Author: Filip

У овај празнични дан, када наша Света Црква молитвено прославља Свете Богооце и Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, јереји Мирослав Андрић, Радован Парезановић и Ивица Тадић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Епископ Јустин се у својој архипастирској беседи осврнуо на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, говорећи о његовом животу, врлинама и избору у ђаконску службу, истичући да се Свети Стефан одликовао мудрошћу, неустрашивошћу и служењем ближњима. У наставку Епископ је рекао: – Говорећи отворено, јер ми који смо у Истини немамо чега да се плашимо, нити да се уздржавамо да говоримо истину, он као да се обраћао Јудејима: Јесте ваш закон, ваша вера у истинитога Јахвеа много допринела народу, али то је само једна лествица у успињању ка нашему спасењу; долази Господ, долази Христос у коме се испуњује читав Стари завет, а Њиме почиње Нови савез или Нови завет у љубави. Књижевницима, фарисејима, законицима, али и свештеницима, није било мило да чују да постоји неки други Бог, иако су пророци много векова пре Христа говорили да ће се родити Христос. Они су то одбацивали и говорили: Не треба нама други Бог осим овога нашега, ми смо се у томе научили и нама не треба ништа друго.       Епископ Јустин је нагласио да је важно да знамо да је Свети Стефан својим животом следио Христов пример, и да је због тога био оклеветан и осуђен на мученичку смрт. Није тешко онима који имају власт и моћ да говоре такве речи на светога човека, па су на Синедриону донели одлуку да га смрћу уморе. Извели су га пред народ и народ га је каменовао, а он је пун Духа Светога говорио: Господе, прими дух мој; Не урачунај им ово у грех. То је реч правог и верног слуге. На крају беседе Епископ Јустин је рекао: – Пошто је данас велики дан и велика радост, а ми се још налазимо у благодатној сили Рођења Христовога, ја вас поздрављам великим хришћанским поздравом: Христос се роди! У току Свете Литургије Епископ Јустин рукоположио је у свештени ђаконски чин дипломираног теолога Срђана Василијевића из Ариља. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено жито у славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, који је крсна слава хора при Храму Свете Тројице у Краљеву. Ђакон Горан Вучковић  

Дана 08. јануара 2022. године, када наша Света Црква празнује Сабор Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Eпископ жички Г. Јустин началствовао је евхаристијским слављем у Храму Свете великомученице Марине у Атеници, уз саслужење протојереја Мирослава Петрова, архијерејског намесника трнавског, протојереја Радише Сеочанаца, старешине храма, протојереја Нешка Богдановића, протојереја Александра Грујовића, ђакона Стефана Симића и ђакона чачанског Стефана Медара. Светој Литургији је присуствовао велики број верног народа, међу којем је био и господин Милун Тодоровић, градоначелник града Чачка са својим сарадницима. У слову своје Архипастирске беседе Преосвећени Владика нас је поучио да је Света Црква одредила дан по Божићу да буде посвећен Пресветој Богородици, оној која је родила Спаситеља света. Природно је да када се дете роди дођу пријатељи и рођаци да честитају родитељима и пожеле детету све најбоље у животу. Ово наше сабрање има циљ да заблагодаримо Пресветој Богородици на рођењу Богочовека Христа, Емануила, што значи „С нама је Бог“. Када је с нама Бог, ми у име Бога се сабирамо и сабираћемо се у овом пролазном свету, све до тренутка док се не будемо нашли са самим Господом нашим где ћемо славити Оца и Сина и Духа Светога. – Човек је почаствован највећим звањем, да будемо хришћани не само по имену, него да по животу, по опредељењу своме, да се трудимо, да држимо заповести Божије и да се тиме освећујемо. То освећење доживљавамо у Цркви Божијој. Има данас многих сабрања, и то је људски и пролазно. Једино што је вечно и што има смисла то је сабирање са Господом овде на земљи. Дакле, све што чинимо у име Божије да чинимо, и онда ћемо видети и расудити да све што радимо овде радимо по нашој слободној вољи, по тој слободној вољи и поштујемо и следујемо Богу и живимо и трудимо се у Богу – јер то је наше призвање. Ми се овде на земљи припремамо да наследимо рај сладости из којег су протерани наши прародитељи, јер су се определили да не раде оно што је њима на спасење него што им прија. И ми често бирамо оно што нам није на спасење. Чинимо оно што нам не доноси вечног добра; можда доноси неко привремено задовољство, али морамо знати да је највеће задовољство и највеће спасење живети у Богу, јер је само Бога гладна душа наша. Све друго човек може да пронађе на земљи, али да стекне и задобије благодат, истину, љубав и силу Божију може само ако заједно с Господом сабира дарове, нагласио је Владика. – Господ је човека многим даровима обдарио и то видимо и сами. Баш зато се човек и погордио и мисли да је већи од Бога, да може да управља овим светом, па се онда бори да направи некакав баланс у свету. Међутим, све то Господ Бог ради хиљадама година и радиће, јер Он све чини за наше спасење. Само је важно да схватимо да је једини Човекољубац Господ Бог, једино Oн воли истински човека, јер је Oн рођен и примио наше тело људско, све осим греха, и постао Богочовек, растао је и живео међу нама и показао нам шта треба да чинимо да би задобили Царство Небеско. А изнад свега Господ је страдао за нас и наше грехе, да спере првородни грех, да човека очисти и поново приправи за Царство Небеско. Великом смо ценом искупљени, смрћу, Распећем али и Васкрсењем Господа нашега Исуса Христа. Над Њим смрт нема власти, као што нема ни над нама власти, јер кад смо у Господу и са Господом нема ту смрти, проблема, болести, жалости. Имаћемо невоље у свету, али Господ је победио свет. Пошто смо у дивним празничним радостима у великом расположењу Рођења Господа Бога и Спаситеља нашега, с таквим мислима, молитвама и жељама учествујемо у Сабору Пресвете Богородице, молећи се Пресветој Богомајци да нас води, учи и да нас руководи до Царства Небескога, рекао је Епископ Јустин. Након Свете Литургије братство храма је уготовило трпезу љубави. Чтец Филип Нешковић

У радости ишчекивања догађаја који старозаветни праведници и праоци Христови желеше видети и не дочекаше га, удостојени велике благодати изабрања у новозаветној Цркви Христовој житељи Краљева су под сводовима Храма Светог Саве литургијски прославили “митрополију празника“ – Рождество Христово. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење братства храма. Верни народ, сабран у великом броју, а генерацијски разноврстан да пројави Цркву као Тајну саборности свих у Христу, испунио је простор катедралног храма Епархије жичке. По благослову Епископа Јустина, старешина храма протојереј Радоја Сандо је прочитао Божићну посланицу.   Након вишенедељног поста имали смо прилику да се са Господом још једном сјединимо молећи Га да очисти сагрешења наша и препороди нас светлошћу љубави Своје коју је излио на свет и људе Оваплоћењем Својим. У тој вери мноштво верног народа је приступило Светом Причешћу, а након тога смо сви заблагодарили Господу што нам је даровао да још једну годину љубави Његове дочекамо као шансу да Лик Његов у нама уобличимо. На Епископове празничне поздравне речи Христос се роди, сабрање је громогласно одговорило Ваистину се роди! Протонамесник Александар Р. Јевтић

Уочи Рођења Христовог, на Бадње вече, у Светосавском храму у Краљеву је служено богослужење којим је началствовао архимандрит Дамјан (Цветковић). У присуству великог броја верног народа, након молитве, извршено је традиционално налагање бадњака у порти храма. 

Божић је време када би требало чешће да се сетимо једни других. Хладни  зимски дани и празнична атмосфера интензивније нас упућују једни на друге. Христова заповест да не заборавимо оне који су гладни, болесни, на тешким радовима или пак у било којој другој тескоби, неопходно је да постане свакодневница нашег хришћанског живота. Мештани града Пожеге на челу са свештенством, сваке године о Божићу сећају се својих суграђана који живе у тешким материјалним, социјалним, економским и другим тешким околностима. И ове године на почетку божићног поста, братство цркве у Пожеги објавило је позив мештанима да се придруже у хуманитарној акцији прикупљања намирница, хране, хигијене… за оне породице које припадају социјално угроженом делу. Акција је завршена на Бадњи дан. У том периоду стигле су велике донације и прикупљена су знатна средства којима је омогућена помоћ седамдесет породица, а помоћ је једнако расподелило свештенство пожешке цркве по својим парохијама. Захваљујући добром човеку са својом породицом и пријатељима из Канаде, направљено је осамдесет пакетића за децу из основних школа ,,Петар Лековић“ и ,,Емилија Остојић“, као и за децу из породица тешког материјалног стања и децу која су остала без једног или оба родитеља. На сам празник Рођења Христовог када традиционално по храмовима ломимо Чесницу у којој се налазе сребрни и златни новчићи, управо саме новчиће донирале су две златаре из Пожеге као и  више  верника, а саме Чеснице дело су и дар пекара ,,Наша пекара Ариље“ и ,,Пекара Ивановић и Антонела“ из Пожеге. Припремљено је пет чесница са по четири дара у свакој односно укупно двадесет сребрњака и два златника.   Дело вредно пажње јесте и прикупљање помоћи породици недавно преминулог свештеника Војка Михајловића, пароха при трећој пожешкој парохији, у којој се одазвало велики број људи и на тај начин изражавајући своју љубав према цркви и њеним носиоцима. Дело љубави које смо у претходном периоду имали прилике да видимо међу мештанима Пожеге у многоме подсећа на позив Св. Апостола Павла Коринћанима да се помогне цркви у Јерусалиму која се тада нашла у тешкој ситуацији. Позив свештенства цркве у Пожеги наишао је на одзив великог броја људи који су своју љубав на делу показали. Благодаримо Богомладенцу Христу као и свима који су учествовали у овом делу као и свима онима који су у  претходној години на било који начин помагали своју цркву. Уз молитву Господу да свима узврати на добро, ми позивамо све оне који још нису узели учешће у ширењу добрих дела да се придруже и принесу, најпре своје срце Богу како би смо сви заједно са светим анђелима узвикивали ,,Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља.“ У име братства Цркве у Пожеги, ђакон Михајло Живковић

Данас, када се цела васељена радосно припрема за Рођење Спаситеља, имамо велики благослов да по први пут испред новоизграђеног храма Светих Кирила и Методија на Копаонику прославимо Бадње вече. На Бадње јутро, командир полицијске испоставе Копаoник са својим колегама и г. Гораном Стефановићем, председником Ц.О. Јошаничка Бања, донели су бадњак испред храма. На Бадње вече освећењу и налагању бадњака присуствовао је велики број верника. Старешина храма, јереј Бранко Росић пожелео је присутнима срећан празник уз радосни поздрав : “Христос се Роди!” и у пригодној беседи истакао важност изградње овога храма и изразио захвалност надлежном Епископу Јустину чијим благословом је то и омогућено. Послужење за присутни народ је припремио г. Жељко Живак са својом породицом. Јелена Росић