
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Пријатељ атеиста или о дуготрпљењу“
Још као студенту теологије, сестра ми је поклонила један леп књигостајач, купљен у манастиру Жичи. На њему је био написан цитат чувеног руског писца и мислиоца Фјодора Михајловича Достојевског: ,,Волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи.“ Мени као младом студенту, који желео све сад и одмах, то никако није улазило у главу. ,,Како да волим некога ко својим свесним деловањем скрнави лик Божији у себи и постаје сличан непријатељу Божијем?! Ако волим такву особу онда ћу и сам неминовно постати као он! Не, не, то, је немогуће.“- размишљао сам тада. Међутим, пре три године, значење ове поруке сам, у великој мери, схватио. У основној школи, спријатељио сам се са једним другом из разреда. Нас двојица смо постали нераздвојни током свих осам разреда. Један другом бисмо поверавали све тајне, налазили утеху и разумевање који су од стране осталих школских другова изостали. Када смо пошли у средњу школу, мој пријатељ ми је саопштио једну за мене тада интересантну новост: по верском опредељењу осећао се као атеиста, а по политичко-идеолошком као социјалиста. Нисам га убеђивао да се окане таквих погледа на свет, (иако сам као гимназијалац био ватрени националиста) бојећи се да тиме можда не изгубим старог пријатеља. И тако се наше пријатељство наставило и током средњошколских дана, без обзира на идеолошке разлике. Он је поштовао моја верска и идеолошка убеђења, а ја његова, те никаквих проблема око тога међу нама није било. Но, када смо уписали факултете ствари су пошле друкчијим током. Мој пријатељ је одједном почео да збија шале на рачун вере, светитеља и Цркве. Како су његови ,,испади“ постајали све чешћи и грубљи, почео сам да негодујем. Уз такве вербалне иступе, почео је и чешће да псује, конзумира велике количине алкохола, једе неумерено, касно одлази на починак и касно устаје. И у односу према људима испољавао је све више бахатости и агресивности. Због таквог начина живота, дружење са њиме ми више није пријало. И као што то обично бива, што је он постајао све ,,либералнији“, то сам ја постајо све ,,деснији “ и затворенији. Избегавао сам сусрете са њим, хтео сам да га ,,откачим“, на шта су ме наговарали и поједини блиски људи. ,,Шта ће ти тај безбожник и џабалебарош?! Студирање је развукао, не ради нигде, само ждере, пијанчи, а уз то те још и бламира! Што га не откачиш?!“- говорили су. Али мени нешто у души ,,није дало“ да због порока откачим човека са којим се дружим 20 година. Потражио сам савет од свог духовника, који ми је рекао да не прекидам тако дуго пријатељство, већ да и даље наставим да се дружим с њим. Још ми је рекао и да се чешће молим за свога пријатеља, те да ће Господ дати да и он прогледа духовним очима. Послушавши савет духовника, почео сам да се молим за њега, мада са великом дозом сумње. Ствари се нису мењале, али био сам истрајан. Молио сам се и молио из године у годину, не прекидајући дружбу. А онда ме је једног сасвим обичног летњег дана, мој пријатељ позвао из болнице. Испричао ми је да му се тог дана на путу до куће слошило, да није било никога на улици да му помогне и да је морао сам отићи у хитну. Губио је дах, лева рука му је била обамрла, а у грудима је осећао пробадања. Лекари су му рекли да је стигао у прави час и констатовали да је имао хипертензију и увећану јетру услед нездраве исхране и алкохолних пића. Преписали су му одговарајућу терапију у виду дијете и лекова. Избацио је штетне животне навике и постао обазривији према сопственом телу. Мој пријатељ је телесно оздравио, али је имао честе нападе анксиозности. Није смео да остаје сам. Пружајући му неопходну пажњу у тим тренуцима, схватио сам да је почео и духовно да се опоравља. Постављао ми је честа питања у вези са Богом, Његовим промислом и молитвом. Осетио је да у свету постоји једно Око које прати све што се дешава са нама, чак и кад нас нико други не гледа; да постоје уши које су спремне да чују наше вапаје и онда кад нас нико други не чује; да постоји једно Биће које је увек близу нас и брине о свему и свакоме, чак и када нико други не брине–осетио је да постоји Бог. Након тога, однос мог пријатеља према Богу се из корена променио. Име Божије почео је да изговара са страхопоштовањем, правећи на себи крсни знак. Када би пролазио поред Цркве крстио би се и молио Господу за помоћ. Ускоро ме је опет позвао да ми саопшти две радосне вести: дипломирао је на факултету и добио је посао. Упоредо са овим, мењао се и његов однос према људима. Једне вечери, мој стари школски друг ме је кроз плач молио да му опростим сва његова исмевања и глупости које ми је приређивао док је био атеиста. Према члановима породице почео се опходити са дужним поштовањем, а према пријатељима је постао солидаран и саосећајан. Напредовао је и на личном плану. Данас већ завршава мастер студије и нашао је бољи посао, у својој струци. Да се вратим на ону мисао Достојевског с почетка текста: ,,Волите човека и у греху његовом…“ Нема човека који живи, а да не греши. Ко не воли другога и када га види да греши, тај није свестан ни сопствених грехова. Задатак хришћана је уподобљавање Христу, Богу нашем. А Он нам је управо показао да Бог воли све људе, да је дуготрпељив и многомилостив и да ,не жели смрти грешника ,,него да се обрати и жив буде“(Јез. 33, 11). Господ је дуго трпео многе грешнике који су касније кроз покајање постали светитељи: разбојника на крсту, Савла, Марију Египћанку, кнеза Владимира Руског, блаженог Августина Хипонског, итд. Трпи Он и данас свакога од нас. Ми то често превиђамо на себи самима, док на другога упиремо прстом и истичемо као пример Божијег дуготрпљења. Сада схватам да ако желимо да нашег ближњег приведемо Христу, морамо му непрестано показивати Христа сопственим примером. А то

Свечано прослављен имендан Епископа жичког Г. Јустина
У данима Свете Педесетнице која Цркву као невесту Христову чини догађајем непрестаног дејства Духа Светога, а када прослављамо два сасуда Божија освећена благодаћу – Светог Јустина Мученика и Философа и Преподобног Јустина Новог Ћелијског, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин је свечано прославио свој имендан. Овим поводом у Светосавском храму у Краљеву служена је Божанствена Литургија, којом је предстојао Епископ Јустин уз саслужење и присуство мноштва свештеномонаштва и свештенства, као и монаштва Епархије жичке. Верни народ је у великом броју дошао да учествује у овом празничном сабрању. По благослову Владике, сабрању се беседом обратио Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Он је подсетио на значај празника у коме се налазимо као и на начин живота којим се требамо трудити да будемо учесници Божијег домостроја спасења. У радости срца освештани су славски колач и жито. Празничним словом присутнима се обратио архимандрит Тихон, честитајући имендан Епископу и пожелевши му свако добро и здравље од Господа. Потом се молитвено сабрање продужило у новом парохијском дому кроз чин освећења истог. Овај дом представља нови украс комплекса нашег храма, који благословом нашег Епископа све виша блиста лепотом дома Божијег. Управо овде је припремљена и трпеза љубави на којој су гости узели учешћа у продуженој радости поводом имендана нашег домаћина Епископа Јустина. Током трпезе, Епископ је заблагодарио Богу на милости којом нам је помогао да се данас нађемо у овом дивном простору, који ће у будуће служити на свако добро дело и пастирску поуку верном народу града Краљева и наше Епархије. Са свим верним синовима и кћерима наше Богомспасаване Епархије жичке, кличемо: Долгоденствуј, Преосвјашчениј Владико, на многаја љета! Протонамесник Александар Р. Јевтић

Навечерје имендана Епископа жичког Г. Јустина
У празничној радости обасјаној светлошћу Педесетнице, а у навечерје празника Светог Мученика и Философа Јустина и Преподобног Јустина Новог Ћелијског, у Светосавском храму у Краљеву служена је вечерња служба са петохлебницом. Повод је био имендан Епископа Јустина. Служашчи је био архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, а Преосвећени Владика је благословио петохлебницу, а потом и миросао свештенство и верни народ.

Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Храму Свете Тројице у Краљеву
Када је Свевишњи, сишавши помешао језике, разделио је народе; а када је раздавао огњене језике, у јединство је све призвао, да једногласно славимо најсветијег Духа. (Кондак) На други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле – духовски понедељак, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесење, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Иван Радовановић, јереји Ђорђе Цвијановић, Мирослав Андрић, Радован Парезановић, Ивица Тадић и Владимир Јовановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Епископ Јустин се у својој архипастирској беседи осврнуо на празник Педесетницу, подсетивши да смо јуче читали Јеванђеље, славили празник Цркве Божије, слушали смо о надумном, космичком догађају силаска Светог и Животворног Духа на ученике и апостоле а самим тим на Цркву и на читав народ. – Јуче смо се обукли у силу са висине, а данас, други дан Духова, Господ нам говори да тај Дух Свети који све оживљава, који уједињује, који даје смисао, који дела у цркви, кога је Господ при Вазнесењу Своме и седењу са десне стране Бога Оца ниспослао нама, да са нама борави, обитава у све дане до свршетка света и века. И каже данас у Светоме Писму нама људима гледајте да не презрете једног од малих, не само људе него да не презрете ништа у свету што је Господ створио, чему је Господ дао живот. А онда говори, касније, да један пастир који изгуби једну овцу он остави деведесет девет оваца и оде да тражи ту једну изгубљену, и онда се веома обрадује. Учи нас да будемо међусобно у љубави, јер наш однос у животу јесте однос према Богу, према ближњем и према себи самом, рекао је Владика Јустин. На крају беседе Епископ Јустин је рекао да труд, борбу и све остало не остављамо, тога ће увек бити, увек ћемо имати разних искушења и ми никада нисмо завршили. Наша мера је да задобијемо Царство Небеско тиме што ћемо се уподобити Христу, да растемо у меру висине раста Христа. То је бескрајно усавршавање. У току Свете Литургије Епископ Јустин је у свештени ђаконски чин рукоположио вероучитеља Милана Попадића из Адрана. Светом Тајном рукоположења коју је руком Епископа примио наш брат Милан, литургијско славље је било испуњено још већом радошћу. Брат Милан био је годинама активни члан литургијске заједнице Светотројичног храма у Краљеву. Редовно је учествовао на богослужењима, нарочито на Светој Литургији недељом и празницима појући и чтецирајући у олтару. Тако да је у моменту рукоположења, на епископски возглас „Достојан“, цела Црква једнодушно потврдила да је нови служитељ олтара заиста достојан свештенике службе. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у парохијском дому. Ђакон Горан Вучковић

Храмовна и градска слава у Горњем Милановцу
Дана 12. јуна 2022. године Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу прославила је своју храмовну славу, празник Силаска Светог Духа на апостоле. Овај празник је, такође, слава града Горњег Милановца. Прослава храмовне славе започела је 11. јуна вечерњим богослужењем уз учешће представника локалне власти, школа, вртића, војске и верног народа на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем. Вечерње богослужење је служио Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем са саслуживање ђакона Миладина Милуновића. Свечана градска литија нажалост није одржана због временских неприлика. Такође, учешће су узели и сликари из удружења „Руднички видици“, који су успешно по четврти пут организовали ликовну колонију посвећену овом празнику. Ликовна колонија је радила у порти храма и трајала је три дана. На сам дан празника, велику духовну радост својој пастви, приредио је својим доласком Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. У порти храма Епископа су дочекали свештенство, локална самоуправа и мноштво верног народа. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Г. Јустин – док су Епископу саслуживали: секретар ЕУО-а, архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски намесник таковски, протојереј Драган Ђорем, старешина храма, протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, протојереј-ставрофор Драган Сарачевић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали: ипођакон Дејан Камиџорац, Бојан Милошевић, вероучитељ Милорад Васиљевић и Димитрије Ђорем. Пре почетка Свете Литургија, Епископ Јустин је у чин чтеца рукопроизвео Милорада Пауновића. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Владика је беседио о значају данашњег празника. У својој надахнутој беседи истакао је да је данас велики дан за Цркву и рођендан Цркве. Такође, ставио је акценат на целокупно искупитељско дело Сина Божијег Исуса Христа, које је неодвојиво од Бога Оца и благодати Светога Духа. Епископ је говорио о дару Духа Светога, кога, осим апостола, прима сваки хришћанин који се труди да задобије Царство Небеско. На крају Свете Литургије, Епископ Јустин је са братством храма, градоначелником и верним народом пресекао славски колач и осветио славско жито. По Светој Литургији, на позив старешине храма о. Миодрага Анђелића, Преосвећени Владика, свештенство и верни народ приступили су трпези љубави, коју је, са великим трудом, припремило братство храма уз помоћ локалне самоуправе. Током ручка, Преосвећеном Владики и верном народу се обратио старешина храма, захваливши се на канонској посети Епископу и верном народу који је уприличио храмовну славу. Такође, Његово Преосвештенство се обратио присутнима поуком о значају Духа Светога, оснивању Цркве – као и о битности све три Личности Свете Тројице за наш живот. Владика је поздравио председника општине Дејана Ковачевића и захвалио му на свесрдној и великој помоћи коју улаже при храму у Горњем Милановцу. Након послужења, Епископ Јустин се са благословом опростио од своје пастве и свештенства, пожелевши свима да истрајемо на путу вечног спасења – и да на том путу Дух Свети обитава у свакоме од нас. Вероучитељ Милорад Васиљевић

Силазак Светог Духа на апостоле – храмовна и градска слава у Краљеву
Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти! Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница, крсна слава Храма Свете Тројице и града Краљева, торжествено је прослављена у нашем храму. Прослављање је отпочело у навечерје празника служењем вечерњег богослужења којим је началствовао протојереј Иван Терзић из Цветака. У току богослужења из храма је кренула свечана литија предвођена великим бројем свештенства, у пратњи градоначелника Краљева господина Предрага Терзића, представника војске, жандармерије и полиције Републике Србије, као и верног народа, који се окупио упркос лошим временским приликама. У току литије кроз град узнете су молитве Господу за мир и благостање овог града и његових мештана, а у центру града извршен је помен за преминуле житеље Краљева, који су положили своје животе за веру и отаџбину. Литија је завршена освећењем петохлебнице у храму, а на крају свим присутнима се пригодном беседом обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Након богослужења за све присутне приређено је послужење у порти храма. На дан празника, 12. јуна, служена је Света Литургија којом је началствовао игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић) уз саслужење великог броја свештенства. На Светој Литургији присуствовали су начелник Рашког округа Небојша Симовић, градоначелник Краљева господин Предраг Терзић, представници градске администрације, представници војске, жандармерије и полиције, као и велики број верног народа. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећено је жито. На крају Литургије вернима се обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић који је у име Епископа жичког Господина Јустина честитао овај велики дан за храм и за град, истакавши да се „на данашњи дан изобилно излила благодат Духа Светога и љубав Божија на Цркву Божију, на сав род људски“. У наставку беседе отац Љубинко је истакао да Бог који је створио свет, никад га није оставио без свога старања, и онда када је грехом човек отпао од Бога. Упркос свим искушењима и трагедијама кроз која је пролазило човечанство, Господ је преко својих пророка објављивао Своју вољу, да би на крају послао Свог Јединородног Сина, чиме је показао неизмерну љубав човеку. Господ Исус Христос, који се пострадао за нас, вазнео се на небо, обећао је послати Утешитеља, што се и десило десет дана након Вазнесења. Отац Љубинко је верном народу истакао да се благодат Духа Светога у виду огњених језика излила преко апостола и на све људе све до данас, и да кроз ту благодат ми данас имамо предукус Вечнога живота, који нам је Господ обећао. Литургијско славље настављено је послужењем у порти храма. Ђакон Горан Вучковић

Тројице – градска слава у Ужицу
У седму недељу по Васкрсењу на Празник силаска Светог Духа на апостоле град Ужице и његови становници прославили су своју славу. Свечана прослава је почела у суботу служењем вечерњег богослужења. Богослужењем је началствовао Архимандрит Манастира Вазнесење отац Тимотеј Миливојевић. После вечерњег богослужења свештенство и верни народ кренули су у литију улицама града. Литији су присуствовали градоначелница Јелена Раковић, њени сарадници и мноштво верног народа. После литије припремљено је послужење за верни народ. Потом је у храму народ присуствовао предавању оца Тимотеја на тему „Да ли је црква друштво савршених“? На празник Педесетнице служена је Света Литургија. Велики број верника је приступило Светом причешћу. Ђакон Милан Босић

Светотројична литија кроз Пожегу
На празник Педесетнице, у народу познат као празник Духови, када наша Света Црква прославља свој рођендан, широм Србије организују се литије, тј. молитвене ,,шетње” у којима се Црква једнодушно моли за помоћ Божију и спасење свих. У тој шетњи учествовали су и мештани града Пожеге са својим свештенослужитељима, славећи овај дан као славу града. Ове године Литургијом је началствовао протојереј Ђурица Гордић, рођени Пожежанин, парох у Сан Франциску, уз салуживање братства Црквене општине Пожега. Литургија је почела у Храму Света Три Јерарха, а завршена је у порти Цркве Светих цара Константина и царице Јелене, где је преломљен и славски колач. По завршетку литије уследила је трпеза љубави који су припремили представници општине уз помоћ домаћина. Као што се свако срце хришћанина радује Спаситељу и благодати која се излива на нас из милости и љубави Божије, тако се и ми радујемо овом празнику Педесетнице који је донео многе осмехе и унео радост у црквену заједницу. Богослов Никола Лазић

Задушнице у Светосавском храму у Краљеву
На дан када наша Црква молитвено прославља преподобномученицу Теодосију Тирску и Задушнице, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Литургију у катедралном Храму Светог Саве у Краљеву. Владики су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а и братство храма. Након Литургије обављен је парастос, где смо се помолили за све од века преминуле браћу и сестре наше. Нека Господ прими наше молитве и нека упокоји душе наших сродника, наших милих и драгих, дарујући им Царство Небеско. Братство храма Светог Саве

Молитвени испраћај проте Милоша Спасојевића
У дану када Црква слави оданије Вазнесења, сабрала се црквена заједница ариљска да се молитвено опрости од свога проте Спасојевић Милоша и да га пошаље у наручје Вазнесеног Господа . Свету Литургију су служили његови другови из Београда и околине, али и другови његовог сина Душка, који је свештеник у Загребу. На крају Литургије од проте се опростио његов наследник у ариљском храму, прота Драган Стевић, сећајући се протине љубави, савета, помоћи, које нам је свима давао али и хумора на који нас је навикао. Прота је истински волео Цркву, и све оне који су за њу везани, али ништа мање и оне који су од Цркве отпали и за које је увек говорио да их требамо са стрпљењем у Њу вратити. Опело је служило двадесет пет свештеника и два ђакона, уз присуство још петорице свештеника и много верног народа. На крају опела народу се обратио најмлађи свештеник који је служио са оцем Милошем, из времена пре погрома Срба из Крајине, прота Славко Стевановић из Епархије банатске, који је описао протин живот у периоду од рођења 1947. године до избеглиштва из Крајине , из Оточца, у време усташке Олује 1995. године. Било је то време усташко-комунистичких притисака на наш народ и Цркву, а прота је стрпљиво радио из дана у дан и тако саветовао и своју свештену сабраћу којој је био намесник. Убрзо је почела и духовна и материјална обнова у том крају. Обновљено је много храмова, подизани су из пепела, народ је духовно снажио. А онда је дошао рат да све то прекине и прота је морао са својом паством у избеглиштво. Љубављу блаженопочившег Епископа жичког Стефана, који га је познавао, отац Милош је дошао у Ариље. О том периоду , па до његове кончине говорио је прота Мирчета Крупниковић, који је од свих нас најдуже времена провео са оцем Милошем, а од његовог одласка у пензију био му је и надлежни парох. Овде у Ариљу прота је заорао дубоку бразду јеванђелску, посејао семе чије плодове ми данас беремо. Није му било лако, био је странац, избеглица, али његова доброта и трпљење су полако освајали ариљска срца и време је учинило да он постане вољени пастир свога стада. Радио је као старешина храма неуморно сређујући порту и храм, славећи седмовековно постојање његово 1996. године. Радио је и са народом наставио градњу храма у Гривској. Свака реч му је била на корист Цркви и њено узрастање. И није престао ни онда када је званично умировљен. И тада је пружао подршку нама млађима, био увек спреман да нам у свему што му снага дозволи помогне. На крају, отац Мирчета је захвалио, проти што је духовно обновио и ариљску Цркву. Последњи говорник био је Мића Божичковић, пријатељ оца Милоша из Оточца. После литије око Храма Светог Ахилија, прота је погребен на градском гробљу у Вранама, да са својом паством чека Васкрсење мртвих. Драги оче Милоше, срећан ти пут у Вечност! Братство Храма Светог Ахилија

Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Пријатељ атеиста или о дуготрпљењу“
Још као студенту теологије, сестра ми је поклонила један леп књигостајач, купљен у манастиру Жичи. На њему је био написан цитат чувеног руског писца и мислиоца Фјодора Михајловича Достојевског: ,,Волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи.“ Мени као младом студенту, који желео све сад и одмах, то никако није улазило у главу. ,,Како да волим некога ко својим свесним деловањем скрнави лик Божији у себи и постаје сличан непријатељу Божијем?! Ако волим такву особу онда ћу и сам неминовно постати као он! Не, не, то, је немогуће.“- размишљао сам тада. Међутим, пре три године, значење ове поруке сам, у великој мери, схватио. У основној школи, спријатељио сам се са једним другом из разреда. Нас двојица смо постали нераздвојни током свих осам разреда. Један другом бисмо поверавали све тајне, налазили утеху и разумевање који су од стране осталих школских другова изостали. Када смо пошли у средњу школу, мој пријатељ ми је саопштио једну за мене тада интересантну новост: по верском опредељењу осећао се као атеиста, а по политичко-идеолошком као социјалиста. Нисам га убеђивао да се окане таквих погледа на свет, (иако сам као гимназијалац био ватрени националиста) бојећи се да тиме можда не изгубим старог пријатеља. И тако се наше пријатељство наставило и током средњошколских дана, без обзира на идеолошке разлике. Он је поштовао моја верска и идеолошка убеђења, а ја његова, те никаквих проблема око тога међу нама није било. Но, када смо уписали факултете ствари су пошле друкчијим током. Мој пријатељ је одједном почео да збија шале на рачун вере, светитеља и Цркве. Како су његови ,,испади“ постајали све чешћи и грубљи, почео сам да негодујем. Уз такве вербалне иступе, почео је и чешће да псује, конзумира велике количине алкохола, једе неумерено, касно одлази на починак и касно устаје. И у односу према људима испољавао је све више бахатости и агресивности. Због таквог начина живота, дружење са њиме ми више није пријало. И као што то обично бива, што је он постајао све ,,либералнији“, то сам ја постајо све ,,деснији “ и затворенији. Избегавао сам сусрете са њим, хтео сам да га ,,откачим“, на шта су ме наговарали и поједини блиски људи. ,,Шта ће ти тај безбожник и џабалебарош?! Студирање је развукао, не ради нигде, само ждере, пијанчи, а уз то те још и бламира! Што га не откачиш?!“- говорили су. Али мени нешто у души ,,није дало“ да због порока откачим човека са којим се дружим 20 година. Потражио сам савет од свог духовника, који ми је рекао да не прекидам тако дуго пријатељство, већ да и даље наставим да се дружим с њим. Још ми је рекао и да се чешће молим за свога пријатеља, те да ће Господ дати да и он прогледа духовним очима. Послушавши савет духовника, почео сам да се молим за њега, мада са великом дозом сумње. Ствари се нису мењале, али био сам истрајан. Молио сам се и молио из године у годину, не прекидајући дружбу. А онда ме је једног сасвим обичног летњег дана, мој пријатељ позвао из болнице. Испричао ми је да му се тог дана на путу до куће слошило, да није било никога на улици да му помогне и да је морао сам отићи у хитну. Губио је дах, лева рука му је била обамрла, а у грудима је осећао пробадања. Лекари су му рекли да је стигао у прави час и констатовали да је имао хипертензију и увећану јетру услед нездраве исхране и алкохолних пића. Преписали су му одговарајућу терапију у виду дијете и лекова. Избацио је штетне животне навике и постао обазривији према сопственом телу. Мој пријатељ је телесно оздравио, али је имао честе нападе анксиозности. Није смео да остаје сам. Пружајући му неопходну пажњу у тим тренуцима, схватио сам да је почео и духовно да се опоравља. Постављао ми је честа питања у вези са Богом, Његовим промислом и молитвом. Осетио је да у свету постоји једно Око које прати све што се дешава са нама, чак и кад нас нико други не гледа; да постоје уши које су спремне да чују наше вапаје и онда кад нас нико други не чује; да постоји једно Биће које је увек близу нас и брине о свему и свакоме, чак и када нико други не брине–осетио је да постоји Бог. Након тога, однос мог пријатеља према Богу се из корена променио. Име Божије почео је да изговара са страхопоштовањем, правећи на себи крсни знак. Када би пролазио поред Цркве крстио би се и молио Господу за помоћ. Ускоро ме је опет позвао да ми саопшти две радосне вести: дипломирао је на факултету и добио је посао. Упоредо са овим, мењао се и његов однос према људима. Једне вечери, мој стари школски друг ме је кроз плач молио да му опростим сва његова исмевања и глупости које ми је приређивао док је био атеиста. Према члановима породице почео се опходити са дужним поштовањем, а према пријатељима је постао солидаран и саосећајан. Напредовао је и на личном плану. Данас већ завршава мастер студије и нашао је бољи посао, у својој струци. Да се вратим на ону мисао Достојевског с почетка текста: ,,Волите човека и у греху његовом…“ Нема човека који живи, а да не греши. Ко не воли другога и када га види да греши, тај није свестан ни сопствених грехова. Задатак хришћана је уподобљавање Христу, Богу нашем. А Он нам је управо показао да Бог воли све људе, да је дуготрпељив и многомилостив и да ,не жели смрти грешника ,,него да се обрати и жив буде“(Јез. 33, 11). Господ је дуго трпео многе грешнике који су касније кроз покајање постали светитељи: разбојника на крсту, Савла, Марију Египћанку, кнеза Владимира Руског, блаженог Августина Хипонског, итд. Трпи Он и данас свакога од нас. Ми то често превиђамо на себи самима, док на другога упиремо прстом и истичемо као пример Божијег дуготрпљења. Сада схватам да ако желимо да нашег ближњег приведемо Христу, морамо му непрестано показивати Христа сопственим примером. А то

Свечано прослављен имендан Епископа жичког Г. Јустина
У данима Свете Педесетнице која Цркву као невесту Христову чини догађајем непрестаног дејства Духа Светога, а када прослављамо два сасуда Божија освећена благодаћу – Светог Јустина Мученика и Философа и Преподобног Јустина Новог Ћелијског, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин је свечано прославио свој имендан. Овим поводом у Светосавском храму у Краљеву служена је Божанствена Литургија, којом је предстојао Епископ Јустин уз саслужење и присуство мноштва свештеномонаштва и свештенства, као и монаштва Епархије жичке. Верни народ је у великом броју дошао да учествује у овом празничном сабрању. По благослову Владике, сабрању се беседом обратио Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Он је подсетио на значај празника у коме се налазимо као и на начин живота којим се требамо трудити да будемо учесници Божијег домостроја спасења. У радости срца освештани су славски колач и жито. Празничним словом присутнима се обратио архимандрит Тихон, честитајући имендан Епископу и пожелевши му свако добро и здравље од Господа. Потом се молитвено сабрање продужило у новом парохијском дому кроз чин освећења истог. Овај дом представља нови украс комплекса нашег храма, који благословом нашег Епископа све виша блиста лепотом дома Божијег. Управо овде је припремљена и трпеза љубави на којој су гости узели учешћа у продуженој радости поводом имендана нашег домаћина Епископа Јустина. Током трпезе, Епископ је заблагодарио Богу на милости којом нам је помогао да се данас нађемо у овом дивном простору, који ће у будуће служити на свако добро дело и пастирску поуку верном народу града Краљева и наше Епархије. Са свим верним синовима и кћерима наше Богомспасаване Епархије жичке, кличемо: Долгоденствуј, Преосвјашчениј Владико, на многаја љета! Протонамесник Александар Р. Јевтић

Навечерје имендана Епископа жичког Г. Јустина
У празничној радости обасјаној светлошћу Педесетнице, а у навечерје празника Светог Мученика и Философа Јустина и Преподобног Јустина Новог Ћелијског, у Светосавском храму у Краљеву служена је вечерња служба са петохлебницом. Повод је био имендан Епископа Јустина. Служашчи је био архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, а Преосвећени Владика је благословио петохлебницу, а потом и миросао свештенство и верни народ.

Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Храму Свете Тројице у Краљеву
Када је Свевишњи, сишавши помешао језике, разделио је народе; а када је раздавао огњене језике, у јединство је све призвао, да једногласно славимо најсветијег Духа. (Кондак) На други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле – духовски понедељак, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман Манастира Вазнесење, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Иван Радовановић, јереји Ђорђе Цвијановић, Мирослав Андрић, Радован Парезановић, Ивица Тадић и Владимир Јовановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Епископ Јустин се у својој архипастирској беседи осврнуо на празник Педесетницу, подсетивши да смо јуче читали Јеванђеље, славили празник Цркве Божије, слушали смо о надумном, космичком догађају силаска Светог и Животворног Духа на ученике и апостоле а самим тим на Цркву и на читав народ. – Јуче смо се обукли у силу са висине, а данас, други дан Духова, Господ нам говори да тај Дух Свети који све оживљава, који уједињује, који даје смисао, који дела у цркви, кога је Господ при Вазнесењу Своме и седењу са десне стране Бога Оца ниспослао нама, да са нама борави, обитава у све дане до свршетка света и века. И каже данас у Светоме Писму нама људима гледајте да не презрете једног од малих, не само људе него да не презрете ништа у свету што је Господ створио, чему је Господ дао живот. А онда говори, касније, да један пастир који изгуби једну овцу он остави деведесет девет оваца и оде да тражи ту једну изгубљену, и онда се веома обрадује. Учи нас да будемо међусобно у љубави, јер наш однос у животу јесте однос према Богу, према ближњем и према себи самом, рекао је Владика Јустин. На крају беседе Епископ Јустин је рекао да труд, борбу и све остало не остављамо, тога ће увек бити, увек ћемо имати разних искушења и ми никада нисмо завршили. Наша мера је да задобијемо Царство Небеско тиме што ћемо се уподобити Христу, да растемо у меру висине раста Христа. То је бескрајно усавршавање. У току Свете Литургије Епископ Јустин је у свештени ђаконски чин рукоположио вероучитеља Милана Попадића из Адрана. Светом Тајном рукоположења коју је руком Епископа примио наш брат Милан, литургијско славље је било испуњено још већом радошћу. Брат Милан био је годинама активни члан литургијске заједнице Светотројичног храма у Краљеву. Редовно је учествовао на богослужењима, нарочито на Светој Литургији недељом и празницима појући и чтецирајући у олтару. Тако да је у моменту рукоположења, на епископски возглас „Достојан“, цела Црква једнодушно потврдила да је нови служитељ олтара заиста достојан свештенике службе. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у парохијском дому. Ђакон Горан Вучковић

Храмовна и градска слава у Горњем Милановцу
Дана 12. јуна 2022. године Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу прославила је своју храмовну славу, празник Силаска Светог Духа на апостоле. Овај празник је, такође, слава града Горњег Милановца. Прослава храмовне славе започела је 11. јуна вечерњим богослужењем уз учешће представника локалне власти, школа, вртића, војске и верног народа на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем. Вечерње богослужење је служио Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем са саслуживање ђакона Миладина Милуновића. Свечана градска литија нажалост није одржана због временских неприлика. Такође, учешће су узели и сликари из удружења „Руднички видици“, који су успешно по четврти пут организовали ликовну колонију посвећену овом празнику. Ликовна колонија је радила у порти храма и трајала је три дана. На сам дан празника, велику духовну радост својој пастви, приредио је својим доласком Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. У порти храма Епископа су дочекали свештенство, локална самоуправа и мноштво верног народа. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Г. Јустин – док су Епископу саслуживали: секретар ЕУО-а, архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски намесник таковски, протојереј Драган Ђорем, старешина храма, протојереј-ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј-ставрофор Милутин Стевановић, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, протојереј-ставрофор Драган Сарачевић, протојереј Милан Мионић, протонамесник Здравко Николић, ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали: ипођакон Дејан Камиџорац, Бојан Милошевић, вероучитељ Милорад Васиљевић и Димитрије Ђорем. Пре почетка Свете Литургија, Епископ Јустин је у чин чтеца рукопроизвео Милорада Пауновића. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Владика је беседио о значају данашњег празника. У својој надахнутој беседи истакао је да је данас велики дан за Цркву и рођендан Цркве. Такође, ставио је акценат на целокупно искупитељско дело Сина Божијег Исуса Христа, које је неодвојиво од Бога Оца и благодати Светога Духа. Епископ је говорио о дару Духа Светога, кога, осим апостола, прима сваки хришћанин који се труди да задобије Царство Небеско. На крају Свете Литургије, Епископ Јустин је са братством храма, градоначелником и верним народом пресекао славски колач и осветио славско жито. По Светој Литургији, на позив старешине храма о. Миодрага Анђелића, Преосвећени Владика, свештенство и верни народ приступили су трпези љубави, коју је, са великим трудом, припремило братство храма уз помоћ локалне самоуправе. Током ручка, Преосвећеном Владики и верном народу се обратио старешина храма, захваливши се на канонској посети Епископу и верном народу који је уприличио храмовну славу. Такође, Његово Преосвештенство се обратио присутнима поуком о значају Духа Светога, оснивању Цркве – као и о битности све три Личности Свете Тројице за наш живот. Владика је поздравио председника општине Дејана Ковачевића и захвалио му на свесрдној и великој помоћи коју улаже при храму у Горњем Милановцу. Након послужења, Епископ Јустин се са благословом опростио од своје пастве и свештенства, пожелевши свима да истрајемо на путу вечног спасења – и да на том путу Дух Свети обитава у свакоме од нас. Вероучитељ Милорад Васиљевић

Силазак Светог Духа на апостоле – храмовна и градска слава у Краљеву
Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти! Силазак Светог Духа на апостоле – Педесетница, крсна слава Храма Свете Тројице и града Краљева, торжествено је прослављена у нашем храму. Прослављање је отпочело у навечерје празника служењем вечерњег богослужења којим је началствовао протојереј Иван Терзић из Цветака. У току богослужења из храма је кренула свечана литија предвођена великим бројем свештенства, у пратњи градоначелника Краљева господина Предрага Терзића, представника војске, жандармерије и полиције Републике Србије, као и верног народа, који се окупио упркос лошим временским приликама. У току литије кроз град узнете су молитве Господу за мир и благостање овог града и његових мештана, а у центру града извршен је помен за преминуле житеље Краљева, који су положили своје животе за веру и отаџбину. Литија је завршена освећењем петохлебнице у храму, а на крају свим присутнима се пригодном беседом обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Након богослужења за све присутне приређено је послужење у порти храма. На дан празника, 12. јуна, служена је Света Литургија којом је началствовао игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић) уз саслужење великог броја свештенства. На Светој Литургији присуствовали су начелник Рашког округа Небојша Симовић, градоначелник Краљева господин Предраг Терзић, представници градске администрације, представници војске, жандармерије и полиције, као и велики број верног народа. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећено је жито. На крају Литургије вернима се обратио Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић који је у име Епископа жичког Господина Јустина честитао овај велики дан за храм и за град, истакавши да се „на данашњи дан изобилно излила благодат Духа Светога и љубав Божија на Цркву Божију, на сав род људски“. У наставку беседе отац Љубинко је истакао да Бог који је створио свет, никад га није оставио без свога старања, и онда када је грехом човек отпао од Бога. Упркос свим искушењима и трагедијама кроз која је пролазило човечанство, Господ је преко својих пророка објављивао Своју вољу, да би на крају послао Свог Јединородног Сина, чиме је показао неизмерну љубав човеку. Господ Исус Христос, који се пострадао за нас, вазнео се на небо, обећао је послати Утешитеља, што се и десило десет дана након Вазнесења. Отац Љубинко је верном народу истакао да се благодат Духа Светога у виду огњених језика излила преко апостола и на све људе све до данас, и да кроз ту благодат ми данас имамо предукус Вечнога живота, који нам је Господ обећао. Литургијско славље настављено је послужењем у порти храма. Ђакон Горан Вучковић

Тројице – градска слава у Ужицу
У седму недељу по Васкрсењу на Празник силаска Светог Духа на апостоле град Ужице и његови становници прославили су своју славу. Свечана прослава је почела у суботу служењем вечерњег богослужења. Богослужењем је началствовао Архимандрит Манастира Вазнесење отац Тимотеј Миливојевић. После вечерњег богослужења свештенство и верни народ кренули су у литију улицама града. Литији су присуствовали градоначелница Јелена Раковић, њени сарадници и мноштво верног народа. После литије припремљено је послужење за верни народ. Потом је у храму народ присуствовао предавању оца Тимотеја на тему „Да ли је црква друштво савршених“? На празник Педесетнице служена је Света Литургија. Велики број верника је приступило Светом причешћу. Ђакон Милан Босић

Светотројична литија кроз Пожегу
На празник Педесетнице, у народу познат као празник Духови, када наша Света Црква прославља свој рођендан, широм Србије организују се литије, тј. молитвене ,,шетње” у којима се Црква једнодушно моли за помоћ Божију и спасење свих. У тој шетњи учествовали су и мештани града Пожеге са својим свештенослужитељима, славећи овај дан као славу града. Ове године Литургијом је началствовао протојереј Ђурица Гордић, рођени Пожежанин, парох у Сан Франциску, уз салуживање братства Црквене општине Пожега. Литургија је почела у Храму Света Три Јерарха, а завршена је у порти Цркве Светих цара Константина и царице Јелене, где је преломљен и славски колач. По завршетку литије уследила је трпеза љубави који су припремили представници општине уз помоћ домаћина. Као што се свако срце хришћанина радује Спаситељу и благодати која се излива на нас из милости и љубави Божије, тако се и ми радујемо овом празнику Педесетнице који је донео многе осмехе и унео радост у црквену заједницу. Богослов Никола Лазић

Задушнице у Светосавском храму у Краљеву
На дан када наша Црква молитвено прославља преподобномученицу Теодосију Тирску и Задушнице, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Литургију у катедралном Храму Светог Саве у Краљеву. Владики су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а и братство храма. Након Литургије обављен је парастос, где смо се помолили за све од века преминуле браћу и сестре наше. Нека Господ прими наше молитве и нека упокоји душе наших сродника, наших милих и драгих, дарујући им Царство Небеско. Братство храма Светог Саве

Молитвени испраћај проте Милоша Спасојевића
У дану када Црква слави оданије Вазнесења, сабрала се црквена заједница ариљска да се молитвено опрости од свога проте Спасојевић Милоша и да га пошаље у наручје Вазнесеног Господа . Свету Литургију су служили његови другови из Београда и околине, али и другови његовог сина Душка, који је свештеник у Загребу. На крају Литургије од проте се опростио његов наследник у ариљском храму, прота Драган Стевић, сећајући се протине љубави, савета, помоћи, које нам је свима давао али и хумора на који нас је навикао. Прота је истински волео Цркву, и све оне који су за њу везани, али ништа мање и оне који су од Цркве отпали и за које је увек говорио да их требамо са стрпљењем у Њу вратити. Опело је служило двадесет пет свештеника и два ђакона, уз присуство још петорице свештеника и много верног народа. На крају опела народу се обратио најмлађи свештеник који је служио са оцем Милошем, из времена пре погрома Срба из Крајине, прота Славко Стевановић из Епархије банатске, који је описао протин живот у периоду од рођења 1947. године до избеглиштва из Крајине , из Оточца, у време усташке Олује 1995. године. Било је то време усташко-комунистичких притисака на наш народ и Цркву, а прота је стрпљиво радио из дана у дан и тако саветовао и своју свештену сабраћу којој је био намесник. Убрзо је почела и духовна и материјална обнова у том крају. Обновљено је много храмова, подизани су из пепела, народ је духовно снажио. А онда је дошао рат да све то прекине и прота је морао са својом паством у избеглиштво. Љубављу блаженопочившег Епископа жичког Стефана, који га је познавао, отац Милош је дошао у Ариље. О том периоду , па до његове кончине говорио је прота Мирчета Крупниковић, који је од свих нас најдуже времена провео са оцем Милошем, а од његовог одласка у пензију био му је и надлежни парох. Овде у Ариљу прота је заорао дубоку бразду јеванђелску, посејао семе чије плодове ми данас беремо. Није му било лако, био је странац, избеглица, али његова доброта и трпљење су полако освајали ариљска срца и време је учинило да он постане вољени пастир свога стада. Радио је као старешина храма неуморно сређујући порту и храм, славећи седмовековно постојање његово 1996. године. Радио је и са народом наставио градњу храма у Гривској. Свака реч му је била на корист Цркви и њено узрастање. И није престао ни онда када је званично умировљен. И тада је пружао подршку нама млађима, био увек спреман да нам у свему што му снага дозволи помогне. На крају, отац Мирчета је захвалио, проти што је духовно обновио и ариљску Цркву. Последњи говорник био је Мића Божичковић, пријатељ оца Милоша из Оточца. После литије око Храма Светог Ахилија, прота је погребен на градском гробљу у Вранама, да са својом паством чека Васкрсење мртвих. Драги оче Милоше, срећан ти пут у Вечност! Братство Храма Светог Ахилија