Најава: 01. новембар, Чачак, Свечана академија и изложба у част Патријарха Павла
Десети „Дани патријарха Павла“ „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену -СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ЧАСТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА -ИЗЛОЖБА “ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ У ДЕЛИМА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА” Културни центар Чачак, 1. новембар 2025. године Са задовољством обавештавамо све поштоваоце лика и дела патријарха Павла да за 1. новембар, у Културном центру у Чачку, организујемо два садржаја којима се по десети пут подсећамо на Павла, патријарха српског. Човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем сведочио Јеванђеље. И овога пута се сабирамо, без обзира на узраст, професионални и социјални статус, етничку, верску и националну припадност да освежимо сећање на његово дело, да се, посебно у овим тешким временима, поправљамо и да његово дело ширимо на све људе васељене. У Ликовном салону Културног центра у Чачку, у 19.30 часова биће отворена колективна изложба портрета патријарха Павла под називом „Патријарех Павле у делима ликовних уметника“. Изложба ће бити отворена до 18. новембра 2025. године. Учествује 12 уметника из разних места Србије. Након отварања изложбе, у великој сали Културног центра, одржаће се Свечана академија у част патријарха Павла. Свечану академију чини целовечерњи концерт хора Прво београдско певачко друштво под управом Бојана Стојчевића и беседа проф. др Драгомира Санда, протојереја-ставрофора. Отац Драгомир Сандо беседиће о патријарху Павлу и његовом јеванђеоском животу. Свечану академију и изложбу организује удружења „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Центром за неговање традиције и Културним центром, Чачак. Покровитељ град Чачак. Програм: -Отварање изложбе “Патријарх Павле у делима ликовних уметника”. Културни центар Чачак, Ликовни салон, 1. новембар 2025. године у 19.30 часова. -Свечана академија у част патријарха Павла. Културни центар Чачак, велика сала, 1. новембар 2025 у 20.00 часова Радујемо се што ћемо се сабрати по десети пут на отварању изложбе и Свечаној академији манифесрације „Дани патријарха Павла. Кроз богат културни и духовни програм евоцираћемо мудре поруке и дело патријарха Павла подсећајући се на његову непролазну љубав према Богу и човеку. Позовите своје пријатеље, породицу и све поштоваоце лика и дела патријарха Павла да нам се придруже и заједно ширимо речи мудрости које ће надахњивати генерације! Поделите ову објаву какао бисмо заједно окупили што више људи, посебно младих, на овом догађају, Христовом путу на коме следимо Светог Павла патријарха српског. Да се угледамо на њега, да будемо бољи према другима, а они према нама. То је насушна потреба ове и генерација које долазе. Улаз слободан. Добро дошли!
Александар Солжењицин, “Не живети у лажи“
„Не живети у лажи“ – манифест моралног отпора Дана када је Солжењицин ухапшен — 12. фебруара 1974. године — објавио је текст „Не живети у лажи“. Већ сутрадан био је протеран на Запад, где је дочекан као херој. Тај тренутак означава врхунац његове славе. Солжењицин изједначава лаж са идеологијом — са илузијом да се људска природа и друштво могу прекројити по унапред задатим шаблонима. А његова последња реч, пре него што је напустио домовину, позива совјетске грађане да, као појединци, престану да сарађују са лажима режима. Чак и најплашљивији могу направити тај најмање захтеван корак ка духовној независности. Ако многи крену тим путем тихог отпора, цео тај нечовечни систем ће се затетурати — и срушити. НЕ ЖИВЕТИ У ЛАЖИ! Било је времена кад нисмо смели ни шапатом да се огласимо. А сад ево — пишемо и читамо „самиздат“ (рус. тајно умножавани забрањени текстови), окупљамо се по пушионицама истраживачких института и отворено се жалимо једни другима на све што они муљају и у шта нас све гурају. Ту су те лудачке хвале за наше походе у свемир, док нам је кућа у рушевинама и сиромаштву; ту су те подршке удаљеним дивљачким режимима, распиривања грађанских ратова и неразумног уздизања Мао Це Тунга (и то још о нашем трошку!) — а на крају ће баш нас послати против њега, и мораћемо да идемо, јер шта ће нам друго преостати? А они суде коме хоће, здраве проглашавају душевно болеснима — и увек су то „они“, док смо ми — немоћни. Приближавамо се самој ивици пропасти; већ нас је захватила општа духовна погибија, а она физичка тек што није планула да прогута нас и нашу децу — док се ми и даље, кукавички, смешкамо и успутно мрмљамо: „А шта ми можемо да учинимо? Немамо снаге.“ Толико смо се безнадежно одрекли своје човечности да смо, за ситне погодности данашњице, спремни да се одрекнемо свих начела, своје душе, свега што су створили наши преци и свих изгледа наших потомака — само да не пореметимо свој бедни, привидно удобан живот. Изгубили смо снагу, понос, занос. Не плашимо се ни опште нуклеарне смрти, ни трећег светског рата (можда ћемо се, ето, сакрити у неку пукотину), али се бојимо једино — да заузмемо грађански став! Једина нам је нада да не одступимо од стада, да се не усудимо кренути сами, јер бисмо могли изненада остати без белог хлеба, грејања и без дозволе за боравак у Москви. Добро смо усвојили поуке које нам је држава годинама усађивала у свест: одавно смо помирени и задовољни њеним начелом — да човек не може побећи од своје средине, од друштвених прилика; оне нас обликују, јер: „битак одређује свест“. Шта ми имамо с тим? Ми, кажу, ту ништа не можемо. Али можемо — све! Чак и ако се тешимо и лажемо сами себе да није тако. Нису „они“ ти који су криви за све, већ ми сами, само ми! Неко ће узвратити: Али, заиста, ништа се не може учинити! Запушили су нам уста, нико нас не слуша, нико нас ништа не пита. Како да их натерамо да нас чују? Немогуће је натерати их да се предомисле. Најприродније би било једноставно их не бирати поново — али у нашој земљи нема избора, нема ни поновног гласања. На Западу постоје штрајкови и протестни маршеви, али ми смо превише застрашени, сувише се бојимо: како то — тек тако оставити посао и изаћи на улицу? Сва она судбоносна средства којима се Русија служила у својој бурној историји прошлог века данас су за нас још мање прихватљива. Заиста, не треба им се поново враћати! Данас, када су све секире већ посекле све што су имале да посеку, када је све што је посејано већ дало свој плод, можемо јасно видети колико су били заблудели, опијени и изгубљени они надмени младићи који су, кроз терор, крваве устанке и грађански рат, желели да створе праведну и срећну земљу. Не, хвала вам, оци просветитељства! Сада знамо да подлост средстава рађа подлост резултата. Нека нам руке остану чисте! Дакле, да ли се круг затворио? Зар заиста нема излаза? Зар нам једино преостаје да пасивно чекамо — можда ће се нешто само од себе догодити? Али не — ништа се само од себе неће расплести, ако ми сви, из дана у дан, настављамо да прихватамо, величамо и учвршћујемо, и ако се бар не одмакнемо од његове најслабије тачке — од лажи. Када се на мирно људско постојање обруши насиље, оно наступа самоуверено, с лицем које пламти од самопоуздања, развија своју заставу и узвикује: „Ја сам Насиље! Склоните се с пута, помакните се — све ћу вас смрвити!“ Али насиље брзо слаби; прође само неколико година — и више није тако сигурно у себе. Да би се одржало, да би изгледало прихватљиво, оно ће неизоставно призвати у помоћ свог савезника — Лаж. Јер насиље нема чиме другим да се покрије сем лажи, а лаж може опстати само уз насиље. И не спушта насиље своју тешку шапу сваки дан, нити на свако раме; али од нас захтева само једно — да се покоримо лажи, да свакодневно учествујемо у обмани, и то му је довољно као доказ наше оданости. И управо ту, у нашем одбијању, налазимо најједноставнији и најприступачнији кључ нашег ослобођења: лично неучествовање у лажи! Чак и ако је све покривено лажима, чак и ако све стоји под њиховом влашћу, одупримо се најмањим гестом: нека њихова владавина не опстаје захваљујући мени! И ово је начин да пробијемо привидне окове наше пасивности — најлакши пут за нас, а уједно најразорнији за Лаж. Јер када се људи одрекну лажи, лажи једноставно престају да постоје. Као паразити, оне могу опстати само када се привежу за појединца. Од нас се не тражи да сами изађемо на трг и викнемо истину, да наглас кажемо оно што мислимо — то је застрашујуће и томе још нисмо дорасли. Али хајде макар да одбијемо да говоримо оно што не мислимо! Ево пута који је најлакши и најприступачнији за нас и за наш дубоко укорењени, готово органски кукавичлук. Много лакши него (страшно је и изговорити те речи) грађанска непослушност у Гандијевом стилу. Наш пут мора
Најава: 08.11. у 14.00 Пожега, Дочек Иконе Богородице Тројеручице
Митрополит Јустин свештенослужио у Врњачкој Бањи
Дана 19. октобра 2025. када наша Света Црква прославља празник Светог апостола Томе, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) секретар ЕУО, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереји Жарко Дончић и Радош Младеновић, јереј Бранко Росић, протојереј ставрофор Слободан Милуновић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон врњачки Младен Нојић. Високопреосвећени је у беседи између осталог нагласио да је веома битно да слушамо Господа, да се трудимо да испуњавамо заповести Његове, као што су то чинили Свети апостоли, јер крај нашег животног пута, увек је ту негде пред вратима. У овом животу не треба се надати похвалама и даровима, већ ишчекивати остварење Господњих речи: „Бићете гоњени“. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Верни народ се сабрао у великом броју да предвођен Митрополитом Јустином ода хвалу Господу за све. ђакон врњачки Младен Нојић
Јубилеј два века Цркве у Бресници
Дана 14. октобра 2025. године када наша Српска Православна Црква прославља Покров Пресвете Богородице, празник коме је посвећена Стара црква у моравском селу Бресници, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су: Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, Архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, јереј Милован Вучковић, парох бреснички, јереј Мирко Јеремић, парох супљански (Епархија рашко-призренска), ђакони Стефан Симић и Димитрије Радмилац. Црква Покрова Пресвете Богородице је изграђена 1825. године на темељима пређашње светиње. Ове године је јубиларно прославља два века свог постојања. Велики број деце и сабраног народа су са радошћу дочекали свог Архијереја и Архипастира у порти бресничке Цркве. Деца Основне школе „Ђенерал Марко Ђ. Катанић” су захваљујући учитељицама и наставницима у народној ношњи дочекали у шпалирима свог Архијереја. Величанствености Свете Архијерејске Литургије из певнице је допринео појац Иван Трајковић, чтец Дејан Камиџорац. Посебну радост донело је рукопроизвођење јереја Милована Вучковића у чин протојереја. Митрополит Јустин се на крају Свете Литургије пригодном беседом обратио многобројном верном народу. Истичући значај и величину самог празника који наша Света Црква прославља, сећамо се заштите и прибегавамо свагда под заштиту Пресвете Богородице. Само покровитељством Пресвете Владичице Богородице можемо и морамо да опстанемо у истини и на путу истине, а не да скренемо на онај лош пут, пут греха, смрти и ђавола. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након заамвоне молитве је уследило резање славског колача и благосиљање кољива испред Цркве. Затим је уследила трпеза љубави у сали парохијског дома. Ђакон успењски Стефан Јовановић
ТВ представљања Жичког благовесника (октобар-децембар 2025)
Поводом изласка из штампе новог броја Жичког благовесника (октобар-децембар 2025) на локалним телевизијама широм Епархије жичке представљен је садржај часописа. Свештенство и вероучитељи су се потрудили да широј јавности укажу на разноврсност тема и часопис препоруче свим љубитељима лепе и душекорисне речи. У наставку Вам преносимо јутјуб прилоге.
Ученици Машинско-саобраћајне школе из Чачка у посети немањићким задужбинама
У суботу 11. октобра 2025. када наша Света Црква прославља Светог Харитона Исповедника ученици 1. и 2. године Машинско-саобраћајне школе из Чачка упутили су се на једнодневни излет у пратњи директора г. Влада Поледице, вероучитељице Миле Вулете и вероучитеља Милорада Пауновића. У јутарњим часовима упутили смо се у обилазак задужбина Свете владарске лозе Немањића. Посетили смо манастире Градац, Студеницу и Жичу. У Манастиру Градац су ученици упознати са историјским значајем и духовном снагом задужбине Свете краљице Јелене Анжујске. Поклонили смо се кивоту Свете краљице као и моштима Светог краља Драгутина (монаха Теоктиста). У наставку, стигли смо у Манастир Студеницу најзначајнију задужбину великог жупана Стефана Немање. Поклонили смо се моштима Светог Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха (краља Стефана Првовенчаног) и Свете мати Анастасије. Ученици су могли да још дубље упознају културну баштину српског народа и схвате да заправо из Студенице почиње развој српске писмености и духовног уздизања. На крају излета смо посетили Манастир Жичу, седиште прве српске Архиепископије, где смо узели молитвено учешће у вечерњем богослужењу. Ученици су се кроз ове посете духовно озарили, и кроз пример наставе ван учионице имали прилику да виде најзначајније српске манастире. Излету је присуствовало и неколико професора, као и помоћно особље, што подстиче јачању веза унутар школске заједнице. Верујемо да ће оваквих излета бити још како би градили мост између Цркве и школе имајући за пример Светог Саву, првог српског просветитеља и учитеља. Вероучитељ Милорад Пауновић
Митрополит Јустин свештенослужио у Светосавском храму у Краљеву
У недељу 12. октобра 2025. године када наша Света Црква прославља Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству, саслуживали су секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма. По прочитаном јеванђелском зачалу, Митрополит Јустин се обратио многобројном верним народу пригодном беседом. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку молитвеног сабрања, велики број верног народа и деце причестили су се Светим Тајнама Христовим. Драгутин Сандо, ученик Богословије
Света Тајна Јелеосвећења у Светосавском храму у Краљеву
У вечерњим часовима уочи празника Покрова Пресвете Богородице у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Тајна Јелеосвећења. Свештенство овога храма је принело Богу молитве за исцељење душевних и телесних болести бројног верног народа који је у изузетно великом броју дошао под сводове нашег храма молећи од Господа помоћ за себе и своје ближње. У благодатном и молитвеном искуству овог благословеног светотајинства осетила се искрена жеља верујућих за посетом Божијом која уноси мир у душу и дарује здравље телесно. Братство храма
Ходочашће верника из Виче на Крф
Црквена општина Вича и Поклоничка агенција епархије жичке ‘’Јеж’’, организовале су поклоничко путовање на острво Крф од 9. до 13. октобра 2025. године. Ово петодневно путовање, допринело је верницима да се боље упознају са својом историјом, али и да продубе она најјача осећања према родољубљу и славним прецима. У поподневним сатима, топлог и сунчаног октобра, започели смо ово наше ходочашће. Прикључили су нам се верници из Београда, Обреновца, Ниша. Све нас је везивала иста жеља, а то је да видимо и да се поклонимо свим местима, на којима су страдали наши преци у Првом светском рату. Након ноћне вожње, стигли смо на Крф. Одмах смо се упутили у сам центар града, у Цркву Светог Спиридона – заштитника острва и великог учитеља Цркве. Ту смо принели молитве пред овим великим чудотворцем и целивали га. Потом смо, кроз уске улице града, стигли до српске куће, у којој се налази музејска поставка о доласку и боравку српских војника на Крфу. Дочекао нас је историчар Љубомир Сарамандић. Он је детаљно испричао и дочарао стање у коме се налазила српска војска када је пристигла на острво. У току његове приче, канула је и по нека суза путника који су све те приче емотивно доживели. Након обиласка музејске поставке, уследило је послужење кафом и ракијом у клубу српско-грчког пријатељства. У њему су верници купили књиге и сувенире који су везани за боравак српске војске на острву Крфу. Затим смо отпловили до острва Вида, на коме се налази маузолеј од 1232 касете са костима српских ратника са исписаним именима. Пловидба до острва Вида праћена је песмама „Тамо далеко“ „Острво Видо“ као и тропарем Христос воскресе. У маузолеју смо одржали помен и помолили се за наше дивне претке. У суботу, трећега дана нашега ходочашћа, упутили смо на сва она места која су везана за нашу славну историју и боравак српских јунака. Место Гувија, некадашња Лука, место где су по први пут крочили наши преци, допловивши на оство Крф. Затим место Дасија, на коме су сахрањивани наши преци. Данас на том месту се налази споменик подигнут борцима Дринске дивизије. Даље смо обишли место Агиос Матеос. У њему се налази споменик борцима Моравске дивизије. Потом смо се упутили до споменика грчког чобанина, Јоаниса Јанулиса, који је поклонио своје имање како би Срби могли да сахрањују своју војску. На свим овим местима страдања и умирања наше војске служени су помени. Тога дана биле су Михољске задушнице, па су ти помени остављали још већи и снажнији утисак на вернике. Даље нас је пут водио у Манастир Палеокастрицу. Прелепи манастир, са дивним погледом на плаветнило јонског мора и веома богатом музејском поставком. У манастиру смо се помолили, отпевавши Достојно јест. По обиласку манастира и светих места, која су везана за наше претке, обишли смо Каноне и Цркву Влахерну. До саме Цркве, долази се малом стазом од копна према мору. Поглед са Канона је фасцинантан – на саму Цркву, море и аеродром. Последњи дан нашега боравка на Крфу, завршили смо одласком на Свету Литургију, у Цркву Светога Спиридона, на којој су се већина верника и причестила. По завршетку литургијског сабрања, успели смо још једном да се поклонимо светим моштима и да затражимо благослов за повратак. Захваљујући нашем водичу Марку Јакасовићу, ово наше путовање је реализовано веома успешно. Пут ка Србији, био је дуг и напоран, јер смо ноћу путовали, али нико од нас није осећао умор. Причало се о утисцима са путовања. Било је много песме, шале, препричавања разних анегдота. Ово путовање је учинило да се сви још више учврстимо у вери православној, да ојачамо родољубље, и да не заборавимо наше претке и њихову свету жртву, коју су поднели за све нас. Једна од наших путница, послала је следећу поруку: „Сећање је рај, из кога нас нико не може истерати. Јер и ово наше прелепо ходочашће је нешто што никада неће избледети из наших сећања.“ јереј Немања Матејић, парох вички
Најава: 01. новембар, Чачак, Свечана академија и изложба у част Патријарха Павла
Десети „Дани патријарха Павла“ „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену -СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ЧАСТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА -ИЗЛОЖБА “ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ У ДЕЛИМА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА” Културни центар Чачак, 1. новембар 2025. године Са задовољством обавештавамо све поштоваоце лика и дела патријарха Павла да за 1. новембар, у Културном центру у Чачку, организујемо два садржаја којима се по десети пут подсећамо на Павла, патријарха српског. Човека који нам је својим животом и свакодневним поступањем сведочио Јеванђеље. И овога пута се сабирамо, без обзира на узраст, професионални и социјални статус, етничку, верску и националну припадност да освежимо сећање на његово дело, да се, посебно у овим тешким временима, поправљамо и да његово дело ширимо на све људе васељене. У Ликовном салону Културног центра у Чачку, у 19.30 часова биће отворена колективна изложба портрета патријарха Павла под називом „Патријарех Павле у делима ликовних уметника“. Изложба ће бити отворена до 18. новембра 2025. године. Учествује 12 уметника из разних места Србије. Након отварања изложбе, у великој сали Културног центра, одржаће се Свечана академија у част патријарха Павла. Свечану академију чини целовечерњи концерт хора Прво београдско певачко друштво под управом Бојана Стојчевића и беседа проф. др Драгомира Санда, протојереја-ставрофора. Отац Драгомир Сандо беседиће о патријарху Павлу и његовом јеванђеоском животу. Свечану академију и изложбу организује удружења „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Центром за неговање традиције и Културним центром, Чачак. Покровитељ град Чачак. Програм: -Отварање изложбе “Патријарх Павле у делима ликовних уметника”. Културни центар Чачак, Ликовни салон, 1. новембар 2025. године у 19.30 часова. -Свечана академија у част патријарха Павла. Културни центар Чачак, велика сала, 1. новембар 2025 у 20.00 часова Радујемо се што ћемо се сабрати по десети пут на отварању изложбе и Свечаној академији манифесрације „Дани патријарха Павла. Кроз богат културни и духовни програм евоцираћемо мудре поруке и дело патријарха Павла подсећајући се на његову непролазну љубав према Богу и човеку. Позовите своје пријатеље, породицу и све поштоваоце лика и дела патријарха Павла да нам се придруже и заједно ширимо речи мудрости које ће надахњивати генерације! Поделите ову објаву какао бисмо заједно окупили што више људи, посебно младих, на овом догађају, Христовом путу на коме следимо Светог Павла патријарха српског. Да се угледамо на њега, да будемо бољи према другима, а они према нама. То је насушна потреба ове и генерација које долазе. Улаз слободан. Добро дошли!
Александар Солжењицин, “Не живети у лажи“
„Не живети у лажи“ – манифест моралног отпора Дана када је Солжењицин ухапшен — 12. фебруара 1974. године — објавио је текст „Не живети у лажи“. Већ сутрадан био је протеран на Запад, где је дочекан као херој. Тај тренутак означава врхунац његове славе. Солжењицин изједначава лаж са идеологијом — са илузијом да се људска природа и друштво могу прекројити по унапред задатим шаблонима. А његова последња реч, пре него што је напустио домовину, позива совјетске грађане да, као појединци, престану да сарађују са лажима режима. Чак и најплашљивији могу направити тај најмање захтеван корак ка духовној независности. Ако многи крену тим путем тихог отпора, цео тај нечовечни систем ће се затетурати — и срушити. НЕ ЖИВЕТИ У ЛАЖИ! Било је времена кад нисмо смели ни шапатом да се огласимо. А сад ево — пишемо и читамо „самиздат“ (рус. тајно умножавани забрањени текстови), окупљамо се по пушионицама истраживачких института и отворено се жалимо једни другима на све што они муљају и у шта нас све гурају. Ту су те лудачке хвале за наше походе у свемир, док нам је кућа у рушевинама и сиромаштву; ту су те подршке удаљеним дивљачким режимима, распиривања грађанских ратова и неразумног уздизања Мао Це Тунга (и то још о нашем трошку!) — а на крају ће баш нас послати против њега, и мораћемо да идемо, јер шта ће нам друго преостати? А они суде коме хоће, здраве проглашавају душевно болеснима — и увек су то „они“, док смо ми — немоћни. Приближавамо се самој ивици пропасти; већ нас је захватила општа духовна погибија, а она физичка тек што није планула да прогута нас и нашу децу — док се ми и даље, кукавички, смешкамо и успутно мрмљамо: „А шта ми можемо да учинимо? Немамо снаге.“ Толико смо се безнадежно одрекли своје човечности да смо, за ситне погодности данашњице, спремни да се одрекнемо свих начела, своје душе, свега што су створили наши преци и свих изгледа наших потомака — само да не пореметимо свој бедни, привидно удобан живот. Изгубили смо снагу, понос, занос. Не плашимо се ни опште нуклеарне смрти, ни трећег светског рата (можда ћемо се, ето, сакрити у неку пукотину), али се бојимо једино — да заузмемо грађански став! Једина нам је нада да не одступимо од стада, да се не усудимо кренути сами, јер бисмо могли изненада остати без белог хлеба, грејања и без дозволе за боравак у Москви. Добро смо усвојили поуке које нам је држава годинама усађивала у свест: одавно смо помирени и задовољни њеним начелом — да човек не може побећи од своје средине, од друштвених прилика; оне нас обликују, јер: „битак одређује свест“. Шта ми имамо с тим? Ми, кажу, ту ништа не можемо. Али можемо — све! Чак и ако се тешимо и лажемо сами себе да није тако. Нису „они“ ти који су криви за све, већ ми сами, само ми! Неко ће узвратити: Али, заиста, ништа се не може учинити! Запушили су нам уста, нико нас не слуша, нико нас ништа не пита. Како да их натерамо да нас чују? Немогуће је натерати их да се предомисле. Најприродније би било једноставно их не бирати поново — али у нашој земљи нема избора, нема ни поновног гласања. На Западу постоје штрајкови и протестни маршеви, али ми смо превише застрашени, сувише се бојимо: како то — тек тако оставити посао и изаћи на улицу? Сва она судбоносна средства којима се Русија служила у својој бурној историји прошлог века данас су за нас још мање прихватљива. Заиста, не треба им се поново враћати! Данас, када су све секире већ посекле све што су имале да посеку, када је све што је посејано већ дало свој плод, можемо јасно видети колико су били заблудели, опијени и изгубљени они надмени младићи који су, кроз терор, крваве устанке и грађански рат, желели да створе праведну и срећну земљу. Не, хвала вам, оци просветитељства! Сада знамо да подлост средстава рађа подлост резултата. Нека нам руке остану чисте! Дакле, да ли се круг затворио? Зар заиста нема излаза? Зар нам једино преостаје да пасивно чекамо — можда ће се нешто само од себе догодити? Али не — ништа се само од себе неће расплести, ако ми сви, из дана у дан, настављамо да прихватамо, величамо и учвршћујемо, и ако се бар не одмакнемо од његове најслабије тачке — од лажи. Када се на мирно људско постојање обруши насиље, оно наступа самоуверено, с лицем које пламти од самопоуздања, развија своју заставу и узвикује: „Ја сам Насиље! Склоните се с пута, помакните се — све ћу вас смрвити!“ Али насиље брзо слаби; прође само неколико година — и више није тако сигурно у себе. Да би се одржало, да би изгледало прихватљиво, оно ће неизоставно призвати у помоћ свог савезника — Лаж. Јер насиље нема чиме другим да се покрије сем лажи, а лаж може опстати само уз насиље. И не спушта насиље своју тешку шапу сваки дан, нити на свако раме; али од нас захтева само једно — да се покоримо лажи, да свакодневно учествујемо у обмани, и то му је довољно као доказ наше оданости. И управо ту, у нашем одбијању, налазимо најједноставнији и најприступачнији кључ нашег ослобођења: лично неучествовање у лажи! Чак и ако је све покривено лажима, чак и ако све стоји под њиховом влашћу, одупримо се најмањим гестом: нека њихова владавина не опстаје захваљујући мени! И ово је начин да пробијемо привидне окове наше пасивности — најлакши пут за нас, а уједно најразорнији за Лаж. Јер када се људи одрекну лажи, лажи једноставно престају да постоје. Као паразити, оне могу опстати само када се привежу за појединца. Од нас се не тражи да сами изађемо на трг и викнемо истину, да наглас кажемо оно што мислимо — то је застрашујуће и томе још нисмо дорасли. Али хајде макар да одбијемо да говоримо оно што не мислимо! Ево пута који је најлакши и најприступачнији за нас и за наш дубоко укорењени, готово органски кукавичлук. Много лакши него (страшно је и изговорити те речи) грађанска непослушност у Гандијевом стилу. Наш пут мора
Најава: 08.11. у 14.00 Пожега, Дочек Иконе Богородице Тројеручице
Митрополит Јустин свештенослужио у Врњачкој Бањи
Дана 19. октобра 2025. када наша Света Црква прославља празник Светог апостола Томе, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) секретар ЕУО, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереји Жарко Дончић и Радош Младеновић, јереј Бранко Росић, протојереј ставрофор Слободан Милуновић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон врњачки Младен Нојић. Високопреосвећени је у беседи између осталог нагласио да је веома битно да слушамо Господа, да се трудимо да испуњавамо заповести Његове, као што су то чинили Свети апостоли, јер крај нашег животног пута, увек је ту негде пред вратима. У овом животу не треба се надати похвалама и даровима, већ ишчекивати остварење Господњих речи: „Бићете гоњени“. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Верни народ се сабрао у великом броју да предвођен Митрополитом Јустином ода хвалу Господу за све. ђакон врњачки Младен Нојић
Јубилеј два века Цркве у Бресници
Дана 14. октобра 2025. године када наша Српска Православна Црква прославља Покров Пресвете Богородице, празник коме је посвећена Стара црква у моравском селу Бресници, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су: Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, Архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, јереј Милован Вучковић, парох бреснички, јереј Мирко Јеремић, парох супљански (Епархија рашко-призренска), ђакони Стефан Симић и Димитрије Радмилац. Црква Покрова Пресвете Богородице је изграђена 1825. године на темељима пређашње светиње. Ове године је јубиларно прославља два века свог постојања. Велики број деце и сабраног народа су са радошћу дочекали свог Архијереја и Архипастира у порти бресничке Цркве. Деца Основне школе „Ђенерал Марко Ђ. Катанић” су захваљујући учитељицама и наставницима у народној ношњи дочекали у шпалирима свог Архијереја. Величанствености Свете Архијерејске Литургије из певнице је допринео појац Иван Трајковић, чтец Дејан Камиџорац. Посебну радост донело је рукопроизвођење јереја Милована Вучковића у чин протојереја. Митрополит Јустин се на крају Свете Литургије пригодном беседом обратио многобројном верном народу. Истичући значај и величину самог празника који наша Света Црква прославља, сећамо се заштите и прибегавамо свагда под заштиту Пресвете Богородице. Само покровитељством Пресвете Владичице Богородице можемо и морамо да опстанемо у истини и на путу истине, а не да скренемо на онај лош пут, пут греха, смрти и ђавола. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након заамвоне молитве је уследило резање славског колача и благосиљање кољива испред Цркве. Затим је уследила трпеза љубави у сали парохијског дома. Ђакон успењски Стефан Јовановић
ТВ представљања Жичког благовесника (октобар-децембар 2025)
Поводом изласка из штампе новог броја Жичког благовесника (октобар-децембар 2025) на локалним телевизијама широм Епархије жичке представљен је садржај часописа. Свештенство и вероучитељи су се потрудили да широј јавности укажу на разноврсност тема и часопис препоруче свим љубитељима лепе и душекорисне речи. У наставку Вам преносимо јутјуб прилоге.
Ученици Машинско-саобраћајне школе из Чачка у посети немањићким задужбинама
У суботу 11. октобра 2025. када наша Света Црква прославља Светог Харитона Исповедника ученици 1. и 2. године Машинско-саобраћајне школе из Чачка упутили су се на једнодневни излет у пратњи директора г. Влада Поледице, вероучитељице Миле Вулете и вероучитеља Милорада Пауновића. У јутарњим часовима упутили смо се у обилазак задужбина Свете владарске лозе Немањића. Посетили смо манастире Градац, Студеницу и Жичу. У Манастиру Градац су ученици упознати са историјским значајем и духовном снагом задужбине Свете краљице Јелене Анжујске. Поклонили смо се кивоту Свете краљице као и моштима Светог краља Драгутина (монаха Теоктиста). У наставку, стигли смо у Манастир Студеницу најзначајнију задужбину великог жупана Стефана Немање. Поклонили смо се моштима Светог Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха (краља Стефана Првовенчаног) и Свете мати Анастасије. Ученици су могли да још дубље упознају културну баштину српског народа и схвате да заправо из Студенице почиње развој српске писмености и духовног уздизања. На крају излета смо посетили Манастир Жичу, седиште прве српске Архиепископије, где смо узели молитвено учешће у вечерњем богослужењу. Ученици су се кроз ове посете духовно озарили, и кроз пример наставе ван учионице имали прилику да виде најзначајније српске манастире. Излету је присуствовало и неколико професора, као и помоћно особље, што подстиче јачању веза унутар школске заједнице. Верујемо да ће оваквих излета бити још како би градили мост између Цркве и школе имајући за пример Светог Саву, првог српског просветитеља и учитеља. Вероучитељ Милорад Пауновић
Митрополит Јустин свештенослужио у Светосавском храму у Краљеву
У недељу 12. октобра 2025. године када наша Света Црква прославља Преподобног Киријака Отшелника – Михољдан, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству, саслуживали су секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство храма. По прочитаном јеванђелском зачалу, Митрополит Јустин се обратио многобројном верним народу пригодном беседом. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку молитвеног сабрања, велики број верног народа и деце причестили су се Светим Тајнама Христовим. Драгутин Сандо, ученик Богословије
Света Тајна Јелеосвећења у Светосавском храму у Краљеву
У вечерњим часовима уочи празника Покрова Пресвете Богородице у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Тајна Јелеосвећења. Свештенство овога храма је принело Богу молитве за исцељење душевних и телесних болести бројног верног народа који је у изузетно великом броју дошао под сводове нашег храма молећи од Господа помоћ за себе и своје ближње. У благодатном и молитвеном искуству овог благословеног светотајинства осетила се искрена жеља верујућих за посетом Божијом која уноси мир у душу и дарује здравље телесно. Братство храма
Ходочашће верника из Виче на Крф
Црквена општина Вича и Поклоничка агенција епархије жичке ‘’Јеж’’, организовале су поклоничко путовање на острво Крф од 9. до 13. октобра 2025. године. Ово петодневно путовање, допринело је верницима да се боље упознају са својом историјом, али и да продубе она најјача осећања према родољубљу и славним прецима. У поподневним сатима, топлог и сунчаног октобра, започели смо ово наше ходочашће. Прикључили су нам се верници из Београда, Обреновца, Ниша. Све нас је везивала иста жеља, а то је да видимо и да се поклонимо свим местима, на којима су страдали наши преци у Првом светском рату. Након ноћне вожње, стигли смо на Крф. Одмах смо се упутили у сам центар града, у Цркву Светог Спиридона – заштитника острва и великог учитеља Цркве. Ту смо принели молитве пред овим великим чудотворцем и целивали га. Потом смо, кроз уске улице града, стигли до српске куће, у којој се налази музејска поставка о доласку и боравку српских војника на Крфу. Дочекао нас је историчар Љубомир Сарамандић. Он је детаљно испричао и дочарао стање у коме се налазила српска војска када је пристигла на острво. У току његове приче, канула је и по нека суза путника који су све те приче емотивно доживели. Након обиласка музејске поставке, уследило је послужење кафом и ракијом у клубу српско-грчког пријатељства. У њему су верници купили књиге и сувенире који су везани за боравак српске војске на острву Крфу. Затим смо отпловили до острва Вида, на коме се налази маузолеј од 1232 касете са костима српских ратника са исписаним именима. Пловидба до острва Вида праћена је песмама „Тамо далеко“ „Острво Видо“ као и тропарем Христос воскресе. У маузолеју смо одржали помен и помолили се за наше дивне претке. У суботу, трећега дана нашега ходочашћа, упутили смо на сва она места која су везана за нашу славну историју и боравак српских јунака. Место Гувија, некадашња Лука, место где су по први пут крочили наши преци, допловивши на оство Крф. Затим место Дасија, на коме су сахрањивани наши преци. Данас на том месту се налази споменик подигнут борцима Дринске дивизије. Даље смо обишли место Агиос Матеос. У њему се налази споменик борцима Моравске дивизије. Потом смо се упутили до споменика грчког чобанина, Јоаниса Јанулиса, који је поклонио своје имање како би Срби могли да сахрањују своју војску. На свим овим местима страдања и умирања наше војске служени су помени. Тога дана биле су Михољске задушнице, па су ти помени остављали још већи и снажнији утисак на вернике. Даље нас је пут водио у Манастир Палеокастрицу. Прелепи манастир, са дивним погледом на плаветнило јонског мора и веома богатом музејском поставком. У манастиру смо се помолили, отпевавши Достојно јест. По обиласку манастира и светих места, која су везана за наше претке, обишли смо Каноне и Цркву Влахерну. До саме Цркве, долази се малом стазом од копна према мору. Поглед са Канона је фасцинантан – на саму Цркву, море и аеродром. Последњи дан нашега боравка на Крфу, завршили смо одласком на Свету Литургију, у Цркву Светога Спиридона, на којој су се већина верника и причестила. По завршетку литургијског сабрања, успели смо још једном да се поклонимо светим моштима и да затражимо благослов за повратак. Захваљујући нашем водичу Марку Јакасовићу, ово наше путовање је реализовано веома успешно. Пут ка Србији, био је дуг и напоран, јер смо ноћу путовали, али нико од нас није осећао умор. Причало се о утисцима са путовања. Било је много песме, шале, препричавања разних анегдота. Ово путовање је учинило да се сви још више учврстимо у вери православној, да ојачамо родољубље, и да не заборавимо наше претке и њихову свету жртву, коју су поднели за све нас. Једна од наших путница, послала је следећу поруку: „Сећање је рај, из кога нас нико не може истерати. Јер и ово наше прелепо ходочашће је нешто што никада неће избледети из наших сећања.“ јереј Немања Матејић, парох вички