Author: Filip

Иако смо још увек у данима Божићне радости у атмосфери, амбијенту и благодати витлејемске пећине на овај дан сећамо се Светих младенаца никомидијских који су пострадали од руке цара Максимијана Херкула, као и недеље Богоотаца, а нарочито спомена Светог и праведног Јосифа Заручника, Светог цара и пророка Давида и Светог Јакова брата Господњег. Након прочитаног зачала Матејевог јеванђеља, које говори о погубљењу деце од стране крвожедног Ирода и о преласку Марије, Јосифа и малог детета из Витлејема преко Египта у крајеве галилејске, заједници се обратио Епископ Јустин, који је рекао: – Овај дан говори о путовању заручника Јосифа, Марије и детета Богомладенца. Путовање и само рођење већ је кренуло да се обистињава по речима Светог Писма испуњавајући прва пророчанства. Данас је и спомен мученицима никомидијским који су били живи спаљени у храму, јер нису хтели да принесу жртве идолопоклоничком богу. Сматрали су да ће тиме изневерити свога Бога. Са вером у спасење Данила и тројице младића из огњене пећи, препустили су се са надом у Бога. Мирис миомира ширио се читавих пет дана колико је горео храм. Ми хришћани и даље страдамо и уподобљавамо се Христу кроз мучеништво. У данашњем свету, по речима Владике, где и даље владају и светлост и тама, и добро и зло, не постоји ништа што нас може сачувати, осим вере у Христа. – И сами видимо да је овај свет, свет сна. Видимо и да један вирус може да поремети читав свет, а по речима из Светог Писма ово је тек почетак. Почетак, јер ће и многе следбенике Христове нечастиви преварити. Па се онда питамо, како се можемо спасити? Само ако сву наду своју полажемо на Христа и ако то постане темељ нашег живота. Као што се спортисти или музичари саживе са оним чиме се баве, тако и живот по Богу треба да живи у нама, да расте у нама и да постане део нас, рекао је Владика. Целокупну беседу можете послушати овде:   Душан Дуњић, студент теологије

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију 09. јануара 2021. године на празник Светога првомученика и архиђакона Стефана у Храму Свете Тројице у Краљеву уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја-ставрофора Јована Ђорема, протонамесника Мирољуба Попадића, јереја Мирослава Андрића, јереја Ивице Тадића, јереја Владимира Јовановића и протођакона Александра Грујовића. Посебност овом литургијском сабрању даје и прослава Светог архиђакона Стефана као заштитника и молитвеника мешовитог хора Храма Свете Тројице који почев од 2001. године пуне две деценије обогаћује богослужбено појање. Чланови хора својим несебичним залагањем и присним међусобним сатрудништвом суштински оваплоћују светосавску крилатицу „појте и утројте“. Примајући нове чланове свих ових година, хор ове краљевачке богомоље расадник је љубави према богослужбеном животу у нашем народу, а Црква се моли „за оне који се труде и који поју“. Након освећења славског колача жички Архипастир се молитвено осврнуо на чланове хора који су оболели од опаке болести, али је одмах затим подсетио на чињеницу Оваплоћења: – Господ у кога верујемо није Бог кога не видимо и са којим немамо никакву заједницу, већ управо Бог који је узео тело наше и са њим све наше немоћи и тешкоће: смрт, болест, страх. Само такав Бог је истинити човекољубац. Епископ је подсетио да има оних који поричу Оваплоћење Господње, али ако нема Оваплоћења такви тешко могу да објасне како је Црква постала и опстала, откуд толико мученика, преподобних и исповедника. Жички Архијереј је казао да многи знају новозаветну приповест о неустрашивом првомученику за Христа, светом архиђакону Стефану, али њена је суштина да је „он видео небеса отворена“; чим су небеса отворена, ми имамо приступ самом небу и то не као утвару, сан или жељу, него као стварност. Владика је окупљене позвао да као што је овај неустрашиви Христов војник на самрти праштао својим гонитељима, тако чинимо и ми. Не треба да се светимо, јер много пута и ми сами чинимо исто. Епископ је додао да шта год у Цркви доживљавали од било ког спољашњег непријатеља ми смо дужни да праштамо, а Господ је тај који ће судити. Осећајући читавим бићем присуство Божије и предајући се његовој вољи, Свети архиђакон Стефан и Свети ђакон Авакум предали су своје животе за веру. Да су се они ослањали на себе, не би ни страдали већ би покушали неким дипломатским средствима да се избаве од онога што им је припремљено. Ипак, „нема нама хришћанима у животу да се кријемо, јер смо сведоци (грч. мартири)“. На самом крају, Владика је закључио да треба да се скрушено предамо вољи Божијој да нас она води и тек тада ће сва она наша питања и страхови шта ће са нама бити, да ли ћемо се разболети, нестати. Обраћање је завршио речима да нам молитвама Светог Стефана Господ Христос да мудрости и љубави да га препознамо и да га славимо заједно са Оцем и Духом Светим. доц. др Ненад Божовић

“Христос се рађа – прослављајте Га!  Христос са небеса – сусрећите Га!  Христос на земљи – узвисите се!  Певајте Господу  сва земљо;  И да обоје заједно кажем: “Нека се узвеселе небеса, и радује земља“.   (Свети Григорије Богослов, Беседа 38) У радости ишчекивања светлог и предсказаног празника Господњег који многи старозаветни праведници и праоци очекиваше а не видеше, удостојени велике благодати изабрања у новозаветној Цркви Христовој, дочекали смо празник Рођења Господа нашег Исуса Христа сабрани око Епископа жичког Г. Јустина.     Хладна ноћ у којој православни хришћани са радошћу ишчекују празник Рођења Христовог подсетила је на велики дан који се пре више од две хиљаде година догодио и који не престаје да бива извор свих наших нада и радости.  Придружујући се хору ангела и пастира који су песмопојањем поздравили Богомладенца Христа, свештеници са појцима и верним народом предвођени Епископом Јустином радосно су појали дивне песме божићног празника. У небоземном таинству учешће су узели многи причасници који су осетили призив да постану учесници јединства са Оним који се ради нас људи и ради нашег спасења у пећини родио и у јаслама лежао. На божићни поздрав “Христос се роди“ којим им је Преосвећени честитао празник, сви присутни су са радошћу отпоздравили “Ваистину се роди“. Одлазећи својим домовима благосиљани миром Божијим, испуњени дивном Тајном Рођења Ванвременог у времену и поучени Божићном посланицом, сви смо заблагодарили ради нас од Дјеве Рођеног и у радости сусрета једних са другима наставили постлитургијску заједницу.   МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !  Душан Дуњић, студент теологије  

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свима синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, певајући са анђелима и пастирима витлејемску песму: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека би ова радосна песма одагнала од нас тугу, страх и неизвесност и уселила се вером и искуственим знањем охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите.   Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро. Нека је благословена наступајућа Нова Година милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, Епископ жички Јустин У Краљеву, о Божићу

У недељу Отаца, последњу припремну недељу пред сверадосни празник Рођења Христовог, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин предстојао је литургијским сабрањем у Светосавском храму у Краљеву. Уз саслуживање братства храма, молитвено учешће верног народа Божијег и торжествено појање, принета је бескрвна Жртва на живот и спасење света. Литургија као Светајна и Извор свих светотајинства Цркве, показала је и данас пред очима присутних диван призор у коме из утробе свештенодејства порађа нове свештенослужитеље. Као онај који у име и на месту Христовом приноси Дарове на освећење, Епископ Јустин призвао је благодат Божију посвећујући и рукополажући монаха Кипријана, сабрата Манастира Вазнесења под Овчаром, у ђаконску службу. Цело сабрање се са Епископовом одлуком сагласило кличући: Аксиос! Епископ Јустин је пастирским речима охрабрио и ободрио духовну паству подсећајући на значај свештеног спомена Светих Отаца које Црква Божија данас прославља. – Неколико дана нас дели од очекиваног и жељеног празника Рођења Исуса Христа. Црква нас као мудра мајка припрема говорећи нам о светитељима Божијим који су уз подвиге и муке задобијали Духа Светог Који оживотворава. Она нас и данас подсећа на многе светитеље који су украшени свим врлинама припремили долазак Христа међу нас људе. Од Адама до праведног Јосифа прошао је облак сведока који су припремали пут Христу – Новом Адаму у коме смо и ми нова твар.     Епископ је цитирајући речи тропара божићног претпразништва, у наставку изнео аналогију која упућује да је Христос едемско Дрво живота кроз које смо задобили плодове живота, које нису успели јести наши прародитељи јер су сагрешили одвојивши се од Бога као Извора живота. – Ми данас управо кроз Свету Литургију и причешћивање Телом и Крвљу Христовом имамо прилику да једемо од Дрвета живота које и нама дарује истинити живот. Тако се васпоставља Лик Христов у нама. Ка томе је била усмерена борба свих ових светитеља који су пре доласка Христа у телу имали упрте очи у наду свих пророка која је требала доћи када се испуни пуноћа времена. То се и дешава за неколико дана када прославаљамо догађај рођења Емануила од Дјеве. Он је Са нама Бог, нагласио је Владика.   Подсећајући присутне на изазов који је човечанство у току претходне године имало у борби са вирусом, Епископ је подстакао присутне на молитву, добра дела и мисли којима ћемо се супротставити страху, неизвесности и туги. Господ нас не оставља. Он је са нама и ускоро ћемо запевати: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља, рекао је Епископ подсећајући нас да је данашњи празник наговештај, док ћемо пуноћу радости искусити у празнику Рођења Христовог који је најјачи печат Божији међу нама. Последујући Епископовим речима о важности причешћивања, велики број оних који се труде да своје душе и тела кроз пост и молитву уготове да постану јасле у којима ће се Христос изнова родити, приступили су јединству са свима Светима у Тајни Тела и Крви Христове. Протонамесник Александар Р. Јевтић Фото: Горан Шљивић