31). Васкрсли Христос се открива у Литургији. После свог Вазнесења на небо, Васкрсли Господ наш Исус Христос је и даље, све до дана данашњег, увек присутан на Литургији. Међутим, по Вазнесењу на небо Он је Духом Светим и даље присутан овде, али сада у „другом обличју“, тј. у личности онога који служи Свету Литургију, тј. епископа (односно свештеника), који је икона Христа. Свети Игнатије Богоносац ово потврђује кад каже: Тамо где је епископ, тамо нека буде и народ, јер тамо где је Христос, тамо је и Васељенска Црква (Смирњанима 8). Тачније, Васкрсли Христос је присутан у историји као литургијска заједница. Отуда сваки човек који жели да превазиђе смрт и живи вечно, то може да оствари, постајући члан Свете Литургије кроз Крштење посредством Светог Духа. У Литургији човек остварује личну заједницу са Христом, остварујући личну заједницу са епископом и са свима онима који су чланови Литургије. Зато на свакој Литургији, драга наша духовна децо, а посебно у овај дан, славимо догађај Васкрсења Христовог из мртвих и Његово присуство међу нама и предокушамо опште васкрсење и коначну победу над смрћу. Када Христос поново дође у сили и слави, Он ће сабрати све народе око себе (Мк 13, 26-27) на једном месту и тада ће бити и коначни суд свету и остварење Царства Божјег, чега је Света Литургија икона и пројава сад и овде у историји. Будући да је Света Литургија икона будућег Царства Божјег и вечног и истинског постојања човека и природе, први хришћани су свој свакодневни живот уређивали на основу литургијског искуства. Отац им је био Бог Отац, док су сви били браћа и сестре међу собом. Све што су имали,
Ликовна радионица, фарбање и украшавање васкршњих јаја у порти Храма Светог Ахилија у Ариљу
На Велики Четвртак, у оквиру Духовних радости у организацији Црквене општине Ариље у порти Цркве Светог Ахилија, одржана је ликовна радионица. Велики број деце учествовао је и осликавао радове који ће бити изложени на Васкрс на хуманитарној продаји. Сав приход од продатих радова на Васкрс биће усмерен оној деци којој је помоћ потребна. На Велики Петак, одржано је васкршње фарбање и украшавање јаја. Велики број деце се сабрао у нашој цркви, у друштву и са радошћу, веома креативно су украшавали јаја. Сва украшена јаја ће бити изложена на продајној изложби на Васкрс у порти, а сав приход од продаје ће бити уплаћен за помоћ деци којој је помоћ потребна. Прилог о васкршњем осликавању јаја је објављен и на сајту „Православна вјеронаука“. Братство храма
Васкршњи поклон и радионица у Манастиру Жичи
У сарадњи са сестринством Манастира Жиче, које су посетиле нашу школу у Врби поводом Савиндана, договорена је даља сарадња кроз радионице верске наставе. Ученици петог и шестог разреда школе у Врби су са вероучитељем, две седмице радили на скицама, за васкршњи пројекат обрађујући тему Христовог пута страдања и крста, као и Васкрсења. Ове године традиционално израђено велико васкршње јаје, осликали су и поклонили Манастиру Жичи, а тема је била: „Жене као први сведоци Христовог Васкрсења и једини пратиоци Христа на путу страдања до Голготе“. У две композиције битни актери су приказани, а велико осликано јаје освануло је у порти манастира на Велики Четвртак, као поздрав свим гостима и верницима који ће у васкршњим данима посетити манастир. Ученици су са наставником верске наставе Миланом Милутиновићем, наставили своју радионицу у манастирском дворишту, осликавајући мања јаја, уз брижну подршку сестара, које су их окрепиле у манастирској трпезарији и даривале поклонима у знак сећања. Неколико телевизијских кућа је пропратило ову радионицу, а ТВ Прва је дала и извештај преносом уживо. Нека наш мали допринос улепша Васкрс, и буде на радост свима, али и у славу Божију. Видео прилог ТВ ПРВА Вероучитељ Милан Милутиновић
Васкршњи број Жичког благовесника (април-јун 2025)
У данима пред освит свеспаситељног Дана Пасхе Господње, из штампе је изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2025). Прва рубрика је посвећена васкршњим темама. Јереј Александар Ђуричић, парох у Кремнима, пише на тему овог Празника над празницима кроз призму јеванђелских описа догађаја. Катихета Бранислав Илић пише о светлоносном и радосном карактеру овог празника, ослањајући се на химнографску традицију, нарочито на Пасхални канон Светог Јована Дамаскина. Вероучитељ Јовица Стефановић пише о Светом Лазару Четвородневном, пријатељу Христовом, ослањајући се на јеванђеоски извештај о догађају његовог васкрсавања, као и на усмене традиције које се чувају и преносе генерацијама на простору Кипра где је Лазар вршио епископску службу и где је сахрањен по другој смрти. Александра Мијаиловић, професор српског језика и књижевности, пише о Пекићевој интерпретацији Васкрсења Лазаревог у делу Време чуда. Истиче рационалистички приступ којим се Пекић даровито руководио, али и недостатке његовог (не)искуства вере, којима се чуда догађају и објашњавају. Рубрика Богословље, историја, култура, доноси нам текст протојереја-ставрофора Милића Драговића из Ужица на тему „Господар винограда и зли виноградари“. Актуализујући мотиве јеванђелске приче, аутор нас позива да на основу ње преиспитамо данашње међуљудске односе и покушамо да их преображавамо како би то благотворно утицало како на појединца, тако и на шири друштвени контекст. Протојереј др Слободан Јаковљевић из Чачка појашњава порекло и мистагошко значење чина уливања воде – топлоте у Свето Причешће. Упућујући нас на изворе који указују на смисао овог чина, даје и драгоцене практичне смернице за свештенослужитеље приликом употребе топлоте. Јереј Бојан Мијаиловић, парох из Доброселице, у тексту „У свако доба и инкогнито – ревизија живота“, подсећа на мотиве из чувеног Гогољевог дела Ревизор, указујући да су многи од њих и данас присутни као модели друштвеног живота и понашања. У рубрици Библијски ликови вероучитељ Бојан Кнежевић пише о Јуди Искариотском, који је од апостола Господњег постао издајник Богочовека. Описујући његову личност и деловање, као о и основни проблем несхватања Христа као Сина Божијег, примећује да јеврејски првосвештеници нису узели у обзир Јудино законско право да промени исказ, те да је излаз потражио на погрешном месту – у самоубиству. У рубрици Ликови светитеља Александра Димитријевић нам на сажет и сликовит начин представља главне моменте из живота и дела Светог Симеона Мироточивог. Рубрика Здравље душе и тела нам доноси два текста о анксиозности. Текстови су настали као плод сарадње управе Медицинске школе из Краљева, краљевачке библиотеке и Епархије жичке, реализоване кроз трибину Како си? посвећену очувању здравља младих. Први текст је из пера Милице Лазић, психолога у Економско-трговинској школи у Краљеву, која пише о основним карактеристикама анксиозног поремећаја, потреби да буду примећени и да на време буду превенирани и лечени. Други текст је из пера Љубинка Јовановића, професора физичког васпитања у Медицинској школи у Краљеву. Он истиче важност практиковања физичког вежбања као начина за борбу са стресом у савременом животу, што даље утиче на правилно лучење одређених хормона задужених за расположење. У рубрици Несвети, а свети, јереј Младен Миливојевић из Ивањице, у тексту „Сусрет две душе, чисте“ пише о истинитом догађају сусрета две девојчице са посебним потребама у дому у Сремчици. Пожртвовање и делатна љубав утицале су да њихови тешки здравствени проблеми буду ублажени, живот лепши, а као коначни резултат старања о другом као смисла сопственог живота пројавило се својеврсно чудо оспособљења једне од девојчица за рад и оформљење сопствене породице. У рубрици Лирски благовесник налази се инспиративна песма Невини грешник, аутора Софије Броћић, ученице Економско-трговачке школе у Горњем Милановцу. Рубрика Веронаука доноси нам текст вероучитеља Вељка Живановића о Основној школи Бранко Радичевић у Вранешима код Врњачке Бање. Износећи историјат школе у ширем контексту почетака образовног процеса на овом простору у седмој деценији 19. века, аутор постепено долази до нашег времена и деловања школе у њему. Давид Драмлић, основац из Гуче, у тексту „Црква, веронаука и ја“ пише о изазовима савременог живота, доживљају вере и доласка у Цркву не као обавези, већ као смислу живота. Милица Васиљевић из СШ „Драгачево“ у тексту „Светлост вере у мом животу“ пише о плодовима вере и црквеног живота како их лично доживљава. Број закључује рубрика Летопис богослужења у којој владичански ђакон Стефан Симић пише о богослужбеним активностима Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Г. др Јустина у протеклом периоду. Захваљујемо се Митрополиту Г. Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој. Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству. Протојереј Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Предавање јереја Марка Денића у Ужицу на тему: “Велика и Света седмица, дани спасоносног страдања“
У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 13. марта 2025. године одржано је десето предавање циклуса: „Окусите и видите јер је благ Господ“. Тема предавања била су велика и спасоносна дела која су се, ради нас људи и нашега спасења, одиграла Велике или Страсне (Страдалне) недеље. Отац Марко истакао је да тамо где је наша пажња тамо је и наше срце, тамо је и наша душа. А управо у ове дане када смо ушли у последњу недељу уочи Христовог Васкрсења цело наше биће треба да буде усмерено ка догађајима који су се одиграли почевши од Великог Понедељка, па све до Велике суботе и Васкрсења Христовог. Прва три дана Страсне седмице посвећена су сећању на Јосифа кога су браћа продала у Египат и причи о неплодној смокви коју је Господ проклео, затим причи о десет девојака и осуди лицемерја књижевника и фарисеја, покајању блудне жене која излива миро на ноге Христове и помисли злочестивог Јуде на издају. Последња три дана посвећена су следећим догађајима: Тајној вечери, Јудиној издаји, Распећу на крсту, погребу и Христовом силаску у Ад како би душе раније умрлих праведника ослободио. Отац Марко је користећи тумачење Светих Отаца о сваком дану детаљно изнео смисао свега горе поменутог. Време у коме живимо није лако, многа су искушења са којима се сусрећемо, али слично је било и у време уочи Христовог страдања и Васкрсења. Уклоните искушења и нико се неће спасити, говоре Свети Оци, зато не треба много да кукамо и ропћемо на дешавања која нас окружују, већ са вером, надом и љубављу треба да приступимо Христу и смирено понесемо своје крстове. Догађаји на које нас Страсне седмице наша Света Црква подсећа треба у нама да појачају молитву и пост тела и душе, али истовремено и да појачају веру и љубав према Богу који је све учинио не би ли нас ослободио робовању греху, смрти и ђаволу. Ђакон Слободан Поледица
Канонска посета Митрополита Јустина Храму Светог пророка Илије у Книћу
У недељу шесту поста, посвећену празнику Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим-Цвети, Високопреосвећени Митрополит жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Книћу, уз саслужење Архијерејског намесника гружанског Александра Јаћовића, пароха борачког, јереја Младена Стевановића, пароха честинског, протојереја Драгана Вучићевића, надлежног пароха книћанског, као и ђакона Стефана Симића. Светој Литургији присуствовао је велики број верног народа и деце који су приступили Светој Тајни Причешћа. Митрополит Јустин се пригодном беседом обратио верном народу рекавши: „Ево нас на прагу страдалне седмице, седмице због које је Господ дошао овде на земљу, који се оваплотио од Дјеве Марије и постао Богочовек, Христос, дошао међу нас да нам покаже шта су истина, правда и љубав. Господ је учинио највеће дело спасења нас палих људи, наше пале природе, дошао је да страда за нас, а потом и васкрсне из мртвих. Јуче смо славили Васкрсење Лазарево, велико чудо, велико охрабрење и ученицима и свима нама, да је Бог властан да даје живот, али и да васкрсава, да лечи, да утврђује у вери. На данашњи дан Он улази у град Јерусалим, деца и људи кличу му: “Благословен који долази у име Господње, осана во вишњих“. Велика је радост, јер долази Бог да служи нама и да страда за нас, да опере грехе наше Својом крвљу. Али пошто су људи нестабилни, за неколико дана, на Велики Петак, викали су: „Узми, распни га, распни“. И до дана данашњег многи људи не знају шта значи искупитељна жртва Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. То је велика сила. Ми се трудимо да се уподобљавамо Господу нашем Исусу Христу и да држимо заповести Његове.“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велику радост овог празника причинила су и деца која су са венчићима од цвећа и врбових гранчица, са песмом „Ми смо деца неба“, дочекала Високопреосвећеног Митрополита Јустина. После Литургије уприличена је трпеза љубави на којој се надлежни парох Драган Вучићевић захвалио Митрополиту Јустину на архипастирској посети храму, на благослову, укрепљењу и поуци коју је верни народ добио. У атмосфери топле љубави и духовне радости, Митрополит Јустин се уз речи захвалности опростио од верног народа. Весна Новићевић Десивојевић
Лазарева субота – храмовна слава у насељу Жичи
Данас, када наша Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква празнује Васкрсење четвородневног Лазара, пријатеља Господњег, потоњег Епископа Кипра, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у парохијској Цркви у Жичи. Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј Дејан Марковић старешина Храма Светог Саве, протојереј Драган Глигић старешина парохијске цркве у Жичи, протојереј Милош Станисављевић и ђакон Стефан Симић. Чтецирали су ипођакон Дејан Камиџорац и Драгутин Сандо. Певницу су водили протопсалт Иван Трајковић и Василије Станисављевић, студент теологије. Градња храма Васкрсења Лазаревог у Жичи започета је 2008. године уз благослов блаженопочившег Епископа Хризостома, а наставља се уз благослов Епископа Јустина, трудом старешине храма протојереја Драгана Глигића, као и сапароха при храму протојереја Милоша Станисављевића. Верни народ насеља Жича и Ковачи несебично се труди да њихов храм буде што пре завршен и да буде што велелепнији. У овој парохијској заједници развија се такође жива Црква Божија сабрана у Литургији око свога Епископа и својих пастира, што показује прави смисао и циљ заједничког дела. У току Свете Литургије, Владика се обратио пригодном беседом присутнима, осврнувши се на данашњи празник и заблагодаривши верном народу који је дошао у великом броју. Такође, Владика је исказао велику радост што се овај храм приводи крају, честитавши свима славу. На крају Свете Литургије приређена је пригодна трпеза љубави у порти храма. Драгутин Сандо, ученик Богословије
Лазарева субота у Краљеву – крсна слава Архијереја западноамеричког Максима
На дан када Света, Саборна и Апостолска Црква празнује Васкрсење четвородневног Лазара пријатељ Господњег служена је Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит западноамерички Максим уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Лазара (Васиљевића), протојереја Мирослава Андрића, пароха при Храму Свете Тројице у Краљеву, као и братства Светосавског храма. У току Свете Литургије причестио се велики број деце и верног народа. Митрополит Максим се присутнима обратио пригодном беседом, захваливши се Митрополиту Јустину што му је омогућио да своју крсну славу прослави у Краљеву. Осврнувши се на чудо васкрсавања Лазара, пријатеља Господњег, кога Господ Васкрсава пре Свог страдања и Васкрсења, Високопреосвећени је истакао да је овај празник мост који повезује две стране поста. Икона овог празника најбоље тумачи догађај чудесног васкрсавања Лазара, који најављује победу над пропадљивошћу људске природе, и сваког вида корупције која из ње проистиче. Благодат овога празника нас упућује да се и ми преображавамо у Светлости Васкрсења Христовог и ослобађамо пропадљивости. Беседу Архијереја Максима можете послушати ОВДЕ. Чтец Петар Ђерковић
Васкршња честитка Митрополита жичког Г. Јустина
ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Преиспуњени радошћу светозарног Васкрсења Христовог најсрдачније честитамо верним синовима и кћерима Епархије жичке Празник над Празницима речима вечног пасхалног поздрава: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ! ЗАИСТА ВАСКРСЕ ! Чврстом вером да ћемо истрајати на путу истине, правде и благочешћа, у овај Велики Дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну Пасхалну радост, и непрестану помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2025. АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ ЖИЧКИ Г. ЈУСТИН
Велики Четвртак у Светосавском храму у Краљеву
Велики Четвртак, дан када је извршена Тајна вечера као основ светотајинског догађаја свеспаситељног приношења Тела и Крви Господње у коме и ми учесници постајемо кроз причешћивање, прослављен је, ове 2025. године, у Светосавском храму у Краљеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овог храма. Учешће у богослужењу узео је и велики број верног народа.
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црквао ВАСКРСУ 2025. године ПОРФИРИЈЕ православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Догађај Васкрсења Христовог, драга наша духовна децо, централни је догађај у целокупној историји људског рода и икономији нашег спасења. Он је основ, темељ и циљ, како наше вере у Бога, тако и нашега спасења. Јер ако мртви не васкрсавају… узалудна је проповед наша и узалудна је вера ваша, каже свети апостол Павле (уп. 1Кор 15, 13-14). Сви знамо да су се Господњи ученици разбежали и напустили Христа кад је Он био разапет на крсту и умро. Они су, наиме, очекивали Спаситеља који је бесмртан и који ће и њих ослободити смрти. Речи апостола: А ми смо се надали да је Он Спаситељ Израиља (Лк 24, 21), јасно ово потврђују. Међутим, Христос је умро и после три дана је васкрсао. По Васкрсењу Христовом, када се показао жив апостолима и онима који су били с њима, сви су се поново сабрали око Њега и посведочили да је Он умро и васкрсао и да је заиста Спаситељ света. То своје сведочанство су потврдили, дајући своје животе за Христа. Васкрсење Христово потврђује чињеницу да је највећи проблем човека и целокупне творевине смрт. Смрт је последњи, највећи непријатељ творевине, каже Свети апостол Павле (1Кор 15, 26). Сваки човек, свестан тога или не, као и сва творевина, носе у себи смрт и страх од смрти, али и тежњу да смрт превазиђу и живе вечно. То се испољава на разне начине: кроз јело и пиће, природну репродукцију, стицање богатства, оснивање државе, развој науке и технике којом истражујемо природу, како бисмо у њој нашли лек против смрти, па све до негације другог поред себе, чак и кроз ратове и убијање других, борећи се за већу територију и независност од других. Па ипак, ништа од овога не може спасити човека и творевину од смрти. Штавише, овим се смрт само умножава. А ако смрт има последњу реч у историји, онда је све бесмислено. Међутим, Христос је васкрсао и сваком створењу је отворио пут у васкрсење. На који начин сваки човек и сва природа могу да превазиђу смрт? Творевина може да превазиђе смрт и живи вечно једино у заједници с Богом у Христу посредством Светог Духа. Сва творевина, укључујући и човека, будући да је створена ни из чега, смртна је по природи и не може превазићи смрт и постојати сама, мимо заједнице с Богом. Зато је Бог на крају стварања створио човека као своју икону, како би преко њега сва творевина остварила заједницу с Богом и живела вечно. Ово нам је најпре показао сâм Христос својим животом. Син Божји се оваплотио и постао савршени човек, као и ми, осим греха. Христос је читавим својим животом показивао да је везан за Бога Оца и да Му је одан, не само као Његов вечни Син, него и као човек. Није хтео да се одрекне Бога Оца за сва блага овога света (уп. Мт 4, 8-10). Чак ни по цену страдања и крсне смрти, Христос није хтео да се одрекне Бога Оца и љубави према Њему, а све ради љубави према нама и својој творевини. Наравно, Христова смрт је добровољна. Он је добровољно постао човек, узео нашу смртну природу у Своју божанску Личност да би нас ослободио од смрти, испуњавајући тако вољу Бога Оца. Бог је, наиме, стварајући свет и на крају човека као слободно биће, желео да вечни живот творевине буде плод заједнице Њега и човека, не само вољом Божјом, него и вољом и слободом човека, односно творевине. У противном, да је Бог на силу учинио вечно живим нас и творевину, наше постојање било би наметнуто, а тиме оно не би било радост већ мучење. Бог Отац је показао неизмерну љубав према Своме Сину Христу и као човеку, а у Њему и према целој творевини, тиме што Га је Духом Светим подигао из мртвих (Дап 2, 24) и учинио Га Прворођеним из мртвих. То значи да ће Бог Отац у Христу и све нас и сву природу на крају историје васкрснути и ослободити смрти. На који начин може човек да оствари заједницу са Васкрслим Христом и тако превазиђе смрт? На основу сведочанстава јеванђелиста, четрдесет дана по Свом Васкрсењу Васкрсли Христос се сусретао са својим ученицима и следбеницима (Дап 1, 3) у Литургији и то као Онај који служи (в. Лк 24, 30-31). Васкрсли Христос се открива у Литургији. После свог Вазнесења на небо, Васкрсли Господ наш Исус Христос је и даље, све до дана данашњег, увек присутан на Литургији. Међутим, по Вазнесењу на небо Он је Духом Светим и даље присутан овде, али сада у „другом обличју“, тј. у личности онога који служи Свету Литургију, тј. епископа (односно свештеника), који је икона Христа. Свети Игнатије Богоносац ово потврђује кад каже: Тамо где је епископ, тамо нека буде и народ, јер тамо где је Христос, тамо је и Васељенска Црква (Смирњанима 8). Тачније, Васкрсли Христос је присутан у историји као литургијска заједница. Отуда сваки човек који жели да превазиђе смрт и живи вечно, то може да оствари, постајући члан Свете Литургије кроз Крштење посредством Светог Духа. У Литургији човек остварује личну заједницу са Христом, остварујући личну заједницу са епископом и са свима онима који су чланови Литургије. Зато на свакој Литургији, драга наша духовна децо, а посебно у овај дан, славимо догађај Васкрсења Христовог из мртвих и Његово присуство међу нама и предокушамо опште васкрсење и коначну победу над смрћу. Када Христос поново дође у сили и слави, Он ће сабрати све народе око себе (Мк 13, 26-27) на једном месту и тада ће бити и коначни суд свету и остварење Царства Божјег, чега је Света Литургија икона и пројава сад и овде у историји. Будући да је Света Литургија икона будућег Царства Божјег и вечног и истинског постојања човека и природе, први хришћани су свој свакодневни живот уређивали на основу литургијског искуства. Отац им је био Бог Отац, док су сви били браћа и сестре међу собом. Све што су имали,
Ликовна радионица, фарбање и украшавање васкршњих јаја у порти Храма Светог Ахилија у Ариљу
На Велики Четвртак, у оквиру Духовних радости у организацији Црквене општине Ариље у порти Цркве Светог Ахилија, одржана је ликовна радионица. Велики број деце учествовао је и осликавао радове који ће бити изложени на Васкрс на хуманитарној продаји. Сав приход од продатих радова на Васкрс биће усмерен оној деци којој је помоћ потребна. На Велики Петак, одржано је васкршње фарбање и украшавање јаја. Велики број деце се сабрао у нашој цркви, у друштву и са радошћу, веома креативно су украшавали јаја. Сва украшена јаја ће бити изложена на продајној изложби на Васкрс у порти, а сав приход од продаје ће бити уплаћен за помоћ деци којој је помоћ потребна. Прилог о васкршњем осликавању јаја је објављен и на сајту „Православна вјеронаука“. Братство храма
Васкршњи поклон и радионица у Манастиру Жичи
У сарадњи са сестринством Манастира Жиче, које су посетиле нашу школу у Врби поводом Савиндана, договорена је даља сарадња кроз радионице верске наставе. Ученици петог и шестог разреда школе у Врби су са вероучитељем, две седмице радили на скицама, за васкршњи пројекат обрађујући тему Христовог пута страдања и крста, као и Васкрсења. Ове године традиционално израђено велико васкршње јаје, осликали су и поклонили Манастиру Жичи, а тема је била: „Жене као први сведоци Христовог Васкрсења и једини пратиоци Христа на путу страдања до Голготе“. У две композиције битни актери су приказани, а велико осликано јаје освануло је у порти манастира на Велики Четвртак, као поздрав свим гостима и верницима који ће у васкршњим данима посетити манастир. Ученици су са наставником верске наставе Миланом Милутиновићем, наставили своју радионицу у манастирском дворишту, осликавајући мања јаја, уз брижну подршку сестара, које су их окрепиле у манастирској трпезарији и даривале поклонима у знак сећања. Неколико телевизијских кућа је пропратило ову радионицу, а ТВ Прва је дала и извештај преносом уживо. Нека наш мали допринос улепша Васкрс, и буде на радост свима, али и у славу Божију. Видео прилог ТВ ПРВА Вероучитељ Милан Милутиновић
Васкршњи број Жичког благовесника (април-јун 2025)
У данима пред освит свеспаситељног Дана Пасхе Господње, из штампе је изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2025). Прва рубрика је посвећена васкршњим темама. Јереј Александар Ђуричић, парох у Кремнима, пише на тему овог Празника над празницима кроз призму јеванђелских описа догађаја. Катихета Бранислав Илић пише о светлоносном и радосном карактеру овог празника, ослањајући се на химнографску традицију, нарочито на Пасхални канон Светог Јована Дамаскина. Вероучитељ Јовица Стефановић пише о Светом Лазару Четвородневном, пријатељу Христовом, ослањајући се на јеванђеоски извештај о догађају његовог васкрсавања, као и на усмене традиције које се чувају и преносе генерацијама на простору Кипра где је Лазар вршио епископску службу и где је сахрањен по другој смрти. Александра Мијаиловић, професор српског језика и књижевности, пише о Пекићевој интерпретацији Васкрсења Лазаревог у делу Време чуда. Истиче рационалистички приступ којим се Пекић даровито руководио, али и недостатке његовог (не)искуства вере, којима се чуда догађају и објашњавају. Рубрика Богословље, историја, култура, доноси нам текст протојереја-ставрофора Милића Драговића из Ужица на тему „Господар винограда и зли виноградари“. Актуализујући мотиве јеванђелске приче, аутор нас позива да на основу ње преиспитамо данашње међуљудске односе и покушамо да их преображавамо како би то благотворно утицало како на појединца, тако и на шири друштвени контекст. Протојереј др Слободан Јаковљевић из Чачка појашњава порекло и мистагошко значење чина уливања воде – топлоте у Свето Причешће. Упућујући нас на изворе који указују на смисао овог чина, даје и драгоцене практичне смернице за свештенослужитеље приликом употребе топлоте. Јереј Бојан Мијаиловић, парох из Доброселице, у тексту „У свако доба и инкогнито – ревизија живота“, подсећа на мотиве из чувеног Гогољевог дела Ревизор, указујући да су многи од њих и данас присутни као модели друштвеног живота и понашања. У рубрици Библијски ликови вероучитељ Бојан Кнежевић пише о Јуди Искариотском, који је од апостола Господњег постао издајник Богочовека. Описујући његову личност и деловање, као о и основни проблем несхватања Христа као Сина Божијег, примећује да јеврејски првосвештеници нису узели у обзир Јудино законско право да промени исказ, те да је излаз потражио на погрешном месту – у самоубиству. У рубрици Ликови светитеља Александра Димитријевић нам на сажет и сликовит начин представља главне моменте из живота и дела Светог Симеона Мироточивог. Рубрика Здравље душе и тела нам доноси два текста о анксиозности. Текстови су настали као плод сарадње управе Медицинске школе из Краљева, краљевачке библиотеке и Епархије жичке, реализоване кроз трибину Како си? посвећену очувању здравља младих. Први текст је из пера Милице Лазић, психолога у Економско-трговинској школи у Краљеву, која пише о основним карактеристикама анксиозног поремећаја, потреби да буду примећени и да на време буду превенирани и лечени. Други текст је из пера Љубинка Јовановића, професора физичког васпитања у Медицинској школи у Краљеву. Он истиче важност практиковања физичког вежбања као начина за борбу са стресом у савременом животу, што даље утиче на правилно лучење одређених хормона задужених за расположење. У рубрици Несвети, а свети, јереј Младен Миливојевић из Ивањице, у тексту „Сусрет две душе, чисте“ пише о истинитом догађају сусрета две девојчице са посебним потребама у дому у Сремчици. Пожртвовање и делатна љубав утицале су да њихови тешки здравствени проблеми буду ублажени, живот лепши, а као коначни резултат старања о другом као смисла сопственог живота пројавило се својеврсно чудо оспособљења једне од девојчица за рад и оформљење сопствене породице. У рубрици Лирски благовесник налази се инспиративна песма Невини грешник, аутора Софије Броћић, ученице Економско-трговачке школе у Горњем Милановцу. Рубрика Веронаука доноси нам текст вероучитеља Вељка Живановића о Основној школи Бранко Радичевић у Вранешима код Врњачке Бање. Износећи историјат школе у ширем контексту почетака образовног процеса на овом простору у седмој деценији 19. века, аутор постепено долази до нашег времена и деловања школе у њему. Давид Драмлић, основац из Гуче, у тексту „Црква, веронаука и ја“ пише о изазовима савременог живота, доживљају вере и доласка у Цркву не као обавези, већ као смислу живота. Милица Васиљевић из СШ „Драгачево“ у тексту „Светлост вере у мом животу“ пише о плодовима вере и црквеног живота како их лично доживљава. Број закључује рубрика Летопис богослужења у којој владичански ђакон Стефан Симић пише о богослужбеним активностима Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Г. др Јустина у протеклом периоду. Захваљујемо се Митрополиту Г. Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој. Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству. Протојереј Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Предавање јереја Марка Денића у Ужицу на тему: “Велика и Света седмица, дани спасоносног страдања“
У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 13. марта 2025. године одржано је десето предавање циклуса: „Окусите и видите јер је благ Господ“. Тема предавања била су велика и спасоносна дела која су се, ради нас људи и нашега спасења, одиграла Велике или Страсне (Страдалне) недеље. Отац Марко истакао је да тамо где је наша пажња тамо је и наше срце, тамо је и наша душа. А управо у ове дане када смо ушли у последњу недељу уочи Христовог Васкрсења цело наше биће треба да буде усмерено ка догађајима који су се одиграли почевши од Великог Понедељка, па све до Велике суботе и Васкрсења Христовог. Прва три дана Страсне седмице посвећена су сећању на Јосифа кога су браћа продала у Египат и причи о неплодној смокви коју је Господ проклео, затим причи о десет девојака и осуди лицемерја књижевника и фарисеја, покајању блудне жене која излива миро на ноге Христове и помисли злочестивог Јуде на издају. Последња три дана посвећена су следећим догађајима: Тајној вечери, Јудиној издаји, Распећу на крсту, погребу и Христовом силаску у Ад како би душе раније умрлих праведника ослободио. Отац Марко је користећи тумачење Светих Отаца о сваком дану детаљно изнео смисао свега горе поменутог. Време у коме живимо није лако, многа су искушења са којима се сусрећемо, али слично је било и у време уочи Христовог страдања и Васкрсења. Уклоните искушења и нико се неће спасити, говоре Свети Оци, зато не треба много да кукамо и ропћемо на дешавања која нас окружују, већ са вером, надом и љубављу треба да приступимо Христу и смирено понесемо своје крстове. Догађаји на које нас Страсне седмице наша Света Црква подсећа треба у нама да појачају молитву и пост тела и душе, али истовремено и да појачају веру и љубав према Богу који је све учинио не би ли нас ослободио робовању греху, смрти и ђаволу. Ђакон Слободан Поледица
Канонска посета Митрополита Јустина Храму Светог пророка Илије у Книћу
У недељу шесту поста, посвећену празнику Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим-Цвети, Високопреосвећени Митрополит жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Книћу, уз саслужење Архијерејског намесника гружанског Александра Јаћовића, пароха борачког, јереја Младена Стевановића, пароха честинског, протојереја Драгана Вучићевића, надлежног пароха книћанског, као и ђакона Стефана Симића. Светој Литургији присуствовао је велики број верног народа и деце који су приступили Светој Тајни Причешћа. Митрополит Јустин се пригодном беседом обратио верном народу рекавши: „Ево нас на прагу страдалне седмице, седмице због које је Господ дошао овде на земљу, који се оваплотио од Дјеве Марије и постао Богочовек, Христос, дошао међу нас да нам покаже шта су истина, правда и љубав. Господ је учинио највеће дело спасења нас палих људи, наше пале природе, дошао је да страда за нас, а потом и васкрсне из мртвих. Јуче смо славили Васкрсење Лазарево, велико чудо, велико охрабрење и ученицима и свима нама, да је Бог властан да даје живот, али и да васкрсава, да лечи, да утврђује у вери. На данашњи дан Он улази у град Јерусалим, деца и људи кличу му: “Благословен који долази у име Господње, осана во вишњих“. Велика је радост, јер долази Бог да служи нама и да страда за нас, да опере грехе наше Својом крвљу. Али пошто су људи нестабилни, за неколико дана, на Велики Петак, викали су: „Узми, распни га, распни“. И до дана данашњег многи људи не знају шта значи искупитељна жртва Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. То је велика сила. Ми се трудимо да се уподобљавамо Господу нашем Исусу Христу и да држимо заповести Његове.“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велику радост овог празника причинила су и деца која су са венчићима од цвећа и врбових гранчица, са песмом „Ми смо деца неба“, дочекала Високопреосвећеног Митрополита Јустина. После Литургије уприличена је трпеза љубави на којој се надлежни парох Драган Вучићевић захвалио Митрополиту Јустину на архипастирској посети храму, на благослову, укрепљењу и поуци коју је верни народ добио. У атмосфери топле љубави и духовне радости, Митрополит Јустин се уз речи захвалности опростио од верног народа. Весна Новићевић Десивојевић
Лазарева субота – храмовна слава у насељу Жичи
Данас, када наша Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква празнује Васкрсење четвородневног Лазара, пријатеља Господњег, потоњег Епископа Кипра, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у парохијској Цркви у Жичи. Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј Дејан Марковић старешина Храма Светог Саве, протојереј Драган Глигић старешина парохијске цркве у Жичи, протојереј Милош Станисављевић и ђакон Стефан Симић. Чтецирали су ипођакон Дејан Камиџорац и Драгутин Сандо. Певницу су водили протопсалт Иван Трајковић и Василије Станисављевић, студент теологије. Градња храма Васкрсења Лазаревог у Жичи започета је 2008. године уз благослов блаженопочившег Епископа Хризостома, а наставља се уз благослов Епископа Јустина, трудом старешине храма протојереја Драгана Глигића, као и сапароха при храму протојереја Милоша Станисављевића. Верни народ насеља Жича и Ковачи несебично се труди да њихов храм буде што пре завршен и да буде што велелепнији. У овој парохијској заједници развија се такође жива Црква Божија сабрана у Литургији око свога Епископа и својих пастира, што показује прави смисао и циљ заједничког дела. У току Свете Литургије, Владика се обратио пригодном беседом присутнима, осврнувши се на данашњи празник и заблагодаривши верном народу који је дошао у великом броју. Такође, Владика је исказао велику радост што се овај храм приводи крају, честитавши свима славу. На крају Свете Литургије приређена је пригодна трпеза љубави у порти храма. Драгутин Сандо, ученик Богословије
Лазарева субота у Краљеву – крсна слава Архијереја западноамеричког Максима
На дан када Света, Саборна и Апостолска Црква празнује Васкрсење четвородневног Лазара пријатељ Господњег служена је Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит западноамерички Максим уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Лазара (Васиљевића), протојереја Мирослава Андрића, пароха при Храму Свете Тројице у Краљеву, као и братства Светосавског храма. У току Свете Литургије причестио се велики број деце и верног народа. Митрополит Максим се присутнима обратио пригодном беседом, захваливши се Митрополиту Јустину што му је омогућио да своју крсну славу прослави у Краљеву. Осврнувши се на чудо васкрсавања Лазара, пријатеља Господњег, кога Господ Васкрсава пре Свог страдања и Васкрсења, Високопреосвећени је истакао да је овај празник мост који повезује две стране поста. Икона овог празника најбоље тумачи догађај чудесног васкрсавања Лазара, који најављује победу над пропадљивошћу људске природе, и сваког вида корупције која из ње проистиче. Благодат овога празника нас упућује да се и ми преображавамо у Светлости Васкрсења Христовог и ослобађамо пропадљивости. Беседу Архијереја Максима можете послушати ОВДЕ. Чтец Петар Ђерковић