Author: Filip

У Недељу седму по Пасхи, када наша Света Саборна и Апостолска Црква прославља спомен Светих Отаца Првог Васељенског Сабора, 1. јуна 2025. године, Његово  Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. Јустин посетио је нашу парохијску Цркву Светог Богојављења Господњег у Врдилима, началствовавши Светом Литургијом уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, старешине храма протојереја Часлава Ристића, протојереја Радоја Санда, као и владичанског ђакона Стефана Симића. У својој беседи, Високопреосвећени је похвалио децу и о њихово произношење молитве Господње, говорећи да чистог срца и душе можемо допрети до Господа. Митрополит је нагласио да кроз Свете Саборе и праксу Цркве исповедамо веру која је вековима утврђивана. Без Бога ништа не можемо чинити. Христос је васкрсао и сваком човеку дао могућност задобијања раја и спасења. Тиме је исцелио рану смртности давши нам могућност вечног живота у Царству Небеском, рекао је у беседи Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. После Свете Литургије, верни народ је имао прилику да узме благослов од свог Архипастира, изразивши дубоку благодарност на овој посети. Дугогодишњи парох врдилски протојереј Часлав Ристић са породицом и верницима парохије угостио је Његово Високопреосвештенство на трпези љубави, где су произношене поуке Митрополита уз пратњу умилног дечијег појања народно-црквених песмица.  Студент ПБФ Игор Ристић

Иако је ОШ „Живан Маричић“ пре пар година прославила 130 година од када постоји на садашњем месту – као самостално училиште, добро је позната чињеница да се изнедрила из манастирског училишта. Блиске везе манастира и школе можда су током историје нашег народа и свога трајања пролазиле кроз различите фазе, али у суштини никада се нису покидале. И слава Богу на томе. Данас сведочимо да нам та непосредна физичка близина између жичке школе и манастира доноси обострано благослове и прилике за узрастање у добром. Честе су наше шетње до манастирске порте и цркве и часове радо преселимо у манастирски парк, порту, цркву или организујемо посету имању како бисмо што боље разумели како је то човек позван да буде господар и свештеник све твари, а у ствари пажљиви слуга и саслужитељ Божији у свему што је на добро и њега самог и свих и свега око њега. Тим мотивима руковођене, сестре Манастира Жиче отварају нам врата и дочекују нас са нарочитом пажњом и љубављу, а радо буду гости и на нашим приредбама и другим лепим свечаностима и активностима које у школи приредимо. Међутим, овде желимо нарочиту пажњу да поклонимо необичним радионицама које су сестре уприличиле за наше петаке. Наиме, оживеле су и учиниле разумљивијом причу о Ноју и потопу и помогле нам да пронађемо све поруке те приче које се могу односити и на нас данас. Стари Завет је, кроз игру и разговоре сестара и ученика, добио боје оне дуге коју Бог ставља у облаке као мост између Себе и човека. Током наших сусрета све одише инспирацијом која је подстакнута добром вољом, пажњом, врлином, а пре свега љубављу. И као што Ноје у анимацији којом смо отпочели ове радионице свима који га окружују непрестано понавља My friends – Пријатељи моји, тако и ми осећамо да можемо једни другима да будемо пријатељи. Пут до тога није једноставан али је место на које се тим путем стиже дивно. Дивно је бити у стању да свог друга или другарицу из клупе не гледамо као супарнике или странце, већ као пријатеље. Па ако то научимо и томе се посветимо, онда ће то моћи да се прелије и на све остале сусрете које свакодневно остварујемо. Причамо и о људима који су се ругали Ноју, његовој породици и њиховом подухвату и размишљамо заједно куда такво понашање данас може да нас одведе. Све теме којих смо се кроз игру и кроз само једну ову старозаветну причу дотакли осветлиле су шта је то човек позван да буде, а шта врло често бира и није добро. Наши петаци су у својим одговорима били врло искрени, али су показали да својим детињим душама врло добро разумеју шта је добро. Само нам се понекад чула успавају, па срце крене куда не треба. Све што бисмо даље испричали о овим сусретима тешко ће вам дочарати атмосферу истих. Зато вам  топло препоручујемо да на приложеним фотографијама погледате и сами шта су то деца својим срцима и оловкама записивала. Ми тек учимо, али немамо намеру да лако и брзо одустајемо од онога што је добро. И свако вам добро од Господа желимо! Вероучитељ Ана Црепуљаревић

У оквиру предстојећег обележавања храмовне славе Светих равноапостолних царева Константина и Јелене у Ивањици, организован је свечани духовни програм, који је окупио бројне вернике и љубитеље духовне културе. Први догађај тим поводом био је предавање на тему “Слобода хришћана од цара Константина до данас” , које је одржано у парохијској сали у суботу шесту по Пасхи, након вечерњег богослужења. Старешина храма, јереј Младен Миливојевић, је направио угодан увод и добродошлицу, као и садржај предстојећих дешавања. Предавач, уважени теолог и вероучитељ из Чачка, ђакон Милош Јелић, на веома приступачан и садржајан начин изнео је историјске прилике у којима су живели хришћани у време цара Константина Великог. Посебан акценат стављен је на Милански едикт из 313. године и значај слободе исповедања хришћанства, као и на улогу светог цара у обликовању Цркве и државе. Такође, предавање је садржало осврт на садашње изазове по питању вере, морала и духовности, као и сва искушења која је Црква током своје историје имала по питању слободе исповедања и сведочења Јеванђеља. Предавање је било добро посећено, а након излагања уследила су питања и дискусија, што је додатно обогатило духовни доживљај присутних. У недељу Светих Отаца, у вечерњим часовима, приређен је духовни концерт црквеног хора ивањичке Цркве, а диригент и хоровођа, проф. Анита Пешић Ивковић је додатно украсила догађај давши му и едукативни карактер у пољу музикологије, али и смислу црквених песама и њиховог литургијског контекста.  Хор је извео избор композиција из византијске и српске православне традиције, а сам програм је био пажљиво одабран тако да допринесе молитвеном и свечаном расположењу. Читав програм је протекао у духу саборности, радости и благодарности Богу за угоднике Његове, који су оставили неизбрисив траг у историји хришћанства, тако да Црква сведочи да је живи организам, који кроз молитву, поучавање и песму наставља да сведочи Јеванђеље Христово у нашем времену.                                                                                                             Ђакон Алекса Грујичић

Дана 1. јуна 2025. године у Лучанима је прослављена Недеља Светих Отаца. Литија са свештенством и верним народом из Лучана и Гуче кренула је из центра варошице са места на коме се Божијом милошћу гради нови храм. Након проласка кроз варошка насеља где нас је верни народ са радошћу дочекивао вратили смо се на полазно место литије испред храма где се резао славски колач. Након тога је уследила трпеза љубави за све присутне, којима је добродошлицу пожелео је старешина лучанске цркве протојереј-ставрофор Далибор Милошевић. Он се захвалио свима на учешћу и помоћи у организацији. Братство храма