Епископ Јустин богослужио у параклису при Епископском двору у Краљеву
У Недељу Отаца, 01. јануара 2023. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном параклису Светих 40 мученика севастијских у Краљеву.
У сусрет Божићу: Жички благовесник (јануар-март 2023)
Заједно са мудрацима источним и хоровима светитеља Божијих од постанка света који до данас траже витлејемску пећину како би се у њој огрејали топлотом љубави Богомладенца Христа, приносимо и ми на скромни дар ради нас Рођеноме нови број часописа Жички благовесник (јануар-март 2023). Захваљујемо се Епископу Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа на локалним телевизијама широм Епархије, црквеним општинама и свештенству који предочавају часопис верном народу и на тај начин ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој. Тематску рубрику под насловом У сусрет Божићу чине четири текста. Први је из Пера Светог Владике Николаја на тему „Како изгледа Христос?“ Њиме нам се отварају физичке и духовне очи за созерцање красоте ненадмашне за коју је назначен сваки човек кроз охристовљење. Доцент др Ненад Божовић нам у тексту „Засијаће звезда из Јакова“ предочава развој светописамских читања у литургијском контексту, па кроз актуелну богослужбену праксу читања паримија на вечерњем богослужењу анализира три паримије које се читају уочи празника Рождества Христовог. Старозаветни библијски мотиви и њихов месијански карактер нам постају јаснији и упућују на премудри Промисао Божији којим смо у Христу спасени. Топла божићна легенда (пренета преко старца Силуана и Софронија Сахарова) о разбојнику који је желео да опљачка Свету породицу у Витлејему, сведочи о лепоти Богомладенца која ни срце суровог убице није оставила равнодушним. Тај утисак и данас многе грешнике чини светитељима. Монахиња Христина (Стојановић) нам кроз драгоцене увиде са простора људског душевног и духовног живота поручује да свој свакодневни живот и односе са ближњима требамо да сагледавамо као припрему за рођење Бога међу нама, па зато и наслов овог текста гласи: „Неподношљива лакоћа заједништва, или: Лична пећина за Богомладенца“. У рубрици Богословље, историја Цркве, култура Милорад Васиљевић нас кроз текст „Човек из пустиње – Свети Јован Крститељ“ подсећа на важност лика и дела Претече Господњег. На једном месту овде можемо сагледати улогу коју је у великом делу домостроја спасења заузео овај чудесни лик пророка који стоји на граници два Завета. Протојереј Милан Мионић у тексту „Развој уставности СПЦ – Покрајинске цркве“ на постављено уводно питање, даје одговор: „После гашења Пећке Патријаршије 1766. године, СПЦ је изгубила аутокефалност и све њене територије дошле су под јурисдикцију Цариградске Патријаршије. Ипак, током деветнаестог века, у контексту ослобођења од Турака, појављује се низ аутономних црквених организација на вековним просторима српског народа. Ова епоха у историју СПЦ позната је под именом ,,покрајинске Цркве“, и трајала је све до васпостављања Пећке патријаршије 1920. године. Нас интересује којим су се то актима покрајинске Цркве управљале?“ Дамјан Станчић пише о односу телесног и душевног здравља. Релевантним подацима из медицине и психологије придодати су увиди светоотачке духовности, па се тако долази до холистичког приступа који у времену пораста броја разних обољења оправдано бива препознат као најбољи. Психосоматска обољења, улога ума, плацебо и ноцебо ефекат, само су неке од важних станица које чине овај текст (чији наставак очекујемо у наредном броју). Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту „Постоји ли (не)христоцентричан филм?“ разматра питање односа теологије и филмске уметности. Уз осврт на историју развоја филма и његово значење, констатује утицај који филм данас има. Однос према Цркви и вери се анализира на основу улога које је свештенство имало у филмовима који су снимани у комунистичкој Југославији, па све до новијих филмских остварења. Тиме се читаоцу даје могућност заједничког промишљања на неке од савремених изазова који се на овом пољу сусрећу и неминовно изазивају одређена осећања и ставове. На овај текст надовезује се и Интервју са глумцем Иваном Вучковићем који је водио јереј Немања Матејић. Популарни „отац Ђорђе“ из сада већ чувене серије „Село гори а баба се чешља“ овде износи своје виђење о филмској уметности, њеним дометима и стремљењима за будућност. Опис припреме за улогу модерног свештеника који на парохију долази у кожној јакни са црним наочарима на брзом мотору је вредан пажње, јер све ово није било повод за осуду парохијана већ само један спољашњи аспект из живота свештеника који у наставку серије несебично и посвећено бди над духовном савешћу поверене му пастве. У рубрици Лирски благовесник Драган Хамовић „Раб Милован из Ивановаца“ пише о Миловану Данојлићу и његовом поетском стваралаштву. Истичући неке од Данојловићевих песничких узлета, подсећа како је говорио о томе шта песник данас може да чини: „Може врло мало, и врло много. Већ и само одржавање језика у делотворном стању његов је незаменљив допринос духовном здрављу заједнице. Предвођен маштом, играчицом на конопцу у служби слободе, може да отвара видике преко којих су навика и свакидашњица бациле непрозирну завесу.“ У наставку је и некролог Миловану Данојлићу из пера протојереја Светолика Марковића који је песника лично познавао и који нам уз сплет изабраних стихова Данојлићевих доноси и несвакидашњу причу о његовом ктиторству, о храму посвећеном Светом Николају Мирликијском – насталом од новца који је из иностранства слао старим родитељима у завичај, а који они нису потрошили. Још један некролог посвећен протојереју Дејану Стефановићу чини рубрику У вечни спомен. У саставу извештаја са опела и сахране налазе се и опроштајне речи монахиње Теодосије из Петро-павловског манастира, која као духовно чедо говори о свом некадашњем духовном оцу. Брат по телу Епископа жичког Јустина, сахрањен је у порти Манастира Вујан да чека васкрсење мртвих. У рубрици Веронаука доносимо извештај о награди града Краљева, коју је за вишегодишњи труд и допринос широј друштвеној заједници добио г. Милан Милутиновић, вероучитељ из села Врбе код Краљева. Радови Ане Бисенић „Божија брига о свету и еколошка криза“ и Јане Домановић „Религија и наука“ сведоче о дечијем таленту и дубоком промишљању тема које се тичу савременог света, а сагледавају се дечијим очима напојеним духовним видицима који се отварају на часовима веронауке у Горњем Милановцу и Гучи. Злата Новаковић из ОШ „Свети Сава“ из Чачка нам дарује песму„Крај света“, у којој стиховима молитвено тражи помоћ од Бога у смутним временима чији смо учесници. Ђакон Стефан Симић нам доноси извештај о богослужбеним активностима Епископа жичког Г. Јустина у периоду од 2. јуна до 27. новембра 2022. Радове за нове бројеве Жичког
Посета ужичких свештеника старачком дому на Забучју
Старачки дом на Забучју је дуги низ година место у коме многа наша браћа и сестре у Христу проводе дане ишчекујући долазак неког свог који ће им измамити осмех на лицу. Пред долазак најрадоснијег празника, Рођења Господа Исуса Христа, ужички свештеници посетили су кориснике овог дома. Нека чудесна и неописива атмосфера зрачила је читавом просторијом, у којој су готово сви корисници били сабрани и чекали да приме Тело и Крв Христову. Након молитве и причешћа, свештеници су се речима утехе обратили како корисницима, тако и особљу које брине о њима и честитали им наступајуће празнике. Са управницом дома и социјалним радником договорене су и даље активности које ће се, у сарадњи са Народном библиотеком, одржати у старачком дому кроз циклус разговора о вери. ЦО Ужице је и овај пут, преко својих свештеника даривала дому пригодне поклоне. Кренувши са Забучја, које је тог јутра било обасјано пријатним сунчевим зрацима, опојним мирисом тамјана који се ширио читавом околином и осећајем присуства Духа Светога, свештеници су у свом срцу понели и предивне слике лица која су одавала љубав и захвалност. Протонамесник Љубан Петровић
Савез слепих и слабовидих – наставак божићних предавања у Ужицу
„Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сада говорите да видите, тако ваш грех остаје“ (Јн 9, 41) Последње предавање божићног циклуса лета Господњег 2022. при Цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу посвећено је теми „Славите Господа јер је добар“, а гости су били браћа и сестре из савеза слепих и слабовидих и етно група Цркве Светог Георгија из Ужица са старешином протојерејем Владимиром Дуканац. Уводне речи о доброти Божијој упутио је протојереј – ставрофор Милић Драговић захваливши се пријатељима из савеза слепих и пожелевши их добродошлицу. Крстоносна димензија хришћанског живота подразумева различите врсте страдања и трпљења: телесног, духовног, економског, емотивног… Христоликост сваког бића даје нам могућност да покренемо у себи добро које ће одолети искушењима и пројавама сваког зла и дати снагу да крст свој носимо достојанствено уз благодарење Богу. Испред савеза слепих обратила се председница Драгана Дучић говорећи о сарадњи црквених заједница и савеза, напоменувши да је доброта дар од Бога која се остварује у заједници. После прочитаних стихова из своје књиге, Драгана је представила песника и бившег професора Драгана Поповић Кузурлију, ужичког Хомера, који се уз здравицу и песму обратио присутним гостима. Емотивно вече у испуњеној сали парохијског дома украсила је етно група при Цркви Светог Георгија отпевавши неколико песама, између осталог, „Сузе Косова“, „Расти, расти мој зелени боре“. Отац Милић Драговић је упутио речи захвалности свима који су присуствовали овогодишњем циклусу божићног предавања подсетивши нас да рођење Богомладенца Христа дочекамо у миру и у доброј вољи. Ђакон Бојан Мијаиловић
Лист Храм бр. 87: Свети Владика Николај (Велимировић), “Како изгледа Христос?“
Празник Светих Пајсија и Авакума у Манастиру Трнави
„Као истинити војници Христови, кротошћу и смирењем засијасте, и за Христа добро пострадасте, Свети мученици Пајсије и Авакуме, али смрт ваша велегласно свима говори: Лепше је за Христа и отаџбину страдати, него без Христа и васцели свет задобити.“ Дана 30. децембра 2022. године, на празник Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Благовести Пресвете Богородице у Трнави крај Чачка. Саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Небојша Дабић, парох вазнесењски, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Александар Грујовић, парох атенички, јереј Богдан Митровић, парох јежевички, ђакони Стефан Симић и Стефан Медар. Епископ Јустин се беседом обратио сабраном народу подсетивши нас на значај овог Светог места за нас и на житије преподобномученика Пајсија и Авакума, на жељу за слободу од тираније агарјанске, јер нас је Господ ослободио и ми не желимо ни један други јарам до Његовог благог јарма и бремена које је лагано. Он тражи наше срце, ум и вољу и практично тиме губимо свој живот, јер нам је живот Он даровао и само у Њему га задобијамо. Агарјани су тражили од ових преподобномученика да се Христа одрекну, али они знајући да је живот само у Христу нису се Господа одрекли, иако су знали које их муке чекају. Ово је порука нашем народу да се не плаше невоља које долазе, и да је једино важно шта ћемо ми као појединци у тешка времена изабрати, живот или смрт, да будемо увек постојани у Господу Богу, Спаситељу нашем (целу беседу можете послушати ОВДЕ). Након заамвоне молитве Владика је пререзао славки колач и честитао славу овогодишњим свечарима, а свештеник Милан Тодорић, парох трнавски, је са верним народом уготовио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Приредба ученика ОШ “Академик Миленко Шушић“ у Гучи
Дана 29. децембра 2022. у сали Културног центра у Гучи, одржана је приредба ученика ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ посвећена предстојећим божићним и новогодишњим празницима. Приредбу су припремили ученици млађих разреда, чланови музичке, литерарне, плесне и литургијске секције. Учитељице Зорица Обрадовић и Драгана Митровић припремиле су новогодишњи рецитал, док су вероучитељ Дарко Стевановић и учитељица Марица Станишић са ученицима осмислили Божићни игроказ. Концепт игроказа је подразумевао приказ приче о Христовом рођењу у Витлејему, а пропраћен је извођењем пригодних песмица од стране хора чији чланови су све време били на сцени. У игроказу су учествовали ученици другог и четвртог разреда, док чланови хора похађају други и трећи разред ове школе. Циљ игроказа био је да се прикаже значај оваплоћења Христовог за људски род, као и суштина Његове поруке човечанству. Приредба је закључена речима наратора Вишње Марковић, ученице 4. разреда: ,,После овог догађаја, више ништа није било исто. Читав ток историје се променио. Исус Христос, Син Божији, победио је грех и смрт и учио је људе да буду добри. Говорио је о љубави. Рекао је да је најважније да волимо једни друге и да волимо Бога. Зли људи су га убили, јер га нису разумели. Али он је оживео, васкрсао и тако је поново победио! Ускоро ће Божић, празник када се сећамо Христовог рођења. Радујмо се, јер је Бог дошао међу људе, радујмо се, јер: Христос се роди!“ Узносимо молитве Оваплоћеном Богомладенцу да наши ученици наставе ходити стопама праведности, у складу са светосавским завештањима наших предака, како бисмо сви били Једно у Христу Исусу. Вероучитељ Дарко Стевановић
Подгорица: Архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница одржао предавање на тему “Богомладенац Стефана Немање и Нови Израиљ“
У четвртак, 29. децембра 2022. године, архимандрит Тихон, игуман Манастира Студеница одржао предавање на тему: “Богомладенац Стефана Немање и Нови Израиљ” са почетком у 19 часова. Овим предавањем завршио се циклус предавања у току Божићног поста у крипти подгоричког Саборног храма који се одржавао по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија. Многобројни аудиторијум у крипти подгоричког Саборног храма поздравио је протојереј Никола Пејовић заблагодаривши свима на присуству нагласивши да са овим предавањем које затвара циклус предавања у току Божићног поста се заправо затвара један круг из којег се могло на прави начин окријепити и поучити како дочекати најрадоснији празник Богомладенца Христа: ,,Вечерас завршавамо циклус предавања у сусрет Богомладенцу Христу у коме смо имали прилику да чујемо много духовних, корисних предавања и да се на прави начин окријепимо духовно и поучимо како и на који начин да дочекамо најрадоснији празник рођења Богомладенца Христа”. Прота Никола је указао на чињеницу да је ово вече кулминација радости будући да се у лику и дјелу игумана Тихона спајају рођење и кончина светог Симеона Мироточивога, мјесто гдје је рођен – Рибница, као и мјесто гдје почивају његове свете мошти: Свако од ових предавања био је велики благослов и радост прије свега у сусрету са тим драгим људима. Вечерас је врхунац тих радости јер у лику игумана манастира Студеница као да спајамо рођење и кончину светог Симеона Мироточивога, мјесто гдје је рођен – Рибница, мјесто гдје почивају његове свете мошти – Манастир Студеница и све оно што се за вријеме тог богатог живота и овдје на земљи а и вјековима послије тога изливало на српски народ, данас и вечерас доласком архимандрита Тихона ми примамо као велики благослов”. Након уводних ријечи проте Николе, ријеч је узео предавач, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница.У почетном дијелу излагања он је подсјетио да само рођење Христово представља једну вјечиту тему, вјековну тему којом се баве хришћани: ,,Само рођење Христово једна је лепа и вечита тема, вековна тема којом се хришћани баве. Онај ко не може да схвати Оваплоћење Бога Христа Логоса, он не може да доживи веру нашу на прави начин. Каже тропар у Недјељу Православља, који је направљен у спомен победе праве вере каже овако: ,,Неописиви Логос оче, из тебе се Богородице описа оваплоћен, и упрљану икону нашу преобразивши исконску лепоту присаједини је Божанској прволепоти, стога проповедајући наше спасење делом и речју га сликопишемо”. Тј. сликамо и представљамо у нашим уметничким делима”. Он притом акцентовао значај иконе и осликавања Бога што не представља како он акцентује клањање материји већ заправо Творцу материје: ,,У старини Бог као бестелесан и као Онај који се не може представити није се сликао. А сада, када се Бог јавио у телу са људима поживео сликамо на икони оно што је Богу видљиво, клањамо се и поштујемо Његову икону, не клањам се материји, него се клањам Творцу материје, који је ради мене постао материја и прихватио да се у материји настани и кроз материју моје спасење извршио и нећу престати да поштујем материју кроз коју је моје спасење извршено. Не поштујем икону као Бога, нипошто! Мада је тело Божије оваплоћењем постало Бог због ипостасног сједињења са божанством непромењиво поставши оно што је Бог Логос који га је помазао и оставши опет оно што је било по природи тело са душом, разумом и умом, створено а не нестворено”. ,,Ово су велике Богословске истине Цркве, а ја их управо сада говорим не ради пуке веронауке, већ зато што је то у вези и са самим Светим Савом и са Преподобним Симеоном.“ – указао је архимандрит Тихон. Он се потом осврнуо на само виђење Господа Бога које је у икони есхатолошко, подвлачећи да је поред иконе Господње, најважниа и икона Његове Мајке – Пресвете Богородице: ,,Исправна теологија у односу на икону Христа који је оваплоћен и Његове Мајке је залог и услов виђења Њега у есхатону, у вечности. У вези са иконом Христовом, оваплоћеног и рођеног Христа је најважнија икона Његове Мајке – Богородице. По речима Светог Григорија Паламе она је почетак прославњања Цркве. Много текстова и химни слави Богородицу, одаје јој част, њену улогу у оваплоћењу Христа. У Византији, беседништво је повезује са дверима, то поистовећење има везе са виђењем пророка Језекиља који је видео затворена источна врата храма јудејског кроз која треба да прође сам Господ. У акатисту Богородици каже се ,,Радуј се, јер се тобом рај отвори, радуј се врата величанствене тајне, радуј се врата спасења!”. ,,Када ово све знамо, онда можемо више пажње да обратимо на једно место које је писао Свети Сава у Студеници а тиче се упокојења Преподобног Симеона Немање. Свети Сава је око 1208. – 1209. – 1210. У току те три године написао Студенички типик у коме је прво слово, прва глава житије Преподобног Симеона Немање. Сава је писао његово житије за Хиландарски типик, али, тамо је житије врло кратко и даје само основне податке о Немањи, док је у Студеници житије веома опширно и даје многе податке. Између осталог даје многе податке о Немањином упокојењу у Хиландару”. – подсјетио је архимандрит Тихон. Он је у наставку предавања повукао дубоку паралелу између Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Симеона Богопримца: ,,Поређење Преподобног Стефана Симеона Немање са Светим Симеоном Богопримцем код Светог Саве у житију имамо не само на једном месту, већ имамо три пута. На једном месту Симеон Немања каже: ,,Зато чеда љубљена, пустите ме брзо да идем да видим утехе Израиљеве”. А Свето Писмо каже: ,,И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон и тај човек беше праведан и побожан који чекаше утеху Израиљеву и Дух Свети беше на њему”. Дакле, слажу се места из Светог Писма са местима где се помиње Њеманино размишљање и његова предаја власти. Заправо повезивање ова два места показује да је Немања духом вођен и да му Свети Сава овде у некој мери даје неки пророчки дар”. Напослијетку архимандрит Тихон је подсјетио да је још једна сличност између ова два светитеља и дар пророштва, указујући на постојаност метода и пута животног и дјелатног у разним аспектима којим је ходио Стефан Немања доцнији Симеон Мироточиви: ,,Није исто када вам неко нешто каже и то је
Божићна поставка у Врби: “Божић на Северном полу“
Нисам могао ни замислити да у нашој школи ове године имамо необичну божићну причу и то ону у вечитом леду испод поларне светлости. Као идеја сасвим случајно се јавила у нашем одељењу на часу веронауке. Када смо са наставником Миланом имали кратко обнављање пређеног градива, наставник је час завршио са посебним закључком. Он нам је објаснио да се Божија љубав и Божије дело у стварању врста огледа у томе што је и на најдаљим крајевима земље, где су услови за живот немогући, Бог ипак прилагодио неке врсте па и ту постоји живот. Ми смо заједно навели неке примере. Другарица из одељења је описала живот у Сахари, друг живот у најтамнијим дубинама океана. Неко се сетио и примера Северног и Јужног пола као и вечите зиме која тамо траје. Онда смо се сетили да ту живе и људи које називамо Ескими. Вероучитељ нам је испричао како на Аљасци већ више векова постоји православна црква и да су Ескими већином православни. Сазнали смо да је њихов Епископ Николај српског порекла. Потом смо имали много питања о томе како они воде верски живот. Дошли смо до теме о божићном приказу који би ове године поставили и приказали у школи. Тада смо добили идеју да прикажемо љубав природе, Бога и човека баш на Северном полу. У одељењу смо имали неколико радионица, а помогла нам је и учитељица. Сваки ученик добио је задатак да напише о одређеној врсти животиња Северног пола и да кроз истраживање наведе нешто о Ескимима и њиховом животу. Вероучитељу смо дали наш цртеж Христовог рођења на Северном полу и како Ескими виде божићни приказ. Сазнали смо доста тога и тако најбоље разумели како Бог својим моћима проговара и у најудаљенијим деловима планете Земље. Петар Станков, ученик 3. разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба
Сирча: Угледни час о Рођењу Христовом
У среду 28. децембра 2022. у ОШ “Јован Цвијић“ у Сирчи одржан је угледни час на тему ,,Божић“. Час су у холу школе у присуству директора школе, колега, родитеља и ученика свих разреда, реализовили ученици 3. и 4. разреда са својим учитељицама Данијелом Девеџић и Татјаном Терзић и вероучитељем Филипом Зеленовићем. Овај час интегративне наставе обухватио је предмете верска настава, музичка култура и пројектна настава. Циљ заједничког часа био је схватање суштине самога празника Христовог Рођења, као и упознавање са народним обичајима и традицијом обележавања овог празника. Ученици су кроз разне активности били веома мотивисани за рад. Најпре су уз адекватну костимографију и сценографију усклађену са временским периодом, извели драмски текст о Христовом Рођењу, казујући одломке из песме Божићна прича, познатог дечјег песника Дејана Алексића. Улоге су биле као из библијске повести: Марија са лутком детета у рукама, Јосиф, анђели, пастири, мудраци. Ученице са улогом анђела отпевале су песму Светог Николаја Жичког Звезда се засја. Након ове песме, уследио је драмски текст у којем су представљени традиционални обичаји из краја везани за обележавање Бадње вечери: Уношење и дочекивање бадњака у кућу, џарање огњишта бадњаком, постављање трпезе уз молитву. Сви учесници су хорски отпевали народну песму Ој бадњаче, бадњаче. Евалуацију часа колеге и ученици су извршили на занимљив начин: колеге којима се допао час даривали су малога Исуса и Марију чоколадним дукатом, док су ученици самоевалуацију вршили тако што су дукатима и бомбонама окитили бадњак. На крају, сви присутни су се послужили са богате посне трпезе коју су припремили учитељице и родитељи ученика 3. и 4. разреда. Главне поруке упућене ученицима кроз овај угледни час јесу: не заборавите традицију и обичаје свога народа, поштујте своје и обичаје других народа, и кончно, славите на висинама Бога, градите мир на земљи, а међу собом имајте добру вољу, јер је Син Божији постао човек да би нас учинио бољима него што јесмо. Вероучитељ Филип Зеленовић
Епископ Јустин богослужио у параклису при Епископском двору у Краљеву
У Недељу Отаца, 01. јануара 2023. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном параклису Светих 40 мученика севастијских у Краљеву.
У сусрет Божићу: Жички благовесник (јануар-март 2023)
Заједно са мудрацима источним и хоровима светитеља Божијих од постанка света који до данас траже витлејемску пећину како би се у њој огрејали топлотом љубави Богомладенца Христа, приносимо и ми на скромни дар ради нас Рођеноме нови број часописа Жички благовесник (јануар-март 2023). Захваљујемо се Епископу Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа на локалним телевизијама широм Епархије, црквеним општинама и свештенству који предочавају часопис верном народу и на тај начин ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој. Тематску рубрику под насловом У сусрет Божићу чине четири текста. Први је из Пера Светог Владике Николаја на тему „Како изгледа Христос?“ Њиме нам се отварају физичке и духовне очи за созерцање красоте ненадмашне за коју је назначен сваки човек кроз охристовљење. Доцент др Ненад Божовић нам у тексту „Засијаће звезда из Јакова“ предочава развој светописамских читања у литургијском контексту, па кроз актуелну богослужбену праксу читања паримија на вечерњем богослужењу анализира три паримије које се читају уочи празника Рождества Христовог. Старозаветни библијски мотиви и њихов месијански карактер нам постају јаснији и упућују на премудри Промисао Божији којим смо у Христу спасени. Топла божићна легенда (пренета преко старца Силуана и Софронија Сахарова) о разбојнику који је желео да опљачка Свету породицу у Витлејему, сведочи о лепоти Богомладенца која ни срце суровог убице није оставила равнодушним. Тај утисак и данас многе грешнике чини светитељима. Монахиња Христина (Стојановић) нам кроз драгоцене увиде са простора људског душевног и духовног живота поручује да свој свакодневни живот и односе са ближњима требамо да сагледавамо као припрему за рођење Бога међу нама, па зато и наслов овог текста гласи: „Неподношљива лакоћа заједништва, или: Лична пећина за Богомладенца“. У рубрици Богословље, историја Цркве, култура Милорад Васиљевић нас кроз текст „Човек из пустиње – Свети Јован Крститељ“ подсећа на важност лика и дела Претече Господњег. На једном месту овде можемо сагледати улогу коју је у великом делу домостроја спасења заузео овај чудесни лик пророка који стоји на граници два Завета. Протојереј Милан Мионић у тексту „Развој уставности СПЦ – Покрајинске цркве“ на постављено уводно питање, даје одговор: „После гашења Пећке Патријаршије 1766. године, СПЦ је изгубила аутокефалност и све њене територије дошле су под јурисдикцију Цариградске Патријаршије. Ипак, током деветнаестог века, у контексту ослобођења од Турака, појављује се низ аутономних црквених организација на вековним просторима српског народа. Ова епоха у историју СПЦ позната је под именом ,,покрајинске Цркве“, и трајала је све до васпостављања Пећке патријаршије 1920. године. Нас интересује којим су се то актима покрајинске Цркве управљале?“ Дамјан Станчић пише о односу телесног и душевног здравља. Релевантним подацима из медицине и психологије придодати су увиди светоотачке духовности, па се тако долази до холистичког приступа који у времену пораста броја разних обољења оправдано бива препознат као најбољи. Психосоматска обољења, улога ума, плацебо и ноцебо ефекат, само су неке од важних станица које чине овај текст (чији наставак очекујемо у наредном броју). Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту „Постоји ли (не)христоцентричан филм?“ разматра питање односа теологије и филмске уметности. Уз осврт на историју развоја филма и његово значење, констатује утицај који филм данас има. Однос према Цркви и вери се анализира на основу улога које је свештенство имало у филмовима који су снимани у комунистичкој Југославији, па све до новијих филмских остварења. Тиме се читаоцу даје могућност заједничког промишљања на неке од савремених изазова који се на овом пољу сусрећу и неминовно изазивају одређена осећања и ставове. На овај текст надовезује се и Интервју са глумцем Иваном Вучковићем који је водио јереј Немања Матејић. Популарни „отац Ђорђе“ из сада већ чувене серије „Село гори а баба се чешља“ овде износи своје виђење о филмској уметности, њеним дометима и стремљењима за будућност. Опис припреме за улогу модерног свештеника који на парохију долази у кожној јакни са црним наочарима на брзом мотору је вредан пажње, јер све ово није било повод за осуду парохијана већ само један спољашњи аспект из живота свештеника који у наставку серије несебично и посвећено бди над духовном савешћу поверене му пастве. У рубрици Лирски благовесник Драган Хамовић „Раб Милован из Ивановаца“ пише о Миловану Данојлићу и његовом поетском стваралаштву. Истичући неке од Данојловићевих песничких узлета, подсећа како је говорио о томе шта песник данас може да чини: „Може врло мало, и врло много. Већ и само одржавање језика у делотворном стању његов је незаменљив допринос духовном здрављу заједнице. Предвођен маштом, играчицом на конопцу у служби слободе, може да отвара видике преко којих су навика и свакидашњица бациле непрозирну завесу.“ У наставку је и некролог Миловану Данојлићу из пера протојереја Светолика Марковића који је песника лично познавао и који нам уз сплет изабраних стихова Данојлићевих доноси и несвакидашњу причу о његовом ктиторству, о храму посвећеном Светом Николају Мирликијском – насталом од новца који је из иностранства слао старим родитељима у завичај, а који они нису потрошили. Још један некролог посвећен протојереју Дејану Стефановићу чини рубрику У вечни спомен. У саставу извештаја са опела и сахране налазе се и опроштајне речи монахиње Теодосије из Петро-павловског манастира, која као духовно чедо говори о свом некадашњем духовном оцу. Брат по телу Епископа жичког Јустина, сахрањен је у порти Манастира Вујан да чека васкрсење мртвих. У рубрици Веронаука доносимо извештај о награди града Краљева, коју је за вишегодишњи труд и допринос широј друштвеној заједници добио г. Милан Милутиновић, вероучитељ из села Врбе код Краљева. Радови Ане Бисенић „Божија брига о свету и еколошка криза“ и Јане Домановић „Религија и наука“ сведоче о дечијем таленту и дубоком промишљању тема које се тичу савременог света, а сагледавају се дечијим очима напојеним духовним видицима који се отварају на часовима веронауке у Горњем Милановцу и Гучи. Злата Новаковић из ОШ „Свети Сава“ из Чачка нам дарује песму„Крај света“, у којој стиховима молитвено тражи помоћ од Бога у смутним временима чији смо учесници. Ђакон Стефан Симић нам доноси извештај о богослужбеним активностима Епископа жичког Г. Јустина у периоду од 2. јуна до 27. новембра 2022. Радове за нове бројеве Жичког
Посета ужичких свештеника старачком дому на Забучју
Старачки дом на Забучју је дуги низ година место у коме многа наша браћа и сестре у Христу проводе дане ишчекујући долазак неког свог који ће им измамити осмех на лицу. Пред долазак најрадоснијег празника, Рођења Господа Исуса Христа, ужички свештеници посетили су кориснике овог дома. Нека чудесна и неописива атмосфера зрачила је читавом просторијом, у којој су готово сви корисници били сабрани и чекали да приме Тело и Крв Христову. Након молитве и причешћа, свештеници су се речима утехе обратили како корисницима, тако и особљу које брине о њима и честитали им наступајуће празнике. Са управницом дома и социјалним радником договорене су и даље активности које ће се, у сарадњи са Народном библиотеком, одржати у старачком дому кроз циклус разговора о вери. ЦО Ужице је и овај пут, преко својих свештеника даривала дому пригодне поклоне. Кренувши са Забучја, које је тог јутра било обасјано пријатним сунчевим зрацима, опојним мирисом тамјана који се ширио читавом околином и осећајем присуства Духа Светога, свештеници су у свом срцу понели и предивне слике лица која су одавала љубав и захвалност. Протонамесник Љубан Петровић
Савез слепих и слабовидих – наставак божићних предавања у Ужицу
„Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сада говорите да видите, тако ваш грех остаје“ (Јн 9, 41) Последње предавање божићног циклуса лета Господњег 2022. при Цркви Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу посвећено је теми „Славите Господа јер је добар“, а гости су били браћа и сестре из савеза слепих и слабовидих и етно група Цркве Светог Георгија из Ужица са старешином протојерејем Владимиром Дуканац. Уводне речи о доброти Божијој упутио је протојереј – ставрофор Милић Драговић захваливши се пријатељима из савеза слепих и пожелевши их добродошлицу. Крстоносна димензија хришћанског живота подразумева различите врсте страдања и трпљења: телесног, духовног, економског, емотивног… Христоликост сваког бића даје нам могућност да покренемо у себи добро које ће одолети искушењима и пројавама сваког зла и дати снагу да крст свој носимо достојанствено уз благодарење Богу. Испред савеза слепих обратила се председница Драгана Дучић говорећи о сарадњи црквених заједница и савеза, напоменувши да је доброта дар од Бога која се остварује у заједници. После прочитаних стихова из своје књиге, Драгана је представила песника и бившег професора Драгана Поповић Кузурлију, ужичког Хомера, који се уз здравицу и песму обратио присутним гостима. Емотивно вече у испуњеној сали парохијског дома украсила је етно група при Цркви Светог Георгија отпевавши неколико песама, између осталог, „Сузе Косова“, „Расти, расти мој зелени боре“. Отац Милић Драговић је упутио речи захвалности свима који су присуствовали овогодишњем циклусу божићног предавања подсетивши нас да рођење Богомладенца Христа дочекамо у миру и у доброј вољи. Ђакон Бојан Мијаиловић
Лист Храм бр. 87: Свети Владика Николај (Велимировић), “Како изгледа Христос?“
Празник Светих Пајсија и Авакума у Манастиру Трнави
„Као истинити војници Христови, кротошћу и смирењем засијасте, и за Христа добро пострадасте, Свети мученици Пајсије и Авакуме, али смрт ваша велегласно свима говори: Лепше је за Христа и отаџбину страдати, него без Христа и васцели свет задобити.“ Дана 30. децембра 2022. године, на празник Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Благовести Пресвете Богородице у Трнави крај Чачка. Саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Небојша Дабић, парох вазнесењски, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, протојереј Александар Грујовић, парох атенички, јереј Богдан Митровић, парох јежевички, ђакони Стефан Симић и Стефан Медар. Епископ Јустин се беседом обратио сабраном народу подсетивши нас на значај овог Светог места за нас и на житије преподобномученика Пајсија и Авакума, на жељу за слободу од тираније агарјанске, јер нас је Господ ослободио и ми не желимо ни један други јарам до Његовог благог јарма и бремена које је лагано. Он тражи наше срце, ум и вољу и практично тиме губимо свој живот, јер нам је живот Он даровао и само у Њему га задобијамо. Агарјани су тражили од ових преподобномученика да се Христа одрекну, али они знајући да је живот само у Христу нису се Господа одрекли, иако су знали које их муке чекају. Ово је порука нашем народу да се не плаше невоља које долазе, и да је једино важно шта ћемо ми као појединци у тешка времена изабрати, живот или смрт, да будемо увек постојани у Господу Богу, Спаситељу нашем (целу беседу можете послушати ОВДЕ). Након заамвоне молитве Владика је пререзао славки колач и честитао славу овогодишњим свечарима, а свештеник Милан Тодорић, парох трнавски, је са верним народом уготовио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Приредба ученика ОШ “Академик Миленко Шушић“ у Гучи
Дана 29. децембра 2022. у сали Културног центра у Гучи, одржана је приредба ученика ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ посвећена предстојећим божићним и новогодишњим празницима. Приредбу су припремили ученици млађих разреда, чланови музичке, литерарне, плесне и литургијске секције. Учитељице Зорица Обрадовић и Драгана Митровић припремиле су новогодишњи рецитал, док су вероучитељ Дарко Стевановић и учитељица Марица Станишић са ученицима осмислили Божићни игроказ. Концепт игроказа је подразумевао приказ приче о Христовом рођењу у Витлејему, а пропраћен је извођењем пригодних песмица од стране хора чији чланови су све време били на сцени. У игроказу су учествовали ученици другог и четвртог разреда, док чланови хора похађају други и трећи разред ове школе. Циљ игроказа био је да се прикаже значај оваплоћења Христовог за људски род, као и суштина Његове поруке човечанству. Приредба је закључена речима наратора Вишње Марковић, ученице 4. разреда: ,,После овог догађаја, више ништа није било исто. Читав ток историје се променио. Исус Христос, Син Божији, победио је грех и смрт и учио је људе да буду добри. Говорио је о љубави. Рекао је да је најважније да волимо једни друге и да волимо Бога. Зли људи су га убили, јер га нису разумели. Али он је оживео, васкрсао и тако је поново победио! Ускоро ће Божић, празник када се сећамо Христовог рођења. Радујмо се, јер је Бог дошао међу људе, радујмо се, јер: Христос се роди!“ Узносимо молитве Оваплоћеном Богомладенцу да наши ученици наставе ходити стопама праведности, у складу са светосавским завештањима наших предака, како бисмо сви били Једно у Христу Исусу. Вероучитељ Дарко Стевановић
Подгорица: Архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница одржао предавање на тему “Богомладенац Стефана Немање и Нови Израиљ“
У четвртак, 29. децембра 2022. године, архимандрит Тихон, игуман Манастира Студеница одржао предавање на тему: “Богомладенац Стефана Немање и Нови Израиљ” са почетком у 19 часова. Овим предавањем завршио се циклус предавања у току Божићног поста у крипти подгоричког Саборног храма који се одржавао по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија. Многобројни аудиторијум у крипти подгоричког Саборног храма поздравио је протојереј Никола Пејовић заблагодаривши свима на присуству нагласивши да са овим предавањем које затвара циклус предавања у току Божићног поста се заправо затвара један круг из којег се могло на прави начин окријепити и поучити како дочекати најрадоснији празник Богомладенца Христа: ,,Вечерас завршавамо циклус предавања у сусрет Богомладенцу Христу у коме смо имали прилику да чујемо много духовних, корисних предавања и да се на прави начин окријепимо духовно и поучимо како и на који начин да дочекамо најрадоснији празник рођења Богомладенца Христа”. Прота Никола је указао на чињеницу да је ово вече кулминација радости будући да се у лику и дјелу игумана Тихона спајају рођење и кончина светог Симеона Мироточивога, мјесто гдје је рођен – Рибница, као и мјесто гдје почивају његове свете мошти: Свако од ових предавања био је велики благослов и радост прије свега у сусрету са тим драгим људима. Вечерас је врхунац тих радости јер у лику игумана манастира Студеница као да спајамо рођење и кончину светог Симеона Мироточивога, мјесто гдје је рођен – Рибница, мјесто гдје почивају његове свете мошти – Манастир Студеница и све оно што се за вријеме тог богатог живота и овдје на земљи а и вјековима послије тога изливало на српски народ, данас и вечерас доласком архимандрита Тихона ми примамо као велики благослов”. Након уводних ријечи проте Николе, ријеч је узео предавач, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница.У почетном дијелу излагања он је подсјетио да само рођење Христово представља једну вјечиту тему, вјековну тему којом се баве хришћани: ,,Само рођење Христово једна је лепа и вечита тема, вековна тема којом се хришћани баве. Онај ко не може да схвати Оваплоћење Бога Христа Логоса, он не може да доживи веру нашу на прави начин. Каже тропар у Недјељу Православља, који је направљен у спомен победе праве вере каже овако: ,,Неописиви Логос оче, из тебе се Богородице описа оваплоћен, и упрљану икону нашу преобразивши исконску лепоту присаједини је Божанској прволепоти, стога проповедајући наше спасење делом и речју га сликопишемо”. Тј. сликамо и представљамо у нашим уметничким делима”. Он притом акцентовао значај иконе и осликавања Бога што не представља како он акцентује клањање материји већ заправо Творцу материје: ,,У старини Бог као бестелесан и као Онај који се не може представити није се сликао. А сада, када се Бог јавио у телу са људима поживео сликамо на икони оно што је Богу видљиво, клањамо се и поштујемо Његову икону, не клањам се материји, него се клањам Творцу материје, који је ради мене постао материја и прихватио да се у материји настани и кроз материју моје спасење извршио и нећу престати да поштујем материју кроз коју је моје спасење извршено. Не поштујем икону као Бога, нипошто! Мада је тело Божије оваплоћењем постало Бог због ипостасног сједињења са божанством непромењиво поставши оно што је Бог Логос који га је помазао и оставши опет оно што је било по природи тело са душом, разумом и умом, створено а не нестворено”. ,,Ово су велике Богословске истине Цркве, а ја их управо сада говорим не ради пуке веронауке, већ зато што је то у вези и са самим Светим Савом и са Преподобним Симеоном.“ – указао је архимандрит Тихон. Он се потом осврнуо на само виђење Господа Бога које је у икони есхатолошко, подвлачећи да је поред иконе Господње, најважниа и икона Његове Мајке – Пресвете Богородице: ,,Исправна теологија у односу на икону Христа који је оваплоћен и Његове Мајке је залог и услов виђења Њега у есхатону, у вечности. У вези са иконом Христовом, оваплоћеног и рођеног Христа је најважнија икона Његове Мајке – Богородице. По речима Светог Григорија Паламе она је почетак прославњања Цркве. Много текстова и химни слави Богородицу, одаје јој част, њену улогу у оваплоћењу Христа. У Византији, беседништво је повезује са дверима, то поистовећење има везе са виђењем пророка Језекиља који је видео затворена источна врата храма јудејског кроз која треба да прође сам Господ. У акатисту Богородици каже се ,,Радуј се, јер се тобом рај отвори, радуј се врата величанствене тајне, радуј се врата спасења!”. ,,Када ово све знамо, онда можемо више пажње да обратимо на једно место које је писао Свети Сава у Студеници а тиче се упокојења Преподобног Симеона Немање. Свети Сава је око 1208. – 1209. – 1210. У току те три године написао Студенички типик у коме је прво слово, прва глава житије Преподобног Симеона Немање. Сава је писао његово житије за Хиландарски типик, али, тамо је житије врло кратко и даје само основне податке о Немањи, док је у Студеници житије веома опширно и даје многе податке. Између осталог даје многе податке о Немањином упокојењу у Хиландару”. – подсјетио је архимандрит Тихон. Он је у наставку предавања повукао дубоку паралелу између Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Симеона Богопримца: ,,Поређење Преподобног Стефана Симеона Немање са Светим Симеоном Богопримцем код Светог Саве у житију имамо не само на једном месту, већ имамо три пута. На једном месту Симеон Немања каже: ,,Зато чеда љубљена, пустите ме брзо да идем да видим утехе Израиљеве”. А Свето Писмо каже: ,,И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон и тај човек беше праведан и побожан који чекаше утеху Израиљеву и Дух Свети беше на њему”. Дакле, слажу се места из Светог Писма са местима где се помиње Њеманино размишљање и његова предаја власти. Заправо повезивање ова два места показује да је Немања духом вођен и да му Свети Сава овде у некој мери даје неки пророчки дар”. Напослијетку архимандрит Тихон је подсјетио да је још једна сличност између ова два светитеља и дар пророштва, указујући на постојаност метода и пута животног и дјелатног у разним аспектима којим је ходио Стефан Немања доцнији Симеон Мироточиви: ,,Није исто када вам неко нешто каже и то је
Божићна поставка у Врби: “Божић на Северном полу“
Нисам могао ни замислити да у нашој школи ове године имамо необичну божићну причу и то ону у вечитом леду испод поларне светлости. Као идеја сасвим случајно се јавила у нашем одељењу на часу веронауке. Када смо са наставником Миланом имали кратко обнављање пређеног градива, наставник је час завршио са посебним закључком. Он нам је објаснио да се Божија љубав и Божије дело у стварању врста огледа у томе што је и на најдаљим крајевима земље, где су услови за живот немогући, Бог ипак прилагодио неке врсте па и ту постоји живот. Ми смо заједно навели неке примере. Другарица из одељења је описала живот у Сахари, друг живот у најтамнијим дубинама океана. Неко се сетио и примера Северног и Јужног пола као и вечите зиме која тамо траје. Онда смо се сетили да ту живе и људи које називамо Ескими. Вероучитељ нам је испричао како на Аљасци већ више векова постоји православна црква и да су Ескими већином православни. Сазнали смо да је њихов Епископ Николај српског порекла. Потом смо имали много питања о томе како они воде верски живот. Дошли смо до теме о божићном приказу који би ове године поставили и приказали у школи. Тада смо добили идеју да прикажемо љубав природе, Бога и човека баш на Северном полу. У одељењу смо имали неколико радионица, а помогла нам је и учитељица. Сваки ученик добио је задатак да напише о одређеној врсти животиња Северног пола и да кроз истраживање наведе нешто о Ескимима и њиховом животу. Вероучитељу смо дали наш цртеж Христовог рођења на Северном полу и како Ескими виде божићни приказ. Сазнали смо доста тога и тако најбоље разумели како Бог својим моћима проговара и у најудаљенијим деловима планете Земље. Петар Станков, ученик 3. разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба
Сирча: Угледни час о Рођењу Христовом
У среду 28. децембра 2022. у ОШ “Јован Цвијић“ у Сирчи одржан је угледни час на тему ,,Божић“. Час су у холу школе у присуству директора школе, колега, родитеља и ученика свих разреда, реализовили ученици 3. и 4. разреда са својим учитељицама Данијелом Девеџић и Татјаном Терзић и вероучитељем Филипом Зеленовићем. Овај час интегративне наставе обухватио је предмете верска настава, музичка култура и пројектна настава. Циљ заједничког часа био је схватање суштине самога празника Христовог Рођења, као и упознавање са народним обичајима и традицијом обележавања овог празника. Ученици су кроз разне активности били веома мотивисани за рад. Најпре су уз адекватну костимографију и сценографију усклађену са временским периодом, извели драмски текст о Христовом Рођењу, казујући одломке из песме Божићна прича, познатог дечјег песника Дејана Алексића. Улоге су биле као из библијске повести: Марија са лутком детета у рукама, Јосиф, анђели, пастири, мудраци. Ученице са улогом анђела отпевале су песму Светог Николаја Жичког Звезда се засја. Након ове песме, уследио је драмски текст у којем су представљени традиционални обичаји из краја везани за обележавање Бадње вечери: Уношење и дочекивање бадњака у кућу, џарање огњишта бадњаком, постављање трпезе уз молитву. Сви учесници су хорски отпевали народну песму Ој бадњаче, бадњаче. Евалуацију часа колеге и ученици су извршили на занимљив начин: колеге којима се допао час даривали су малога Исуса и Марију чоколадним дукатом, док су ученици самоевалуацију вршили тако што су дукатима и бомбонама окитили бадњак. На крају, сви присутни су се послужили са богате посне трпезе коју су припремили учитељице и родитељи ученика 3. и 4. разреда. Главне поруке упућене ученицима кроз овај угледни час јесу: не заборавите традицију и обичаје свога народа, поштујте своје и обичаје других народа, и кончно, славите на висинама Бога, градите мир на земљи, а међу собом имајте добру вољу, јер је Син Божији постао човек да би нас учинио бољима него што јесмо. Вероучитељ Филип Зеленовић