Author: Filip

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, Епархија жичка је у току септембра и октобра 2021. године на свечан начин обележила јубилеје поводом 140 година од рођења, 65 од упокојења и 30 од Преноса моштију Светог Владике Николаја. Догађаји су се одвијали под називом Николајевим жичким стазама, а место одвијања истих био је Светосавски храм у Краљеву. Догађаји су побудили заинтересованост ширих друштвених кругова, били веома посећени, као и медијски пропраћени. Увече 10. септембра 2021. одржана је свечана Светониколајевска академија. Започела је дочеком моштију Светог Николаја Охридског и Жичког, чији се део чува у Духовном центру у Краљеву. Служен је Акатист Исусу Победитељу смрти, који је написао Свети Владика. Потом је уследило поклоњење верног народа часним моштима. У наставку је одржан програм у коме су учествовали протојереј-ставрофор Љубинко Костић, драмски уметник Небојша Дугалић, хор при Храму Светог Саве у Краљеву, као и вокално-инструментални ансамбл Херувими. Дана 18. септембра било је представљање зборника Искушана мисао Достојевског. Говорили су архимандрит Дамјан (Цветковић), протонамесник Александар Р. Јевтић, проф. др Драгољуб Даниловић и мр Ана Гвозденовић. Повод за настанак овог зборника лежи у чињеници да текућа 2021. година представља јубиларну када је реч о Фјодору Михаиловичу Достојевском – у њој се навршава 200 година од пишчевог рођења и 140 година од његовог упокојења. Издавач је ЕУО Епархије жичке, уредник је протонамесник Александар Р. Јевтић, лектуру и коректуру је извршила мр Ана Гвозденовић, а око дизајна се потрудила Лидија Стојановић. Предговор је написао драмски уметник Небојша Дугалић. Сви текстови (укупно њих 11) су укључени у стручни систем класификације, тј. означени УДК бројевима. Септембра 25. протојереј-ставрофор Милић Драговић је одржао предавање на тему „Црквеност и народна побожност од Светог Владике Николаја до наших дана”. Отац Милић је слушаоцима предочио фазе кроз које је прошао наш народ кроз историју формирајући и своју побожност. Изазови са којима смо се кроз историју суочавали утицали су на тип народне побожности. Ипак, поред устаљених форми црквени живот је био и изазов на који се увек одговарало и личним одзивом. Тако и данас видимо сапостојање различитих одговора на питање шта је вера и како је живимо. Посебну улогу у усмерењу нашег народа ка Цркви, отац Милић је препознао у лику и делу Владике Николаја, како кроз његово писано стваралаштво, тако и кроз неуморну ревност на руковођењу верног народа. Октобра 01. и 02. наш храм је био домаћин целебним моштима Светог Јакова Жичког и Туманског. Кивот са целокупним нетљеним моштима Светог Јакова дочекан је у радости мноштва срца верног народа са разних страна наше Епархије испред Светосавског храма. Акатист Светом Јакову читао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз молитвено пјеније свештенства и верног народа. У наставку, небројено мноштво народа је побожно приступало целебним моштима у доличном миру, целивајући их и осењујући се знаком крста преко освештаног јелеја. У 19.00 часова почело је предавање о лику и делу Светог Јакова (Арсовића). Архимандрит Дамјан (Цветковић) је поздравио сабрање, преносећи благослов и поздраве нашег Епископа Јустина. Потом је протонамесник Александар Јевтић подсетио на нераскидиву духовну везу Светог Николаја и Светог Јакова, а тиме и Манастирâ Жиче и Тумана, као и Епархијâ жичке и браничевске. У наставку, предавање су одржали монаси туманске обитељи архимандрит Димитрије (Плећевић) и протосиђел Петар (Богдановић). Њихова надахнута излагања побудила су пажњу великог броја присутних слушалаца, оплемењујући њихова срца примерима побожности из живота Светог јакова (Арсовића).  У суботу, 02. октобра, Епископ жички Г. Јустин је началствовао евхаристијским сабрањем, уз саслужење туманске братије и свештенства са разних крајева Епархије. Владика је беседио о животу и делу нашег земљака монаха Јакова, који је великим подвигом постао пример и знамење и за наша времена. На крају се захвалио Владики Игњатију и туманској братији на великом благослову који су нам даривали доласком моштију Светог Јакова. У поподневним часовима мошти су испраћене за Манастир Тумане, уз велику благодарност свих на овој необичној и историјској посети која се догодила након 75 година од упокојења овог жичког монаха, а сада светитеља Жичког и Туманског. Свети Владико Николаје и Јакове молите Бога за нас! Протонамесник Александар Р. Јевтић  

У уторак, 5. октобра имали смо велику част да дочекамо нови крст који ће красити кров велелепног храма на Копаонику посвећеног Божијим угодницима Светим Кирилу и Методију. Чин освећења извршио је архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, уз саслуживање јерејȃ Немање Тимотијевића и Бранка Росића. Архијерејски намесник је у својој беседи објаснио духовну димензију хоризонталног и вертикалног дела крста, подсећајући да је на њему Исус Христос страдао нас ради и нашега ради спасења и отворио пут ка Царству Небеском.   Божијим Благословом, ове године је изведен велики број радова на изградњи храма, па је све ближи дан када ће ова светиња почети да окупља нашу браћу и сестре са свих страна света. Након освећења крста, власник угоститељског објекта „Бели Меда“ господин Владимир Пузовић, радујући се овом великом догађају за нашу парохију, припремио је трпезу љубави за све присутне. Јелена Росић

Дана 3. октобра, у недељу по Крстовдану, када Света Црква прославља спомен на Светог великомученика Јевстатија литургијска заједница при Храму Светог Николе у Брусници, крај Горњег Милановца, имала је велику радост и част да Свету Архијерејску Литургију служи Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин.  На Светој Литургији учешће је узео велики број верног народа, а нарочито деце. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник таковски протонамесник Драган Ђорем, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, парох у Горњем Милановцу, протојереј Миодраг Анђелић, старешина цркве у Г. Милановцу, јереј Владимир Воштић, парох бруснички, ђакон Стефан Симић и ђакон Миладин Милуновић. Чтецирали су ипођакон Дејан Камиџорац и чтец Петар Ђерковић.   Надахнутом беседом и поуком Епископ се обратио верном народу, осврнувши се на речи из Светог Јеванђеља: Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и иде за мном. Јер онај ко хоће душу своју да спаси изгубиће је, а онај ко изгуби душу своју Јеванђеља ради и мене ради, сачуваће је. – Циљ нашега живота је Царство Небеско. И сви ми који смо у Цркви тежимо Царству Небеском, да превазиђемо све овоземаљске  бриге и тешкоће, и сва искушења кроз која пролазимо. Морамо знати да Јеванђеље важи за све, и за учене и за неуке. Незнање закона Божјег не оправдава никога, као што нас непознавање цивилног закона не ослобађа казне. Онај ко истински тражи Бога њему ће сам Господ указати пут. Наше је да тражимо светлост, истину и правду, да тражимо љубав. А Царство Небеско ће наследити само они који се ослободе свих страсти, истакао је Владика Јустин. Евхаристијско сабрање је улепшало појање протопсалта Ивана Трајковића. По завршетку Свете Литургије старешина храма јереј Владимир Воштић је са верним народом уприличио трпезу љубави. Преосвећени Владика је истога дана посетио Храм Светог Саве на Савинцу, где је крстио Анђелију, ћерку пароха савиначког јереја Александра Пејовића. Након тога парох савиначки је приредио пригодно послужење.      Ђакон Миладин Милуновић

Храм Светог Саве је био отворен током читаве ноћи између петка и суботе како би верни људи имали прилику да се поклоне чесним моштима Светог Јакова Чудотворца наших дана. Према речима свештеника који су све време миросали народ уљем из кандила које се налази крај кивота, практично није било прекида у низу поклоника који су приступали моштима тражећи молитвено заступање Светога. У 08:00 часова изјутра отпочела је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Владика Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Саве (Илића), протосинђела Петра (Богдановића) из Манастира Тумане, протојереја Љубинка Костића – Архијерејског заменика Епископа жичког, протојереја Саше Ковачевића – Архијерејског намесника жичког, протојереја Радоша Младеновића – пароха врњачког, протојереја Милоша Станисављевића – пароха жичког, протојереја Владимира Васиљевића – старешине храма у Бајиној Башти, јереја Владана Вуковића, војног свештеника у Краљеву, јерођакона Гаврила из Манастира Тумане, протођакона Милутина Балтића, ђакона Михајла Живковића и братства овог храма. Владика, мноштво свештеника, пет ђакôна, ипођакон Дејан Камиџорац, чтечеви Бојан Милошевић и Петар Ђерковић, већ уобичајено изузетно појање нашег појца Ивана Трајковића и верни народ који је дошавши са разних страна у потпуности испунио простор испод сводова храма је слика благољепија у каквом смо данас учествовали. Свети Јаков Тумански и Жички је заслужио овакво, слободно то можемо рећи, свенародно прослављање јер је последњих година свог недугог живота од стране многих наших суграђана био изложен подсмесима због свог потпуног опредељења да живи као монах Христов. На крају крајева, након Другог светског рата од стране људи који су били припадници богоборне идеологија он је био немилосрдно испребијан и од последица батинања је преминуо.   Упечатљиво је то што је Свети Јаков пуних седам деценија био готово заборављен (до ових наших дана када умиру и последњи људи који су га срели у овом животу) и то што га Господ, по само Њему знаним временима и роковима, сада оваквом славом овенчава и благосиља. Током ових непуних два дана смо видели толики број људи који са вером и надом прилазе Светом Јакову очекујући утеху, и видели смо толику љубав народну да не можемо не бити задивљени како је Господ прославио свога верног слугу који је због љубави према Њему био презрен док је по земљи ходио са нама. О том великом и потпуном опредељењу Светог Јакова (Арсовића), пореклом из наших крајева, за Христа, у својој беседио говорио је наш Владика. Он је подсетио каквим путевима је Господ пронашао овог изузетно образованог човека (одбранио је две докторске тезе), како га је додирнула јеванђелска реч необразованог народног проповедника док се одмарао у Врњачкој Бањи и како је потом отишао код Светог Владике Николаја да би се замонашио и напустио своју каријеру везану за дипломатски кор Краљевине Југославије. Он је поставши монах Христов определио себе за Царство Божије које је невидљиво за чулно око, али које је стварније од свега постојећег. Потом је Владика приповедао о виђењу Царства Божијег које је имао имењак нашег Јакова, старац Јаков Цаликис, у коме је идући за Светим Серафимом Саровским, у неописивој светлости и лепоти видео велико мноштво светих како сијају попут сунаца. То је истина и о Светом Јакову Туманском и Жичком. Владика је изразио своју најдубљу захвалност Епископу Игнатију јер је благословио да тумански Светитељ после седамдесет и пет година поново посети свој град Краљево. Затим се Владика захвалио игуману туманском Димитрију и његовом братству на љубави и труду око чувања спомена овог Светог Исповедника Цркве Божије и на доброј вољи да нам донесу овај велики благослов Божији.   У 14:00 часова мошти Светитеља су уз звук звона испраћене од стране свештеника, ђакона и верног народа на пут назад у манастир Тумане. Ови непуних двадесет и четири часа су за све нас били једно изузетно окрепљење и благослов и захвални смо Богу и Светом Јакову на овом великом дару.                                                                                                             Ђакон Стефан Милошевски

„Као што је цар праћен свечаном пратњом одабраних, и као што је сунце окружено мноштвом звезда, тако је и наш Господ окружен светитељима Својим“, писао је Свети Николај Охридски и Жички. Ове његове речи су се 01. октобра претвориле у слике које су својом велелепношћу украсиле град Краљево као домаћина моштију Светог Јакова, ученика Светог Владике. Краљевчани су пре осам деценија имали прилику да често гледају жичког монаха Јакова како у ритама и необичног изгледа пролази путем од Жиче од Краљева, а сада су га њихови потомци дочекали као прослављеног војника Христовог овенчаног венцем славе Царства Небеског. До смрти пребијен од лажне браће, скоро заборављен од свих, Свети Јаков је постао живо сведочанство вере у Васкрсење – којом се светитељи објашњавају, а Бог доказује.   Благословом двојице Архијереја наше Свете Цркве, Епископâ жичког Јустина и браничевског Игнатија, ревношћу братства Саборног храма Епархије жичке и несебичном љубављу братства Манастира Тумане, кивот са целокупним нетљеним моштима Светог Јакова дочекан је у радости мноштва срца верног народа са разних страна наше Епархије испред Светосавског храма. Призор је био налик на оне које описују средњовековни хагиографи, када су овим просторима ходили и миомирисали Свети Немањићи. Свештени трепет се осећао свуда, јасно поручујући да нам је у госте дошао тако необичан гост, па да је свима јасно да је најбоље да му се молитвено обратимо – јер је то језик на коме се једино можемо разумети. Акатист Светом Јакову читао је архимандрит Дамјан (Цветковић), уз молитвено пјеније свештенства и верног народа. Храм, за који понеко каже да је превелики за овај град, сада се показао као мали да прими све који су га походили. Сводови су одзвањали дивним речима молитве која се обраћа заступништву Светог Јакова, Зосима и Николаја као учитеља Јаковљевог.     У наставку, небројено мноштво народа је побожно приступало целебним моштима у доличном миру, целивајући их и осењујући се знаком крста преко освештаног јелеја. Свако ко је посматрао ту непрегледну поворку која је сатима трајала, целе вечери и ноћи, могао је осетити понос што припада народу који уме тако јасно да сагледа важност тренутка и да у њему буде далеко изнад онога што чини свакодневицу. На лицима многих виделе су се сузе, а ликови су задобијали оне контуре подобија које нам је назначено, а које често не препознајемо једни код других. Са нама ликују и Свети Николај и Јаков који виде да се и даље не гаси кандило вере у души Србиновој, да овај народ није и неће дати да га заварају разноразне светске шарене лаже. Све ће оне, по речима Николајевим, као мехур сапунице пући, а остаће бистра вода народне побожности. Овај дан нас је у тој вери учврстио показујући невидљиву снагу коју Црква црпи од светитеља Божијих који су увек са нама, па чак и онда када ми мислимо да нисмо са њима. У 19.00 часова почело је предавање о лику и делу Светог Јакова (Арсовића). Архимандрит Дамјан (Цветковић) је поздравио сабрање, преносећи благослов и поздраве нашег Епископа Јустина. Потом је протонамесник Александар Јевтић подсетио на нераскидиву духовну везу Светог Николаја и Светог Јакова, а тиме и Манастирâ Жиче и Тумана, као и Епархијâ жичке и браничевске.     У наставку, о животу и делу Светог Јакова говорио је игуман туманске обитељи архимандрит Димитрије (Плећевић). Он је истакао да осећа велику радост што је Свети Јаков данас после 75 година дошао у Краљево, као свој међу своје. Бираним речима и вештим приповедачким даром, блиским народном срцу, беседио је о великом подвигу који је Свети Јаков принео Богу на дар и који га је учинио знамењем побожности и вере у наше време. Његов живот је путоказ свима нама да се стазама Христовим може ходити упркос свим невољама и да је то једини пут који води у Живот вечни.     Затим је речи поуке изнео сабрат тумански протосинђел Петар (Богдановић), примећујући да је некада презрени и мучени монах Јаков силом Божијом постављен за утврђење наше вере као победник са Христом. Његово исихастичко живљење, пребивање у молитви и ћутању, учинило га је сродним Светом Зосиму и осталим исихастима који су основали Манастир Тумане. Преводећи светоотачка дела, он им је животом подражавао и сада је са њима у сабору Светих. Зато смо се данас сабрали да пројавимо ту непрекидну нит Божијег присуства међу нама, учећи од Светог Јакова како да одговоримо на изазове савременог живота, рекао је о. Петар. Саслушавши предавање у потпуном миру и са трепетном пажњом, народ је наставио да приступа светитељу на молитву и поклоњење до раних јутарњих часова, ишчекујући Свету Архијерејску Литургију која ће уследити у 08.00 часова. Протонамесник Александар Р. Јевтић