Author: Filip

На дан када Света Црква прославља догађај Рођења Пресвете Богородице, лета Господњег 2020. у Врњачкој Бањи Његово Преосвештенство Епископ жички Г. др Јустин руковођен апостолским позивом “чашћу чините једни друге већим од себе“ (Римљ 12, 10) благоизволео је да умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Г. др Атанасију додели највише епархијско признање – Орден Светог Симона Монаха. Ако би се на некога могле применити речи Светог Јована Дамаскина да је попут “пчеле сакупљао најлепше цветове богословља“ онда је то у савремено доба несумњиво Епископ Атанасије (Јевтић). Многе младе генерације богослова духовно су стасавале на светоотачким преводима из његовог небопарног пера. Његови ауторски текстови отворили су богословске хоризонте многим савременим богословима. И не само богословима. И не само из области богословља. Његова ерудиција, духовитост и духоносност препознати су широм православне васељене. Прочитати сва његова дела (за која би нам овде недостало места да их побројимо) значи постати врстан познавалац православног богословског Предања. Ако би се руководили речима чувеног Милана Кашанина по којима: “Да би се један писац разумео, потребно је познавати и читаоце за које он пише“, онда је владика Атанасије понос светосавске Херцеговине и васцелог рода српског у целом свету. Стога, не чуде речи Епископа Јустина приликом свечаног уручења ордена да је он: “један од највећих мислилаца и теолога данашњице.“ Не чуди ни радосна древна богослужбена акламација “Достојан“ којом су свештенство и верни народ из Врњачке Бање и других места широм светосавске Епархије жичке изразили свесрдну сагласност са одлуком Епископа Јустина да након уручења овог ордена тројици патријараха (српском, александријском и антиохијском) за четвртог носиоца буде изабран Епископ Атанасије. Долгоденствуј Преосвећени Владико! На многаја љета! Протонамесник Александар Р. Јевтић

На празник Рождества Пресвете Богородице, величанствени догађај који је објављивао улогу Дјеве Марије која ће постати лествица која спаја небо и земљу, нашу заједницу је почаствовао својим доласком Епископ Јустин. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Жарко Дончић,  протојереј Саша Ковачевић,  протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Синиша Јовановић. Ово литургијско сабрање било је увеличано присуством умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића) који својим знањем, благословом и неизмерном љубављу напаја сваку заједницу коју посети. На Литургији је Епископ Јустин одликовао Епископа Атанасија високом одликовањем Светог Симона Монаха, којим су до сада, како је подсетио Епископ Јустин, били одликовани само три патријарха (српски, александријски, антиохијски). Одликујући епископа Атанасија, Епископ Јустин га је називао једним од највећих мислилаца и теолога данашњице. Целокупан догађај је пропраћен појањем Достојан, узнетим их грла многобројних верника окупљених око своје Цркве који су осећали неизмерну радост што су били у прилици да поделе овако узвишен тренутак у животу Епархије жичке. Епископ Атанасије се захвалио Епископу Јустину на указаној части и подсетио да је и он сам осам месеци опслуживао ову епархију. Такође, истакао је значај личности Пресвете Богородице, указао да је кроз њу дошао Христос, кроз којег нама свима долази усиновљење Богу. Назива Богородицу “Мајком Цркве“ која се моли за све нас и чијим молитвама се спасавамо. Подсетио је да Црква света живи и дише Духом Светим и да све што се у њој збива не догађа се без благодати Духа Светога. Након Литургије, били смо поучени из ризнице богатог знања оба епископа, са извора мудрости и очинских савета, који су доносили собом љубав и подстрек за даље духовно уздизање.                                                                                                     Ђакон Синиша Јовановић

Верни народ парохије рожачко-пријеворске имао је радост да у петнаесту недељу по Духовима, кад наша Света Црква прославља Светог мученика Созонта, домаћински дочека свог архипастира Епископа жичког Г. Јустина. Побожни народ чачанског краја предвођен брижношћу свога пастира оца Александра Суботића, пароха рожачко-пријеворског, уз славопој Богу дочекао је свога владику. На Светој Архијерејској Литургији Његовом Преосвештенству саслуживали су јереји Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, Божо Главоњић и Александар Суботић, јеромонах Иларион из Манастира Преображења под Овчаром и ђакон Александар Грујовић. Литургији су молитвено присуствовали јереји Бојан Сујић, Иван Босић, умировљени парох миоковачки Јован Вуковић и сестринство Манастира Сретења. Торжествености богослужења допринело је рукоположење г. Огњена Јузбашића, дипломираног теолога, у чин ђакона. Благољепију службе посебно су допринели својим певањима краљевачки појац г. Иван Трајковић и хор Свете великомученице Марине из Атенице. По прочитаном Јеванђељу народу се обратио надахнутом беседом Eпископ Јустин, нагласивши важност љубави према Богу и према ближњем, као две највеће заповести. Владика је указао на важност примарног старања о спасењу, за шта је неопходно отворити ум и срце за реч Божију, савладавањем и надилажењем сопствене природе. Преосвећени се обратио на крају Литургије очинском поуком љубави новорукоположеном ђакону.   Након службе уприличено је послужење и трпеза љубави, где је присутне поздравио домаћин отац Александар Суботић. Он је заблагодарио Преосвећеном и свештенству на благословима и молитвама. Захвалио се многобројним трудбеницима око храма од почетка изградње 1993. до данас. Наш је храм, по речима оца Александра, саборно место молитве и духовни светионик у чачанском крају. Нова духовна оаза, део великог духовног мозаика овчарско-кабларских манастира и цркава нашега краја. Даће Бог да наша заједница расте у вери и љубави! Стефан Н. Драгићевић

Мала Госпојина или Рођење Пресвете Богородице је црквени и народни празник којим се слави рођење Богородице Марије. Овај празник спада у ред највећих празника у Цркви. Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког. Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Овај дан и празник се торжествено прославља и на Златибору у Манастиру Увац који се налази на истоименој реци уз још неколико манастира и који припада селу Стубло и на око 500 метара је надморске висине што представља једну од нижих тачака наше планине. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Милован Васиљевић, парох из Карана, саслуживали су му још протојереј Србољуб Стојковић, умировљени свештеник из Овчар Бање, протосинђел Урош Васиљевић, настојатељ ове светиње, јеромонах Теодосије, настојатељ Манастира Рујан, затим протонамесник Мирослав Неђић, парох са Мачката, протонамесник Милан Луковић, парох ужички, и јереј Јован Стојковић, парох из Доброселице. Благољепију Литургије допринео је хор “Свети Николај Жички“ са Љубића и сестринство Манастира Дубраве. У надахнутој беседи прота Милован је подсетио да треба да се посветимо рађању и истакао је да свака породица треба да буде образ Цркве. Протосинђел Урош је честитао празник сабранима, које је угостио на трпези љубави. Јереј Јован Стојковић  

„Твоје рођење, Богородице Дјево, објави радост целој Васељени, јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни.“ – Тропар празника   Дана 21/8. септембра, када наша Света Црква прославља празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, средњовековна светиња у Прилипцу прославила је своју славу. Литургијско сабрање предводио је Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, уз саслужење пароха првог лучанског јереја Рада Марића, пароха горобиљског јереја Милана Ђокића и пароха првог пожешког јереја Сава Величковића. Мноштво верујућег народа из овог села и околине окупило се поводом ове свечаности, како би прославили своју небеску заштитницу. Домаћин овогодишње славе била је породица Ђорђевић из Крстаца. Након евхаристијског сабрања и причешћа Светим Даровима начињен је трократни опход око цркве и освећен је славски колач. Бираним речима, свим окупљенима обратио се Архијерејски намесник о. Драган, притом рекавши: “У богослужбеном животу цркве, свакодневно молитвено помињемо Пресвету Богородицу. Као највећа од људи, удостојила се да у себи смести Несместивог, и тако добила епитет шира од небеса (Ширшаја). У дубокој старости својих родитеља, Јоакима и Ане, измољена је као пород који је одиграо важну улогу и имао централно место у Домостроју спасења. Зато је овај дан тако важан, јер је рођена Мајка Божја, она која је касније на свет донела Господа нашег Исуса Христа. Захваљујемо се оцу Милану Поповићу, старешини овог храма, на гостопримству и бризи о литургијској заједници која му је поверена, као и домаћинима овогодишње славе. Такође, поздрављамо председника и потпредседника Општине Пожега који су својим присуством увеличали данашњи дан.“ Свим окупљенима обратио се и старешина овог храма о. Милан, пожелевши добродошлицу. Он се захвалио домаћинима, као и онима који су се овом приликом пријавили да буду домаћини за наредну годину. На самом крају, у црквеној порти уприличена је трпеза љубави за све присутне. Јереј Саво Величковић

На празник Рођења Пресвете Богородице прослављена је храмовна слава у Качулицама. Светом Литургијом началствовао је умировљени протојереј-ставрофор Драгомир Љубичић. Својим једноставним, али и умилно-искреним појањем Литургију су украсили појци које окупља и духовно руководи протојереј Богољуб Симеуновић, парох поверене му горичанско-качуличке парохије. Посебну радост, причинила су нам многобројна деца која се причестише Светим Тајнама Христовим и примером својим посведочише пуноћу Цркве. У својој беседи, прота Драгомир подсетио је многобројни верни народ на чудесни догађај Рођења Дјеве Марије, и  значаја који празник има. Након заамвоне молитве и литије, освећен је славски колач и жито. Домаћини славе ове године били су Бранислав Мајсторовић и Драган Јевтовић са породицама. Прота Богољуб им се посебно захвалио на труду и љубави коју принесоше Пресветој Владичици као жртву за спасење свих житеља овог места.   Евхаристијско славље настављено је за славском трпезом љубави. Владимир Матовић, вероучитељ из Чачка

Рођење Пресвете Богородице – Малу Госпојину, прослављамо 21. септембра по грегоријанском, а 8. септембра по јулијанском календару. Црква у Власову код Рашке прославља овај празник као своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, а саслуживали су старешина храма јереј Данило Петровић, протојереј Радован Радосављевић, јереј Немања Тимотијевић, јереј Бранко Росић, јереј Милован Вучковић и ђакон Владимир Јовановић.Овај празник спада у ред највећих црквених празника. Пресвета Богородица рођена је у Назарету, од праведних родитеља Јоакима и Ане, царског рода Давидовог по оцу, а првосвештеничког рода по мајци. По благослову Божијем, иако веома стари, Јоаким и Ана, добијају ћерку Марију, која по Промислу и сопственим пристанком постаје Богородица, Несместивог, Свемогућег Бога. У трећој години, одведена је у храм, где је живела у духу богослужења и молитве све до седме године, а касније, од архангела Гаврила добија радосну вест да ће родити Сина Божијег Господа Исуса Христа. Светој Литургији присуствовало је мноштво верног народа. Присутнима су се пригодним речима обратили протонамесник Здравко Николић и старешина храма јереј Данило Петровић. Домаћин славе Немања Шумарац је за све присутне припремио трпезу љубави. Ђакон Владимир Јовановић

У дан посвећен спомену на догађај чуда Светог архангела Михаила у Хони (Колоси) литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је радост да молитвеним сабрањем и приносом евхаристијске Жртве предстоји Преосвећени владика Јустин. Сви ми, „привремено мањи од анђелȃ“ (Јевр. 2, 7), дошли смо да се једнодушно радујемо са анђелским чиновима предвођеним Светим архангелом Михаилом у Једном и Истом Христу, Који је Спаситељ целокупне твари видљиве и невидљиве. Овај празник са својим чудесним описом догађаја који су се вековима збивали око храма у Хони, био је повод да Епископ произнесе надахнуту беседу, коју у наставку доносимо:   „Господ је својим ученицима дао велику силу над демонима. Ипак, он им је рекао: Не радујте се што вам се демони покоравају, већ што су имена Ваша записана на небесима. То је извор радости. То је вечни Живот који нам је понуђен. Сви наши таланти и успеси нису главни циљ. Циљ је задобијање Господа у срцима нашим. Како се иде тим путем? То је Христов крсноваскрсни пут. Ми саучествујемо у томе трудом и жртвом, а затим долази светлост и живот вечни. Данас прослављамо догађај чуда у Хони које је учинио Свети арханђел Михаило. Ненавидник рода људског хтео је да уништи храм који је био посвећен у спомен чуда које је у Хони учинио овај архистратиг. Господ је спречио да светиња буде уништена. Вода коју су људи навратили на храм нестала је у земљи. То је сила и знамење Божије у свету. Сваког понедељка се прослављају анђелске силе. Свако од нас има свог анђела који нас штити. Они су се утврдили у Богу и учествују у борби против Сатане и његових помоћника. Како стоји у Светом Писму: Видех сатану како паде са неба. Од тада он нема силу. Па га зато и називамо Сатаном, а не Сатанаилом – јер је од те силе (јевр. ил) отпао.   Господ нас увек чека. Да се Сатанаил покајао, Господ би му опростио. Он то није учинио, па се присајединио тами. Тренутно он има силу на земљи да вара људе. На нама је да му не дозволимо да нам приђе. Ако му одшкринемо врата, он ће ући и унети немир и хаос. Зато морамо стражити, призивати у смирењу помоћ Божију и анђелских сила. То је философија нашег живота на земљи. Много је чуда око нас. Чине их Бог и светитељи кроз иконе и мошти, на многе друге начине. Људи повремено осете ту силу. Ако живимо кроз молитву и пост у Цркви, ми препознајемо амбијент у коме живимо и тако разликујемо светлост од таме. Томе нас је учио Господ, Свети Оци, мученици – да све можемо дати за Христа, али Христа ни за шта. Ништа није прече од Христа и вечног Живота. Нека нам Господ Бог молитвама свих небеских сила просветли ум наши и осветли нам пут који води у Живот вечни. Амин.“ У наставку, након молитава благодарења, приношења бескрвне Жртве за живот света и призива Светог Духа на Дарове, приступило се заједничењу у Чаши спасења. Протонамесник Александар Р. Јевтић

На празник Чуда Светог архангела Михаила прослављена је храмовна слава у Приликама. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, парох Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, уз саслужење протојереја Драгана Стевића, архијерејског намесника пожешко-ариљског, и јереја Љубодрага Стојковића, пароха брезовачког. На Литургији су певали и одговарали свештеници и монаси са сабраним верујућим народом.   У пастирском слову прота Далибор је изнео да данас прослављамо догађај чуда у Хони када је Господ спречио да светиња буде уништена, истичући како је Господ спасао и светиње у данас слободној Црној Гори. Притом, напоменуо је да је и свештеник Синиша Никитовић лично дао подршку својим доласком на литију у Подгорици. Током Свете Литургије, а након заамвоне молитве, уследило је освећење славског колача и кољива принетих у славу Светог архангела Михаила. Домаћин колача ове године био је новопостављени председник општине Ивањица са својом породицом. Ово евхаристијско сабрање настављено је за славском трпезом љубави. ЦО Прилике