Епископ Јустин: “За Господом Христом морамо ићи, макар и пузећи за Њим“
У шесту недељу по Духовима, литургијска заједница Светосавског храма у Краљеву удостојена је да свештеним евхаристијским Приносом предстоји Владика жички Г. Јустин. Саслуживало је братство храма уз молитвено верног народа Божијег. Пуноћа сабрања је била у најприснијем заједничењу са Васкрслим Господом кроз Свето Причешће. Након читања јеванђелског одељка, Владика Јустин је сабрану паству поучио речима: – Благовест овога дана и догађаја о коме чусмо из Јеванђеља нас поучава о бесмртности човека која, по речима Светог Исаака Сирина, произилази из сједињења са Господом. Када се непоколебивим следовањем за Господом учврстимо у вери, ми можемо разликовати Правог од лажних богова. Данас свет није без богова, сви трагају за неким вишим постојањем. Тако настају многи идоли. Ми имамо ту разлику у односу на свет, што нам се Бог открио. Ми Га тако препознајемо и исповедамо. Ипак, борба нам увек предстоји, па се зато не смемо опуштати, како би благодат Божија што дуже деловала у нама. За Господом Христом морамо ићи, макар и пузећи за Њим. У наставку Вашој пажњи предлажемо беседу Епископ Јустина у целости: Протонамесник Александар Р. Јевтић
Празник Светог великомученика Прокопија у Манастиру Вољавчи
Данас, када Света, Саборна и Апостолска Црква прославља Светог великомученика Прокопија, удостојени смо служења нашега Епископа жичког Господина Јустина у Манастиру Вољавчи. Епископу Јустину саслуживали су: протонамесник Александар Суботић, јеромонах Иларион (Богојевић), сабрат Манастира Преображења, јерођакон Јаков (Николић) из Манастира Тумане, као и ђакон Стефан Симић. Лепоти данашњег богослужења допринело је и присуство игумана Манастира Згодачице оца Стефана, мати игуманије Марине из Манастира Каменца и мати игуманије из Манастира Сретења, као и братства из Манастира Тумане. Манастир Вољавча торжествено празнује Светог Прокопија, јер је црква брвнара посвећена Светом Прокопију. По народном предању постоји веровање да је изграђена на темељима старог манастира за време Патријарха Арсенија Чарнојевића приликом Велике сеобе Срба (1690). У њој се налази плоча коју је пренео Патријарх Арсеније и постоји претпоставка да се у њој налазе мошти Светог Прокопија. Кроз историју манастира дешавала су се разна чуда и исцељења приликом молитава Светом Прокопију. У својој беседи Владика Јустин се осврнуо на житије Светог Прокопија, које оставља дубок утисак на све који га читају. Такође, Владика се осврнуо и на остале хришћанске светитеље који су били војници, али и мученици и истински сведоци вере Христове. – Ко не љуби Христа више од свега није Њега достојан. Наш циљ је да имамо заједницу са Богом. Христос тражи сусрет са отпалим човеком. Он је Пут, Истина и Живот свима који Га траже. Ми хришћани треба да тежимо сусрету са Богом кроз наш лични однос и Свету Литургију, молећи се за себе, али и за мир и спасење читавог света. Тако се молио Свети Прокопије и остали свети. Наш живот у Христу није егоцентричан, него је христоцентричан, рекао је Владика Јустин. У току Литургије причестио се велики број верног народа и деце. Владика Јустин је по завршетку заамвоне молитве пререзао колач и честитао славу мати игуманији Теодори и сестринству манастира, као и верном народу. У наставку, Епископ Јустин је освештао живопис новоизграђене манастирске трпезарије, коју су живописали фрескописац и ипођакон Дејан Камиџорац и Владимир Недељковић, ученици жичке школе коју је водио протођакон Миодраг Томић, а који се учио код чувених светогорских фрескописаца. Уследила је трпеза љубави за све присутне. Чтец Петар Ђерковић
Најава: Манастир Жича, 24. јул 2022. Мило Ломпар, “Светосавска традиција у српској култури“
Света Архијерејска Литургија у Светотројичном храму у Краљеву
У пету недељу по Духовима, када Света, Саборна и Апостолска Црква празнује спомен Светог Андреја Критског и Светог свештеномученика Саве Горњокарловачког, удостојени смо служења Епископа и оца нашег Јустина. Епископу су сасуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-стврофор Јован Ђорем, старешина храма протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј Миломир Радић, јереји Владимир Јовановић, Мирослав Андрић, Радован Парезановић и Ненад Ивановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Данас је у нашем храму била велика радост, јер смо удостојени канонске посете нашег Епископа преко кога је изливена велика благодат на нашу литургијску заједницу. По завршетку Светога Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио верном народу рекавши да је пут данашњих хришћана јако тежак и да морамо наћи христолику меру живљења у овоме свету. У току Литургије причестио се велики број верног народа, а нарочито деце. По завршетку Литургије приређена је пригодна трпеза љубави. Чтец Петар Ђерковић
Слава параклиса Богородице Млекопитатељнице у Светосавском храму у Краљеву
Јужни параклис при Храму Светог Саве у Краљеву посвећен је Икони Богородице Млекопитатељнице. Чудесна повест о доласку Светог Саве Српског у палестинску Лавру Светог Саве Освећеног, и испуњење вековног завета да се икона преда монаху пред којим падне жезал и покрене се икона, учинили су да простор нашег храма и овај догађај има као једну од историјско-богослужбених коцкица у свом духовном мозаику. На дан празника, 16. јула 2022. Свету Литургију служио је архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, уз саслужење протонамесника Александра Јевтића и ђакона Стефана Симића. У беседи након читања јеванђелског одељка, отац Дамјан је говорио о важности „слушања речи Божијих“. – Догађај сусрета Марије и Марте нам управо поручује да било који наши послови и обавезе не могу имати предност у односу на слушање речи вере и живљење по њима. Иако је логика данашњице често супротна, ми као ученици Христови морамо бити истрајни на путу који је осветљен јеванђелским поукама. Тако ћемо задобити благодат Божију и бити у могућности да и друге усмеримо ка Христу, рекао је отац Дамјан, честитајући празник и желећи свима молитвено заступништво Пресвете Богомајке. Након причешћивања Светим Даровима, пререзан је славски колач и освештано жито. Литургијска заједница је припремила трпезу љубави која је у наставку послужена. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Тридесет година од хиротоније Епископа жичког Г. Јустина
Данас када Света Саборна и апостолска Црква торжествено празнује Свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Сопоћани у Епархији рашко-призренској. Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Господин Јустин уз благослов и саслужење надлежног Епископа рашко-призренског Теодосија. Епископу Јустину и Теодосију саслуживали су: игуман Манастира Сопоћани архимандрит Теоктист (Кнежевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, игуман Манастира Ђурђеви Ступови Гаврило (Божиновић), игуман Манастира Тушимља Серапион (Тимшић), ђакони Немања Михајловић, Братислав Богдановић и Стефан Симић, у присуству многобројног свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Данашњи празник је веома битан за српски народ због чудотворних исцељења и помоћи Светих врачева Козме и Дамјана. Део моштију ових светитеља налази се у Манастиру Сопоћани, где су пренете из Манастира Зочишта у току ратних дешавања на просторима Косова и Метохије. Овај празник има велики значај у Архијерејској служби Епископа Јустина, јер је на овај дан 1992. године за хиротонисан у Манастиру Сопоћани. Хиротонију је извршио Патријарх српски Павле, уз саслужење великог броја Архијереја. У празничној и братској атмосфери прославе данашњег празника могло се осетити несебично гостопримство и љубав домаћина према Епископу Јустину. У својој беседи, Владика Теодосије се захвалио Епископу Јустину на мудрим поукама које је од њега имао прилику да чује још као од црноречког сабрата, а потом и као Архијереја. Владика Јустин је по завршетку читања Светог Јеванђеља заблагодарио Богу на путу који му је подарио у служењу Светој Цркви, почевши од Манастира Црне Реке, Сопоћана и осталих светиња нашег распетог Косова и Метохије, па до светосавског трона Епархије жичке. У току Свете Литургије велики број верног народа и деце узели су учешћа у Светој Тајни Причешћа. Празничном догађају су присуствовали Архијерејски намесник пожешко-ариљски Драган Стевић, старешина храма у Ариљу Бојан Милошевић, протонамесник Дарко Несторовић, ђакон Ненад Срећковић, као и верни народ из Ариља. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а Епископ Теодосије је честитао славу игуману Теоктисту и братији Свете обитељи сопоћанске. У трпезарији манастира је приређена трпеза љубави за све присутне. Чтец Петар Ђерковић
Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, “Кафа са сојиним млеком“
Често сам од наше браће Босанаца слушао како, вајкајући се због свега што се дешава, говоре ону своју чувену изреку: „Свега има на овом дуњалуку“. Заиста, свачега се човек може нагледати на овоме свету… У сврху данашње поуке навешћу један такав, рекло би се невероватан, пример, како све људи поступају. Једна од ствари која у највећој мери одбија људе од учешћа у животу Цркве је лицемерје („прављење“) које се ипак може пронаћи међу људима који редовно „иду у Цркву“. Наравно, већина црквених људи нису склони овој ружној особини, али и тога има међу нама, и то одбија људе. Наиме, пријатељ, који је православац попут већине Срба (= верује у Бога, али тешко му је постити и одлазити недељом на Литургију), ми је, правдајући се зашто не иде редовно у Цркву, навео случај коме је лично присуствовао. Он има познаника коме су „уста пуна Бога, Цркве, и поста“. Критикује све око себе за њихово владање, за њихову посрнулост, за отпадништво од вере, итд. Истина је да, заиста, одлази редовно у Цркву и да пости (макар на томе врло инсистира и својој околини много придикује због непоста), али у свом понашању није нимало кротак, благ, радостан, пун љубави и томе слично. Било како било (њих двојица се познају из Београда), једном приликом, су се сасвим случајно срели у једном маленом месташцу у унутрашњости Србије, тј. у родном месту мог пријатеља. Срели су се у једином кафићу у том месту, неугледном, какви умеју да буду наши провинцијски кафићи, тј. мој друг је, на своје изненађење, у том кафићу угледао овог „великог верника“ и сели су за исти сто. „Велики верник“ је већ пио своју кафицу, чекајући заказани сусрет. Упутили су речи какве људи у таквим околностима иначе упуте једни другима. Мој друг, као што рекох, не иде толико редовно у Цркву, али је у том тренутку био Велики Пост и он је постио својих седам дана „на води“, како би се причестио у недељу. Врло изненађен, приметио је како његов познаник (рекао ми је да је видевши то осетио велико задовољство) пије кафу са млеком. Није могао, а да га не пита, са дозом сласти у својим речима: „Како то да не постиш“? Видно снебивајући се, он му је рекао да (наравно да) пости, и да је то кафа са сојиним млеком. Наставили су да разговарају о другим темама, али мој друг је све време био прилично изненађен да у том кафићу имају чак и сојино млеко. Растали су се, када је дошао човек кога је „велики верник“ очекивао, али мој друг, по својој слабости (јер волимо да видимо омашај другог човека), је након сат времена отишао у кафић да пита конобара за сојино млеко. Испоставило се да они у својој понуди немају сојино млеко (нити ишта слично) и да га никада нису ни имали. „Аха“, рекао је мој друг у себи, „такви су ти верници. Лицемери, а овамо свима се попеше по главама говорећи о посту и молитви“. Отада, никако не успевам да мом другу укажем да тај несрећни „велики верник“, није истинска слика Цркве. Штавише, овде се, само од себе, намеће питање: Зашто тај човек уопште и иде у Цркву? И: Да ли га је ишта од црквене проповеди икако додирнуло? Тешко да јесте, али има и таквих. Ви, пак, драги читаоци, не будите попут мог друга. Када се са било чим сличним сусретнете, немојте одмах да осуђујете веру и Цркву. Нису вера и Црква такви, него су људи попут овог човека, неко кога ни не треба осуђивати, већ треба жалити. Код њих је све омашено и лажно; нема ту живота. Истинска слика Цркве су људи пуни благости, опраштања, доброте, љубави. А таквих, верујте ми, има много, много више… Онај ко прича о љубави, а не воли, није истински верујући човек, већ тужна слика човека који живи у лажи (и лицемерју). Дејан Драмићанин, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 15. јул 2022. године
Интернет страница „Православног мисионараˮ у новом руху – ДОЂИ И ВИДИ!
Читалачкој публици и верном народу предочавамо новине на званичној интернет страници „Православног мисионараˮ које су у служби црквене мисије. Поред основних информација о сваком новом броју и богате PDF архиве свих бројева од 2008. године до данас, доступан је претраживач којем можете приступити на следећој адреси: https://misionar.spc.rs/PRETRAGA/. Поред тога, позивамо Вас да се пријавите на имејл листу, како би благовремено били обавештени о свим новинама и садржајима објављеним у часопису. Пријаву на новоотворену имејл листу можете извршити на следећој адреси: https://misionar.spc.rs/EBILTEN.php Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19) Црквена историја је у знаку сведочења оваплоћене Речи и апостолске проповеди о ономе што су видели, чули и рукама својим опипали (1Јн. 1,1). Многобројни су видови црквене мисије, јер Црква учи и васпитава не само речју и проповеђу својих проповедника, она учи и васпитава свим својим богочовечанским бићем и целим богатством свог саборног Предања и историјског светитељско-исповедничког опита и доживљаја Христа. Црква зна да заиста „свако време има своје бреме“ па се стога, остварујући своју мисију, труди да то бреме сваког времена и сваке епохе претвори у своје, у благи јарам Христов, преображавањем и унутрашњим осмишљавањем времена и њихових бремена. Као што је Христос примио на себе људско тело, па чак и грехе света, тако је и Црква по својој христоликој природи и мисији призвана да се оваплоћује у свако време и да понесе на себе грехе и ране света, превијајући их и исцељујући их. Српска Православна Црква је као израз пастирске бриге и љубави, давне 1958. године почела са издавањем часописа Православни мисионар који је од својих почетака за циљ имао искључиво мисионарско делање унутар Цркве. Пут овог значајног мисионарског часописа својим искуством, мудрошћу и ревношћу трасирали су његови знаменити уредници, врлински архипастири словесног стада Христовог: Блаженопочивши епископ браничевски Хризостом (Војиновић), Епископ бачки др Иринеј (Буловић) и блаженопочивши епископ шабачки Лаврентије (Трифуновић). Година 2008. за Православни мисионар представља нови почетак. На првом месту, одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, часопис је проглашен за званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе. На предлог блаженопочившег епископа жичког Хризостома (Столића), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве именовао је ђакона (данас презвитера) Оливера Суботића за главног и одговорног уредника овог мисионарског гласила. Долазак новог уредника донео је и нову концепцију часописа, те је сваки број добио своју носећу тему. Од 2008. године званично мисионарско гласило наше Свете Цркве добија и нови формат, савременији дизајн и ново усмерење самих текстова. Православни мисионар, поред тематског дела, садржи и мноштво занимљивих, поучних и веома читаних рубрика, које на посебан начин доприносе да реч Божја дође до срдаца свих. Веома запажено место Православни мисионар налази у нашим црквеним медијима, у којима је садржај сваког новог броја редовно представљен црквеној и широј јавности. Успешна сарадња је посебно успостављена са црквеним радио станицама Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубе, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Милешева, Епархије милешевске; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске. Од скоро, у програму Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, чује се глас и мисионарска реч нашег часописа. Године 2018. навршило се пуних 60. година постојања званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Круна обележавања јубилеја 60 година постојања Православног мисионара било је отварање интернет странице (https://misionar.spc.rs) на којој су, поред најаве новог броја и информативних садржаја везаних за часопис, бројеви старији од шест месеци потпуно доступни за преузимање у PDF формату. Интернет страница је доступна у две верзије – за рачунаре и мобилне телефоне. Православни мисионар је до сада на својој интернет страници објавио архиву (https://misionar.spc.rs/misionar.php?mod=m&m=14) свих бројева од 2008. године до данас. Наведени бројеви су у ПДФ формату доступни читаоцима, а 2011. године архива је преточена у текстуално претраживе садржаје те су чланци сваког издања постали засебни ентитети унутар претраживача сајта (https://misionar.spc.rs/PRETRAGA/). Садржај је доступан и путем индекса речи што је дало изузетно занимљиве податке неким аналитичким групама. Према статистици која нам је доступна, број посета, претраживања и преузимања садржаја са наше интернет странице, из дана у дан надмашује она очекивања која смо имали приликом отварања електронске архиве. Посетиоци интернет странице Православног мисионара имају могућност да се пријаве на имејл листу (https://misionar.spc.rs/EBILTEN.php). Имејл листа је осмишљена да читаоцима повремено понуди добар садржај и теме за читање. Желимо да се осврнемо на богату архиву и са вама поделимо садржаје који су вредни пажње. Наша имејл листа није реклама нити било која врста промоције, већ је осмишљена да нас обогати одабраним садржајима који се налазе у мисионарском часопису за младе. Са благословом главног и одговорног уредника и у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима
Петровдан – храмовна слава у Мрчајевцима
На дан празновања Светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму у Мрчајевцима, који је посвећен данашњем празнику. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Милинко Стојковић, протонамесник Александар Пешић, старешина храма, јереј Милован Вучковић, ђакони Стефан Симић и Немања Стојковић (Епархија шумадијска) уз молитвено присуство многобројног верног народа. Након прочитаног јеванђељског одељка, народу се обратио Епископ Јустин, између осталог рекавши: – Свети апостоли, који су светила Божија, проповедали су веру широм васељене и били неуки рибари који су својим мрежама уловили душе људске. Петар значи камен, а Господ је Петру рекао: Ти си камен и на том камену сазидаћу Цркву своју. Апостол Петар је камен, темељ који је примио Јеванђеље Христово, обукао се у силу са висине, примивши Духа Светога као и сви апостоли. О важности Свете Тајне Покајања видимо и из живота апостола Петра који се три пута одрекао Христа, али је Господ све то њему опростио услед покајања и ревности – јер не лови наше грешке и не чека нашу пропаст, него чека да се покајемо. Господ тражи да наш ум и наше срце буду везани за Њега. Исто тако се треба водити и примером Светог апостола Павла који је био гонитељ Хришћана и који је присуствовао каменовању Светог архиђакона Стефана, али је Господ, који зна срца наша и природу нашу, посетио Савла када је пошао у Дамаск и светлост јача од сунца, ослепела га је. Тада му је Господ отворио не само телесни вид, већ и вид да спозна Господа Бога. Тај исти Савле тада постаје ненадмашни апостол Павле, ненадмашни учитељ народа. Зато је ово велики дан за Цркву, јер видимо да Господ Бог не гледа ко је ко, већ свакога призива и од највећих грешника, чини највеће светитеље. Зато кроз Цркву и Свете Тајне ми задобијамо силу и благодат Божију, а када то задобијемо, по речима апостола Павла, моћи ћемо да кажемо: Не живим више ја, него Христос у мени. А када у нама живи Христос, онда никаква мука, ни смрт, ни искушење не може на нас. Мноштво верног народа, а међу њима и велики број деце, приступили су Чаши Тела и Крви Господње. Након заамвоне молитве, освећени су славски дарови. Домаћини овогодишње славе били су господин Милош Јефтовић и господин Немања Богосављевић, а за следећу годину, за домаћина славе се пријавио господин Драган Поповић. По завршетку Литургије, уприличена је трпеза љубави у црквеној сали. Милан Пешић, студент теологије
Крсна слава и Дан 2. бригаде Копнене Војске
Дана 12. јула 2022. године, када наша Света Црква прославља Свете и првоврховне апостоле Петра и Павла, у касарни „Рибница“ у Краљеву облежена је Крсна слава и Дан 2. бригаде Копнене Војске. Свечаност је започела служењем Свете Литургије у богослужбеном простору Команде Друге бригаде. Литургијом је началствовао архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, а саслуживали су му: протојереј Часлав Јовановић, протонамесник Дејан Марковић, јереј Слободан Глишовић, војни свештеник јереј Владимир Благојевић и ђакон Милан Попадић. Литургијско славље увеличало је појање војног свештеника Милоша Коцића, помоћника војног свештеника Душана Обрадовића и чланова породице Благојевић. Светој Литургији су присуствовали, командант Друге бригаде пуковник Синиша Сташевић са својим колегијумом, команданти јединица Друге бригаде, начелник Центара Министарства одбране Краљево пуковник Драган Радовановић, краљевачки жупник Антон Крагол, као и бројни припадници Друге бригаде. У надахнутој беседи на прочитано Јеванђеље отац Саша Ковачевић је истакао: -Света Црква данас прославља првоврховне апостоле Петра и Павла чије првенство се пре свега огледало у служењу Богу и ближњима. Из тог разлога није нимало случајно што Друга бригада као своју крсну славу обележава Свете апостоле јер ако се за некога може рећи да служи нашем народу, то је наша Војска… Служећи једни другима, служимо и самоме Господу који је родоначелник рода хришћанскога и који нам је најбоље показао како се служи својом крсно-васкрсном жртвом.“ Након Свете Литургије уследио је војнички део свечаности, са дефилеом јединица Друге бригаде, коме су присуствовали заменик команданта Копнене војске генерал-мајор Слађан Стаменковић, представници других јединица и установа Војске Србије из Гарнизона Краљево, представници полиције и жандармерије, органа локалне самоуправе са територијалне надлежности 2.бригаде КоВ, свештенство Епархије жичке, чланови борачких удружења, као и организација и предузећа са којима бригада сарађује. Командант Друге бригаде пуковник Синиша Сташевић се обратио свим присутнима пригодним говором сумирајући резултате рада бригаде у претходном периоду, а уручене су награде и признања најбољим појединцима из састава Друге бригаде. Војни свештеник јереј Владан Вуковић
Епископ Јустин: “За Господом Христом морамо ићи, макар и пузећи за Њим“
У шесту недељу по Духовима, литургијска заједница Светосавског храма у Краљеву удостојена је да свештеним евхаристијским Приносом предстоји Владика жички Г. Јустин. Саслуживало је братство храма уз молитвено верног народа Божијег. Пуноћа сабрања је била у најприснијем заједничењу са Васкрслим Господом кроз Свето Причешће. Након читања јеванђелског одељка, Владика Јустин је сабрану паству поучио речима: – Благовест овога дана и догађаја о коме чусмо из Јеванђеља нас поучава о бесмртности човека која, по речима Светог Исаака Сирина, произилази из сједињења са Господом. Када се непоколебивим следовањем за Господом учврстимо у вери, ми можемо разликовати Правог од лажних богова. Данас свет није без богова, сви трагају за неким вишим постојањем. Тако настају многи идоли. Ми имамо ту разлику у односу на свет, што нам се Бог открио. Ми Га тако препознајемо и исповедамо. Ипак, борба нам увек предстоји, па се зато не смемо опуштати, како би благодат Божија што дуже деловала у нама. За Господом Христом морамо ићи, макар и пузећи за Њим. У наставку Вашој пажњи предлажемо беседу Епископ Јустина у целости: Протонамесник Александар Р. Јевтић
Празник Светог великомученика Прокопија у Манастиру Вољавчи
Данас, када Света, Саборна и Апостолска Црква прославља Светог великомученика Прокопија, удостојени смо служења нашега Епископа жичког Господина Јустина у Манастиру Вољавчи. Епископу Јустину саслуживали су: протонамесник Александар Суботић, јеромонах Иларион (Богојевић), сабрат Манастира Преображења, јерођакон Јаков (Николић) из Манастира Тумане, као и ђакон Стефан Симић. Лепоти данашњег богослужења допринело је и присуство игумана Манастира Згодачице оца Стефана, мати игуманије Марине из Манастира Каменца и мати игуманије из Манастира Сретења, као и братства из Манастира Тумане. Манастир Вољавча торжествено празнује Светог Прокопија, јер је црква брвнара посвећена Светом Прокопију. По народном предању постоји веровање да је изграђена на темељима старог манастира за време Патријарха Арсенија Чарнојевића приликом Велике сеобе Срба (1690). У њој се налази плоча коју је пренео Патријарх Арсеније и постоји претпоставка да се у њој налазе мошти Светог Прокопија. Кроз историју манастира дешавала су се разна чуда и исцељења приликом молитава Светом Прокопију. У својој беседи Владика Јустин се осврнуо на житије Светог Прокопија, које оставља дубок утисак на све који га читају. Такође, Владика се осврнуо и на остале хришћанске светитеље који су били војници, али и мученици и истински сведоци вере Христове. – Ко не љуби Христа више од свега није Њега достојан. Наш циљ је да имамо заједницу са Богом. Христос тражи сусрет са отпалим човеком. Он је Пут, Истина и Живот свима који Га траже. Ми хришћани треба да тежимо сусрету са Богом кроз наш лични однос и Свету Литургију, молећи се за себе, али и за мир и спасење читавог света. Тако се молио Свети Прокопије и остали свети. Наш живот у Христу није егоцентричан, него је христоцентричан, рекао је Владика Јустин. У току Литургије причестио се велики број верног народа и деце. Владика Јустин је по завршетку заамвоне молитве пререзао колач и честитао славу мати игуманији Теодори и сестринству манастира, као и верном народу. У наставку, Епископ Јустин је освештао живопис новоизграђене манастирске трпезарије, коју су живописали фрескописац и ипођакон Дејан Камиџорац и Владимир Недељковић, ученици жичке школе коју је водио протођакон Миодраг Томић, а који се учио код чувених светогорских фрескописаца. Уследила је трпеза љубави за све присутне. Чтец Петар Ђерковић
Најава: Манастир Жича, 24. јул 2022. Мило Ломпар, “Светосавска традиција у српској култури“
Света Архијерејска Литургија у Светотројичном храму у Краљеву
У пету недељу по Духовима, када Света, Саборна и Апостолска Црква празнује спомен Светог Андреја Критског и Светог свештеномученика Саве Горњокарловачког, удостојени смо служења Епископа и оца нашег Јустина. Епископу су сасуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-стврофор Јован Ђорем, старешина храма протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј Миломир Радић, јереји Владимир Јовановић, Мирослав Андрић, Радован Парезановић и Ненад Ивановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Данас је у нашем храму била велика радост, јер смо удостојени канонске посете нашег Епископа преко кога је изливена велика благодат на нашу литургијску заједницу. По завршетку Светога Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио верном народу рекавши да је пут данашњих хришћана јако тежак и да морамо наћи христолику меру живљења у овоме свету. У току Литургије причестио се велики број верног народа, а нарочито деце. По завршетку Литургије приређена је пригодна трпеза љубави. Чтец Петар Ђерковић
Слава параклиса Богородице Млекопитатељнице у Светосавском храму у Краљеву
Јужни параклис при Храму Светог Саве у Краљеву посвећен је Икони Богородице Млекопитатељнице. Чудесна повест о доласку Светог Саве Српског у палестинску Лавру Светог Саве Освећеног, и испуњење вековног завета да се икона преда монаху пред којим падне жезал и покрене се икона, учинили су да простор нашег храма и овај догађај има као једну од историјско-богослужбених коцкица у свом духовном мозаику. На дан празника, 16. јула 2022. Свету Литургију служио је архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, уз саслужење протонамесника Александра Јевтића и ђакона Стефана Симића. У беседи након читања јеванђелског одељка, отац Дамјан је говорио о важности „слушања речи Божијих“. – Догађај сусрета Марије и Марте нам управо поручује да било који наши послови и обавезе не могу имати предност у односу на слушање речи вере и живљење по њима. Иако је логика данашњице често супротна, ми као ученици Христови морамо бити истрајни на путу који је осветљен јеванђелским поукама. Тако ћемо задобити благодат Божију и бити у могућности да и друге усмеримо ка Христу, рекао је отац Дамјан, честитајући празник и желећи свима молитвено заступништво Пресвете Богомајке. Након причешћивања Светим Даровима, пререзан је славски колач и освештано жито. Литургијска заједница је припремила трпезу љубави која је у наставку послужена. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Тридесет година од хиротоније Епископа жичког Г. Јустина
Данас када Света Саборна и апостолска Црква торжествено празнује Свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана служена је Света Архијерејска Литургија у Манастиру Сопоћани у Епархији рашко-призренској. Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Господин Јустин уз благослов и саслужење надлежног Епископа рашко-призренског Теодосија. Епископу Јустину и Теодосију саслуживали су: игуман Манастира Сопоћани архимандрит Теоктист (Кнежевић), архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а Епархије жичке, игуман Манастира Ђурђеви Ступови Гаврило (Божиновић), игуман Манастира Тушимља Серапион (Тимшић), ђакони Немања Михајловић, Братислав Богдановић и Стефан Симић, у присуству многобројног свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Данашњи празник је веома битан за српски народ због чудотворних исцељења и помоћи Светих врачева Козме и Дамјана. Део моштију ових светитеља налази се у Манастиру Сопоћани, где су пренете из Манастира Зочишта у току ратних дешавања на просторима Косова и Метохије. Овај празник има велики значај у Архијерејској служби Епископа Јустина, јер је на овај дан 1992. године за хиротонисан у Манастиру Сопоћани. Хиротонију је извршио Патријарх српски Павле, уз саслужење великог броја Архијереја. У празничној и братској атмосфери прославе данашњег празника могло се осетити несебично гостопримство и љубав домаћина према Епископу Јустину. У својој беседи, Владика Теодосије се захвалио Епископу Јустину на мудрим поукама које је од њега имао прилику да чује још као од црноречког сабрата, а потом и као Архијереја. Владика Јустин је по завршетку читања Светог Јеванђеља заблагодарио Богу на путу који му је подарио у служењу Светој Цркви, почевши од Манастира Црне Реке, Сопоћана и осталих светиња нашег распетог Косова и Метохије, па до светосавског трона Епархије жичке. У току Свете Литургије велики број верног народа и деце узели су учешћа у Светој Тајни Причешћа. Празничном догађају су присуствовали Архијерејски намесник пожешко-ариљски Драган Стевић, старешина храма у Ариљу Бојан Милошевић, протонамесник Дарко Несторовић, ђакон Ненад Срећковић, као и верни народ из Ариља. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а Епископ Теодосије је честитао славу игуману Теоктисту и братији Свете обитељи сопоћанске. У трпезарији манастира је приређена трпеза љубави за све присутне. Чтец Петар Ђерковић
Ибарске новости: Вероучитељ Дејан Драмићанин, “Кафа са сојиним млеком“
Често сам од наше браће Босанаца слушао како, вајкајући се због свега што се дешава, говоре ону своју чувену изреку: „Свега има на овом дуњалуку“. Заиста, свачега се човек може нагледати на овоме свету… У сврху данашње поуке навешћу један такав, рекло би се невероватан, пример, како све људи поступају. Једна од ствари која у највећој мери одбија људе од учешћа у животу Цркве је лицемерје („прављење“) које се ипак може пронаћи међу људима који редовно „иду у Цркву“. Наравно, већина црквених људи нису склони овој ружној особини, али и тога има међу нама, и то одбија људе. Наиме, пријатељ, који је православац попут већине Срба (= верује у Бога, али тешко му је постити и одлазити недељом на Литургију), ми је, правдајући се зашто не иде редовно у Цркву, навео случај коме је лично присуствовао. Он има познаника коме су „уста пуна Бога, Цркве, и поста“. Критикује све око себе за њихово владање, за њихову посрнулост, за отпадништво од вере, итд. Истина је да, заиста, одлази редовно у Цркву и да пости (макар на томе врло инсистира и својој околини много придикује због непоста), али у свом понашању није нимало кротак, благ, радостан, пун љубави и томе слично. Било како било (њих двојица се познају из Београда), једном приликом, су се сасвим случајно срели у једном маленом месташцу у унутрашњости Србије, тј. у родном месту мог пријатеља. Срели су се у једином кафићу у том месту, неугледном, какви умеју да буду наши провинцијски кафићи, тј. мој друг је, на своје изненађење, у том кафићу угледао овог „великог верника“ и сели су за исти сто. „Велики верник“ је већ пио своју кафицу, чекајући заказани сусрет. Упутили су речи какве људи у таквим околностима иначе упуте једни другима. Мој друг, као што рекох, не иде толико редовно у Цркву, али је у том тренутку био Велики Пост и он је постио својих седам дана „на води“, како би се причестио у недељу. Врло изненађен, приметио је како његов познаник (рекао ми је да је видевши то осетио велико задовољство) пије кафу са млеком. Није могао, а да га не пита, са дозом сласти у својим речима: „Како то да не постиш“? Видно снебивајући се, он му је рекао да (наравно да) пости, и да је то кафа са сојиним млеком. Наставили су да разговарају о другим темама, али мој друг је све време био прилично изненађен да у том кафићу имају чак и сојино млеко. Растали су се, када је дошао човек кога је „велики верник“ очекивао, али мој друг, по својој слабости (јер волимо да видимо омашај другог човека), је након сат времена отишао у кафић да пита конобара за сојино млеко. Испоставило се да они у својој понуди немају сојино млеко (нити ишта слично) и да га никада нису ни имали. „Аха“, рекао је мој друг у себи, „такви су ти верници. Лицемери, а овамо свима се попеше по главама говорећи о посту и молитви“. Отада, никако не успевам да мом другу укажем да тај несрећни „велики верник“, није истинска слика Цркве. Штавише, овде се, само од себе, намеће питање: Зашто тај човек уопште и иде у Цркву? И: Да ли га је ишта од црквене проповеди икако додирнуло? Тешко да јесте, али има и таквих. Ви, пак, драги читаоци, не будите попут мог друга. Када се са било чим сличним сусретнете, немојте одмах да осуђујете веру и Цркву. Нису вера и Црква такви, него су људи попут овог човека, неко кога ни не треба осуђивати, већ треба жалити. Код њих је све омашено и лажно; нема ту живота. Истинска слика Цркве су људи пуни благости, опраштања, доброте, љубави. А таквих, верујте ми, има много, много више… Онај ко прича о љубави, а не воли, није истински верујући човек, већ тужна слика човека који живи у лажи (и лицемерју). Дејан Драмићанин, вероучитељ Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 15. јул 2022. године
Интернет страница „Православног мисионараˮ у новом руху – ДОЂИ И ВИДИ!
Читалачкој публици и верном народу предочавамо новине на званичној интернет страници „Православног мисионараˮ које су у служби црквене мисије. Поред основних информација о сваком новом броју и богате PDF архиве свих бројева од 2008. године до данас, доступан је претраживач којем можете приступити на следећој адреси: https://misionar.spc.rs/PRETRAGA/. Поред тога, позивамо Вас да се пријавите на имејл листу, како би благовремено били обавештени о свим новинама и садржајима објављеним у часопису. Пријаву на новоотворену имејл листу можете извршити на следећој адреси: https://misionar.spc.rs/EBILTEN.php Идите и научите све народе… (Мт. 28, 19) Црквена историја је у знаку сведочења оваплоћене Речи и апостолске проповеди о ономе што су видели, чули и рукама својим опипали (1Јн. 1,1). Многобројни су видови црквене мисије, јер Црква учи и васпитава не само речју и проповеђу својих проповедника, она учи и васпитава свим својим богочовечанским бићем и целим богатством свог саборног Предања и историјског светитељско-исповедничког опита и доживљаја Христа. Црква зна да заиста „свако време има своје бреме“ па се стога, остварујући своју мисију, труди да то бреме сваког времена и сваке епохе претвори у своје, у благи јарам Христов, преображавањем и унутрашњим осмишљавањем времена и њихових бремена. Као што је Христос примио на себе људско тело, па чак и грехе света, тако је и Црква по својој христоликој природи и мисији призвана да се оваплоћује у свако време и да понесе на себе грехе и ране света, превијајући их и исцељујући их. Српска Православна Црква је као израз пастирске бриге и љубави, давне 1958. године почела са издавањем часописа Православни мисионар који је од својих почетака за циљ имао искључиво мисионарско делање унутар Цркве. Пут овог значајног мисионарског часописа својим искуством, мудрошћу и ревношћу трасирали су његови знаменити уредници, врлински архипастири словесног стада Христовог: Блаженопочивши епископ браничевски Хризостом (Војиновић), Епископ бачки др Иринеј (Буловић) и блаженопочивши епископ шабачки Лаврентије (Трифуновић). Година 2008. за Православни мисионар представља нови почетак. На првом месту, одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, часопис је проглашен за званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе. На предлог блаженопочившег епископа жичког Хризостома (Столића), Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве именовао је ђакона (данас презвитера) Оливера Суботића за главног и одговорног уредника овог мисионарског гласила. Долазак новог уредника донео је и нову концепцију часописа, те је сваки број добио своју носећу тему. Од 2008. године званично мисионарско гласило наше Свете Цркве добија и нови формат, савременији дизајн и ново усмерење самих текстова. Православни мисионар, поред тематског дела, садржи и мноштво занимљивих, поучних и веома читаних рубрика, које на посебан начин доприносе да реч Божја дође до срдаца свих. Веома запажено место Православни мисионар налази у нашим црквеним медијима, у којима је садржај сваког новог броја редовно представљен црквеној и широј јавности. Успешна сарадња је посебно успостављена са црквеним радио станицама Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубе, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Милешева, Епархије милешевске; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске. Од скоро, у програму Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке, чује се глас и мисионарска реч нашег часописа. Године 2018. навршило се пуних 60. година постојања званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Круна обележавања јубилеја 60 година постојања Православног мисионара било је отварање интернет странице (https://misionar.spc.rs) на којој су, поред најаве новог броја и информативних садржаја везаних за часопис, бројеви старији од шест месеци потпуно доступни за преузимање у PDF формату. Интернет страница је доступна у две верзије – за рачунаре и мобилне телефоне. Православни мисионар је до сада на својој интернет страници објавио архиву (https://misionar.spc.rs/misionar.php?mod=m&m=14) свих бројева од 2008. године до данас. Наведени бројеви су у ПДФ формату доступни читаоцима, а 2011. године архива је преточена у текстуално претраживе садржаје те су чланци сваког издања постали засебни ентитети унутар претраживача сајта (https://misionar.spc.rs/PRETRAGA/). Садржај је доступан и путем индекса речи што је дало изузетно занимљиве податке неким аналитичким групама. Према статистици која нам је доступна, број посета, претраживања и преузимања садржаја са наше интернет странице, из дана у дан надмашује она очекивања која смо имали приликом отварања електронске архиве. Посетиоци интернет странице Православног мисионара имају могућност да се пријаве на имејл листу (https://misionar.spc.rs/EBILTEN.php). Имејл листа је осмишљена да читаоцима повремено понуди добар садржај и теме за читање. Желимо да се осврнемо на богату архиву и са вама поделимо садржаје који су вредни пажње. Наша имејл листа није реклама нити било која врста промоције, већ је осмишљена да нас обогати одабраним садржајима који се налазе у мисионарском часопису за младе. Са благословом главног и одговорног уредника и у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима
Петровдан – храмовна слава у Мрчајевцима
На дан празновања Светих апостола Петра и Павла, 12. јула 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у храму у Мрчајевцима, који је посвећен данашњем празнику. Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Милинко Стојковић, протонамесник Александар Пешић, старешина храма, јереј Милован Вучковић, ђакони Стефан Симић и Немања Стојковић (Епархија шумадијска) уз молитвено присуство многобројног верног народа. Након прочитаног јеванђељског одељка, народу се обратио Епископ Јустин, између осталог рекавши: – Свети апостоли, који су светила Божија, проповедали су веру широм васељене и били неуки рибари који су својим мрежама уловили душе људске. Петар значи камен, а Господ је Петру рекао: Ти си камен и на том камену сазидаћу Цркву своју. Апостол Петар је камен, темељ који је примио Јеванђеље Христово, обукао се у силу са висине, примивши Духа Светога као и сви апостоли. О важности Свете Тајне Покајања видимо и из живота апостола Петра који се три пута одрекао Христа, али је Господ све то њему опростио услед покајања и ревности – јер не лови наше грешке и не чека нашу пропаст, него чека да се покајемо. Господ тражи да наш ум и наше срце буду везани за Њега. Исто тако се треба водити и примером Светог апостола Павла који је био гонитељ Хришћана и који је присуствовао каменовању Светог архиђакона Стефана, али је Господ, који зна срца наша и природу нашу, посетио Савла када је пошао у Дамаск и светлост јача од сунца, ослепела га је. Тада му је Господ отворио не само телесни вид, већ и вид да спозна Господа Бога. Тај исти Савле тада постаје ненадмашни апостол Павле, ненадмашни учитељ народа. Зато је ово велики дан за Цркву, јер видимо да Господ Бог не гледа ко је ко, већ свакога призива и од највећих грешника, чини највеће светитеље. Зато кроз Цркву и Свете Тајне ми задобијамо силу и благодат Божију, а када то задобијемо, по речима апостола Павла, моћи ћемо да кажемо: Не живим више ја, него Христос у мени. А када у нама живи Христос, онда никаква мука, ни смрт, ни искушење не може на нас. Мноштво верног народа, а међу њима и велики број деце, приступили су Чаши Тела и Крви Господње. Након заамвоне молитве, освећени су славски дарови. Домаћини овогодишње славе били су господин Милош Јефтовић и господин Немања Богосављевић, а за следећу годину, за домаћина славе се пријавио господин Драган Поповић. По завршетку Литургије, уприличена је трпеза љубави у црквеној сали. Милан Пешић, студент теологије
Крсна слава и Дан 2. бригаде Копнене Војске
Дана 12. јула 2022. године, када наша Света Црква прославља Свете и првоврховне апостоле Петра и Павла, у касарни „Рибница“ у Краљеву облежена је Крсна слава и Дан 2. бригаде Копнене Војске. Свечаност је започела служењем Свете Литургије у богослужбеном простору Команде Друге бригаде. Литургијом је началствовао архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, а саслуживали су му: протојереј Часлав Јовановић, протонамесник Дејан Марковић, јереј Слободан Глишовић, војни свештеник јереј Владимир Благојевић и ђакон Милан Попадић. Литургијско славље увеличало је појање војног свештеника Милоша Коцића, помоћника војног свештеника Душана Обрадовића и чланова породице Благојевић. Светој Литургији су присуствовали, командант Друге бригаде пуковник Синиша Сташевић са својим колегијумом, команданти јединица Друге бригаде, начелник Центара Министарства одбране Краљево пуковник Драган Радовановић, краљевачки жупник Антон Крагол, као и бројни припадници Друге бригаде. У надахнутој беседи на прочитано Јеванђеље отац Саша Ковачевић је истакао: -Света Црква данас прославља првоврховне апостоле Петра и Павла чије првенство се пре свега огледало у служењу Богу и ближњима. Из тог разлога није нимало случајно што Друга бригада као своју крсну славу обележава Свете апостоле јер ако се за некога може рећи да служи нашем народу, то је наша Војска… Служећи једни другима, служимо и самоме Господу који је родоначелник рода хришћанскога и који нам је најбоље показао како се служи својом крсно-васкрсном жртвом.“ Након Свете Литургије уследио је војнички део свечаности, са дефилеом јединица Друге бригаде, коме су присуствовали заменик команданта Копнене војске генерал-мајор Слађан Стаменковић, представници других јединица и установа Војске Србије из Гарнизона Краљево, представници полиције и жандармерије, органа локалне самоуправе са територијалне надлежности 2.бригаде КоВ, свештенство Епархије жичке, чланови борачких удружења, као и организација и предузећа са којима бригада сарађује. Командант Друге бригаде пуковник Синиша Сташевић се обратио свим присутнима пригодним говором сумирајући резултате рада бригаде у претходном периоду, а уручене су награде и признања најбољим појединцима из састава Друге бригаде. Војни свештеник јереј Владан Вуковић