Прослава Васкрса у Ариљу
Централна прослава Христове победе над смрћу започела је поноћном Литургијом којом је началствовао старешина ариљског Храма јереј Бојан Милошевић уз саслужење протојереја Мирчете Крупниковића. Трократним опходом око средњовековне светиње и непрестаним славопојем ариљског верног народа дочекан је Христос победилац смрти. “Светлост светли у тами и тама је не обузе ” ( Јн 1, 5) речи су из одломка Јовановог Јеванђеља кроз које се поучавамо и надахњујемо светлошћу, која је заправо Васкрсли Христос. То је светлост која победи и надвлада сву таму овога света, и баш овом светлошћу Христос пропути пут ка Царству Божијем свом верном народу. Само за тренутак након поноћне Литургије радост се пренела и на јутарњем богослужењу које служаше намесник пожешко – ариљски протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић и ђакон Александар Јелић. Реке људи оглашавале су се на позив свештеника да са страхом Божијим, вером и љубављу приђу и сједине се са оним који победи непобедиво. Слика олтара који свештенику остаје иза леђа приликом позива верних на причешће је слика празног Христовог гроба из којег је управо изашао Васкрсли сам себе жртвујући “ за живот света”, како рече Александар Шмеман. На крају Свете Литургије освећена су и подељена васкршња јаја као благослов и дар свим сведоцима Христовог Васкрсења. Ђакон Александар Јелић
Пасхално вечерње и такмичење у куцању јајима у Храму Светог Саве у Краљеву
На светлу и велику Пасху, Дан Васкрсења Господа нашега Исуса Христа у Саборном храму Светог Саве у Краљеву служено је пасхално вечерње. Вечерње су служили протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесник Дејан Марковић и ђакони Стефан Милошевски и Стефан Симић. Пасхална радост Празника над празницима у нашем храму настављена је и након вечерњег богослужења. Окупљене породице са малом и великом децом учествовале су у такмичењу у куцању васкршњим јајима. Такмичари су били деца, подељена у две старосне категорије: предшколску и школску. Такмичење је водио старешина храма и то у три круга. На крају трећег круга прогласио је победнике у обе категорије: Круну и Софију. Њих две добиле су на поклон новчану награду, књигу и икону, а осталим такмичарима подељени су слаткиши. Најмлађи учесници такмичења данас су нам показали како простосрдачно и без икаквих брига треба да се радујемо Христовој победи над смрћу. Угледајући се на њих, обрадујмо се и ми данима Светле Седмице и честитајмо једни другима радосним поздравом: Христос васкрсе! Вероучитељ Филип Зеленовић
Васкршња честитка Епископа жичког Г. Јустина
Срдачно честитамо Празник над празницима и Славље над слављима, свету Пасху Господњу, свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке. Васкрсењем Господа Христа Вечни живот после смрти објављен је као стварност. Како да се не радујемо овој чињеници и како да не пожелимо да сви људи дођу у познање Истине како би својим новим животом у Васкрслом Христу задобили смисао живота и залог будућег века, радосно кличући: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ЗАИСТА ВАСКРСЕ! У овај велики дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну радост, мир, помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља нашег. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2022. Епископ жички Јустин
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године +ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ево дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24) Драга наша децо духовна, Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму греха и обасјао нас незалазним зрацима живота. „И Светлост светли у тами и тама је не обузе“ (Јн 1, 5) – тако је суштину божанског откровења и нашег хришћанског сведочења сажео Свети Апостол, Еванђелист и Богослов Јован који је за време Тајне Вечере наслонио главу на Господња прса и упио сву снагу, лепоту и тајну Његовог животворног богочовечанског бића. Тамница гроба и окови смрти нису могли да схвате ни задрже Светлост од Светлости од Оца рођену пре свих векова, кроз коју је све постало – Јединородног Сина и Господа нашега Исуса Христа, иако су то покушали свим средствима. Од ноћи у којој је био предат у руке безаконика све је толико било преиспуњено неверством и насиљем да се са распетим Христом напослетку морало завапити: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34). Гледајући како је некада славни Јерусалим обавијала духовна тама греха, Јединородни Син је са високо уздигнутог крста гледао како се пред њиме разјапљује мрачна чељуст гроба не би ли га заувек прогутала. Са каменог тла њених оштрих обода Господу су челници вере и народа подругљиво говорили да крсну благовест спасења преиначи у гордо прихватање моћи палога света: „Нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега!“ (Мт 27, 42). У часу безнађа су и самртни ропци распетих осуђеника прелазили у ругање живоме Богу, Спаситељу света. Ономе који је из љубави сишао међу нас и таму наших живота обасјао вечном светлошћу и радошћу. Ономе који је тумачећи свог Оца небеског у древном јеврејском предању показао очинско лице Бога свеколиком свету. Ономе који нас је својим страдањима и славним васкрсењем учинио чедима животворне љубави Божије. Ономе који је благодатну снагу живота даровао Цркви, „стубу и тврђави истине“ (1Tим 3, 15) коју ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт 16, 18). Ономе који нас је охрабрио да будемо истрајни весници смисла у овоме туробном добу. Ономе који ће као кротко Јагње (Јн 1, 36) принето за наше грехе бити последња Божија реч на страшном суду – храм Јерусалима Новог, обасјаног Божијом славом (Отк 21, 22-23). Ми се на голготску гору свагда успињемо, драга децо духовна, јер смо позвани да сведочимо живога Бога у свету и тако учествујемо у спасењу сваког Божјег створења. Вођени Духом Светим, ми смо према Светом Апостолу Павлу синови Божји у којима сва твар чезне за ослобођењем од пропадљивости и за радошћу вечног живота (Рим 8, 21). Овај осећај одговорности међу нама је данас посебно наглашен због свеопште кризе у свету и чињенице да се пламен оружаних сукоба на просторима Украјине придружио оним другим местима на планети где постоји конфликт међу државама, народима и верама. Саoсећамо и састрадавамо са свим православним хришћанима, браћо и сестре, саосећамо и састрадавамо са свим људима овога света гледајући како се сукоби на украјинском тлу и широм васељене још више продубљују. Велики Апостол Павле подсећа: „(Бог) је створио од крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме” (Дап 17, 26). Дакле, саздани смо као један и јединствен људски род, и позвани смо да једно будемо. Стога се Васкрслом Господу молимо да се што пре и безусловно успостави мир, престане страдање, и да се сви избегли врате у своје домове. Сваки рат, било где и било када, производи само губитнике и пораз је људског достојанства, пораз је и срамота сваког човека као иконе Божје. И док се на многим местима у свету воде беспоштедни ратови, највише страдања подноси обичан човек. Шта ћемо ми који смо сабрани данас у Празнику над празницима, угрејани топлином домова, рећи онима који су разорном стихијом одвојени од својих најближих и расути по туђини? Како ћемо запевати пасхалну песму када је међу нама толико гладних и жедних правде, толико неутешних? Нека нас одговору на ова питања поведе сам Господ Исус Христос чије Царство није од овога света – јер „кад би било од овога света царство моје“, како је Спаситељ био рекао Пилату, „слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде“ (Јн 18, 36). Значење ових речи, у време када је Јудеја такође била распарчавана интересима Рима, Сирије и Персије, Богочовек Исус нам је показао на много начина. Сетимо се само исцељења гадаринског бесомучника, браћо и сестре, за кога се каже да је био поседнут легијом демона (Мк 5, 1-20). Призор неукротивог човека који је живео у гробовима и даноноћно се тукао камењем осликава трагично стање многих под римском влашћу и повезује све прошле, садашње и будуће жртве глобалних сукоба које су без Христа, пре или касније, осуђене на самоуништење. Исцеливши бесомучног човека протеривањем легиона непријатеља у крдо нечистих животиња, Христос нам је показао да му је пре свега било битно да страдалника изведе из гроба и пружи могућност вечног живота, а тек после тога решавање спољашњих услова живота. То је могао само вечни Логос који се међу људима настанио у пуноћи благодати и истине (Јн 1, 14). Зато Он од смрти избављеног човека оставља да у истим околностима сведочи учињену Божју милост и зато напослетку добровољно напушта пределе у којима се Бог показао моћнијим од свих нечистота које су покретале њихове владаре. Царство Христово, дакле, није од овога света и то је благовест спасења. Царство Христово није од овога света и том снагом устајемо за живот вечни. Царство Христово није од овога света и зато без
Јутрење Велике суботе у Светосавском храму у Краљеву
Јутарњу службу Велике суботе у Храму Светог Саве у Краљеву служио је архимандрит Дамјан (Цветковић) уз саслужење братства храма. Верни народ је имао прилику да чује предивне речи и мелодије статија које се поју у саставу ове службе. Опход са Плаштаницом око храма учинио је да ово богослужење подсети на тренутак погребења Господњег, чијим описом се и завршава јеванђелско читање које нас оставља пред запечаћеним гробом да чекамо Васкрсење.
Украшавање васкршњих јаја у порти Храма Светог Ахилија у Ариљу
Као и сваке године на Велики Петак у порти Храма Светог Ахилија, деца из Ариља и околине са њиховим вероучитељима украшавала су и бојила Васкршња јаја. учешће у овој радионици узели су малишани свих узраста како би што лепше и разним техникама украсили јаја. Све окупљене речима захвалности и благодарности поздравио је старешина храма јереј Бојан Милошевић. Сва украшена јаја биће изложена у порти храма на празник Васкрсења Господњег, и моћи ће да се купе по слободној цени, а сав приход ће бити усмерен за материјално угрожену децу у ариљској општини. На овакав начин Црква своја чеда учи како да буду ревносни и прави хришћани – јер онај који помаже другоме јесте прави и истински хришћанин. Христове речи “Заиста вам кажем: када учинисте једном од ове моје најмање браће, мене учинисте“ (Мт. 25, 40) била су потпора и охрабрење да се што боље уради и учини добро дело. Ђакон Александар Јелић
Изношење Плаштанице у Светосавском храму у Краљеву
Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин предводио је богослужење којим се на Велики петак сећамо полагања Господа Исуса Христа у гроб, у народу познатије као “изношење Плаштанице“. У пригодно украшеном храмовном простору, у присуству братства храма и верног народа принета је усрдна молитва Страдалном Господу који је претрпео смрт и погребење нас ради и нашега ради спасења.
Епископ Јустин у вујанској обитељи на служби Дванаест Јеванђеља
Вујанској обитељи припала је част и радост да јутарње богослужење са Дванаест Јеванђеља служи Епископ жички г. Јустин уз саслужење игумана ове свете обитељи архимандрита Саве и архимандрита Дамјана.
Из штампе изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2022)
Епархија жичка, са благословом свог Архипастира Јустина, изнела је уочи сверадосног празника Васкрсења Христовог пред свештенство, монаштво, верни народ и све заинтересоване читаоце нове странице свог часописа. Жички благовесник овога пута доноси тематску рубрику са пет текстова. Доцент Православног богословског факултета у Београду др Ненад Божовић је аутор текста под насловом „Праслике Васкрсења у Старом Завету“. Овде је изнет велики број личности и догађаја из Старог Завета који су праобраз и наговештај догађаја Васкрсења Христовог. Божовић закључује: „Имајући у виду све наведено можемо да закључимо да Стари Завет не само што је живописно наговестио новозаветне догађаје спасења, него је важан и актуелан и данас, јер нам даје опис онога што очекујемо у будућем веку. Свеопште васкрсење ће бити у телу, грешници који се нису оправдали очекиваће Суд, а праведници ће ући у Царство Божије, гледаће Христа очима својим и орошени божанским светлом певаће они који су устали из праха.“ Јереј Младен Миливојевић, парох ивањички, у тексту под насловом „Кириопасха“ објашњава овај богослужбени и хеортолошки феномен који настаје када се поклопи датум празновања Васкрса са празником Благовести. Детаљном анализом околности везаних за овај недовољно истражен пример литургичке недоумице, значајно доприноси разумевању истог и трасира путеве за нова истраживања у истом правцу. Милорад Васиљевић у тексту „Смисао Христовог страдања“ износи велики број светоотачких увида на разматрану тему. Међу њима су и речи Светог Григорија Чудотворца: „Оно што страдања чине онима који су подложни страдањима, то исто Нестрадални чини страдањима својим страдањем, јер се услед личне нестрадалности показао као страдање страдања.“ Монахиња Христина (Стојановић) под упечатљивим насловом „О ваљаној жртви или како ићи кроз живот сигурно“ исписује психолошки веома дубоке, а теолошки високе узлете мисли на тему жртве. Питања слободе, вере, жртве, покајања, укрштена су са литургијским опитом који свему даје смисао. Она закључује: „све то треба да предамо Богу. Јер, много више од жртве је дати део себе и одустати од нечег што јеси, него просто дати нешто што поседујеш. Да, знам, то је све много лакше рећи него чинити, али морамо отпочети рад на томе. Одмах. Јер: Бити спреман, то је све.“ Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту „Васкрсењем против нихилизма“ анализира феномен нихилизма у философском и књижевном стваралаштву указујући на корене духовне кризе која је допринела ширењу духа негације и деструкције. Однос теологије према изазовима деветнаестогвека, првенствено на Западу са преносом на Исток, резултирао је све мањим утицајем теологије у јавној интелектуалној сфери двадесетог века. Указујући на неопатристичке кораке ка дијалогу са другим дисциплинама о важним темама антропологије, пише: „Место на коме данас можемо многе спасити од савременог нихилизма, који се јавља као одсуство смисла живота (манифестованог у виду различитих деструкција и аутодеструкција) јесте Црква. Она нам уместо замагљеног погледа пред амбисом бесмисла и непостојања (оног изворног небића које је Бог кроз стварање даривао изворним постојањем), па даље пада у схизофренију и искушење самоубиства, нуди могућност подвига који кроз уздржање доводи до истинског испуњења осећајем задовољства животом и пуноћом смисла.“ У рубрици Из ризнице Православља налазе се текстови са различитим тематским кретањима, у складу са ширином нашег богатог богословског наслеђа. Ту су текстови: архимандрит Дамјан (Цветковић), „Историјско-црквени аспекти Богомољачког покрета“ (Други део), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), „Монаштво – бежање од света као светлост свету“, Јереј Немања Тимотијевић, „Литургијско схватање твари код оца Александра Шмемана“ (Први део), Славен Вуковић, „Прволик“. У рубрици Знамените личности Милош Живановић пише о Епископу едмонтском Сави Сарачевићу (1902–1973), који је био близак пријатељ Светог Николаја Велимировића и веома заслужан црквени прегалац на успостављању и неговању свештеног поштовања Светог Јована Шангајског. Драган Хамовић у рубрици Лирски благовесник на критички начин представља поетске бисере из ризнице стваралаштва Ивана Негришорца. Рубрика Веронаука, захваљујући сарадњи координатора за Верску наставу протонамесника Новице Благојевића и епархијских вероучитеља, испуњена је веома квалитетним текстовима, који показују да међу децом средњошколског узраста постоје веома зрели увиди у неке од најактуелних проблема данашњице. Ту су текстови: Данило Ђуновић, „Мој крст око врата“, Ана Бисенић, „Покајање и праштање“, Теодора Ђурић, „Самоубиство и друштвене мреже“. Ђакон Стефан Симић у рубрици Летопис богослужења бележи канонске посете и богослужбене активности Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, уз пригодне светлописе. Ваше радове можете достављати на адресу z.blagovesnik@gmail.com. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Велики четвртак у Светосавском храму у Краљеву
На Велики четвртак, дана 21. априла 2022. године, Литургију Светог Василија Великог служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење братства храма. У евхаристијском сабрању учешће је узео велики број верног народа Божијег. На тему прочитаног јеванђелског зачала, које описује догађаје узете за основ богослужбеног празновања овога дана, беседио је Епископ Јустин поучавајући нас важности учешћа у домостроју спасења, нарочито у Тајној Вечери као основу Свете Евхаристије.
Прослава Васкрса у Ариљу
Централна прослава Христове победе над смрћу започела је поноћном Литургијом којом је началствовао старешина ариљског Храма јереј Бојан Милошевић уз саслужење протојереја Мирчете Крупниковића. Трократним опходом око средњовековне светиње и непрестаним славопојем ариљског верног народа дочекан је Христос победилац смрти. “Светлост светли у тами и тама је не обузе ” ( Јн 1, 5) речи су из одломка Јовановог Јеванђеља кроз које се поучавамо и надахњујемо светлошћу, која је заправо Васкрсли Христос. То је светлост која победи и надвлада сву таму овога света, и баш овом светлошћу Христос пропути пут ка Царству Божијем свом верном народу. Само за тренутак након поноћне Литургије радост се пренела и на јутарњем богослужењу које служаше намесник пожешко – ариљски протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић и ђакон Александар Јелић. Реке људи оглашавале су се на позив свештеника да са страхом Божијим, вером и љубављу приђу и сједине се са оним који победи непобедиво. Слика олтара који свештенику остаје иза леђа приликом позива верних на причешће је слика празног Христовог гроба из којег је управо изашао Васкрсли сам себе жртвујући “ за живот света”, како рече Александар Шмеман. На крају Свете Литургије освећена су и подељена васкршња јаја као благослов и дар свим сведоцима Христовог Васкрсења. Ђакон Александар Јелић
Пасхално вечерње и такмичење у куцању јајима у Храму Светог Саве у Краљеву
На светлу и велику Пасху, Дан Васкрсења Господа нашега Исуса Христа у Саборном храму Светог Саве у Краљеву служено је пасхално вечерње. Вечерње су служили протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесник Дејан Марковић и ђакони Стефан Милошевски и Стефан Симић. Пасхална радост Празника над празницима у нашем храму настављена је и након вечерњег богослужења. Окупљене породице са малом и великом децом учествовале су у такмичењу у куцању васкршњим јајима. Такмичари су били деца, подељена у две старосне категорије: предшколску и школску. Такмичење је водио старешина храма и то у три круга. На крају трећег круга прогласио је победнике у обе категорије: Круну и Софију. Њих две добиле су на поклон новчану награду, књигу и икону, а осталим такмичарима подељени су слаткиши. Најмлађи учесници такмичења данас су нам показали како простосрдачно и без икаквих брига треба да се радујемо Христовој победи над смрћу. Угледајући се на њих, обрадујмо се и ми данима Светле Седмице и честитајмо једни другима радосним поздравом: Христос васкрсе! Вероучитељ Филип Зеленовић
Васкршња честитка Епископа жичког Г. Јустина
Срдачно честитамо Празник над празницима и Славље над слављима, свету Пасху Господњу, свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке. Васкрсењем Господа Христа Вечни живот после смрти објављен је као стварност. Како да се не радујемо овој чињеници и како да не пожелимо да сви људи дођу у познање Истине како би својим новим животом у Васкрслом Христу задобили смисао живота и залог будућег века, радосно кличући: ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ЗАИСТА ВАСКРСЕ! У овај велики дан победе Васкрслог Даваоца живота, када се светлошћу Његовог Васкрсења све испуњава сјајем вечног живота, молитвено вам желимо неисцрпну радост, мир, помоћ и милост Васкрслога из мртвих Христа Спаситеља нашег. У Краљеву о Васкрсу, лета Господњег 2022. Епископ жички Јустин
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2022. године +ПОРФИРИЈЕ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Ево дана који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему! (Пс 117, 24) Драга наша децо духовна, Овим речима, још из старозаветних давнина, одушевљено кличе цар и пророк Давид, провидећи Духом Светим велики дан Христове победе над смрћу и наше духовно славље због тога. У овај велики и тајанствени Дан сва твар је окупана светлошћу вечности и са неизрецивом радошћу пева победну песму Господу који је прогнао таму греха и обасјао нас незалазним зрацима живота. „И Светлост светли у тами и тама је не обузе“ (Јн 1, 5) – тако је суштину божанског откровења и нашег хришћанског сведочења сажео Свети Апостол, Еванђелист и Богослов Јован који је за време Тајне Вечере наслонио главу на Господња прса и упио сву снагу, лепоту и тајну Његовог животворног богочовечанског бића. Тамница гроба и окови смрти нису могли да схвате ни задрже Светлост од Светлости од Оца рођену пре свих векова, кроз коју је све постало – Јединородног Сина и Господа нашега Исуса Христа, иако су то покушали свим средствима. Од ноћи у којој је био предат у руке безаконика све је толико било преиспуњено неверством и насиљем да се са распетим Христом напослетку морало завапити: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мк 15, 34). Гледајући како је некада славни Јерусалим обавијала духовна тама греха, Јединородни Син је са високо уздигнутог крста гледао како се пред њиме разјапљује мрачна чељуст гроба не би ли га заувек прогутала. Са каменог тла њених оштрих обода Господу су челници вере и народа подругљиво говорили да крсну благовест спасења преиначи у гордо прихватање моћи палога света: „Нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега!“ (Мт 27, 42). У часу безнађа су и самртни ропци распетих осуђеника прелазили у ругање живоме Богу, Спаситељу света. Ономе који је из љубави сишао међу нас и таму наших живота обасјао вечном светлошћу и радошћу. Ономе који је тумачећи свог Оца небеског у древном јеврејском предању показао очинско лице Бога свеколиком свету. Ономе који нас је својим страдањима и славним васкрсењем учинио чедима животворне љубави Божије. Ономе који је благодатну снагу живота даровао Цркви, „стубу и тврђави истине“ (1Tим 3, 15) коју ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт 16, 18). Ономе који нас је охрабрио да будемо истрајни весници смисла у овоме туробном добу. Ономе који ће као кротко Јагње (Јн 1, 36) принето за наше грехе бити последња Божија реч на страшном суду – храм Јерусалима Новог, обасјаног Божијом славом (Отк 21, 22-23). Ми се на голготску гору свагда успињемо, драга децо духовна, јер смо позвани да сведочимо живога Бога у свету и тако учествујемо у спасењу сваког Божјег створења. Вођени Духом Светим, ми смо према Светом Апостолу Павлу синови Божји у којима сва твар чезне за ослобођењем од пропадљивости и за радошћу вечног живота (Рим 8, 21). Овај осећај одговорности међу нама је данас посебно наглашен због свеопште кризе у свету и чињенице да се пламен оружаних сукоба на просторима Украјине придружио оним другим местима на планети где постоји конфликт међу државама, народима и верама. Саoсећамо и састрадавамо са свим православним хришћанима, браћо и сестре, саосећамо и састрадавамо са свим људима овога света гледајући како се сукоби на украјинском тлу и широм васељене још више продубљују. Велики Апостол Павле подсећа: „(Бог) је створио од крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме” (Дап 17, 26). Дакле, саздани смо као један и јединствен људски род, и позвани смо да једно будемо. Стога се Васкрслом Господу молимо да се што пре и безусловно успостави мир, престане страдање, и да се сви избегли врате у своје домове. Сваки рат, било где и било када, производи само губитнике и пораз је људског достојанства, пораз је и срамота сваког човека као иконе Божје. И док се на многим местима у свету воде беспоштедни ратови, највише страдања подноси обичан човек. Шта ћемо ми који смо сабрани данас у Празнику над празницима, угрејани топлином домова, рећи онима који су разорном стихијом одвојени од својих најближих и расути по туђини? Како ћемо запевати пасхалну песму када је међу нама толико гладних и жедних правде, толико неутешних? Нека нас одговору на ова питања поведе сам Господ Исус Христос чије Царство није од овога света – јер „кад би било од овога света царство моје“, како је Спаситељ био рекао Пилату, „слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде“ (Јн 18, 36). Значење ових речи, у време када је Јудеја такође била распарчавана интересима Рима, Сирије и Персије, Богочовек Исус нам је показао на много начина. Сетимо се само исцељења гадаринског бесомучника, браћо и сестре, за кога се каже да је био поседнут легијом демона (Мк 5, 1-20). Призор неукротивог човека који је живео у гробовима и даноноћно се тукао камењем осликава трагично стање многих под римском влашћу и повезује све прошле, садашње и будуће жртве глобалних сукоба које су без Христа, пре или касније, осуђене на самоуништење. Исцеливши бесомучног човека протеривањем легиона непријатеља у крдо нечистих животиња, Христос нам је показао да му је пре свега било битно да страдалника изведе из гроба и пружи могућност вечног живота, а тек после тога решавање спољашњих услова живота. То је могао само вечни Логос који се међу људима настанио у пуноћи благодати и истине (Јн 1, 14). Зато Он од смрти избављеног човека оставља да у истим околностима сведочи учињену Божју милост и зато напослетку добровољно напушта пределе у којима се Бог показао моћнијим од свих нечистота које су покретале њихове владаре. Царство Христово, дакле, није од овога света и то је благовест спасења. Царство Христово није од овога света и том снагом устајемо за живот вечни. Царство Христово није од овога света и зато без
Јутрење Велике суботе у Светосавском храму у Краљеву
Јутарњу службу Велике суботе у Храму Светог Саве у Краљеву служио је архимандрит Дамјан (Цветковић) уз саслужење братства храма. Верни народ је имао прилику да чује предивне речи и мелодије статија које се поју у саставу ове службе. Опход са Плаштаницом око храма учинио је да ово богослужење подсети на тренутак погребења Господњег, чијим описом се и завршава јеванђелско читање које нас оставља пред запечаћеним гробом да чекамо Васкрсење.
Украшавање васкршњих јаја у порти Храма Светог Ахилија у Ариљу
Као и сваке године на Велики Петак у порти Храма Светог Ахилија, деца из Ариља и околине са њиховим вероучитељима украшавала су и бојила Васкршња јаја. учешће у овој радионици узели су малишани свих узраста како би што лепше и разним техникама украсили јаја. Све окупљене речима захвалности и благодарности поздравио је старешина храма јереј Бојан Милошевић. Сва украшена јаја биће изложена у порти храма на празник Васкрсења Господњег, и моћи ће да се купе по слободној цени, а сав приход ће бити усмерен за материјално угрожену децу у ариљској општини. На овакав начин Црква своја чеда учи како да буду ревносни и прави хришћани – јер онај који помаже другоме јесте прави и истински хришћанин. Христове речи “Заиста вам кажем: када учинисте једном од ове моје најмање браће, мене учинисте“ (Мт. 25, 40) била су потпора и охрабрење да се што боље уради и учини добро дело. Ђакон Александар Јелић
Изношење Плаштанице у Светосавском храму у Краљеву
Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин предводио је богослужење којим се на Велики петак сећамо полагања Господа Исуса Христа у гроб, у народу познатије као “изношење Плаштанице“. У пригодно украшеном храмовном простору, у присуству братства храма и верног народа принета је усрдна молитва Страдалном Господу који је претрпео смрт и погребење нас ради и нашега ради спасења.
Епископ Јустин у вујанској обитељи на служби Дванаест Јеванђеља
Вујанској обитељи припала је част и радост да јутарње богослужење са Дванаест Јеванђеља служи Епископ жички г. Јустин уз саслужење игумана ове свете обитељи архимандрита Саве и архимандрита Дамјана.
Из штампе изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2022)
Епархија жичка, са благословом свог Архипастира Јустина, изнела је уочи сверадосног празника Васкрсења Христовог пред свештенство, монаштво, верни народ и све заинтересоване читаоце нове странице свог часописа. Жички благовесник овога пута доноси тематску рубрику са пет текстова. Доцент Православног богословског факултета у Београду др Ненад Божовић је аутор текста под насловом „Праслике Васкрсења у Старом Завету“. Овде је изнет велики број личности и догађаја из Старог Завета који су праобраз и наговештај догађаја Васкрсења Христовог. Божовић закључује: „Имајући у виду све наведено можемо да закључимо да Стари Завет не само што је живописно наговестио новозаветне догађаје спасења, него је важан и актуелан и данас, јер нам даје опис онога што очекујемо у будућем веку. Свеопште васкрсење ће бити у телу, грешници који се нису оправдали очекиваће Суд, а праведници ће ући у Царство Божије, гледаће Христа очима својим и орошени божанским светлом певаће они који су устали из праха.“ Јереј Младен Миливојевић, парох ивањички, у тексту под насловом „Кириопасха“ објашњава овај богослужбени и хеортолошки феномен који настаје када се поклопи датум празновања Васкрса са празником Благовести. Детаљном анализом околности везаних за овај недовољно истражен пример литургичке недоумице, значајно доприноси разумевању истог и трасира путеве за нова истраживања у истом правцу. Милорад Васиљевић у тексту „Смисао Христовог страдања“ износи велики број светоотачких увида на разматрану тему. Међу њима су и речи Светог Григорија Чудотворца: „Оно што страдања чине онима који су подложни страдањима, то исто Нестрадални чини страдањима својим страдањем, јер се услед личне нестрадалности показао као страдање страдања.“ Монахиња Христина (Стојановић) под упечатљивим насловом „О ваљаној жртви или како ићи кроз живот сигурно“ исписује психолошки веома дубоке, а теолошки високе узлете мисли на тему жртве. Питања слободе, вере, жртве, покајања, укрштена су са литургијским опитом који свему даје смисао. Она закључује: „све то треба да предамо Богу. Јер, много више од жртве је дати део себе и одустати од нечег што јеси, него просто дати нешто што поседујеш. Да, знам, то је све много лакше рећи него чинити, али морамо отпочети рад на томе. Одмах. Јер: Бити спреман, то је све.“ Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту „Васкрсењем против нихилизма“ анализира феномен нихилизма у философском и књижевном стваралаштву указујући на корене духовне кризе која је допринела ширењу духа негације и деструкције. Однос теологије према изазовима деветнаестогвека, првенствено на Западу са преносом на Исток, резултирао је све мањим утицајем теологије у јавној интелектуалној сфери двадесетог века. Указујући на неопатристичке кораке ка дијалогу са другим дисциплинама о важним темама антропологије, пише: „Место на коме данас можемо многе спасити од савременог нихилизма, који се јавља као одсуство смисла живота (манифестованог у виду различитих деструкција и аутодеструкција) јесте Црква. Она нам уместо замагљеног погледа пред амбисом бесмисла и непостојања (оног изворног небића које је Бог кроз стварање даривао изворним постојањем), па даље пада у схизофренију и искушење самоубиства, нуди могућност подвига који кроз уздржање доводи до истинског испуњења осећајем задовољства животом и пуноћом смисла.“ У рубрици Из ризнице Православља налазе се текстови са различитим тематским кретањима, у складу са ширином нашег богатог богословског наслеђа. Ту су текстови: архимандрит Дамјан (Цветковић), „Историјско-црквени аспекти Богомољачког покрета“ (Други део), архимандрит Тимотеј (Миливојевић), „Монаштво – бежање од света као светлост свету“, Јереј Немања Тимотијевић, „Литургијско схватање твари код оца Александра Шмемана“ (Први део), Славен Вуковић, „Прволик“. У рубрици Знамените личности Милош Живановић пише о Епископу едмонтском Сави Сарачевићу (1902–1973), који је био близак пријатељ Светог Николаја Велимировића и веома заслужан црквени прегалац на успостављању и неговању свештеног поштовања Светог Јована Шангајског. Драган Хамовић у рубрици Лирски благовесник на критички начин представља поетске бисере из ризнице стваралаштва Ивана Негришорца. Рубрика Веронаука, захваљујући сарадњи координатора за Верску наставу протонамесника Новице Благојевића и епархијских вероучитеља, испуњена је веома квалитетним текстовима, који показују да међу децом средњошколског узраста постоје веома зрели увиди у неке од најактуелних проблема данашњице. Ту су текстови: Данило Ђуновић, „Мој крст око врата“, Ана Бисенић, „Покајање и праштање“, Теодора Ђурић, „Самоубиство и друштвене мреже“. Ђакон Стефан Симић у рубрици Летопис богослужења бележи канонске посете и богослужбене активности Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, уз пригодне светлописе. Ваше радове можете достављати на адресу z.blagovesnik@gmail.com. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Велики четвртак у Светосавском храму у Краљеву
На Велики четвртак, дана 21. априла 2022. године, Литургију Светог Василија Великог служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење братства храма. У евхаристијском сабрању учешће је узео велики број верног народа Божијег. На тему прочитаног јеванђелског зачала, које описује догађаје узете за основ богослужбеног празновања овога дана, беседио је Епископ Јустин поучавајући нас важности учешћа у домостроју спасења, нарочито у Тајној Вечери као основу Свете Евхаристије.