Author: Filip

Недеља по Вазнесењу 2020. године ће у летопису Храма Светог Саве остати посебно убележена зато што је тог дана извршено свечано отварање и освећење црквене продавнице са палиоником за свеће. Најпре је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин уз саслуживање братства Храма Светог Саве и протојереја-ставрофора Радована Стевановића, старешине Храма Светог архангела Гаврила у Заблаћу, протојереја Часлава Јовановића старешине храма у Врњачкој Бањи и ђакона Александра Јаћовића – досадашњег ђакона у Гучи. У олтару Владики су прислуживали ипођакон Дејан Камиџорац, чтец Бојан Милошевић, тројица младих помоћника – Аксентије, Драгутин и Павле – и господин Саша Поповић. Владика и свештеници из братства Храма су служили у црвеним одеждама протканим шарама златних нити, док су гостујући свештеници носили одежде шампањ боје са црвеним шарама. У оквиру Литургије, на радост Цркве која сваким рукоположењем обнавља своје постојање и поставља темеље за своју будућност која ходи ка коначном успостављању Царства Божијег, за свештеника је рукоположен досадашњи ђакон гучки, рођени краљевчанин, Александар Јаћовић. Између осталих тема, и о томе је говорио Владика у својој беседи, рекавши да је рукополагање за службе у Цркви увек сведочанство победоносности Цркве и деловања Духа Светога у Њој. Владика нам је у данашњој беседи поручио да, упркос свим невољама и недаћама које су нас снашле током миленијума постојања и које ће нас снаћи, Црква увек излази као победник јер је Христос, Цар Царства Божијег, глава Цркве. Пошто се на данашњи дан прослављају Оци Првог Васељенског Сабора сабраног у Никеји 325. године, Владика нас је подсетио и на Светог цара Константина захваљујући коме је и дошло до тог величанственог сабрања огромног броја епископа са свих страна тада познатог света. Цар Константин је снажна слика непобедивости Цркве јер је након пуних три века гоњења Милански едикт о верској толеранцији дао слободу Цркви показавши немоћ сила зла против Цркве. Владика је поновио Христове речи обећања да ћемо у овом свету имати невољу и жалост, али је и изговорио и оне друге Христове речи: „Не бој се мало стадо (…) Ја сам са вама све до свршетка века.“ Победа је наша и на крају ће Господ доћи у слави, за разлику од првог пута када долази као слуга и добровољно прима страдања, и донеће коначну победу онима који славе Име Његово и који живе онако како нам је Господ заповедио. На крају беседе, Владика нам је у једном топлом тону, пожелео благослов Божији и да Мир Христов буде са свима нама. Литургији су поред бројног верног народа присуствовали г-дин др Предраг Терзић, градоначелник града Краљева, г-ђа Марица Мијајловић – председник Инжењерске коморе Републике Србије, г-дин Александар Несторовић – директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Краљева, г-дин Александар Лукић, архитекта и пројектант наше нове црквене продавнице. Након заамвоне молитве, литијски смо изашли из храма и прешли у новоизграђену продавницу где је одслужен чин освећења овог дома са молитвом за здравље свих оних који у њему буду радили и долазили. Владика нам је „у знак усељења“ уручио вредан поклон – реплику средњевековне фреске. Након завршеног чина освећења приређено је свечано послужење у просторијама Црквене општине у оквиру ког је наш старешина, протојереј Радоја Сандо, је у име свих нас изразио дубоку благодарност Владики и ЕУО-у Епархије жичке, на њиховим настојањима, жељи, труду и упорности захваљујући чему је и дошло до овог великог корака. И на самом крају неколико речи о нашој продавници. Најпре, то је један репрезентативан објекат који осим тога што испуњава своју првобитну намену, а то је да буде продавница црквених артикала, она представља и естетски украс црквене порте. И заиста такав објекат и приличи Саборном храму Епархије жичке. Изградњом овог објекта учињен је велики корак ка коначном уређењу Храма Светог Саве у Краљеву, а када све буде завршено верујемо да ће наш Храм бити на понос, не само Краљева већ и читавог овог дела наше земље. Ђакон Стефан Милошевски

На дан када Црква прославља Светог свештеномученика Патрикија, 1. јуна 2020. године, свештеници студеничког намесништва, окупили су се у Храму Светог архангела Гаврила у Рашки. Том приликом је одржан братски састанак и исповест, а исповедник је био јеромонах отац Виталије (Милошевић), сабрат Манастира Студеница. Након исповести служена је Света Литургија. Началствовао је Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, а саслуживали су јереј Александар Бојовић, јереј Бранко Росић и ђакон Владимир Јовановић. За певницом су били јереј Данило Петровић и јереј Немања Тимотијевић. У току Свете Литургије, ђакон Владимир Јовановић је беседио, указујући на потребу истицања важности светотајинског живота. Након Свете Литургије, трпеза љубави уприличена је у парохијском дому при Храму Светог архангела Гаврила у Рашки. Ђакон Владимир Јовановић

Припремајући се да прослави славно Вазнесење Господа нашега Исуса Христа на небеса, у четрдесети дан по Васкрсењу, сабрала се ариљска литургијска заједница да удвостручи славље – јер јој дође и дан храмовне славе, Светог оца Ахилија. Празнично вечерње служио је Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић уз саслужење протонамесника Марка Петровића из Кованлука и јереја Бранка Росића из Јошаничке Бање. Јектеније за сав народ и сву васељену произносио је ђакон пожешки Михаило Живковић.     У дан Вазнесења и верног Господњег служитеља Светог Ахилија, нашу црквену заједницу посетио је Епископ Јустин , који је принео Вазнесеном Господу бескрвну жртву, за све нас. Владики су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник, протонамесник Марко Петровић из Кованлука, јереј Божо Главоњић из Пожеге, протојереј Мирчета Крупниковић и јереј Бојан Милошевић, сабраћа нашега храма, протођакон Александар Грујовић и ђакон ариљског храма Радомир Митровић. Након прочитаног Јеванђеља, Владика Јустин је беседио. Подсетио је присутне да је данас велики празник. Господ је по Васкрсењу дошао међу своје ученике и показао им ране од клинова рекавши им да се не плаше – јер је Он победио смрт. Тешио их је четрдесет дана, до Вазнесења на небо. Иако га после тога нису више могли видети физичким очима, они су били радосни јер се испунило све оно што је у Светом Писму о Христу написано. Са трепетом су ишчекивали да на њих сиђе Дух Свети, сила са висине, који ће их учинити несаломивим проповедницима Истине. Свети Јован Златоусти описује домострој нашега спасења као дрво, па каже: Оно што је корен тога дрвета, то је Рођење Христово, стабло је слика Распећа, гране Васкрсења, цветови Вазнесења, а плод је слика силаска Духа Светога. А Свети Серафим Саровски каже да је циљ нашега живота у задобијању Духа Светога. На нама је да се трудимо да се обучемо у Силу са висине. То је тешко, потребан је подвижнички живот, али Господ ће увек бити ту ако будемо желели заједницу са Њим. Владика је подсетио и да ће Господ поново доћи у овај свет, али не да му суде већ да Он суди свима нама, као господар творевине. На крају, Владика је пожелео да нас Бог удостоји своје милости, и да ако такав благослов буде у будућности добијемо и део моштију Светог Ахилија, које почивају у Лариси у Грчкој. Уз трпезу љубави, присутнима се обратио старешина храма јереј Бојан Милошевић, захваливши Епископу на посети и поуци, а свима вернима и дародавцима на свакој помоћи коју чине храму. Подсетио нас је и на вековну везаност нашег народа за овај свети храм и чуда која је изливао Свети Ахилије на све који му притичу.                                                                                              Братство храма Светог Ахилија    

Саборна црква у Чачку испочетка је била манастир подигнут старањем жупана (кнеза) Страцимира Немањића. Кроз бурну историју више пута је претварана у џамију. Почетак 19. века доноси родољубиву жељу за слободом српског народа. Први српски устанак представља прву озбиљнију побуну нашег народа против Османлија. Но, тек Другим српским устанком долази до могућности које могу нешто променити.   Године 1815. водила се страшна битка на брду Љубићу, поред Чачка. Српске ратнике предводио је барјактар кнеза Милоша Обреновића, Атанасије (Танаско) Рајић. Бранећи одступницу српским цивилима херојски је страдао на Вазнесење Господње. Тек скоро 20 година касније кнез Милош Обреновић и Епископ ужички Никифор Максимовић успевају да поврате православну богомољу и да је из џамије опет преуреде у хришћанску цркву. У спомен на страдање свог пријатеља Танаска Рајића, кнез Милош одлучује да цркви да име по празнику на који је је његов пријатељ страдао – Вазнесење Господње. Од освећења храма 6. септембра 1834. године Саборна црква и град Чачак славе Вазнесење Господње као славу. Данас, када наша Света црква прославља Вазнесење Господње, верни народ се сабрао да се молитвено и свечано захвали Господу. Служена је Света Литургија, у продужетку које је кренула литија око цркве и на крају је пререзан славски колач. Светом Литургијом началствовао је Архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, а саслуживали су му Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Марко Мирковић, старешина Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу протојереј Миодраг Анђелић, старешина Храма Светог Великомученика у Ужицу протојереј Владимир Дуканац, старешина храма Светог Кнеза Лазара на Љубићу протојереј Владан Милосављевић, протонамесник Александар Јевтић из Храма Светог Саве Српског у Краљеву, јереј Радиша Сеочанац из Храма Свете великомученице Марине у Атеници, свештенство из Храма Вазнесења Господњег у Чачку (протојереј Крстивоје Милуновић, протојереј Иван Пауновић, јереј Ђорђе Лазаревић), умировљени парох ужички протојереј Милан Филиповић, умировљени парох заблаћки протојереј Мирољуб Мирковић, као и парохијски ђакон при Храму Вазнесења Господњег у Чачку Ђорђе Петровић. На Литургији је појао мешовити црквени хор „Вазнесењски“ предвођен диригентом Владимиром Котлајићем. Светој Литургији је, поред бројног верног народа, присуствовао и градоначелник града Чачка господин Милун Тодоровић са својим сарадницима. Након прочитаног јеванђељског одељка, присутнима се надахнутом беседом обратио протонамесник Александар Јевтић. Он је подсетио на значај овог “необичног“ празника, који је разумљив само у светлу целокупног домостроја спасења који је ради нашег спасења извршио Господ Исус Христос. Ово је празник “отвореног неба“ када је земља пројавила своју везаност за небо. Грехом одвајана од неба, земља је Оваплоћењем и Вазнесењем Сина Божијег Који је узео људску природу на себе, остварила назначење – да се створено освешта нествореним. Христос је “прва ластавица“, према речима Светог Николаја Жичког, која нас је повела у топлије рајске крајеве. Као јато, ми Му последујемо, подвизавајући се, стремећи ка небу, ослобађајући се робовања овоземаљском. Ово чинимо у пуноћи кроз учествовање у богослужењима, најпре Литургији као пројави долазећег Царства Божијег. Угледајући се на апостоле и прве хришћане, који су након “радосног растанка“ са Господом време проводили “непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога“ (Лк 23, 53), и ми смо данас на овом месту у благодарењу и молитви сабрани очекујући Силазак обећаног Светог Духа – рекао је отац Александар, пожелевши свима благословен празник. Светом Причешћу приступило је мноштво верног народа. Свима се поздравним речима обратио старешина храма Вазнесења Господњег протојереј Марко Мирковић. Честитао је празник и захвалио се народу на труду око завршетка осликавања куполе Саборне цркве. Позвао је вернике и град да помогну да се овај историјски подухват настави како би наша црква поново добила изглед какав доликује Немањићкој задужбини.   Услед ситуације коју је изазвала епидемија, литија није ишла, као што је обичај, кроз улице града, него молитвено око цркве. Након литије поново смо се сабрали у дому Господњем где је свечано пререзан славски колач. Благодаримо Господу на благослову који нам дарује и молимо Га да се наредна црквена слава прослави литургијски у осликаном храму! Текст и фотографије: вероучитељ Ђорђе Чоловић  

Четрдесет дана након свог славног Васкрсења, Господ наш Исус Христос јављао се својим ученицима и апостолима, да би се у четрдесети дан вазнео на небо са горе Маслинске, оставивши им радост свог пребивања Духом Својим Светим. Преко две хиљаде година, православна Црква на јединствен начин литургијским благодарењем обнавља ту радост, а у нашој Србији та радост непрекидно траје последњих осамсто година. Ту радост сведочи нам најпре Свети Сава посветивши своју чувену задужбину Жичу Вазнесењу Господњем, па његов синовац краљ Владислав у Милешеви, па Стефан Дечански у Дечанима и тако даље до данашњих дана. Свест и истинску радост негују и мештани малог села Расна надомак Пожеге, који су пре двадесетак година подигли велелепни храм, руком и молитвом блаженопочившег владике Стефана осветили и посветили да буде дом Спасов славећи његово славно Вазнесење. Мноштво верујућег народа, махом мештана, и бројно свештенство, на челу са оцем Ненадом Величковићем који од самог оснивања храма богослужи у њему, сабрало се данас да молитвено прослави велики празник. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, уз саслужење јереја Крста Лазића, јереја Дејана Војисављевића, јереја Милана Ђокића, јереја Небојше Вукадиновића, јереја Милорада Козодера и ђакона Михајла Живковића. Уз дивно појање мештана села Расна, радост су увеличала бројна деца у препознатљиво традиционалним ношњама. Након Свете Литургије приступило се литији око храма у којој се литургијска заједница једнодушно молила Вазнетом Господу за времена мирна, изобиље плодова земаљски, тихе кише, плодоношење земље као и за спасење душа упокојених слугу Божијих мештана овог села. Празнична радост настављена је сечењем и освећењем славског колача. Трпеза љубави је постављена парохијском дому, а око њене припреме потрудили су се готово сви парохијани малог и скровитог села Расна. Ђакон Михајло Живковић

Тропар: „Захватимо, људи, молитвом лека душама и телима, из Реке која свима притиче – Пречисте Царице Богородице, точећи нам чудесну воду и омивајући срца тамна, греховне ране чистећи и душе верних освећујући Божанственом благодаћу.“   У данима када наша Света Црква прославља Недељу слепога, 24. маја 2020. године, на празник Светих словенских просветитеља и учитеља Кирила и Методија, на Врњачку Бању се изобилно излила благодат Божија због освећења новог Храма, нове лађе вечног спасења, у коме ће, ако Бог да, стасавати будуће генерације Бањчана и свих оних који ову Бању буду походили, напајајући се са Извора воде Живе. Врњачка Бања је позната по својим изворима воде која има лековита својства и многи због тога у њу долазе, тражећи телесно оздрављење. У самом центру Бање, у својеврсном епицентру збивања, постојано се уздиже нови храм посвећен Пресветој Богородици, заштитници овог места. Великим освећењем храма и Светом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење: секретара ЕУО-а архимандрита Дамјана (Цветковића), архијерејског заменика протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине храма Свете Тројице у Краљеву протојереја-ставрофора Јована Ђорема, парохâ при истом храму протојереја Миломира Радића и јереја Владимира Јовановића, пароха на Кованлуку протонамесника Марка Петровића, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници јереја Влада Капларевића, као и свештенства при бањским храмовима, старешине протојереја Часлава Јовановића, протојереја Жарка Дончића, протојереја Саше Ковачевића, протојереја Радоша Младеновића, протонамесника Радована Ђорђевића, јереја Слободана Глишовића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Сава Величковића. Велики број верника сабрао се да буде сведок овог величанственог догађаја, а Епископ се свима присутнима обратио речима поуке: „Чин освећења нашег храма Живоносног Источника био је планиран за празник Источног Петка, али нисмо могли да га извршимо јер сви знамо каква је била ситуација. Многи су желели да доживе овај дан, дан освећења храма. Прва замисао и идеја да на овом месту буде храм потекла је од Светог Николаја Жичког. Многи су прошли пре нас а ипак, промишљу Божијом ми смо данас овде. Сведоци смо да Црква траје у све векове и сву вечност јер сам Господ, кроз речи Јеванђеља данас каже: Док сам у свету светлост сам свету и та светлост обасјава свакога човека који долази на свет. Заиста чудесна и нетварна светлост! Иста она светлост која је на Велику Суботу и ове године обасјала Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму, јер ју је Господ послао да нам покаже да смо још у милости Његовој. То сведочи да Господ хоће да се сви људи спасу и дођу у познање Истине. Да бисмо ту светлост могли да видимо и осетимо морамо да познајемо начин на који је то могуће. То је светлост од које се може ослепети уколико јој прилазимо без смирења, без вере и без љубави. Она може да уништи свакога ко јој се противи. Данас славимо догађај исцељења слепога од рођења. Он је рођен као слеп, никада није видео. Ипак, Господ Бог му даје исцељење и телесни вид. Од тог тренутка не само да је почео телесно да види, већ је и духовно оживео препознајући Господа. Данас има много оних који имају телесне очи, али многе ствари не виде јер се духовно види само духовним очима, а не телесним. Духовне очи су много значајније како бисмо сагледали ствари у овом свету. Да знамо шта је истинска светлост а шта је тама, шта је добро а шта је зло, да сазнамо ко је Истинити Бог. Многи се данас лажно представљају као месије и спаситељи човечанства и као они који желе добро роду људском. За то добро рода људског Он, Господ наш, сишао је са неба, оваплотио се од Пресвете Богородице, прошао крстоваскрсни пут, пролио Своју пречасну крв. И ево за неки дан вазноси се на небо и шаље Светога Духа – Утешитеља да борави са нама до свршетка света и века. Овај свети храм јесте, по речима Светог оца Јустина Ћелијског, радионица нашег спасења. Свима нам је задато да будемо богови по благодати, али то можемо да остваримо само тако што ћемо се трудити да узрастамо у меру раста висине Христове, да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески! Како то можемо да учинимо? Једино у Цркви, са свима светима, кроз Свете тајне, кроз благодат Божију, уједињени у једној вери и мисли, славећи Бога и ближњега. Јер само у том јединству Бога и ближњега могуће је волети и себе. Немогуће је да волимо Бога а да ближњега свога не волимо. Волећи ближњег волимо и себе. Немогуће је да неко истински воли само себе јер права љубав јесте тројична. Зато су Отац, Син и Дух Свети – Тројица нераздељива у све векове и сву вечност. Љубав Божија према свету и човеку посведочена је целокупним домостројем спасења који је извршио Богочовек Христос, подневши и муке страдања на крсту. Данас славимо и велике Свете просветитеље Кирила и Методија које врло слабо помињемо. Једини храм посвећен њима у нашој Епархији сада се гради на Копаонику. Захваљујући њима наш народ је прогледао, јер су Света браћа поставила темеље писмености нашем народу како би разумели реч Божију у богослужењу, која је до тада објављивана на грком језику. Дакле, наш народ има начина, много му је дато, како би се спасао за Вечност. Јер тамо, у Вечности, чекају нас сви они светитељи које прослављамо у нашим крсним славама – Свети Сава, Свети Јован, Апостоли и сви остали. Тамо је живот бесконачни и вечно славље. То славље, љубав и радост призивам на све вас који сте се данас овде сабрали, на ваше домове, на нашу отаџбину. Јер без Бога не можемо ништа чинити, а са Њим смо силни! Њему нека је слава у све векове и сву вечност! Амин!“ Причестивши се Свесветим Даровима Тела и Крви Христове, на самом крају литургијског сабрања Епископ је поделио грамате за велике добротворе овог храма. Након тога су сви свештенослужитељи на челу са Епископом, као и приложници, добротвори, представници градских и државних институција, заједно са свим окупљеним верницима прешли у оближњи ресторан на свечани ручак који је уприличен. Ђакон врњачки Саво Величковић  

У уторак, 26/13. маја 2020. на дан када Црква прославља Свету мученицу Гликерију, у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Белановици одржан је братски састанак и исповест свештенства качерског намесништва. Светој тајни исповести приступили су сви активни свештеници и ђакон, а такође и свештеници који су у пензији: протојереј Светолик Зечевић и протојереј Ратко Радојичић. Исповедник је и ове године био јеромонах Виталије (Милошевић), сабрат Манастира Студенице. После исповести служена је Света Литургија, којом је началствовао намесник качерски, протојереј Светолик Марковић, а саслуживали су: јереј Горан Џопалић, парох заграђски и јереј Милорад Вујовић, парох бољковачки. Након отпуста пригодну беседу изговорио је о. Светолик Марковић. Нагласио је важност Свете тајне покајања, као дара Божијег којим се човек обнавља, препорађа и задобија могућност да духовно прогледа. Покајање је насушна потреба за све хришћане, свакако и за свештенике, у овом тешком и тегобном времену у којем живимо, како би се испунила јеванђелска реч: „Тако да се светли светлост ваша пред људима да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.“ Сабрање је настављено у парохијској сали за трпезом љубави, коју је припремио љубазни домаћин. Током ручка разговарало се о актуелним дешавањима у Цркви и проблемима који су настали појавом епидемије новог вируса. Сви су пажљиво саслушали реч и поуку оца Виталија, који својим дугогодишњим монашким искуством мудро сагледава савремена збивања у свету. Састанак је завршен у раним поподневним часовима уз договор да следеће године исповест буде организована у Љигу.                                                                                 Ђакон Слободан Пејовић  

У понедељак, 25. маја 2020. године, на дан Светог Епифанија Кипарског, у Цркви Свете Тројице у Краљеву, одржано је сабрање свештенства Архијерејског намесништва жичког. Том приликом служена је Света  Литургија, а обављена је и исповест свештенства.  Исповедали су протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић и протојереј Миломир Радић. Светом Литургијом началствовао је Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а саслуживали су: протојереј Иван Терзић, парох цветачки, протојереј Радош Младеновић, парох при Цркви Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи, протонамесник Александар Јевтић, парох при Цркви Светог Саве у Краљеву и јереј Мирољуб Попадић парох при Цркви Свете Тројице у Краљеву. Такође су саслуживали и ђакони Милутин Балтић из Краљева и Сава Величковић из Врњачке Бање. У току Литургије, јереј Младен Миливојевић, парох вукушички, је беседио објашњавајући разлику између Свете тајне исповести и духовног разговора. Радни део састанка и трпеза љубави уприличени су овим поводом у просторијама Црквене општине при Цркви Свете Тројице. Јереј Владимир Јовановић  

Дана 26. маја 2020. године када Црква слави успомену на Свету мученицу Гликерију, у шумовитој падини под самим врхом планине Вујан, сабрало се свештенство Архијерејског намесништва љубићког. У манастиру посвећеном Сабору Светог архангела Гаврила одржан је братски састанак и тим поводом служена је Света Литургија и обављена исповест свештенства.Исповедао је протојереј-ставрофор Радосав Милинковић, а Свету Литургију служио јереј Александар Суботић (парох пријеворски), који нас је у надахнутој беседи подсетио на важност Свете тајне исповести и покајања. Након Свете Литургије, архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић са осталим свештеницима служио је парастос почившем архимандриту Јовану (Никитовићу), игуману Манастира Вујан. Потом су сви сабрани прешли у трпезарију манастирског конака.Том приликом присутнима се обратио архијерејски намесник јереј Никола Вучетић који се захвалио настојатељици манастира мати Јелени и протонамеснику Звонку Рацићу на гостопримству и припремљеној трпези љубави.Исто тако захвалио се и духовнику протојереју-ставрофору Радосаву Милинковићу који је издвојио време да нас саслуша и посаветује како да крст који носимо достојно изнесемо до краја. Јереј Иван Босић