Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Недеља Богоотаца у Храму Светог Саве у Краљеву

Иако смо још увек у данима Божићне радости у атмосфери, амбијенту и благодати витлејемске пећине на овај дан сећамо се Светих младенаца никомидијских који су пострадали од руке цара Максимијана Херкула, као и недеље Богоотаца, а нарочито спомена Светог и праведног Јосифа Заручника, Светог цара и пророка Давида и Светог Јакова брата Господњег. Након прочитаног зачала Матејевог јеванђеља, које говори о погубљењу деце од стране крвожедног Ирода и о преласку Марије, Јосифа и малог детета из Витлејема преко Египта у крајеве галилејске, заједници се обратио Епископ Јустин, који је рекао: – Овај дан говори о путовању заручника Јосифа, Марије и детета Богомладенца. Путовање и само рођење већ је кренуло да се обистињава по речима Светог Писма испуњавајући прва пророчанства. Данас је и спомен мученицима никомидијским који су били живи спаљени у храму, јер нису хтели да принесу жртве идолопоклоничком богу. Сматрали су да ће тиме изневерити свога Бога. Са вером у спасење Данила и тројице младића из огњене пећи, препустили су се са надом у Бога. Мирис миомира ширио се читавих пет дана колико је горео храм. Ми хришћани и даље страдамо и уподобљавамо се Христу кроз мучеништво. У данашњем свету, по речима Владике, где и даље владају и светлост и тама, и добро и зло, не постоји ништа што нас може сачувати, осим вере у Христа. – И сами видимо да је овај свет, свет сна. Видимо и да један вирус може да поремети читав свет, а по речима из Светог Писма ово је тек почетак. Почетак, јер ће и многе следбенике Христове нечастиви преварити. Па се онда питамо, како се можемо спасити? Само ако сву наду своју полажемо на Христа и ако то постане темељ нашег живота. Као што се спортисти или музичари саживе са оним чиме се баве, тако и живот по Богу треба да живи у нама, да расте у нама и да постане део нас, рекао је Владика. Целокупну беседу можете послушати овде:   Душан Дуњић, студент теологије

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Епископ Јустин свештенослужио у Светотројичној цркви у Краљеву на празник Светога првомученика и архиђакона Стефана

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију 09. јануара 2021. године на празник Светога првомученика и архиђакона Стефана у Храму Свете Тројице у Краљеву уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Мирослава Андрића, јереја Ивице Тадића, јереја Владимира Јовановића и протођакона Александра Грујовића. Посебност овом литургијском сабрању даје и прослава Светог архиђакона Стефана као заштитника и молитвеника мешовитог хора Храма Свете Тројице који почев од 2001. године пуне две деценије обогаћује богослужбено појање. Чланови хора својим несебичним залагањем и присним међусобним сатрудништвом суштински оваплоћују светосавску крилатицу „појте и утројте“. Примајући нове чланове свих ових година, хор ове краљевачке богомоље расадник је љубави према богослужбеном животу у нашем народу, а Црква се моли „за оне који се труде и који поју“. Након освећења славског колача жички Архипастир се молитвено осврнуо на чланове хора који су оболели од опаке болести, али је одмах затим подсетио на чињеницу Оваплоћења: – Господ у кога верујемо није Бог кога не видимо и са којим немамо никакву заједницу, већ управо Бог који је узео тело наше и са њим све наше немоћи и тешкоће: смрт, болест, страх. Само такав Бог је истинити човекољубац. Епископ је подсетио да има оних који поричу Оваплоћење Господње, али ако нема Оваплоћења такви тешко могу да објасне како је Црква постала и опстала, откуд толико мученика, преподобних и исповедника. Жички Архијереј је казао да многи знају новозаветну приповест о неустрашивом првомученику за Христа, светом архиђакону Стефану, али њена је суштина да је „он видео небеса отворена“; чим су небеса отворена, ми имамо приступ самом небу и то не као утвару, сан или жељу, него као стварност. Владика је окупљене позвао да као што је овај неустрашиви Христов војник на самрти праштао својим гонитељима, тако чинимо и ми. Не треба да се светимо, јер много пута и ми сами чинимо исто. Епископ је додао да шта год у Цркви доживљавали од било ког спољашњег непријатеља ми смо дужни да праштамо, а Господ је тај који ће судити. Осећајући читавим бићем присуство Божије и предајући се његовој вољи, Свети архиђакон Стефан и Свети ђакон Авакум предали су своје животе за веру. Да су се они ослањали на себе, не би ни страдали већ би покушали неким дипломатским средствима да се избаве од онога што им је припремљено. Ипак, „нема нама хришћанима у животу да се кријемо, јер смо сведоци (грч. мартири)“. На самом крају, Владика је закључио да треба да се скрушено предамо вољи Божијој да нас она води и тек тада ће сва она наша питања и страхови шта ће са нама бити, да ли ћемо се разболети, нестати. Обраћање је завршио речима да нам молитвама Светог Стефана Господ Христос да мудрости и љубави да га препознамо и да га славимо заједно са Оцем и Духом Светим. доц. др Ненад Божовић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божић у Краљеву

“Христос се рађа – прослављајте Га!  Христос са небеса – сусрећите Га!  Христос на земљи – узвисите се!  Певајте Господу  сва земљо;  И да обоје заједно кажем: “Нека се узвеселе небеса, и радује земља“.   (Свети Григорије Богослов, Беседа 38) У радости ишчекивања светлог и предсказаног празника Господњег који многи старозаветни праведници и праоци очекиваше а не видеше, удостојени велике благодати изабрања у новозаветној Цркви Христовој, дочекали смо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа сабрани око Епископа жичког Г. Јустина.     Хладна ноћ у којој православни хришћани са радошћу ишчекују празник Рођења Христовог подсетила је на велики дан који се пре више од две хиљаде година догодио и који не престаје да бива извор свих наших нада и радости.  Придружујући се хору ангела и пастира који су песмопојањем поздравили Богомладенца Христа, свештеници са појцима и верним народом предвођени Епископом Јустином радосно су појали дивне песме божићног празника. У небоземном таинству учешће су узели многи причасници који су осетили призив да постану учесници јединства са Оним који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. На божићни поздрав “Христос се роди“ којим им је Преосвећени честитао празник, сви присутни су са радошћу отпоздравили “Ваистину се роди“. Одлазећи својим домовима благосиљани миром Божијим, испуњени дивном Тајном Рођења Ванвременог у времену и поучени Божићном посланицом, сви смо заблагодарили ради нас од Дјеве Рођеног и у радости сусрета једних са другима наставили постлитургијску заједницу.   МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !  Душан Дуњић, студент теологије  

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Протонамесник Александар Р. Јевтић, “И ове године: Христос се роди!“

Вековима у назад, Црква Божија је са изузетном радошћу дочекивала празник Рођења Христовог. Без овог празника ниједан други велики празник из домостроја спасења не би био могућ. Зато је то почетак спасења. Иако је и пре Христа било великих догађаја у свету, ниједан није упоредив са Рођењем Предвечног Бога Логоса међу нама људима. Свако рођење пре и после овог Рођења било је подложно законима природе створенога. Нико сем Њега није се питао да ли ће да дође у овај свет. Само Он је дошао знајући зашто долази и зашто ће имати смисла долазак свих нас. Његово узимање људске природе описали су многи Свети Оци указујући да без реалног Оваплоћења нема реалног спасења. Све остало је докетизам, привид. У једној стихири на дан свештеног спомена пророка Осије, у минејској служби, стоји да је Божији благослов пророку Осији да се ожени блудницом праслика и предсказање узимања људске природе од стране Сина Божијег. Ето, тако је ову надумну тајну покушао да опише надахнути песмописац, препознајући још једно месијанско место у Старом Завету. Можда је ово и најнеобичније од свих нама познатих. Основна његова поента и порука је да смо ми почаствовани и неизмерном милошћу Божијом спасени када је Он благоизволео да узме нашу природу на себе. Иако нечисти, Његовом безгрешном чистоћом постали смо чисти. На ту чистоћу и радост због ње нас позива Божић сваке године. Рођењем Бога Логоса од Дјеве Марије, дејством Духа Светога – Оваплоћењем, целокупна твар и целокупна историја почаствоване су доласком несвакидашњег госта који нема почетка и краја, који је Почетак и Крај. Он као савечан Богу Оцу, створио је овај свет и у Њега дошао да га усмери ка Смислу. И опет, тај Смисао је у Њему. Све друго је промашај. Све друго је, како рече у новој песми један певач са поп музичке сцене: „време експоненцијалног презасићења.“ Зато и видимо много оних који много поседују, а као да ништа немају. Док, са друге стране, и даље видимо и оне истинске хришћане који, према речима Посланице Диогнету: „Свега су лишени, а у свему изобилују.“ И ове године, која је сва у знаку борбе човечанства са вирусом короне, Црква Божија благовести: Христос се роди – Ваистину се роди! Роди се у јаслама, међу једноставним људима, показујући крајње вољно смирење. Тиме и нас у овом времену невољног страдања широм света (како од вируса, тако и од вести о њему) позива на смирење. Позива нас и на радост, јер се Он поново рађа у нама и ми у Њему – упркос корони! И о томе треба да причамо, то свету да благовестимо да бисмо сви могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина. И познати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом (Еф 3, 18–19). Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Жички благовесник, јануар-март 2021.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свети владика Николај, Беседа о Божићу

Емануил – с нама је Бог. Не идол, и не идеја, и не слутња ни теорија, него истински и прави, вечни Бог. Он се родио као младенац од приснодјеве Марије. Празник Његовог рођења – колико нам је познато – само се на српском језику од свих језика на свету назива Божић или Богић, што ће рећи Мали Бог. Као што би сина царевог назвали царевићем, или сина краљевог краљевићем, тако су Срби од старине назвали Сина Божијег – Божић. Дан Његовог рођења, дакле, назвали су Срби по суштини или по битности Рођенога у тај дан – Божић. Како је то дивно, и пуно разума и словесне красоте! Често народна терминологија помаже теологији, олакшава схватање великих догми вере наше. Превечни Син Божји јавио се у телу, као чедо Божје, као Мали Бог; иако Бог од Бога, Светлост од Светлости, једнобитан са Оцем и савечан Оцу, но у коловрату времена мали због тела и у телу – Божић. Када су Јевреју питали Господа Христа ко је Он, добили су одговор: Почетак. Заиста Он је почетак стварања, почетак обновљења, почетак словесности, почетак свега доброга и славнога. Догма о Његовом ваплоћењу (овако стоји у изворнику, прим. ур.) почетна је догма наше вере у том смислу што су се кроз њу објавиле и схватиле и све остале велике догме. Као што се рефлектором у ноћи разбијају тмине на све стране унаокруг и просипа светлост по невидљивим предметима те постају видљиви тако се вером у Емануила – т. ј. у присутнога Бога, у Бога у телу међу телеснима, расипа светлост на тајне неба и земље, те тамно постаје светло, и далеко блиско, и непојамно појамно, и проречено остварено. Почетак мудрости и радости и светлости и пуног живота јесте, дакле, Емануил, што ће рећи с нама Бог. А када је Бог с нама, ко ће против нас? Зато црква Божја са усхићењем и победоносно пева: С нама је Бог, разумите незнабошци и покорите се, јер је с нама Бог. С нама је Бог – ово је прво што морамо имати у виду на освитку Нове године. Ово је први услов среће у Новој години. Нека би нам била срећна! Свети владика Николај Жички О Божићу, 1939.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божићна честитка Епископа жичког Г. Јустина

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свима синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, певајући са анђелима и пастирима витлејемску песму: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека би ова радосна песма одагнала од нас тугу, страх и неизвесност и уселила се вером и искуственим знањем охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите.   Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро. Нека је благословена наступајућа Нова Година милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин У Краљеву, о Божићу

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Недеља Светих Отаца и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву

У недељу Отаца, последњу припремну недељу пред сверадосни празник Рођења Христовог, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин предстојао је литургијским сабрањем у Светосавском храму у Краљеву. Уз саслуживање братства храма, молитвено учешће верног народа Божијег и торжествено појање, принета је бескрвна Жртва на живот и спасење света. Литургија као Светајна и Извор свих светотајинства Цркве, показала је и данас пред очима присутних диван призор у коме из утробе свештенодејства порађа нове свештенослужитеље. Као онај који у име и на месту Христовом приноси Дарове на освећење, Епископ Јустин призвао је благодат Божију посвећујући и рукополажући монаха Кипријана, сабрата Манастира Вазнесења под Овчаром, у ђаконску службу. Цело сабрање се са Епископовом одлуком сагласило кличући: Аксиос! Епископ Јустин је пастирским речима охрабрио и ободрио духовну паству подсећајући на значај свештеног спомена Светих Отаца које Црква Божија данас прославља. – Неколико дана нас дели од очекиваног и жељеног празника Рођења Исуса Христа. Црква нас као мудра мајка припрема говорећи нам о светитељима Божијим који су уз подвиге и муке задобијали Духа Светог Који оживотворава. Она нас и данас подсећа на многе светитеље који су украшени свим врлинама припремили долазак Христа међу нас људе. Од Адама до праведног Јосифа прошао је облак сведока који су припремали пут Христу – Новом Адаму у коме смо и ми нова твар.     Епископ је цитирајући речи тропара божићног претпразништва, у наставку изнео аналогију која упућује да је Христос едемско Дрво живота кроз које смо задобили плодове живота, које нису успели јести наши прародитељи јер су сагрешили одвојивши се од Бога као Извора живота. – Ми данас управо кроз Свету Литургију и причешћивање Телом и Крвљу Христовом имамо прилику да једемо од Дрвета живота које и нама дарује истинити живот. Тако се васпоставља Лик Христов у нама. Ка томе је била усмерена борба свих ових светитеља који су пре доласка Христа у телу имали упрте очи у наду свих пророка која је требала доћи када се испуни пуноћа времена. То се и дешава за неколико дана када прославаљамо догађај рођења Емануила од Дјеве. Он је Са нама Бог, нагласио је Владика.   Подсећајући присутне на изазов који је човечанство у току претходне године имало у борби са вирусом, Епископ је подстакао присутне на молитву, добра дела и мисли којима ћемо се супротставити страху, неизвесности и туги. Господ нас не оставља. Он је са нама и ускоро ћемо запевати: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља, рекао је Епископ подсећајући нас да је данашњи празник наговештај, док ћемо пуноћу радости искусити у празнику Рођења Христовог који је најјачи печат Божији међу нама. Последујући Епископовим речима о важности причешћивања, велики број оних који се труде да своје душе и тела кроз пост и молитву уготове да постану јасле у којима ће се Христос изнова родити, приступили су јединству са свима Светима у Тајни Тела и Крви Христове. Протонамесник Александар Р. Јевтић Фото: Горан Шљивић    

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

О читању Светих Отаца: Са светима бићеш свет

„Разговор и друштво ближњих веома делује на човека. Разговор и познанство са научником доносе мноштво информација, а тиме – много узвишених мисли и осећања, са путником – много сазнања о земљама, наравима и обичајима народа. Очигледно: разговор и познанство са светима доносе светост. Са преподобним (светим) бићеш преподобан (свет), и са човеком невиним бићеш невин, и са изабраним бићеш изабран (Пс 17, 26-27). (…) Књиге светих отаца, по изразу једног од њих, сличне су огледалу: пажљиво и често се загледај у њих и душа може да сагледа све своје недостатке. Опет – те књиге су налик богатој збирци лековитих препарата: у њој душа може потражити спасоносни лек за сваку од својих слабости. Читање светих отаца мора бити савесно, пажљиво и постојано: наш невидљиви непријатељ, који мрзи глас који утврђује, нарочито мрзи када тај глас долази од светих отаца. Тај глас изобличава подвале нашег непријатеља, његово лукавство, открива његове замке, његов начин деловања: и зато се непријатељ бори против читања отаца разним гордим и хулним помислима, труди се да баци подвижника у сујетне бриге, како би га одвукао од спасоносног читања, напада га унинијем, досадом, расејаношћу. Из те битке против читања светих отаца, ми морамо закључити колико је за нас спасоносно оружје које непријатељ толико мрзи. Непријатељ се силно труди како би га истргао из наших руку“. Архимандрит Лазар (Абашидзе), О тајним болестима душе, стр 181

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Недеља Богоотаца у Храму Светог Саве у Краљеву

Иако смо још увек у данима Божићне радости у атмосфери, амбијенту и благодати витлејемске пећине на овај дан сећамо се Светих младенаца никомидијских који су пострадали од руке цара Максимијана Херкула, као и недеље Богоотаца, а нарочито спомена Светог и праведног Јосифа Заручника, Светог цара и пророка Давида и Светог Јакова брата Господњег. Након прочитаног зачала Матејевог јеванђеља, које говори о погубљењу деце од стране крвожедног Ирода и о преласку Марије, Јосифа и малог детета из Витлејема преко Египта у крајеве галилејске, заједници се обратио Епископ Јустин, који је рекао: – Овај дан говори о путовању заручника Јосифа, Марије и детета Богомладенца. Путовање и само рођење већ је кренуло да се обистињава по речима Светог Писма испуњавајући прва пророчанства. Данас је и спомен мученицима никомидијским који су били живи спаљени у храму, јер нису хтели да принесу жртве идолопоклоничком богу. Сматрали су да ће тиме изневерити свога Бога. Са вером у спасење Данила и тројице младића из огњене пећи, препустили су се са надом у Бога. Мирис миомира ширио се читавих пет дана колико је горео храм. Ми хришћани и даље страдамо и уподобљавамо се Христу кроз мучеништво. У данашњем свету, по речима Владике, где и даље владају и светлост и тама, и добро и зло, не постоји ништа што нас може сачувати, осим вере у Христа. – И сами видимо да је овај свет, свет сна. Видимо и да један вирус може да поремети читав свет, а по речима из Светог Писма ово је тек почетак. Почетак, јер ће и многе следбенике Христове нечастиви преварити. Па се онда питамо, како се можемо спасити? Само ако сву наду своју полажемо на Христа и ако то постане темељ нашег живота. Као што се спортисти или музичари саживе са оним чиме се баве, тако и живот по Богу треба да живи у нама, да расте у нама и да постане део нас, рекао је Владика. Целокупну беседу можете послушати овде:   Душан Дуњић, студент теологије

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Епископ Јустин свештенослужио у Светотројичној цркви у Краљеву на празник Светога првомученика и архиђакона Стефана

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију 09. јануара 2021. године на празник Светога првомученика и архиђакона Стефана у Храму Свете Тројице у Краљеву уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Мирослава Андрића, јереја Ивице Тадића, јереја Владимира Јовановића и протођакона Александра Грујовића. Посебност овом литургијском сабрању даје и прослава Светог архиђакона Стефана као заштитника и молитвеника мешовитог хора Храма Свете Тројице који почев од 2001. године пуне две деценије обогаћује богослужбено појање. Чланови хора својим несебичним залагањем и присним међусобним сатрудништвом суштински оваплоћују светосавску крилатицу „појте и утројте“. Примајући нове чланове свих ових година, хор ове краљевачке богомоље расадник је љубави према богослужбеном животу у нашем народу, а Црква се моли „за оне који се труде и који поју“. Након освећења славског колача жички Архипастир се молитвено осврнуо на чланове хора који су оболели од опаке болести, али је одмах затим подсетио на чињеницу Оваплоћења: – Господ у кога верујемо није Бог кога не видимо и са којим немамо никакву заједницу, већ управо Бог који је узео тело наше и са њим све наше немоћи и тешкоће: смрт, болест, страх. Само такав Бог је истинити човекољубац. Епископ је подсетио да има оних који поричу Оваплоћење Господње, али ако нема Оваплоћења такви тешко могу да објасне како је Црква постала и опстала, откуд толико мученика, преподобних и исповедника. Жички Архијереј је казао да многи знају новозаветну приповест о неустрашивом првомученику за Христа, светом архиђакону Стефану, али њена је суштина да је „он видео небеса отворена“; чим су небеса отворена, ми имамо приступ самом небу и то не као утвару, сан или жељу, него као стварност. Владика је окупљене позвао да као што је овај неустрашиви Христов војник на самрти праштао својим гонитељима, тако чинимо и ми. Не треба да се светимо, јер много пута и ми сами чинимо исто. Епископ је додао да шта год у Цркви доживљавали од било ког спољашњег непријатеља ми смо дужни да праштамо, а Господ је тај који ће судити. Осећајући читавим бићем присуство Божије и предајући се његовој вољи, Свети архиђакон Стефан и Свети ђакон Авакум предали су своје животе за веру. Да су се они ослањали на себе, не би ни страдали већ би покушали неким дипломатским средствима да се избаве од онога што им је припремљено. Ипак, „нема нама хришћанима у животу да се кријемо, јер смо сведоци (грч. мартири)“. На самом крају, Владика је закључио да треба да се скрушено предамо вољи Божијој да нас она води и тек тада ће сва она наша питања и страхови шта ће са нама бити, да ли ћемо се разболети, нестати. Обраћање је завршио речима да нам молитвама Светог Стефана Господ Христос да мудрости и љубави да га препознамо и да га славимо заједно са Оцем и Духом Светим. доц. др Ненад Божовић

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божић у Краљеву

“Христос се рађа – прослављајте Га!  Христос са небеса – сусрећите Га!  Христос на земљи – узвисите се!  Певајте Господу  сва земљо;  И да обоје заједно кажем: “Нека се узвеселе небеса, и радује земља“.   (Свети Григорије Богослов, Беседа 38) У радости ишчекивања светлог и предсказаног празника Господњег који многи старозаветни праведници и праоци очекиваше а не видеше, удостојени велике благодати изабрања у новозаветној Цркви Христовој, дочекали смо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа сабрани око Епископа жичког Г. Јустина.     Хладна ноћ у којој православни хришћани са радошћу ишчекују празник Рођења Христовог подсетила је на велики дан који се пре више од две хиљаде година догодио и који не престаје да бива извор свих наших нада и радости.  Придружујући се хору ангела и пастира који су песмопојањем поздравили Богомладенца Христа, свештеници са појцима и верним народом предвођени Епископом Јустином радосно су појали дивне песме божићног празника. У небоземном таинству учешће су узели многи причасници који су осетили призив да постану учесници јединства са Оним који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. На божићни поздрав “Христос се роди“ којим им је Преосвећени честитао празник, сви присутни су са радошћу отпоздравили “Ваистину се роди“. Одлазећи својим домовима благосиљани миром Божијим, испуњени дивном Тајном Рођења Ванвременог у времену и поучени Божићном посланицом, сви смо заблагодарили ради нас од Дјеве Рођеног и у радости сусрета једних са другима наставили постлитургијску заједницу.   МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !  Душан Дуњић, студент теологије  

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Протонамесник Александар Р. Јевтић, “И ове године: Христос се роди!“

Вековима у назад, Црква Божија је са изузетном радошћу дочекивала празник Рођења Христовог. Без овог празника ниједан други велики празник из домостроја спасења не би био могућ. Зато је то почетак спасења. Иако је и пре Христа било великих догађаја у свету, ниједан није упоредив са Рођењем Предвечног Бога Логоса међу нама људима. Свако рођење пре и после овог Рођења било је подложно законима природе створенога. Нико сем Њега није се питао да ли ће да дође у овај свет. Само Он је дошао знајући зашто долази и зашто ће имати смисла долазак свих нас. Његово узимање људске природе описали су многи Свети Оци указујући да без реалног Оваплоћења нема реалног спасења. Све остало је докетизам, привид. У једној стихири на дан свештеног спомена пророка Осије, у минејској служби, стоји да је Божији благослов пророку Осији да се ожени блудницом праслика и предсказање узимања људске природе од стране Сина Божијег. Ето, тако је ову надумну тајну покушао да опише надахнути песмописац, препознајући још једно месијанско место у Старом Завету. Можда је ово и најнеобичније од свих нама познатих. Основна његова поента и порука је да смо ми почаствовани и неизмерном милошћу Божијом спасени када је Он благоизволео да узме нашу природу на себе. Иако нечисти, Његовом безгрешном чистоћом постали смо чисти. На ту чистоћу и радост због ње нас позива Божић сваке године. Рођењем Бога Логоса од Дјеве Марије, дејством Духа Светога – Оваплоћењем, целокупна твар и целокупна историја почаствоване су доласком несвакидашњег госта који нема почетка и краја, који је Почетак и Крај. Он као савечан Богу Оцу, створио је овај свет и у Њега дошао да га усмери ка Смислу. И опет, тај Смисао је у Њему. Све друго је промашај. Све друго је, како рече у новој песми један певач са поп музичке сцене: „време експоненцијалног презасићења.“ Зато и видимо много оних који много поседују, а као да ништа немају. Док, са друге стране, и даље видимо и оне истинске хришћане који, према речима Посланице Диогнету: „Свега су лишени, а у свему изобилују.“ И ове године, која је сва у знаку борбе човечанства са вирусом короне, Црква Божија благовести: Христос се роди – Ваистину се роди! Роди се у јаслама, међу једноставним људима, показујући крајње вољно смирење. Тиме и нас у овом времену невољног страдања широм света (како од вируса, тако и од вести о њему) позива на смирење. Позива нас и на радост, јер се Он поново рађа у нама и ми у Њему – упркос корони! И о томе треба да причамо, то свету да благовестимо да бисмо сви могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина. И познати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом (Еф 3, 18–19). Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Жички благовесник, јануар-март 2021.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Свети владика Николај, Беседа о Божићу

Емануил – с нама је Бог. Не идол, и не идеја, и не слутња ни теорија, него истински и прави, вечни Бог. Он се родио као младенац од приснодјеве Марије. Празник Његовог рођења – колико нам је познато – само се на српском језику од свих језика на свету назива Божић или Богић, што ће рећи Мали Бог. Као што би сина царевог назвали царевићем, или сина краљевог краљевићем, тако су Срби од старине назвали Сина Божијег – Божић. Дан Његовог рођења, дакле, назвали су Срби по суштини или по битности Рођенога у тај дан – Божић. Како је то дивно, и пуно разума и словесне красоте! Често народна терминологија помаже теологији, олакшава схватање великих догми вере наше. Превечни Син Божји јавио се у телу, као чедо Божје, као Мали Бог; иако Бог од Бога, Светлост од Светлости, једнобитан са Оцем и савечан Оцу, но у коловрату времена мали због тела и у телу – Божић. Када су Јевреју питали Господа Христа ко је Он, добили су одговор: Почетак. Заиста Он је почетак стварања, почетак обновљења, почетак словесности, почетак свега доброга и славнога. Догма о Његовом ваплоћењу (овако стоји у изворнику, прим. ур.) почетна је догма наше вере у том смислу што су се кроз њу објавиле и схватиле и све остале велике догме. Као што се рефлектором у ноћи разбијају тмине на све стране унаокруг и просипа светлост по невидљивим предметима те постају видљиви тако се вером у Емануила – т. ј. у присутнога Бога, у Бога у телу међу телеснима, расипа светлост на тајне неба и земље, те тамно постаје светло, и далеко блиско, и непојамно појамно, и проречено остварено. Почетак мудрости и радости и светлости и пуног живота јесте, дакле, Емануил, што ће рећи с нама Бог. А када је Бог с нама, ко ће против нас? Зато црква Божја са усхићењем и победоносно пева: С нама је Бог, разумите незнабошци и покорите се, јер је с нама Бог. С нама је Бог – ово је прво што морамо имати у виду на освитку Нове године. Ово је први услов среће у Новој години. Нека би нам била срећна! Свети владика Николај Жички О Божићу, 1939.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Божићна честитка Епископа жичког Г. Јустина

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свима синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, певајући са анђелима и пастирима витлејемску песму: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека би ова радосна песма одагнала од нас тугу, страх и неизвесност и уселила се вером и искуственим знањем охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите.   Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро. Нека је благословена наступајућа Нова Година милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин У Краљеву, о Божићу

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Недеља Светих Отаца и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву

У недељу Отаца, последњу припремну недељу пред сверадосни празник Рођења Христовог, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин предстојао је литургијским сабрањем у Светосавском храму у Краљеву. Уз саслуживање братства храма, молитвено учешће верног народа Божијег и торжествено појање, принета је бескрвна Жртва на живот и спасење света. Литургија као Светајна и Извор свих светотајинства Цркве, показала је и данас пред очима присутних диван призор у коме из утробе свештенодејства порађа нове свештенослужитеље. Као онај који у име и на месту Христовом приноси Дарове на освећење, Епископ Јустин призвао је благодат Божију посвећујући и рукополажући монаха Кипријана, сабрата Манастира Вазнесења под Овчаром, у ђаконску службу. Цело сабрање се са Епископовом одлуком сагласило кличући: Аксиос! Епископ Јустин је пастирским речима охрабрио и ободрио духовну паству подсећајући на значај свештеног спомена Светих Отаца које Црква Божија данас прославља. – Неколико дана нас дели од очекиваног и жељеног празника Рођења Исуса Христа. Црква нас као мудра мајка припрема говорећи нам о светитељима Божијим који су уз подвиге и муке задобијали Духа Светог Који оживотворава. Она нас и данас подсећа на многе светитеље који су украшени свим врлинама припремили долазак Христа међу нас људе. Од Адама до праведног Јосифа прошао је облак сведока који су припремали пут Христу – Новом Адаму у коме смо и ми нова твар.     Епископ је цитирајући речи тропара божићног претпразништва, у наставку изнео аналогију која упућује да је Христос едемско Дрво живота кроз које смо задобили плодове живота, које нису успели јести наши прародитељи јер су сагрешили одвојивши се од Бога као Извора живота. – Ми данас управо кроз Свету Литургију и причешћивање Телом и Крвљу Христовом имамо прилику да једемо од Дрвета живота које и нама дарује истинити живот. Тако се васпоставља Лик Христов у нама. Ка томе је била усмерена борба свих ових светитеља који су пре доласка Христа у телу имали упрте очи у наду свих пророка која је требала доћи када се испуни пуноћа времена. То се и дешава за неколико дана када прославаљамо догађај рођења Емануила од Дјеве. Он је Са нама Бог, нагласио је Владика.   Подсећајући присутне на изазов који је човечанство у току претходне године имало у борби са вирусом, Епископ је подстакао присутне на молитву, добра дела и мисли којима ћемо се супротставити страху, неизвесности и туги. Господ нас не оставља. Он је са нама и ускоро ћемо запевати: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља, рекао је Епископ подсећајући нас да је данашњи празник наговештај, док ћемо пуноћу радости искусити у празнику Рођења Христовог који је најјачи печат Божији међу нама. Последујући Епископовим речима о важности причешћивања, велики број оних који се труде да своје душе и тела кроз пост и молитву уготове да постану јасле у којима ће се Христос изнова родити, приступили су јединству са свима Светима у Тајни Тела и Крви Христове. Протонамесник Александар Р. Јевтић Фото: Горан Шљивић    

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

О читању Светих Отаца: Са светима бићеш свет

„Разговор и друштво ближњих веома делује на човека. Разговор и познанство са научником доносе мноштво информација, а тиме – много узвишених мисли и осећања, са путником – много сазнања о земљама, наравима и обичајима народа. Очигледно: разговор и познанство са светима доносе светост. Са преподобним (светим) бићеш преподобан (свет), и са човеком невиним бићеш невин, и са изабраним бићеш изабран (Пс 17, 26-27). (…) Књиге светих отаца, по изразу једног од њих, сличне су огледалу: пажљиво и често се загледај у њих и душа може да сагледа све своје недостатке. Опет – те књиге су налик богатој збирци лековитих препарата: у њој душа може потражити спасоносни лек за сваку од својих слабости. Читање светих отаца мора бити савесно, пажљиво и постојано: наш невидљиви непријатељ, који мрзи глас који утврђује, нарочито мрзи када тај глас долази од светих отаца. Тај глас изобличава подвале нашег непријатеља, његово лукавство, открива његове замке, његов начин деловања: и зато се непријатељ бори против читања отаца разним гордим и хулним помислима, труди се да баци подвижника у сујетне бриге, како би га одвукао од спасоносног читања, напада га унинијем, досадом, расејаношћу. Из те битке против читања светих отаца, ми морамо закључити колико је за нас спасоносно оружје које непријатељ толико мрзи. Непријатељ се силно труди како би га истргао из наших руку“. Архимандрит Лазар (Абашидзе), О тајним болестима душе, стр 181

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ »

Contact Us