Author: Filip

Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. Тропар Вазнесења Храм Вазнесења Господњег у Чачку данас је молитвено прославио црквену и градску славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Архиепископ и митрополит жички Господин Јустин уз саслужење Архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, протојереја-ставрофора Крстивоја Милуновића, пароха успењског протојереја Војислава Рисимовића, старешине Храма Свете великомученице Марине протојереја Радише Сеочанца, владичанског ђакона Стефана Симића, као и ђакона чачанских Милоша Јелића и Петра Пејице. У својој беседи Архипастир жички нас је подсетио на важност празника Вазнесења Христовог за наш домострој Спасења, који најављује благодат Духа Светога, коју ће Господ ниспослати на Педесетницу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Слава Храма у дом Господњи призвала је мноштво свештенослужитеља, монахиња и верујућег народа који су дошли да молитвено прославе празник, и да приступе Светој Тајни Тела и Крви Господње, Светом Путиру. Након Свете Литургије, Високопреосвећени Владика је благословио славске дарове и још једном честитао славу Саборној цркви и граду Чачку. По резању колача приређена је, трудом братства чачанског, славска трпеза за све присутне. Чтец Филип Нешковић

Храм Вазнесења Господњег у Врби, кроз два века, са својим паросима и повереном им паством, дочекује и литургијски прославља један од највећих Христових празника. Како је и ово питомо село увек расло, досељавањем нових житеља из свих крајева наше земље, тако је и прослава Спасовдана увек била са бројним гостима које би свечари и мештани радо дочекали. Ове године, наша Црква је имала част да на Литургији саслужује умировљени парох врбски и стокхолмски Миломир Атанасковић, чијим залагањем је седамдесетих година прошлог века изнова подигнут порушени храм. Литургијом је началствовао протојереј врњачки Жарко Дончић, а саслуживали су и парох краљевачки протојереј Александар Јевтић, парох грачачки јереј Милан Костић, као и ђакон краљевачки Димитрије Радмилац. Молитвено су присуствовали парох чукојевачки протојереј Жељко Филиповић и парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић. Чланови хора при Храму Свете Тројице из Краљева су појали, а њима се придружио и верујући народ, као и ученици млађих разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Врбе. Надахнутом беседом, протојереј Александар Јевтић је подсетио све на смисао и поруку “радосног растанка“ апостола са Господом Исусом Христом. Празник “отвореног неба“ је учинио заједницу земље са небом јединим сигурним темељем нашег постојања. Наш поглед више не робује земљи, већ се надахњује небом, као вечним мерилом којим живи сва видљива и невидљива твар. По речима Светог Николаја Жичког, Господ Христос је прва ластавица која се одселила у топлије небеске крајеве, а потом су тим путем кренули многи светитељи до данас. Господ куца, на врата срца нашег, а на нама је да ли ћемо их отворити за Њега и спасење, кроз сликовиту симболику је у беседи нагласио овај мотив отац Александар. После причешћивања евхаристијских Даровима, испред храма прочитана су четири јеванђељска одељка у оквиру литије, а обављен је и мали помен испред спомен плоче жртвама Првог светског рата, из Врбе, Ратине и Драгосињаца. Након сечења славског колача, послужена је и славска гозба у трпезарији црквеног дома. Домаћини славе и славске трпезе били су породице Јовановић и Рајковић из Врбе. Вазнесење Твоје Господе, нека те никад не удаљи од срца и ума нашег, да твоју близину осетимо увек како би нас бодрила и тешила до вечног сједињења са Тобом и нашег спасења. Вероучитељ Милан Милутиновић

У навечерје празника Светог Ахилија у нашем храму сабрало се братство са гостима да прослави свог заштитника. Вечерњом службом је началствовао протојереј-ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, уз саслужење  протојереја-ставрофора Дмитра Луковића, умировљеног пароха пожешког, протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног пароха ариљског, као и ђакона златиборског Ненада Срећковића. За певницом је појало свештенство пожешко-ариљског и жичког намесништва. На крају вечерњег богослужења новоизграђену чесму осветио је протојереј Иван Радовановић, парох кованлучки. На дан празника Светог Ахилија и Оданије Васкрса, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Архиепископ и Митрополит жички Г.гГ.Јустин уз саслужење: протојереја-ставрофора Милоша Босића, Архијерејског намесника ужичког, протојереја Драгана Стевића, Архијерејског намесника пожешко-ариљског, протојереја Давида Селаковића, сабрата нашег храма, протојереја Божа Главоњића, старешине Храма Светог Цара Константина и Јелене у Пожеги, јереја Милана Ђокића, старешине храма Рођења Светог Јована Крститеља у Горобиљу, протојереја Мирчете Крупниковића, умировљеног сабрата нашег храма, владичанског ћакона Стефана Симића и ариљског ђакона Драгана Јанковића. Након приношења Светих Дарова, Митрополит Јустин је рукоположио у ђаконски чин г. Петра Пејицу из Трнаве. Светој Чаши приступило је сво присутно свештенство и велики број верног народа. По освећењу славских дарова Владика се поучним словом обратио верном народу. Затим је уприличена трпеза љубави. Братство Храма Светог Ахилија

У недељу, 25. маја 2025. године, када наша Света Црква прославља Недељу слепог, а уједно и последњу недељу пред Вазнесење Господње, нашу парохијску кованлучку цркву је у великој духовној радости посетио Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит Јустин, а саслуживали су архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј Иван Радовановић, старешина храма, протојереј Марко Петровић, као и ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. У својој беседи, Високопреосвећени је говорио о чуду исцељења слепорођеног и дубоком духовном смислу тог догађаја. Посебно је истакао значај послушања и поверења у Бога као предуслов за духовно прогледање. „Тај човек, о коме говори Јеванђеље, није имао очи, али је имао веру – и зато је прогледао. Господ нас позива да и ми умијемо духовне очи у бањи смирења и послушања. Време је да се обучемо у силу с висине. Да се васпоставимо и кренемо за Господом – одмах и сада“, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Литургије, народ је имао прилику да узме благослов од свог Архипастира, изразивши дубоку благодарност на овој благословеној посети. Вероучитељ Марко Јоргић

У суботу 24. маја 2025. у Храму Светих Кирила и Методија на Копаонику прослављена је храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епархијског управног одбора Епархије жичке, Архијерејског намесника студеничког протојереја Данила Петровића, јереја Немање Тимотијевића, пароха баљевачког, јереја Милана Попадића, пароха јошаничког, као и ђаконâ Стефана Симића и Радоша Батаковића. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић. У беседи коју је изговорио, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин истакао је врлински живот словенских апостола Светих Кирила и Методија, како називају свету браћу због њихове мисије међу словенским народима. Они су поднели огроман труд и жртву како би многе из словенских народа приближили Христу. На крају беседе, Митрополит је подсетио верни народ на долазећи празник Спасовдан, јер је тада Бог Отац кроз Христа човека поставио са Своје десне стране. На крају Свете Архијерејске Литургије освећен је и пресечен славски колач са овогодишњим домаћином Миљаном Пековићем који је након тога припремио богату трпезу љубави за све присутне. Ђакон Радош Батаковић

У дану окупаном светлошћу мајског сунца и ове године сабрали су се верници љишке парохије да прославе храмовну славу Цркве на Камаљу. Наше време се плаши осећајне раскоши, писао је Милован Данојлић песник и ктитор Храма Светог оца Николаја у Ивановцима код Љига. Ове његове речи односе се на поезију и уметност, говоре о отуђености савременог човека, човека који нема времена за препознавање истинског уметничког дела, за читање литерарних дела, за лепоту природе око себе за тај предивни врт Божији, нема времена за ближње своје, за другог човека који је икона Божија. Православни хришћани су позвани и призвани да буду сведоци раскоши и радости, пре свега кроз служење Свете Литургије, а онда и својим животом, који треба да буде непрестана тежња за истином, правдом и лепотом. Раскош је заиста засијала на Камаљу; најпре Литургијско славље, литија око храма, освећење славских дарова, предивна деца рецитатори, распеване чланице певачке групе “Црнућанке” из Г. Милановца, стихови песникиње Мирјане Булатовић и радосна лица учесника сабрања. Поезија је со земље, а песници су антене народних заједница (М. Данојлић). Будући да је ова мала, топла црква дар песника, а песник Милован Данојлић дар неба, и ове године одржан је испред храма краћи свечани програм под називом Сусрет са песником. Песникиња Мирјана Булатовић из Београда изговорила је неколико својих песама  и одржала кратко слово:                                                         Стари поредак Античка Мира је данас Демре, градић на југозападу Турске. Свети Никола је тамо Деда Мраз, а његова црква Музеј Светог Николе. Али у Барију, Венецији, и овде код нас, Светитељ живи у својим црквама. Један је од најомиљенијих у Русији, а то што је послужио као инспирација за лик новогодишњег добротвора Деда Мраза, данас инспирише нови светски поредак да Деда заузме место Светитеља. Новом светском поретку би тако било много лакше. Али, стари српски поредак се не да. Ми верујемо у Премудрост Божију и у небројена чуда Његова. Верујемо у све Свете, верујемо у светост чина Преноса моштију великог богоугодника Николе Чудотворца лађом која је, уз још две, стигла на одредиште, у град Бари, на данашњи дан пре 938 година.                            Срећна слава, роде српски!                      Бог вам помогао и Свети Никола! Црквена општина Љиг са верницима из Ивановаца припремила је славски ручак. Рај може бити сасвим близу ту на дохват руке, само нам је једно потребно: Дођи и види. протојереј-ставрофор Светолик Марковић

На дан Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, из Мире Ликијске у град Бари у Италију, који догађај слави Манастир Јежевица као своју храмовну славу, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом, уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића), Тимотеја (Миливојевића), Саве (Илића), Германа (Авакумовића), протојереја-ставрофора Милинка Лукића из Бајине Баште, протосинђелâ Уроша (Васиљевића) и Стефана (Чкоњевића), ђакона Стефана Симића и јерођакона Теофана. Владика је у слову своје архипастирске беседе говорио о потреби угледања на светитеље и потреби да се трудимо за стицање небеских блага. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Поводом славе овог манастира сабрало се и монаштво Епархије жичке, из Манастира Вазнесења, Вујна, Раче, Преображења, Сретења, Свете Тројице, Стјеника, Згодачице, Увца, Враћевшнице, Каменца, Вољавче, Благовештења, Ваведења, Стубла и Успења, свештенство из Заблаћа и Чачка, као и мноштво верног народа. Пре Свете Литургије Мирополит Јустин је освештао иконе за иконостас у новој зимској капели манастира, које је иконописала мати Јована, настојатељица Манастира Јежевице. У току Свете Литургије причестио се велики број монаштва и верног народа. По заамвоној молитви, Митрополит Јустин је пререзао славски колач и честитао славу мати Јовани и сестринству. По завршетку Литургије, уготовљена је пригодна трпеза у свечаној трпезарији манастира. Слава Господу и Светом Николају на предивном дану! Архимандрит Герман (Авакумовић)