Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Прича о светој смрти маленог Пацка“
,,Савршена храброст показује се кад човек без сведока чини оно што би био способан да чини пред целим светом.“ Ла Рошфуко Један од најбољих српских писаца прве половине XX века рођен је 1885. године у Горњем Милановцу. Школовао се у родном месту и Чачку, док је више разреде гимназије и Правни факултет завршио у Београду. Бавио се адвокатуром, а као резервни официр учествовао је у сва три рата од 1912. до 1918. издржавши и све страхоте повлачења српске војске кроз Албанију. Више пута је рањаван, а због ратних заслуга одликован је Орденом Белог орла Краљевине Србије. Ћерка Татјана наводи да се мајци Христини која га је учила побожности прилазио са великим поштовањем, обраћајући јој се са Ви. Такав је био и према њој, поклањајући јој неподељену пажњу, помно пратећи њен раст и развој. Пробудио јој је жељу за читањем француске и руске књижевности, коју је касније, научивши језике, рецитовала пред поносним оцем. Истински припадник српске елите, васпитан и образовани интелектуалац од ране младости је веровао у моћ просвећености, у важност грађанских слобода, хуманистичких и грађанских вредности, у појединца који се не ставља изнад друштва већ дели судбину заједнице. Када је тада цењени француски социолог и психолог Гистав Ле Бон у својим делима заступао тезу да су Срби ратнички народ пун мржње и да је турско ропство најбоље прилагођено нашем менталитету, Васић, који је читавих шест година провео у рату оштро је реаговао на неопрезна уопштавања Ле Бона књигом ,,Карактер и менталитет једног поколења“. Сматрао је да српски ратнички менталитет нема у себи ничег освајачког или империјалистичког, већ је српски народ у рат ушао да би себи извојевао право на живот које нам Аустрија и Немачка нису признавале. Веровао је у демократско уређење човечанства у коме велики народи неће моћи да угњетавају мале. Након ове књиге започиње његово политичко деловање. Са Слободаном Јовановићем основао је Српски културни клуб чији је циљ био буђење националне свести и неговање српске културе у оквиру југословенства. У Другом светском рату придружио се Равногорском покрету и једно време био десна рука Драже Михаиловића који је веома ценио његову дотадашњу ратну биографију. После Другог светског рата његово књижевно дело напојено хришћанским виђењем живота је сасвим препуштено забораву услед идеолошких разлога. У првој збирци својих приповедака која носи назив ,,Утуљена кандила“ углавном се бавио сликањем разорености, и моралне, и економске, која је остала након тог ужасног ратног вихора. Људски и хришћански је жалио над животима многих појединаца који се никада нису успели издићи изнад свих горких околности које су их задесиле. Упечатљива је прича ,,У гостима“ у којој нас упознаје са трагичном судбином Николе Глишића, поштеног човека и доброг пријатеља који се оженио из љубави планирајући породичан живот, да би, не проживевши дуго у тој породичној срећи, морао да оде уз рат и остави породицу у Србији. Он се као победник победоносно вратио, али дубоко разочаран у поступке власти, у извесне погрешне стратегијске потезе војске који су беспотребно односили животе, сазнаје да му је жена неверна, да је сестра побегла са аустријским официром, да је отац извршио самоубиство… Сломљен свим што је видео и свим неправдама које су га окруживале почео је да се опија, блудничи, да краде. У читавој приповетки, можда је и најснажнији моменат, када Никола, крајње искрено, излива бол своје душе своме побратиму: – ,,Е мој побратиме – говорио је климајући главом и држећи чашу у руци која је дрхтала, сећаш ли се онога из Светог писма ,,добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах…“, јест, ваљао је некада овај ђида, одужио се, али га задеси једна само несрећа: не умре на време“. Једном речју, изнео је пред свога побратима непрежаљени жал због тога што он више није онај младић Никола који је са поверењем кренуо у живот – он није стигао до крајњег циља и не одржа веру у тој беспоштедној борби. Истински жал човеков је у изневеравању себе и оне лепоте за којом се истински жудело. Но, за нашу тему је посебно значајна, његова прва објављена приповетка под називом ,,Пацко“. Писана је са посебним националним поносом и романтизмом. Један догађај из Брегалничке битке у Другом балканском рату осетљивом пишчевом оку се урезао у памћење и изазвао дивљење. Био је сведок велике доброте и племенитости једног свог ратног друга. Обрад Достанић Пацко био је српски војник у српско-бугарском рату, где је на Власини водио крваве битке са Бугарима. Најмањи у чети, али веома издржљив и храбар. Никад није изостао на маршу, нити се коме икада пожалио. Љубимац целе чете. Једна његова необична особина саткана од храбрости, милосрђа и хришћанске доброте, примећена је након битке на Дренку. Рањеним бугарским војницима волео је да постави питање: ,,Имаш ли деце?“ Када би чуо одговор, спуштао би шајкачу преко очију да би сакрио своје сузе, удаљио би се, након чега би опет дошао и одвео рањеника на превијање. Једног јутра Пацка није било на предстражи. Командир је наредио да га хитно нађу. Лежао је мртав на ћувику, са као шљокица малом рупицом на копорану, поред свежег гроба. Крај њега пушка, ашовчић, исцепано одело, чауре. У десној шаци чврсто је држао дрвени крст који је садељао да пободе погинулом бугарском поднареднику Касанову из Ћустендила који је имао деце. Погинуо је желећи да хришћански и достојанствено сахрани тело погинулог непријатеља. Признаћете да је прича задивљујућа до те мере да је из данашње перспективе заиста тешко поверовати да се овакав догађај заиста одиграо. Пацко је слика доброте и вере наших људи који су некада врло добро знали да је Бог Отац свих, па чак и оних који су непријатељи. Премда је погинуо на овом племенитом задатку, он ће баш због те племенитости ући у Вечно Царство љубави Божије. Истинска и искрена вера су у човеку одувек побуђивали племенитост. Због тога верујем да је и у ово наше време неопходан препород нашег народа на том пољу. Колико би све било другачије када би макар четвртина нашег становништва била напојена хришћанским духом маленог Пацка? Писац ове приповетке је, Драгиша Васић, на жалост, био убијен у комунистичком логору и све до деведесетих година је сасвим прећуткиван, а у томе је учествовао и његов
Реализована настава у природи у ОШ “Милан Благојевић“
Дана 5. јуна 2022. године завршена је реализација наставе у природи православног катихизиса у ОШ “Милан Благојевић“. Настава у природи је реализована кроз посете манастирима за полазнике верске наставе у поменутој школи. Посете манастирима организоване су од стране вероучитеља Дарка Стевановића и директорке школе Радојке Ђорђевић. Ови излети су за ученике били бесплатни, захваљујући фонду за верску наставу који је обезбедила црквена општина Лучани, на челу са старешином храма у Лучанима јерејем Радом Марићем и јерејем Мирославом Миленковићем. Наиме, ученици првог разреда посетили су манастир Света Тројица и Сретење 11. маја, заједно са вероучитељем Дарком Стевановићем и учитељицама Станојком Јаћимовић и Сузаном Јоковић. Ученици другог разреда обишли су манастире Никоље и Благовештење 16. маја. Овај поход бисерима Овчарско-кабларске клисуре су предводили вероучитељ и учитељице Милостива Новаковић и Снежана Шолајић. Трећаци су обишли манастир Клисуру и цркву у Прилипцу, са вероучитељем и учитељицом Дринком Вујичић. Полазници верске наставе четвртог разреда су посетили манастир Вујан, а при овом излету, вероучитељу су се као испомоћ нашле учитељице Славица Василић и Војинка Радисављевић. Дакле, излети предвиђени Годишњим планом наставе и учења за ученике млађих разреда реализовани су посебно за сваки разред. Ученици су у свим манастирима, као и у цркви у Прилипцу, дочекани срдачно, уз предавање о историји светиње прилагођено узрасту, као и уз пригодно послужење. Научили су доста тога о историји манастира и о монашком животу, те су се, окрепљени новим знањима, као и благодаћу и благословима ових светиња, враћали у своје родно место у поподневним часовима. Ученици верске наставе старијих разреда су посетили манастир Жичу. Петаци, део шестака и седмаци су у поход ка једном од наших највећих културних добара ишли 29. маја, а други део шестака и осмаци су своје путовање реализовали 5. јуна. Поред Жиче, ученици су посетили Краљево где су имали слободно време, а 5. јуна су обишли и цркву у Кованлуку где су се тада одржавали Средњовековни дани. Као испомоћ вероучитељу, 29. маја су на излет пошле разредне старешине, Милош Пајић (наставник информатике), Тања Стевановић (наставница српског језика), Оливера Пантелић (наставница географије и грађанског васпитања) и Вера Котуровић (наставница математике и физике) док су 5. јуна ишле Милица Тодоровић (шеф рачуноводства), док су 5. јуна ишле Милица Каранац (школски психолог), Наташа Копривица (наставница ликовне културе) и Ана Тодоровић (шеф рачуноводства). У манастиру Жичи ученици су такође срдачно дочекани и спроведени кроз цео комплекс. У Кованлуку су имали прилику да виде средњевековно оружје и ратничку одећу. Утврдили су већ стечена знања на часовима историје и верске наставе, те су се облагодаћени богатом историјом и духовношћу седмоврате Жиче, у своје родно место вратили у касним вечерњим сатима. Узносимо молитве Господу да ова путовања и дечје молитве уз запаљене свеће у свакој светињи допринесу развоју духовности код младих, те да окрепљени благодаћу ученици учврсте своју веру и увиде значај и лепоту црквеног живота, као и да наставе да редовно учествују на Светој Литургији у свом храму у Лучанима, причешћујући се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Дарко Стевановић, вероучитељ
Упокојио се протојереј-ставрофор Милош Спасојевић (1947-2022)
Јуче око 15 часова, људским очима мерено, изненада се упокојио, дугогодишњи парох ариљски и старешина Храма Светог Ахилија, протојереј-ставрофор Милош Спасојевић (1947-2022). Онај кога усташка Олуја није могла сломити, и који је увек и свагда живео са надом на Господа, отишао је ка Њему да Му на Небесима вечно служи. Света Литургија биће служена у Храму Светог Ахилија у четвртак 09. јуна у 09 часова, а опело ће бити служено у подне у порти храма. Сахрана ће бити обављена на градском гробљу у Вранама. Братство Храма Светог Ахилија
Света Архијерејска Литургија у Кованлуку
У недељу, 5 . јуна 2022. од раних јутарњих часова Храм Светог Василија био је испуњен мноштвом народа и деце који су дочекали свог духовног пастира Преосвећеног Владику жичког Господина Јустина. Међу бројним присутним представницима градских власти био је и градоначелник Краљева господин Предраг Терзић. На Светој Литургији Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору јереј Ненад Ивановић, старешина храма у Врњачкој Бањи протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку протојереј Иван Радовановић, протођакон Милутин Балтић и ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање својим лепим појањем украсили су краљевачки појци. Преосвећени Владика је као и увек одржао садржајну беседу надахнуту Светим Јеванђељем, где је присутном народу и свештенству распламсао срца и оснажио дух, спремивши их тако да се боље носе са искушењима која се данас у целом свету множе. Након заамвоне молитве и благодарења Господу, Преосвећени Владика је поделио грамате намењене добротворима Храма Светог Василија Острошког у краљевачком насељу Кованлук, међу којима је био градоначелник града Краљева, господин Предраг Терзић. Убрзо након тога, приступило се освећењу парохијског дома у оквиру црквене порте. Старешина храма о. Иван Радовановић се након чина освећења парохијског дома захвалио Преосвећеном Владици, својим црквењацима, и свима који учествују у унапређењу овог храма. Том приликом су подељене и захвалнице. Владика Јустин је заједно са градоначелником Краљева господином Предрагом Терзићем у пратњи чланова дружине “Гвоздени ратници“ обишао средњовековни камп са старим занатима, средњовековном ратничком опремом и тиме удостојио и обрадовао све учеснике манифестације СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у организацији Храма Светог Василија Острошког и Дружине Гвоздени ратници из Краљева. Празнична радост настављена је заједничком трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира. У наставку је приређена трпеза љубави за све присутне. Вероучитељ Марко Пауновић
Деца из музичко-едукативне радионице “Увертира“ у посети манастирима Студеници и Градцу
Наш храм у Краљеву посвећен је Светом Сави, Светом оцу и доброчинитељу, чије су мудрости и дела надалеко чувена; а готово сви знамо о његовом значају за нас као народ, али и за нас као Цркву. Угледајући се на њега, трудимо се да кад год можемо ширимо љубав и помажемо другима. Међутим, још је таквих! Организујући бројне концерте хуманитарног карактера, и Увертирци пођоше његовим стопама, предвођени својим дивним професорима Радмилом и Милорадом Мурганић. Како би их подржали у томе што раде, похвалили их и показали да се добро увек врати ономе ко добро чини, братство Храма Светог Саве припремило је излет до Манастира Студенице и Градца полазницима ове музичко-едукативне радионице. Дечице је било пуно, а њихови осмеси и радост били су снага која нас је држала на окупу и чинила овај пут дивним. Светом Сави је тада сигурно било пуно срце, видевши их како раздрагано уживају при овим великим светињама. Протојереј Радоја Сандо
Традиционално путовање возом на Српску Свету Гору
Крајем маја и почетком јуна, лета Господњег 2022. ученици нижих разреда ОШ “Јован Цвији“ у Сирчи и ученици гимназије у Краљеву били су на традиционалном путовању железницом у манастире Овчарско-Кабларске клисуре – Српску Свету Гору. У понедељак 30. маја 2022. ученици нижих разреда ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи кренули су на пут са својим учитељицама, вероучитељем и директором школе. На пут се кренуло јутарњим возом у 7:55. Време је било какво се само пожелети може, без падавина и не превише топло. Путовање возом, које је трајало око сат времена, оставило је посебан утисак на малишане. Стигавши у Овчар Бању, најпре смо се упутили ка Манастиру Св. Николаја – Никоље,. Ту смо били срдачно дочекани од сестринства. Мати Вероника нас је увела у храм и говорила нешто више о историјату манастира. Након обиласка Никоља, упутили смо се ка Манастиру Благовести Пресвете Богородице – Благовештење, недалеко од центра Овчар Бање. Успут смо уживали у прелепим пејзажима дуж Западне Мораве и овчарско-кабларских врхова. По доласку у Благовештење, ученици су прво ушли у храм, у којем су слушали нешто о настанку манастира и разгледали фрескопис, а затим су у манастирској продавници куповали сувенире. На крају излета, обишли смо центар Овчар Бање где смо се окрепили сладоледом и хладним напицима. У центру Бање ученици су имали прилике да уживају у парку за децу: на љуљашкама, вртешкама, пењалицама, тобоганима…После времена проведеног у парку, вратили смо се на железничку станицу, где смо сачекали воз за Краљево у 13:30. У Краљево смо стигли око 14:30 препуни разноврсних утисака и са жељом да на овај пут поново кренемо. Ученици треће године краљевачке Гимназије на ово путешествије кренули су у недељу, 5.јуна 2022. године са својим вероучитељем Филипом Зеленовићем. На Српску Свету гору кренули смо са железничке станице рано ујутро у 6:20. Време је било сунчано и веома топло и послужило нас је од почетка до краја путовања. У Овчар Бању стигли смо око пола 8 и одмах смо се пешице запутили ка Манастиру Никољу. Ту смо присуствовали Светој Литургији, на којој су неки ученици приступили Светој Чаши. а После литургије присуствовали смо молебану за родну годину и кренули у литију око манастирског повртњака. Окрепивши се доручком и кафом у Никољу, пут смо око 11 часова наставили пешице ка Манастиру Благовештење, месту где је патријарх Павле примио монашки постриг. У овој светињи ученици су имали прилике да од кустоса манастира, г. Видана, сазнају пуно занимљивости о историјату, иконостасу и фрескопису, који је овде можда најбоље очуван у читавој клисури. После обиласка Благовештења, кренули смо назад ка центру Овчар Бање где смо имали око сат слободног времена до поласка воза за Краљево. Око 14:30 часова вратили смо се у Краљево препуни утисака и са надом на Господа да ћемо се ова традиција наставити и даље. Слава Богу, Слава вечном Цару, Слава Богу, У Овчар-Каблару… Слава Богу, Слава Му на свему, Слава Богу, Слава само Њему! (Св. Николај Жички, Духовна лира) Вероучитељ Филип Зеленовић
Калиграфија у ОШ ,,Краљ Александар“ у Горњем Милановцу
Већ трећу годину за редом одржава се Калиграфска секција у нашој школи. Нови полазници уче слова уставне ћирилице, а они који су научили израђују радове за Божић, Васкрс, Светога Саву, Светог Ћирила и Методија. Почели смо да учествујемо на наградним конкурсима. Желимо да обновимо делић онога што су радили наши средњовековни дијаци. Паное наше школе о празницима краси наша лепа ћирилица вредних малих калиграфа. Вероучитељ Душица Ломовић
Храмовна слава у Коњевићима
У петак, 3. јуна 2022. када наша Света Црква молитвено прославља Светог цара Константина и царицу Јелену, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светога цара Константина и царице Јелене у Коњевићима. Владики су саслуживали Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, старешина храма протојереј Миодраг Тодоровић и ђакон Стефан Симић уз молитвено присуство многобројног свештенства и верног народа. Епископ је након Литургије пререзао славски колач и осветио славско жито. Такође, Владика је освештао новосаграђени звоник. На многаја љета Преосвештени Владико! У наставку преносимо Владикину беседу у целости: Никола Петковић
Отпочели СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у порти Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, 4. јуна ове године на дан на који наша Света Црква прославља Светог Јована Владимира, отпочели су СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у порти Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку. Домаћини, на челу са братством храма и парохијанима, заједно са дружином “Гвоздени ратници“ током целог дана дочекивали су бројне посетиоце из града Краљева, ближе и даље околине. Посетиоци су могли да се проласком кроз средњовековни камп упознају са разним аспектима из времена Средњега века. Удружења која се баве реконструкцијом средњовековног живота и борења дошла су са разних страна наше земље (Новог Сада, Београда, Љига, Крагујевца, Крушевца, Краљева, Ниша, Звечана) и представили древна времена на најинтересантније начине. Узбуђење је почело да расте надметањима која су започела надметањем у стреличарству око 15 часова, а након чега се наставило ратничким надметањем. У 17 часова велику пажњу су привукле борбе средњовековних ратника, које су настављене опсадом утврђења које је направљено само у ту сврху претходних дана. Велики број посетиоца одушевљено су посматрали овакву реконструкцију борбе. Како се дан приближавао крају тако се и порта лагано празнила и до 19. часова догађај је био завршен. Али ту није крај! СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ ће се наставити у недељу, након Литургије која ће почети у 8.30 и којом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Камп ће бити отворен за посетиоце од 10 часова. Вероучитељ Марко Пауновић
Основци из Самаила у походу немањићким светињама
Данас када славимо Светог благоверног краља Јована Владимира и када славе многе Цркве и манастири широм земаљског шара, упутили смо се на поклоничко путовање пут немањићких светиња Манастира Студенице, Градца и Жиче. Ово поклоничко путовање смо реализовали уз одобрење Милана Генчевића, директора ОШ “Петар Николић“ у Самаилама. Путовање је осмишљено са циљем да Савиној и Немањиној деци на што бољи начин приближимо културне баштине, светиње које су биле оснивачи првих школа и болница и много чега у нашој средњовековној држави. На обилазак наших светиња пошли смо са новооснованом поклоничком агенцијом “Јеж“ Епархије жичке, која заправо има циљ да у што бољем светлу прикаже и приближи наше манастире и светиње савременом човеку. У походе немањићким светињама пошло је 70 деце у пратњи свога вероучитеља Петра Ђерковића и наставника математике Јелене Марић, наставнице географије Весне Јокановић, наставнице информатике Весне Вујић и наставнице српског језика Драгане Танасковић. Уз сарадњу наставнице српског језика направили смо корелацију са верском наставом и осталим предметима, тако што смо се потрудили да кроз житија светих деци појаснимо саме светиње и светитеље којима смо се данас поклонили. Прво смо стигли у Манастир Студеница на поклоњење Светом Симеону, Симону монаха и Преподобној Анастасији. Најпре дугујемо неизмерну захвалност архимандриту др Тихону (Ракићевић) игуману Манастира Студенице, на великој и несебичној љубави и гостољубљу да младима у што бољем светлу појаснимо смисао и немањићки етос. У манастиру Студеница деца су имала прилику такође да се упознају са пројектом Дигитална Студеница који има за циљ да кроз тај технолошки напредак паметних телефона и других технологија децу упозна са светињом. Након посете Манастиру Студеници упутили смо се у Манастир Градац где нас се је дочекала мати игуманија Нина и са великом радошћу и љубављу угостила и поздравила децу . Такође, захваљујемо мати игуманији Манастира Жиче Јелени која је деци благословила да у току посете на вечерњем богослужењу изговоре молитву Оче наш, која нас је такође дочекала и поздравила. Циљ и смисао овог ваннаставног поклоничког путовања био је да деца употпуне своје знање из верске наставе и других предмета. Вероучитељ Петар Ђерковић
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Прича о светој смрти маленог Пацка“
,,Савршена храброст показује се кад човек без сведока чини оно што би био способан да чини пред целим светом.“ Ла Рошфуко Један од најбољих српских писаца прве половине XX века рођен је 1885. године у Горњем Милановцу. Школовао се у родном месту и Чачку, док је више разреде гимназије и Правни факултет завршио у Београду. Бавио се адвокатуром, а као резервни официр учествовао је у сва три рата од 1912. до 1918. издржавши и све страхоте повлачења српске војске кроз Албанију. Више пута је рањаван, а због ратних заслуга одликован је Орденом Белог орла Краљевине Србије. Ћерка Татјана наводи да се мајци Христини која га је учила побожности прилазио са великим поштовањем, обраћајући јој се са Ви. Такав је био и према њој, поклањајући јој неподељену пажњу, помно пратећи њен раст и развој. Пробудио јој је жељу за читањем француске и руске књижевности, коју је касније, научивши језике, рецитовала пред поносним оцем. Истински припадник српске елите, васпитан и образовани интелектуалац од ране младости је веровао у моћ просвећености, у важност грађанских слобода, хуманистичких и грађанских вредности, у појединца који се не ставља изнад друштва већ дели судбину заједнице. Када је тада цењени француски социолог и психолог Гистав Ле Бон у својим делима заступао тезу да су Срби ратнички народ пун мржње и да је турско ропство најбоље прилагођено нашем менталитету, Васић, који је читавих шест година провео у рату оштро је реаговао на неопрезна уопштавања Ле Бона књигом ,,Карактер и менталитет једног поколења“. Сматрао је да српски ратнички менталитет нема у себи ничег освајачког или империјалистичког, већ је српски народ у рат ушао да би себи извојевао право на живот које нам Аустрија и Немачка нису признавале. Веровао је у демократско уређење човечанства у коме велики народи неће моћи да угњетавају мале. Након ове књиге започиње његово политичко деловање. Са Слободаном Јовановићем основао је Српски културни клуб чији је циљ био буђење националне свести и неговање српске културе у оквиру југословенства. У Другом светском рату придружио се Равногорском покрету и једно време био десна рука Драже Михаиловића који је веома ценио његову дотадашњу ратну биографију. После Другог светског рата његово књижевно дело напојено хришћанским виђењем живота је сасвим препуштено забораву услед идеолошких разлога. У првој збирци својих приповедака која носи назив ,,Утуљена кандила“ углавном се бавио сликањем разорености, и моралне, и економске, која је остала након тог ужасног ратног вихора. Људски и хришћански је жалио над животима многих појединаца који се никада нису успели издићи изнад свих горких околности које су их задесиле. Упечатљива је прича ,,У гостима“ у којој нас упознаје са трагичном судбином Николе Глишића, поштеног човека и доброг пријатеља који се оженио из љубави планирајући породичан живот, да би, не проживевши дуго у тој породичној срећи, морао да оде уз рат и остави породицу у Србији. Он се као победник победоносно вратио, али дубоко разочаран у поступке власти, у извесне погрешне стратегијске потезе војске који су беспотребно односили животе, сазнаје да му је жена неверна, да је сестра побегла са аустријским официром, да је отац извршио самоубиство… Сломљен свим што је видео и свим неправдама које су га окруживале почео је да се опија, блудничи, да краде. У читавој приповетки, можда је и најснажнији моменат, када Никола, крајње искрено, излива бол своје душе своме побратиму: – ,,Е мој побратиме – говорио је климајући главом и држећи чашу у руци која је дрхтала, сећаш ли се онога из Светог писма ,,добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах…“, јест, ваљао је некада овај ђида, одужио се, али га задеси једна само несрећа: не умре на време“. Једном речју, изнео је пред свога побратима непрежаљени жал због тога што он више није онај младић Никола који је са поверењем кренуо у живот – он није стигао до крајњег циља и не одржа веру у тој беспоштедној борби. Истински жал човеков је у изневеравању себе и оне лепоте за којом се истински жудело. Но, за нашу тему је посебно значајна, његова прва објављена приповетка под називом ,,Пацко“. Писана је са посебним националним поносом и романтизмом. Један догађај из Брегалничке битке у Другом балканском рату осетљивом пишчевом оку се урезао у памћење и изазвао дивљење. Био је сведок велике доброте и племенитости једног свог ратног друга. Обрад Достанић Пацко био је српски војник у српско-бугарском рату, где је на Власини водио крваве битке са Бугарима. Најмањи у чети, али веома издржљив и храбар. Никад није изостао на маршу, нити се коме икада пожалио. Љубимац целе чете. Једна његова необична особина саткана од храбрости, милосрђа и хришћанске доброте, примећена је након битке на Дренку. Рањеним бугарским војницима волео је да постави питање: ,,Имаш ли деце?“ Када би чуо одговор, спуштао би шајкачу преко очију да би сакрио своје сузе, удаљио би се, након чега би опет дошао и одвео рањеника на превијање. Једног јутра Пацка није било на предстражи. Командир је наредио да га хитно нађу. Лежао је мртав на ћувику, са као шљокица малом рупицом на копорану, поред свежег гроба. Крај њега пушка, ашовчић, исцепано одело, чауре. У десној шаци чврсто је држао дрвени крст који је садељао да пободе погинулом бугарском поднареднику Касанову из Ћустендила који је имао деце. Погинуо је желећи да хришћански и достојанствено сахрани тело погинулог непријатеља. Признаћете да је прича задивљујућа до те мере да је из данашње перспективе заиста тешко поверовати да се овакав догађај заиста одиграо. Пацко је слика доброте и вере наших људи који су некада врло добро знали да је Бог Отац свих, па чак и оних који су непријатељи. Премда је погинуо на овом племенитом задатку, он ће баш због те племенитости ући у Вечно Царство љубави Божије. Истинска и искрена вера су у човеку одувек побуђивали племенитост. Због тога верујем да је и у ово наше време неопходан препород нашег народа на том пољу. Колико би све било другачије када би макар четвртина нашег становништва била напојена хришћанским духом маленог Пацка? Писац ове приповетке је, Драгиша Васић, на жалост, био убијен у комунистичком логору и све до деведесетих година је сасвим прећуткиван, а у томе је учествовао и његов
Реализована настава у природи у ОШ “Милан Благојевић“
Дана 5. јуна 2022. године завршена је реализација наставе у природи православног катихизиса у ОШ “Милан Благојевић“. Настава у природи је реализована кроз посете манастирима за полазнике верске наставе у поменутој школи. Посете манастирима организоване су од стране вероучитеља Дарка Стевановића и директорке школе Радојке Ђорђевић. Ови излети су за ученике били бесплатни, захваљујући фонду за верску наставу који је обезбедила црквена општина Лучани, на челу са старешином храма у Лучанима јерејем Радом Марићем и јерејем Мирославом Миленковићем. Наиме, ученици првог разреда посетили су манастир Света Тројица и Сретење 11. маја, заједно са вероучитељем Дарком Стевановићем и учитељицама Станојком Јаћимовић и Сузаном Јоковић. Ученици другог разреда обишли су манастире Никоље и Благовештење 16. маја. Овај поход бисерима Овчарско-кабларске клисуре су предводили вероучитељ и учитељице Милостива Новаковић и Снежана Шолајић. Трећаци су обишли манастир Клисуру и цркву у Прилипцу, са вероучитељем и учитељицом Дринком Вујичић. Полазници верске наставе четвртог разреда су посетили манастир Вујан, а при овом излету, вероучитељу су се као испомоћ нашле учитељице Славица Василић и Војинка Радисављевић. Дакле, излети предвиђени Годишњим планом наставе и учења за ученике млађих разреда реализовани су посебно за сваки разред. Ученици су у свим манастирима, као и у цркви у Прилипцу, дочекани срдачно, уз предавање о историји светиње прилагођено узрасту, као и уз пригодно послужење. Научили су доста тога о историји манастира и о монашком животу, те су се, окрепљени новим знањима, као и благодаћу и благословима ових светиња, враћали у своје родно место у поподневним часовима. Ученици верске наставе старијих разреда су посетили манастир Жичу. Петаци, део шестака и седмаци су у поход ка једном од наших највећих културних добара ишли 29. маја, а други део шестака и осмаци су своје путовање реализовали 5. јуна. Поред Жиче, ученици су посетили Краљево где су имали слободно време, а 5. јуна су обишли и цркву у Кованлуку где су се тада одржавали Средњовековни дани. Као испомоћ вероучитељу, 29. маја су на излет пошле разредне старешине, Милош Пајић (наставник информатике), Тања Стевановић (наставница српског језика), Оливера Пантелић (наставница географије и грађанског васпитања) и Вера Котуровић (наставница математике и физике) док су 5. јуна ишле Милица Тодоровић (шеф рачуноводства), док су 5. јуна ишле Милица Каранац (школски психолог), Наташа Копривица (наставница ликовне културе) и Ана Тодоровић (шеф рачуноводства). У манастиру Жичи ученици су такође срдачно дочекани и спроведени кроз цео комплекс. У Кованлуку су имали прилику да виде средњевековно оружје и ратничку одећу. Утврдили су већ стечена знања на часовима историје и верске наставе, те су се облагодаћени богатом историјом и духовношћу седмоврате Жиче, у своје родно место вратили у касним вечерњим сатима. Узносимо молитве Господу да ова путовања и дечје молитве уз запаљене свеће у свакој светињи допринесу развоју духовности код младих, те да окрепљени благодаћу ученици учврсте своју веру и увиде значај и лепоту црквеног живота, као и да наставе да редовно учествују на Светој Литургији у свом храму у Лучанима, причешћујући се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. Дарко Стевановић, вероучитељ
Упокојио се протојереј-ставрофор Милош Спасојевић (1947-2022)
Јуче око 15 часова, људским очима мерено, изненада се упокојио, дугогодишњи парох ариљски и старешина Храма Светог Ахилија, протојереј-ставрофор Милош Спасојевић (1947-2022). Онај кога усташка Олуја није могла сломити, и који је увек и свагда живео са надом на Господа, отишао је ка Њему да Му на Небесима вечно служи. Света Литургија биће служена у Храму Светог Ахилија у четвртак 09. јуна у 09 часова, а опело ће бити служено у подне у порти храма. Сахрана ће бити обављена на градском гробљу у Вранама. Братство Храма Светог Ахилија
Света Архијерејска Литургија у Кованлуку
У недељу, 5 . јуна 2022. од раних јутарњих часова Храм Светог Василија био је испуњен мноштвом народа и деце који су дочекали свог духовног пастира Преосвећеног Владику жичког Господина Јустина. Међу бројним присутним представницима градских власти био је и градоначелник Краљева господин Предраг Терзић. На Светој Литургији Владици су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору јереј Ненад Ивановић, старешина храма у Врњачкој Бањи протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку протојереј Иван Радовановић, протођакон Милутин Балтић и ђакон Стефан Симић. Литургијско сабрање својим лепим појањем украсили су краљевачки појци. Преосвећени Владика је као и увек одржао садржајну беседу надахнуту Светим Јеванђељем, где је присутном народу и свештенству распламсао срца и оснажио дух, спремивши их тако да се боље носе са искушењима која се данас у целом свету множе. Након заамвоне молитве и благодарења Господу, Преосвећени Владика је поделио грамате намењене добротворима Храма Светог Василија Острошког у краљевачком насељу Кованлук, међу којима је био градоначелник града Краљева, господин Предраг Терзић. Убрзо након тога, приступило се освећењу парохијског дома у оквиру црквене порте. Старешина храма о. Иван Радовановић се након чина освећења парохијског дома захвалио Преосвећеном Владици, својим црквењацима, и свима који учествују у унапређењу овог храма. Том приликом су подељене и захвалнице. Владика Јустин је заједно са градоначелником Краљева господином Предрагом Терзићем у пратњи чланова дружине “Гвоздени ратници“ обишао средњовековни камп са старим занатима, средњовековном ратничком опремом и тиме удостојио и обрадовао све учеснике манифестације СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у организацији Храма Светог Василија Острошког и Дружине Гвоздени ратници из Краљева. Празнична радост настављена је заједничком трпезом љубави свештенства и верујућег народа сабраних око свог Архипастира. У наставку је приређена трпеза љубави за све присутне. Вероучитељ Марко Пауновић
Деца из музичко-едукативне радионице “Увертира“ у посети манастирима Студеници и Градцу
Наш храм у Краљеву посвећен је Светом Сави, Светом оцу и доброчинитељу, чије су мудрости и дела надалеко чувена; а готово сви знамо о његовом значају за нас као народ, али и за нас као Цркву. Угледајући се на њега, трудимо се да кад год можемо ширимо љубав и помажемо другима. Међутим, још је таквих! Организујући бројне концерте хуманитарног карактера, и Увертирци пођоше његовим стопама, предвођени својим дивним професорима Радмилом и Милорадом Мурганић. Како би их подржали у томе што раде, похвалили их и показали да се добро увек врати ономе ко добро чини, братство Храма Светог Саве припремило је излет до Манастира Студенице и Градца полазницима ове музичко-едукативне радионице. Дечице је било пуно, а њихови осмеси и радост били су снага која нас је држала на окупу и чинила овај пут дивним. Светом Сави је тада сигурно било пуно срце, видевши их како раздрагано уживају при овим великим светињама. Протојереј Радоја Сандо
Традиционално путовање возом на Српску Свету Гору
Крајем маја и почетком јуна, лета Господњег 2022. ученици нижих разреда ОШ “Јован Цвији“ у Сирчи и ученици гимназије у Краљеву били су на традиционалном путовању железницом у манастире Овчарско-Кабларске клисуре – Српску Свету Гору. У понедељак 30. маја 2022. ученици нижих разреда ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи кренули су на пут са својим учитељицама, вероучитељем и директором школе. На пут се кренуло јутарњим возом у 7:55. Време је било какво се само пожелети може, без падавина и не превише топло. Путовање возом, које је трајало око сат времена, оставило је посебан утисак на малишане. Стигавши у Овчар Бању, најпре смо се упутили ка Манастиру Св. Николаја – Никоље,. Ту смо били срдачно дочекани од сестринства. Мати Вероника нас је увела у храм и говорила нешто више о историјату манастира. Након обиласка Никоља, упутили смо се ка Манастиру Благовести Пресвете Богородице – Благовештење, недалеко од центра Овчар Бање. Успут смо уживали у прелепим пејзажима дуж Западне Мораве и овчарско-кабларских врхова. По доласку у Благовештење, ученици су прво ушли у храм, у којем су слушали нешто о настанку манастира и разгледали фрескопис, а затим су у манастирској продавници куповали сувенире. На крају излета, обишли смо центар Овчар Бање где смо се окрепили сладоледом и хладним напицима. У центру Бање ученици су имали прилике да уживају у парку за децу: на љуљашкама, вртешкама, пењалицама, тобоганима…После времена проведеног у парку, вратили смо се на железничку станицу, где смо сачекали воз за Краљево у 13:30. У Краљево смо стигли око 14:30 препуни разноврсних утисака и са жељом да на овај пут поново кренемо. Ученици треће године краљевачке Гимназије на ово путешествије кренули су у недељу, 5.јуна 2022. године са својим вероучитељем Филипом Зеленовићем. На Српску Свету гору кренули смо са железничке станице рано ујутро у 6:20. Време је било сунчано и веома топло и послужило нас је од почетка до краја путовања. У Овчар Бању стигли смо око пола 8 и одмах смо се пешице запутили ка Манастиру Никољу. Ту смо присуствовали Светој Литургији, на којој су неки ученици приступили Светој Чаши. а После литургије присуствовали смо молебану за родну годину и кренули у литију око манастирског повртњака. Окрепивши се доручком и кафом у Никољу, пут смо око 11 часова наставили пешице ка Манастиру Благовештење, месту где је патријарх Павле примио монашки постриг. У овој светињи ученици су имали прилике да од кустоса манастира, г. Видана, сазнају пуно занимљивости о историјату, иконостасу и фрескопису, који је овде можда најбоље очуван у читавој клисури. После обиласка Благовештења, кренули смо назад ка центру Овчар Бање где смо имали око сат слободног времена до поласка воза за Краљево. Око 14:30 часова вратили смо се у Краљево препуни утисака и са надом на Господа да ћемо се ова традиција наставити и даље. Слава Богу, Слава вечном Цару, Слава Богу, У Овчар-Каблару… Слава Богу, Слава Му на свему, Слава Богу, Слава само Њему! (Св. Николај Жички, Духовна лира) Вероучитељ Филип Зеленовић
Калиграфија у ОШ ,,Краљ Александар“ у Горњем Милановцу
Већ трећу годину за редом одржава се Калиграфска секција у нашој школи. Нови полазници уче слова уставне ћирилице, а они који су научили израђују радове за Божић, Васкрс, Светога Саву, Светог Ћирила и Методија. Почели смо да учествујемо на наградним конкурсима. Желимо да обновимо делић онога што су радили наши средњовековни дијаци. Паное наше школе о празницима краси наша лепа ћирилица вредних малих калиграфа. Вероучитељ Душица Ломовић
Храмовна слава у Коњевићима
У петак, 3. јуна 2022. када наша Света Црква молитвено прославља Светог цара Константина и царицу Јелену, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светога цара Константина и царице Јелене у Коњевићима. Владики су саслуживали Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, старешина храма протојереј Миодраг Тодоровић и ђакон Стефан Симић уз молитвено присуство многобројног свештенства и верног народа. Епископ је након Литургије пререзао славски колач и осветио славско жито. Такође, Владика је освештао новосаграђени звоник. На многаја љета Преосвештени Владико! У наставку преносимо Владикину беседу у целости: Никола Петковић
Отпочели СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у порти Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, 4. јуна ове године на дан на који наша Света Црква прославља Светог Јована Владимира, отпочели су СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ у порти Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку. Домаћини, на челу са братством храма и парохијанима, заједно са дружином “Гвоздени ратници“ током целог дана дочекивали су бројне посетиоце из града Краљева, ближе и даље околине. Посетиоци су могли да се проласком кроз средњовековни камп упознају са разним аспектима из времена Средњега века. Удружења која се баве реконструкцијом средњовековног живота и борења дошла су са разних страна наше земље (Новог Сада, Београда, Љига, Крагујевца, Крушевца, Краљева, Ниша, Звечана) и представили древна времена на најинтересантније начине. Узбуђење је почело да расте надметањима која су започела надметањем у стреличарству око 15 часова, а након чега се наставило ратничким надметањем. У 17 часова велику пажњу су привукле борбе средњовековних ратника, које су настављене опсадом утврђења које је направљено само у ту сврху претходних дана. Велики број посетиоца одушевљено су посматрали овакву реконструкцију борбе. Како се дан приближавао крају тако се и порта лагано празнила и до 19. часова догађај је био завршен. Али ту није крај! СРЕДЊОВЕКОВНИ ДАНИ ће се наставити у недељу, након Литургије која ће почети у 8.30 и којом ће началствовати Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин. Камп ће бити отворен за посетиоце од 10 часова. Вероучитељ Марко Пауновић
Основци из Самаила у походу немањићким светињама
Данас када славимо Светог благоверног краља Јована Владимира и када славе многе Цркве и манастири широм земаљског шара, упутили смо се на поклоничко путовање пут немањићких светиња Манастира Студенице, Градца и Жиче. Ово поклоничко путовање смо реализовали уз одобрење Милана Генчевића, директора ОШ “Петар Николић“ у Самаилама. Путовање је осмишљено са циљем да Савиној и Немањиној деци на што бољи начин приближимо културне баштине, светиње које су биле оснивачи првих школа и болница и много чега у нашој средњовековној држави. На обилазак наших светиња пошли смо са новооснованом поклоничком агенцијом “Јеж“ Епархије жичке, која заправо има циљ да у што бољем светлу прикаже и приближи наше манастире и светиње савременом човеку. У походе немањићким светињама пошло је 70 деце у пратњи свога вероучитеља Петра Ђерковића и наставника математике Јелене Марић, наставнице географије Весне Јокановић, наставнице информатике Весне Вујић и наставнице српског језика Драгане Танасковић. Уз сарадњу наставнице српског језика направили смо корелацију са верском наставом и осталим предметима, тако што смо се потрудили да кроз житија светих деци појаснимо саме светиње и светитеље којима смо се данас поклонили. Прво смо стигли у Манастир Студеница на поклоњење Светом Симеону, Симону монаха и Преподобној Анастасији. Најпре дугујемо неизмерну захвалност архимандриту др Тихону (Ракићевић) игуману Манастира Студенице, на великој и несебичној љубави и гостољубљу да младима у што бољем светлу појаснимо смисао и немањићки етос. У манастиру Студеница деца су имала прилику такође да се упознају са пројектом Дигитална Студеница који има за циљ да кроз тај технолошки напредак паметних телефона и других технологија децу упозна са светињом. Након посете Манастиру Студеници упутили смо се у Манастир Градац где нас се је дочекала мати игуманија Нина и са великом радошћу и љубављу угостила и поздравила децу . Такође, захваљујемо мати игуманији Манастира Жиче Јелени која је деци благословила да у току посете на вечерњем богослужењу изговоре молитву Оче наш, која нас је такође дочекала и поздравила. Циљ и смисао овог ваннаставног поклоничког путовања био је да деца употпуне своје знање из верске наставе и других предмета. Вероучитељ Петар Ђерковић