Author: Filip

Манастир Враћевшница се налази у општини Горњи Милановац у Моравичком округу поред истоименог села, на путу између Горњег Милановца и Крагујевца. Саграђен је пре 1428. године, а живопис је завршен 1431. Ктитор манастира је био Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Црква која се налази у кругу манастира посвећена је Светом Ђорђу. На дан када се наша Црква молитвено сећа Светог великомученика Георгија Победоносца особито велика радост осећала се у Манастиру Враћевшници. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин походио је ову светињу где је литургијски заједно са сестринством и верним народом, прославио заштитника ове свете обитељи. Епископу Јустину саслуживали су умировљени протојереј-ставрофор Чедомир Дамјановић, парох при манастиру протонамесник Божидар Бован, као и протођакон Александар Грујовић. Благољепију Свете Литургије допринело је милозвучно појање сестринства Манастира Ковиље. По прочитаном Светом Јеванђељу присутнима се пригодном беседом обратио Епископ Јустин. Он је рекао:   – Христос је оличење истине, правде, доброте и љубави, које у овоме свету има све мање и мање. Пад прародитеља Адама и Еве је човечанству у наслеђе донео смрт и болест, али је Христос Нови Адам и избавитељ људске природе од робовања смрти. Он нам је даривао слободу да бирамо да ли хоћемо светлост или таму. Да ли хоћемо истину или неистину. Владика је у беседи навео примере из Житија Светог великомученика Георгија позвавши нас  да се трудимо и угледамо на примере многих светитеља, па и Светог Георгија, старца Порфирија, Јована Кронштатскога. Господ је свакоме дао таланте колико коме треба, али од нас зависи да ли ћемо их умножити или закопати. Ми данашњи хришћани имамо данас много искушења. Није у питању само пандемија вируса ковид. Много се ту свега сакупило, човек је поставио себе на место Бога и зато страдамо и беремо плодове тога. Неки научници данас раде на томе да човека направе бесмртним. А шта ће све то ако се човек не усавршава у Христу, у Коме је живот вечни? На крају беседе, Владика је рекао да без Бога не можемо ништа чинити, а затим је у молитви призвао Светог Георгија да благослови сав род људски и да нам дарује здравље духовно, душевно и физичко. У току Свете Архијерејске Литургије сестринство манастира и верни народ узели су учешће у Светом Причешћу.     По завршетку Литургије, Епископ Јустин је пререзао славски колач и честитао славу мати игуманији Ксенији са сестринством. На крају је приређена трпеза љубави у манастирској трпезарији.                                                                                                          Чтец Петар Ђерковић

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у катедралном храму Епархије жичке. Богослужење се одвијало у простору који је спреман за постављање новог мермерног иконостаса. Он ће попут још једне велике слагалице наговестити сву велелепност ка којој у свом историјском ходу ка есхатону стреми овај храм спајајући у себи благодатно свештенодејство и красоту материје. Сабрање је пастирским речима поучио и ободрио Владика Јустин. Речи Преосвећеног преносимо у целости: – Сабрали смо се данас у овом светом храму који је посвећен нашем Оцу, Светом Сави, првом архиепископу српском, да се Богу помолимо, да чујемо поуку Светог Јеванђеља, да видимо једни друге, да се утешимо једни другима, да знамо да нисмо сами овде, у овоме свету. И данас, Свето Јеванђеље нам говори о Гадаринском бесомучнику, човеку у кога је ушао легеон демона. И како каже у Светоме Писму –  он се није облачио, него је го ишао по гробовима, лутао по свету, нападао људе, покушавајући да се ослободи тих црних непријатеља душе људске. И у њему видимо генеологију – шта је бесомучник и откуда то бесомучно мучење. Јер бесови су у ствари демони, само што се на различитим језицима различито изговара, али је смисао исти: то су ти непријатељи Божији и непријатељи људски. Јер, они да су хтели да се покају и они би били спасени. Међутим, они су се противили Богу и градили се већи од Бога, као што управо и данас имамо примере. Има много оних у свету који се граде већи од Бога и силнији од Бога и покушавају да утичу на судбину људи, а то не може. Они имају власт само онолико колико им Господ Бог допусти. Нама апостол Павле говори у Посланици Ефесцима, нама хришћанима, сведоцима и следбеницима Христовим који смо такође на тој црној листи – јер ако смо пријатељи Божији, постајемо непријатељи онима који се противе Богу. Али ми себе не сматрамо ничијим непријатељима, ми смо само пријатељи Божији. И поручује он нама, као и Ефесцима, хришћанима: обуците се у свеоружје Божије и тако ћете моћи погасити стреле нечастивога. Обуците се у љубав, благочешће, веру, постојаност, користите средства која вам је Господ Бог дао и онда немате чега да се бојите. И заиста, ми хришћани немамо шта да изгубимо. Све нам је дато, а дато нам је и више од овога – дато нам је да наследимо Царство Небеско. Овде, овоземаљско искористићемо да душу своју, тело своје, ум свој, вољу своју, покоримо вољи Божијој да бисмо се спасили. А нас очекује рај сладости. Када кажем сладост, не мислим на сладост овога света, него на сладост гледања лица Божијег, заједничарења са Њим и са свима светима. То је нама Господ Бог припремио, беседио је Епископ Јустин и наставио: – Али да се вратимо данас на свакодневицу… Сви смо ми помало уплашени, по мало не знамо шта се ово дешава, помало бринемо – неко мање, неко више, али знајмо да БРИГЕ овога света ПАРАЛИШУ НАШЕ ДУХОВНЕ, УМНЕ И ТЕЛЕСНЕ СИЛЕ, и тако паралисани, ми нисмо спремни више да чинимо добро дело; нисмо спремни на првом месту да се боримо. А то онај црни и хоће – да унесе немир, униније, чамотињу и да кажемо: Све је пропало! А шта је то пропало?!? Па оно што сабирамо у душу нашу – то не може нико да нам узме! То је неодузимиво од нас! То је у нама! И колико год да је више у нама, толико смо силнији. Јесте да је природно да се као људи плашимо, чак и смрти, природно је, али што више будемо Господа у себе уткали, у нашу вољу, у ум, у природу нашу, ми ћемо се мање плашити и мање бринути. Препоручујем и себи и вама да се бавимо неким рукодељем, да нешто радимо и притом да размишљамо, ако већ не можемо да се молимо Богу, да размишљамо о Богу, о Његовом страдању, о Његовој жртви, али и Његовом славном Васкрсењу и Вазнесењу, да се сетимо мало да смо ми крштени у име Свете Тројице, а то није мало, ТО ЈЕ СВЕ! Ту је дата сила, сва благодат, сав мир, сав смисао. Ако се удаљимо од тога, онда знајте да тонемо. Као апостол Петар када је почео да ходи по мору и посумњао, јер је видео огромне таласе, а Господ је ту присутан и рече му: Маловерни, зашто си посумњао? Почео је да тоне! Тако и ми када посумњамо, када се изгубимо у овоме свету, када се не везујемо за Царство Небеско, ми неминовно тонемо, а питање је да ли ћемо имати довољно снаге да се поново вратимо. Зато да не дозволимо да нас потопе ружне помисли, помисли које описују овај свет. Јер овај свет се плаши, плаше се људи зато што знају да је Господ присутан и да не могу против Њега праћати се. Као што је Господ апостолу Павлу или Савлу, пре Павла говорио. Господ му се јавио и каже: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се! Господ призива све људе да схвате да је Он једини Бог, да је Он једини човекољубац, али на жалост има и оних који не воле што је Господ присутан – па баш као ови гадарински чувари свиња, који су дошли Господу и рекли: Господе иди од нас! Ово су учинили зато што су претрпели штету, јер је Господ демоне натерао у свиње и свиње се подавише. Дакле, прво зато што су имали велику штету, а друго зато што је Он ту присутан и они не могу да живе онако како хоће. Где је Он присутан, сигурно је да се они који нису са Њим нелагодно осећају и при самој помисли или помену имена Христовог. Али ми нисмо непријатељи свету. Ми се молимо за свет. Ми све што чинимо, чинимо за спасење света, јер је Господ то први учинио. Наравно, не можемо се молити за спасење света, а да се не молимо за себе. Јер онај који се спасава, стотине и хиљаде се спасавају око њега. То је наша наука, то ми проповедамо, то ми хоћемо! Зато што је први Господ Бог рекао да хоће да

У циљу бржег и бољег информисања јавности о дешавањима из живота Епархије жичке, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина, наша Епархија је доступна и на друштвеним мрежама. Тако ће заинтересовани убудуће имати могућност да на различите начине прате најаве догађаја, како би у њима могли и да учествују. Такође, методом тзв. “умрежавања“ извештаји са догађаја ће бити видљиви на више места. Намера нам је да електронски медији буду помоћно средство у мисионарском подухвату који за коначни циљ има учествовање верног народа у богослужбеним, културним, просветним и другим догађајима. Стога, ПРАТИТЕ НАС:

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, свештенство Епархије жичке упутило је још једну донацију нашој болници. Овога пута поклонили су 100 комплета постељине – 50 за Одсек интензивне неге и исто толико за Коронарну јединицу. Укупна вредност донације је 135 000 динара. Ово је један од начина на који свештенство помаже запосленима у болници у настојањима да обезбеде што боље услове за смештај и лечење пацијената. ”Имајући у виду тренутну ситуацију која је настала услед пандемије корона вируса, преоптерећеност запослених у здравственим установама, ова помоћ долази у правом тренутку”, рекао је др Милан Парезановић, помоћник директора за интернистички сектор. Он је у име руководства Опште болнице ”Студеница” захвалио свештенству за бригу коју показују како за наше пацијенте, тако и за запослене у нашој установи. Старешина Храма Светог Саве у Краљеву, Радоја Сандо, пожелео је брз опоравак нашим пацијентима, а запосленима добро здравље и снагу да се и овога пута успешно изборе са епидемијом опасног вируса. Извор: www.bolnicastudenicakv.co.rs

У четвртак, 12. новембра 2020. године, Црква Светог Ахилија у Ариљу торжествено је  прославила свог ктитора, Светог краља Драгутина – монаха Теоктиста. Тим поводом служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Владики су саслуживали свештеници: архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протојереј Мирчета Крупниковић, протонамесник Дарко Несторовић, јереј Бојан Милошевић, старешина храма, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Радомир Митровић. Владика Јустин се сабранима богонадахнуто обратио пригодном беседом рекавши: – Данас смо се сабрали у овом светом храму, што је велика част и привилегија за све нас, који смо у овој епархији, која слави данас Светога Теоктиста, краља Драгутина из благородне немањићке династије. Светитељи Божији јесу плод Духа Светога, а плодови Духа Светога јесу радост и мир, и они су сведоци благодати Божије. Отац, Син и Дух Свети, Тројица нераздељива, увек су заједно, али призвање Духа Светог јесте да нас води, руководи и учи свему ономе што је истинито и добро. Захваљујући томе ми хришћани се трудимо да превазиђемо људске слабости. Баш као што је живео краљ Драгутин који је био велможа и уз помоћ благодати Духа Светога у Цркви Божијој последовао заповести: „Будите савршени, јер је  савршен Отац ваш Небески.“ То је призвање свих нас хришћана, да се усавршавамо овде на земљи, јер само савршени можемо да наследимо Царство Небеско. Тамо у Царству Небеском нема несавршеног, нема тамо разбојника, нема тамо оних који се противе Богу јер су они на другој страни. Благодаћу Духа Светог и вођени силом Божијом и ми се трудимо да превазиђемо људске слабости, да превазиђемо болести па чак и смрт. Зар није Господ Христос васкрсао и победио смрт? Али ми људи овде на земљи смо смртни, да не би грех остао бесмртан. Дакле, ми овде на земљи се чистимо од првородног греха крштењем, а затим у своме животу трудимо се да задобијемо све врлине Христове и тако живећи ми имамо наду на вечни живот. Овде на земљи некад смо радосни, некад тужни, некад имамо добитак, некад смо изгубили, али је све то привремено и све нас то води као река ка Царству Небеском. Тамо нема болести, жалости, смрти и уздисања. Тамо је живот вечни, живот са свима светима. На то смо позвани, то Господ Бог тражи од нас, а ми као верне слуге његове дужни смо да Га послушамо, да се приклонимо под моћну руку Његову и да нас Он води кроз све могуће тешкоће овога света до Царства Небескога. Да тамо славимо Оца и Сина и Духа Светога у све векове и сву вечност. Епископ Јустин је на крају беседе све благословио речима: – Нека је срећна слава вама, вашима на дому, нашем народу и свима онима који се труде да задобију благодат Божију. Живели на много година. Амин! По заамвоној молитви, наш духовни отац Владика Јустин је пререзао и освештао славски колач и жито. Након Свете Литургије, Црквена општина  у Ариљу уприличила је трпезу љубави током које се старешина храма о. Бојан речима добродошлице и захвалности обратио Епископу. Растасмо се, духовно окрепљени молитвама које за све нас принесе Богу наш духовни отац Владика Јустин, са надом да ће нас благодат Духа Светога ускоро поново сабрати у још већем броју.                                                                                           Ђакон Радомир Митровић

На дан када наша Света Православна Црква слави спомен на Светог великомученика Димитрија Солунског, обитељ Манастира Згодачице била је удостојена посете Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина. Владика је началствовао Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, настојатеља Манастира Згодачице јеромонаха Стефан, протојереја Србољуба Стојковића, протојереја Жељка Филиповића, јереја Владимира Стефановића и протођакона Александра Грујовића, уз присуство монаштва Манастира Преображења, Сретења, Вољавче, Каменца и верног народа. Славу манастира, својим појањем, улепшали су појац Иван Трајковић, вероучитељ Ђорђе Радојковић и хор Светог Владике Николаја Жичког из Чачка. После прочитаног Светог Јеванђеља, а у поучној и надахнутој беседи, Владика је поручио:   Сабрали смо се данас да прославимо Светог Димитрија Солунског. Пошто се упокојио отац Димитријев, цар Максимијан је на место солунског војводе поставио младог Димитрија. Убрзо је цар сазнао да он проповеда Господа Христа, па га изведе пред судиште и упита: У каквог  Бога верујеш? Он исповеди, храбро, да је „Христов војник“. После тога са њим бива као и са свима онима који су исповедили Христа. Али он као истинити слуга Божији, који је добио благодат и силу, не умире. Јер он је тамо где је Господ његов, тамо војује, тамо побеђује, тамо добија венце.  И данас Православље слави Светог Димитрија и он је тај који чува Солун вековима. Данас нас Господ сабира и упознаје, кроз Свето Јеванђеље, да постоје два света. Један оличен у богаташу, који нема име, јер су богаташи често безимени – имају број, јер они све броје. И новац, благо, сребро и своје успехе. Други свет је оличен у убогом Лазару, а на јеврејском Лазарос значи „има Бога“. Није случајно што то име носи. Као што смо чули у Светом Јеванђељу, Господ је открио нама, да постоји још један свет. Да постоји вечни живот. Показао је богаташа и убогог Лазара, али нам говори о томе где је отишла душа богаташа а где убогог Лазара. Показује нам да се душа убогог Лазара теши у наручју оца Авраама. Значи, живот вечни постоји за оне који проводе са вером и љубављу овај живот и задовољни су тиме. Они су испуњени, јер је читава нада њихова и сва љубав њихова усмерена ка Богу и ближњима. Често људи када почну да се богате, никада немају довољно да се обогате. Што више имају све више им треба. Све више се отуђују од ближњих. Плаше се свега и свакога. У страху проводе свој живот у богатству, али и у сластима и страстима овога живота. Убоги Лазар, видели смо, иако последњи у овоме свету, има љубав и наду у вечни живот. Његов ум усмерен је ка добрим људима који му понекад приђу и уделе нешто, а он благодари на свему. Најпре, он се нада да овај живот није једини. Иначе, богаташи би заиста били срећни и испуњени, а сиромаси би довека били сиромашни. Ми знамо да ће и нама Господ дати по заслузи, али се молимо и да Господ буде милостив нама грешнима. То богаташ никада није рекао ни помислио. Он се уздао у материјално, у оно што има, а не у оно што је истински вредно. Ми људи смо слаба створења. Подложни смо греху, смрти, болести и рањивости. Баш зато што је живот на земљи привремен. Ми смо овде да овим привременим животом купимо рај, рекао је Владика Јустин.   После Свете Литургије пресечен је славски колач. Владика је честитао братству манастирску славу, а у наставку приређена је трпеза љубави за све присутне. Братство Манастира Згодачице  

“Треба размишљати о упокојенима, итекако треба. И треба да обамреш ослушкујући да ли ћеш чути јаук, кукање или плач. Јер много је њих ‘који су упали у ту отворену провалију у даљини’. А када сагрешиш и почнеш смртно да тугујеш (јер грех рађа смрт), захвали Богу што још ниси мртав и што за тебе и даље постоји покајање. А ако чујеш подругљиви шапат оних који не разумеју ништа од онога што је изречено, онда ти њих остави са њиховом замрлом душом и оглувелим срцем. Као што је Данте говорио: ‘Погледај и заобиђи!’ Ми имамо тако много посла, да нам је жао да трошимо време на бескорисне расправе. Треба размишљати о упокојенима, наравно да треба.“ Протојереј Андреј Ткачов У суботу, 7. новембра 2020. године, на дан Задушница, када се Црква сећа свих упокојених, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву, уз саслуживање Архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића и свештенослужитеља овога храма. Ово је дан када се сећамо свих упокојених од праоца Адама до данашњег дана. Бог је Бог оних који су на земљи и оних који су упокојени, Бог је Бог живих, а не мртвих. Након Свете Литургије служен је парастос упокојенима. Протођакон Милутин Балтић