Празник Светог Симеона Мироточивог у Манастиру Студеници
Данас наша Света светосавска Црква слави молитвени спомен на Преподобног богоносног и Мироточивог оца Симеона – утемељитеља српске државе, заштитника ништих и убогих, научитеља Христовог закона у своме народу, искоренитеља јереси, ктитора цркава и манастира, љубитеља ангелског лика. Манастир Студеница свечано је прославио своју ктиторску славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслужење игумана ове Свете обитељи, архимандрита Тихона (Ракићевића), игумана Манастира Ђурђеви Ступови код Берана архимандрита Данила (Трпчевског), архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Љубинка Костића, јеромонаха Виталија (Милошевића), игумана Манастира Згодачице протосинђела Стефана (Чкољевића), јеромонаха Илариона Богојевића из Манастира Преображење, о. Саве Шмигића , старешине Саборне цркве у Новом Пазару, о. Данила Петровића (који је на Литургији рукопроизведен у чин протојереја), о. Александра Бојовића, пароха студеничког (који је одликован чином протонамесника), о. Бојана Чоловића из шумадијске Епархије, ђаконâ Стефана Симића и Предрага Владисављевића (из нишка Богословије). Ученици ове школе су улепшали својим певањем свеноћно бденије и Свету Литургију, а са њима су били и професори. На манастирску славу су дошле и сестре из Манастира Каменца, Сретења, Благовештења овчарског, Вољавче. После прочитаног Јеванђеља, Владика Јустин се обратио многобројном верном народу, из свих крајева наше земље, поучним словом, истакавши да смо на прагу Великог поста, те да нам се за њега треба припремити пре свега опраштањем једних другима. Темељ нашег хришћанског живота и подвига јесте смирење којега не можемо задобити без нашег труда на испуњавању Божијих заповести. Подсетио нас је на светитеље Немањиће: Симеона, Саву, мати Анастасију, Симона Монаха, који су нам узор живота и помоћници на духовном путу. Честитао је славу игуману Тихону, његовом братству и сабраном народу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После Литургије пререзан је славски колач, освећено кољиво и припремљена је трпеза љубави. За монашки живот Симеон је у скривености срца уздисао и под старе дане се појављује као монах у својој задужбини Студеници, која је врхунац његове ктиторске делатности, по својој лепоти, где је унапред припремио себи гробницу. Ту ће Свети Сава положити мошти свога оца, учитеља и сатрудника, пошто их је пренео из Манастира Хиландара, са Свете Горе. Ево како о томе пише његово син, тада на престолу државе Стефан Првовенчани, по окончању унутрашњих сукоба око власти: „јер се нисмо уздали у наше оружије већ у силу Господа и Спаса нашега Исуса Христа и у прави благослов и молитву господина Светог ми Симеона. Зато и не погрешисмо у надама нашим… Зато те непрестано молим, о преподобни оче наш Саво, послушај глас који ти шаљем из дубине срца и не презри мољење моје и скупивши мошти Светог и Преподобног, учини с нама милост, пожури се и сам донеси миомирисне мошти Светога, да се просвети отачаство његово доношењем моштију његових и доласком твојим. Непријатељи наши поругали би нам се, да се није умилосердио на нас Владика Господ наш Исус Христос и Пречиста његова Мати, и молитвама овог Светог и тебе, Преподобни, сабрао нас је од народа и од руку иноплеменика и походио наше немоћне слабости, и избавио нас од противника, заштићујући нас од свако дела ђавољег…. и одмах, са журбом, сакупивши архијереје своје и јереје и монахе, изиђох му у сусрет. И дочекавши мошти Светог на том месту сатворисмо ноћну молитву, са псалмима и песмама, појући надгробна појања, са кадионицама и добромирисним мирисима, допратисмо до припремљеног њему гроба у Пресветој Богородици у Студеници, који сам себи припеми. И положисмо их часно у гроб, са хвалама, славећи Оца и Сина и Светога Духа.“ Братство манастира
Светосимеоновски сабор у Подгорици
У Подгорици је данас, на празник преподобног Симеона Мироточивог, одржан традиционални Светосимеоновски сабор. Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи милешевски Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства из више епархија Српске православне цркве и молитвено учешће многобројног вјерног народа. У литургијској бесједи након читања Јеваншђеља Владика Методије је рекао данас Црква, данас у недјељу праштања, васпитава и учи како треба душу своју припремити за улазак у пустињу часнога и вбеликога поста кроз коју треба да прођемо ишчекујући васкрсење и свјетлост Христову, и живот вјечни. “Кључ помоћу кога треба да покренемо превозно средство којим ћемо стићи до тог жељеног циља је праштање. Без тог кључа узалуд ћемо покушавати. Стотине пута да изговоримо молитву Оче наш неће се ништа покренути, нити ће стићи на оно мјесто гдје она треба да стигне”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки. Детаљније…
Поздрав Студеници и Жичи – поздрав Србији
По завршетку тродневног семинара у Манастиру Студеници свештеници из Епархије аустријско-швајцарске, Италије и Малте служили су јутрос, на дан Св. Мученика Харалампија, Свету Литургију и, предвођени својим Епископом, опростили су се са својим домаћинима, упућујући све похвале и речи благодарности како надлежном Епископу жичком г. Јустину, тако и Игуману, архимандриту Тихону и његовом братству, на указаном гостопримству, као и садржајно и квалитетно испуњеном времену, проведеном у овом светосавском општежићу. Детаљније…
Тумачење Великопосне молитве Светог Јефрема Сиријца
Господе и Владико живота мога – исповједамо Њега као Господа свога и Владику живота нашега, духа чамотиње, лењости, властољубља и празнословља немој ми дати. Чамотиња и лењост су оно што највише трује човјека и његов живот, и по савременим психијатрима то је основна болест савременог човјека. Рецимо Франкл, чувени психијатар из Беча, схватио је и увидио колико је та тзв. тугомора, сад се то назива депресијом, затровала људе. Та тугомора се јавља управо из разлога што човјек негдје у дубинама свога бића нема истинске и праве радости, а те радости нема све дотле докле човјек не повјерује у Живога Бога, и докле ту вјеру не обогати својим дјелима и својим трудом и духом свога покајања. Докле не побиједи чамотињу, докле не побиједи маловјерје, сујевјерје и сваку лажну идеологију која га трује, и докле не побиједи похот очију, похот тијела и гордост живота, који су коријен човјековога богоотуђења. Ослобођење од њих, управо путем покајања, јесте повратак ономе што називају Свети оци радостворна туга. Туга је у природи људској. Али, постоји туга која убија, која рађа смрт-тугомора којом је затрован савремени обезбожени свијет, а постоји и радостворна туга – туга по Богу, туга по Христу, туга по спасењу, туга за живим ликом Живога Бога. Молимо се потом да нам не да опаког духа властољубља, духа гордости, а онда ни духа празнословља – испразног људског живота. Јер, није случајно речено да ћемо дати одговор на Страшном суду за сваку празну ријеч, за сваку празну мисао. И мисао и ријеч и све што је у човјеку створено је не да остане празно, него да се испуни. Све зависи од тога чиме ћемо испунити и своје срце и свој ум и своју душу; од тога зависи човјеков живот. Стога после ове прве и основне молбе, изговарамо и онај други дио ове молитве: Духа цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави подари ми. Цјеломудреност је здравоумље. То је цјеловитост човјекова, јединство његове душе и тијела, обједињеност, онако како их је Бог створио јединствено. Тако човјек ни срце, ни ум, ни душу, ни тијело не смије да препушта испразноме, празноме, греховноме, богоотуђујућем, него треба да здравоумно сабере себе и да крене путем не гордости, не надмености, него путем цјеломудрености, смиренумља и трпљења. Из истинског смиреноумља се рађа истинско трпљење. У Јеванђељу се не каже: „ко претрпи“, него: „ко претпи до краја“. То је трпљење истинско, па га и називамо дуготрпљењем. То је Христово трпљење: „Слава долготерпљењију Твојему, Господи“. Он је претрпио шибање, страдање и мучење, и распеће и смрт је претрпио, оставши вјеран Оцу своме и послушан до смрти на Крсту. Е то трпљење је оно за које се ми молимо. Само из тог и таквог трпљења, таквог смиреноумља и здравоумља и такве цјеломудрености рађа се права и истинска, несебична љубав. Љубав која не тражи своје, која се не горди, љубав која је христолика, која је боголика, љубав онаква какву је Бог показао преко Христа, Јединородног Сина свог према овоме свијету и призвао је и нас на ту и такву љубав, да се њоме испунимо. Оно што је веома битно и што је суштинско у Светом јеванђељу, па онда и у овој молитви исказаној у потпуности у духу Јеванђеља, јесте молба: Да, Господе Царе, даруј ми да будем свјестан гријехова својих и да не осуђујем ближњега свога. Ту смо најслабији – сви колико нас има непрекидно осуђујемо, судимо другима. Што је човјек мање свјестан самога себе и својих слабости и својих немоћи, своје несавршености, своје огреховљености, своје духовне помрачености, то је спремнији да види ту помраченост и гријехе код других људи. Што је човјек свјеснији себе самог, то је све удаљенији од осуде других. „Не судите да вам се не суди“, „Којом мјером мјерите, том ће вам се и мјерити“ – све је то оно на шта нас позива Црква Божија у цијелом нашем хришћанском животу, а посебно нас на то подстиче управо у овом великом и светом посту, на те и такве врлине, на тај и такав труд који је закрштен управо духом покајања, духом непрекидног труда на промјени, и непрекидног служења, свим умом, срцем и душом својом, живоме Господу. Као што кажемо у оној јектенији на Литургији: „Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“. То је смисао овога Великога поста, и нека нас Господ удостоји да постимо и тјелесно, а да постимо и духовно, уздржањем, да би нас заиста лице Божије обасјало; да бисмо заиста постали од дјеце мрака дјеца свјетлости. На то смо призвани ми хришћани, да би се свјетлила свјетлост лица нашега пред људима, да би људи, гледајући наша добра дјела и свјетлост која сија из нас, прослављали Оца нашега који је на небесима, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије објављено у Светигори бр. 269
Светитељи – звезде на небеском своду Цркве
“Светитељи као светилници током читаве године један за другим сијају на своду Цркве. Њихов спомен отвара наша уста на хвалу и осветљава наше хођење по Богу. Стога је истинита свештена реч: Јер које унапред позна, унапред и одреди, да буду саобразни лику Сина Његова, да он буде Прворођени међу многом браћом. А које унапред одреди, оне и призва; а које призва оне и оправда; а које оправда оне и прослави (Рим 8, 29-30). Шта ћемо рећи на то? Зар ми нисмо заједничари таквог призвања и славе? Наравно да јесмо. Ни нама смиренима није туђ крстоносни живот и награда блаженства.“ Свети Теодор Студит, Добротољубље 4. том
РТВ КВ: протојереј Александар Р. Јевтић о Васкршњем посту
О значају Васкршњег поста за живот православних хришћана, као и савременим недоумицама и изазовима са којима се верници суочавају за телевизију РТВ КВ говорио је протојереј Александар Р. Јевтић.
Одржане седнице Пленума и Савета Епархије жичке
Дана 24. фебруара 2023. године, када наша Света Црква прославља Светог свештеномученика Власија и Светог великомученика Ђорђа Кратовца, а под омофором и благословом Епископа жичког Господина Јустина, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, који су служили игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), протојереј-ставрофор Љубинко Костић и ђакон Горан Вучковић, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке. Радни део седнице Пленума и Савета Епархије жичке одржан је у просторијама ЕУО, где је сабране најпре поздравио домаћин, Епископ жички Господин Јустин. Након тога разматрани су сви аспекти духовног и материјалног деловања у Епархији у 2022. години. Направљен је пресек рада и пословања кроз исцрпне извештаје о финансијском пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, затим у социјалној, духовној и културној делатности. Између осталог разговарало се и о свим осталим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота у Епархији жичкој. Након радног дела, разговор је настављен за трпезом љубави. Из Канцеларије ЕУО-а Епархије жичке
Најава: Вича 4. март 2023. протојереј Александар Р. Јевтић, “Смисао поста“
јј
Јавни угледни час из верске наставе и географије у Врби
У корелацији географије и верске наставе, 24. фебруара у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Врби изведен је јавни час са ученицима седмог разреда, под називом “Руска Федерација и традиционална руска Масленица“. Тематски час је био систематизација програмске теме из географије, а у оквиру верске наставе одговорио је на програмске целине везане за припремне недеље пред Васкршњи пост. Ученици су са наставницом географије Марицом Ковач уобличили своју тему кроз PowerPoint презентацију и представили је присутнима на пројектном платну. Том приликом поред географско друштвених карактеристика Руске федерације истакли су и многе занимљивости као и културно фолклорне примере. Затим су ученици у програмском делу везаном за верску наставу своја истраживања о Руској Православној Цркви, храму Светог Василија и светитељу преподобном Серафиму Саровском презентовали приказујући и примере кроз макете и осликана платна. Богати сценски простор употпунила је прича о традиционалном руском фестивалу Масленици. Том приликом су ученици извели и кореографију са певањем руских песама. На крају часа као облик евалуације ученицима је дат задатак где су изабрали фигуру бабушке и из ње извукли питања. Као награду за успешне одговоре послужени су традиционалним палачинкама које се праве за дане Масленице. Сви присутни су могли разгледати богату поставку која прати тему часа, а потом се и послужити традиционалним руским специјалитетима које су припремили представници руске етничке групе у месту Врба. Видео прилог можете погледати ОВДЕ. Вероучитељ Милан Милутиновић
Празник Светог Симеона Мироточивог у Манастиру Студеници
Данас наша Света светосавска Црква слави молитвени спомен на Преподобног богоносног и Мироточивог оца Симеона – утемељитеља српске државе, заштитника ништих и убогих, научитеља Христовог закона у своме народу, искоренитеља јереси, ктитора цркава и манастира, љубитеља ангелског лика. Манастир Студеница свечано је прославио своју ктиторску славу. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, уз саслужење игумана ове Свете обитељи, архимандрита Тихона (Ракићевића), игумана Манастира Ђурђеви Ступови код Берана архимандрита Данила (Трпчевског), архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја-ставрофора Љубинка Костића, јеромонаха Виталија (Милошевића), игумана Манастира Згодачице протосинђела Стефана (Чкољевића), јеромонаха Илариона Богојевића из Манастира Преображење, о. Саве Шмигића , старешине Саборне цркве у Новом Пазару, о. Данила Петровића (који је на Литургији рукопроизведен у чин протојереја), о. Александра Бојовића, пароха студеничког (који је одликован чином протонамесника), о. Бојана Чоловића из шумадијске Епархије, ђаконâ Стефана Симића и Предрага Владисављевића (из нишка Богословије). Ученици ове школе су улепшали својим певањем свеноћно бденије и Свету Литургију, а са њима су били и професори. На манастирску славу су дошле и сестре из Манастира Каменца, Сретења, Благовештења овчарског, Вољавче. После прочитаног Јеванђеља, Владика Јустин се обратио многобројном верном народу, из свих крајева наше земље, поучним словом, истакавши да смо на прагу Великог поста, те да нам се за њега треба припремити пре свега опраштањем једних другима. Темељ нашег хришћанског живота и подвига јесте смирење којега не можемо задобити без нашег труда на испуњавању Божијих заповести. Подсетио нас је на светитеље Немањиће: Симеона, Саву, мати Анастасију, Симона Монаха, који су нам узор живота и помоћници на духовном путу. Честитао је славу игуману Тихону, његовом братству и сабраном народу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. После Литургије пререзан је славски колач, освећено кољиво и припремљена је трпеза љубави. За монашки живот Симеон је у скривености срца уздисао и под старе дане се појављује као монах у својој задужбини Студеници, која је врхунац његове ктиторске делатности, по својој лепоти, где је унапред припремио себи гробницу. Ту ће Свети Сава положити мошти свога оца, учитеља и сатрудника, пошто их је пренео из Манастира Хиландара, са Свете Горе. Ево како о томе пише његово син, тада на престолу државе Стефан Првовенчани, по окончању унутрашњих сукоба око власти: „јер се нисмо уздали у наше оружије већ у силу Господа и Спаса нашега Исуса Христа и у прави благослов и молитву господина Светог ми Симеона. Зато и не погрешисмо у надама нашим… Зато те непрестано молим, о преподобни оче наш Саво, послушај глас који ти шаљем из дубине срца и не презри мољење моје и скупивши мошти Светог и Преподобног, учини с нама милост, пожури се и сам донеси миомирисне мошти Светога, да се просвети отачаство његово доношењем моштију његових и доласком твојим. Непријатељи наши поругали би нам се, да се није умилосердио на нас Владика Господ наш Исус Христос и Пречиста његова Мати, и молитвама овог Светог и тебе, Преподобни, сабрао нас је од народа и од руку иноплеменика и походио наше немоћне слабости, и избавио нас од противника, заштићујући нас од свако дела ђавољег…. и одмах, са журбом, сакупивши архијереје своје и јереје и монахе, изиђох му у сусрет. И дочекавши мошти Светог на том месту сатворисмо ноћну молитву, са псалмима и песмама, појући надгробна појања, са кадионицама и добромирисним мирисима, допратисмо до припремљеног њему гроба у Пресветој Богородици у Студеници, који сам себи припеми. И положисмо их часно у гроб, са хвалама, славећи Оца и Сина и Светога Духа.“ Братство манастира
Светосимеоновски сабор у Подгорици
У Подгорици је данас, на празник преподобног Симеона Мироточивог, одржан традиционални Светосимеоновски сабор. Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи милешевски Атанасије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење свештенства из више епархија Српске православне цркве и молитвено учешће многобројног вјерног народа. У литургијској бесједи након читања Јеваншђеља Владика Методије је рекао данас Црква, данас у недјељу праштања, васпитава и учи како треба душу своју припремити за улазак у пустињу часнога и вбеликога поста кроз коју треба да прођемо ишчекујући васкрсење и свјетлост Христову, и живот вјечни. “Кључ помоћу кога треба да покренемо превозно средство којим ћемо стићи до тог жељеног циља је праштање. Без тог кључа узалуд ћемо покушавати. Стотине пута да изговоримо молитву Оче наш неће се ништа покренути, нити ће стићи на оно мјесто гдје она треба да стигне”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки. Детаљније…
Поздрав Студеници и Жичи – поздрав Србији
По завршетку тродневног семинара у Манастиру Студеници свештеници из Епархије аустријско-швајцарске, Италије и Малте служили су јутрос, на дан Св. Мученика Харалампија, Свету Литургију и, предвођени својим Епископом, опростили су се са својим домаћинима, упућујући све похвале и речи благодарности како надлежном Епископу жичком г. Јустину, тако и Игуману, архимандриту Тихону и његовом братству, на указаном гостопримству, као и садржајно и квалитетно испуњеном времену, проведеном у овом светосавском општежићу. Детаљније…
Тумачење Великопосне молитве Светог Јефрема Сиријца
Господе и Владико живота мога – исповједамо Њега као Господа свога и Владику живота нашега, духа чамотиње, лењости, властољубља и празнословља немој ми дати. Чамотиња и лењост су оно што највише трује човјека и његов живот, и по савременим психијатрима то је основна болест савременог човјека. Рецимо Франкл, чувени психијатар из Беча, схватио је и увидио колико је та тзв. тугомора, сад се то назива депресијом, затровала људе. Та тугомора се јавља управо из разлога што човјек негдје у дубинама свога бића нема истинске и праве радости, а те радости нема све дотле докле човјек не повјерује у Живога Бога, и докле ту вјеру не обогати својим дјелима и својим трудом и духом свога покајања. Докле не побиједи чамотињу, докле не побиједи маловјерје, сујевјерје и сваку лажну идеологију која га трује, и докле не побиједи похот очију, похот тијела и гордост живота, који су коријен човјековога богоотуђења. Ослобођење од њих, управо путем покајања, јесте повратак ономе што називају Свети оци радостворна туга. Туга је у природи људској. Али, постоји туга која убија, која рађа смрт-тугомора којом је затрован савремени обезбожени свијет, а постоји и радостворна туга – туга по Богу, туга по Христу, туга по спасењу, туга за живим ликом Живога Бога. Молимо се потом да нам не да опаког духа властољубља, духа гордости, а онда ни духа празнословља – испразног људског живота. Јер, није случајно речено да ћемо дати одговор на Страшном суду за сваку празну ријеч, за сваку празну мисао. И мисао и ријеч и све што је у човјеку створено је не да остане празно, него да се испуни. Све зависи од тога чиме ћемо испунити и своје срце и свој ум и своју душу; од тога зависи човјеков живот. Стога после ове прве и основне молбе, изговарамо и онај други дио ове молитве: Духа цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави подари ми. Цјеломудреност је здравоумље. То је цјеловитост човјекова, јединство његове душе и тијела, обједињеност, онако како их је Бог створио јединствено. Тако човјек ни срце, ни ум, ни душу, ни тијело не смије да препушта испразноме, празноме, греховноме, богоотуђујућем, него треба да здравоумно сабере себе и да крене путем не гордости, не надмености, него путем цјеломудрености, смиренумља и трпљења. Из истинског смиреноумља се рађа истинско трпљење. У Јеванђељу се не каже: „ко претрпи“, него: „ко претпи до краја“. То је трпљење истинско, па га и називамо дуготрпљењем. То је Христово трпљење: „Слава долготерпљењију Твојему, Господи“. Он је претрпио шибање, страдање и мучење, и распеће и смрт је претрпио, оставши вјеран Оцу своме и послушан до смрти на Крсту. Е то трпљење је оно за које се ми молимо. Само из тог и таквог трпљења, таквог смиреноумља и здравоумља и такве цјеломудрености рађа се права и истинска, несебична љубав. Љубав која не тражи своје, која се не горди, љубав која је христолика, која је боголика, љубав онаква какву је Бог показао преко Христа, Јединородног Сина свог према овоме свијету и призвао је и нас на ту и такву љубав, да се њоме испунимо. Оно што је веома битно и што је суштинско у Светом јеванђељу, па онда и у овој молитви исказаној у потпуности у духу Јеванђеља, јесте молба: Да, Господе Царе, даруј ми да будем свјестан гријехова својих и да не осуђујем ближњега свога. Ту смо најслабији – сви колико нас има непрекидно осуђујемо, судимо другима. Што је човјек мање свјестан самога себе и својих слабости и својих немоћи, своје несавршености, своје огреховљености, своје духовне помрачености, то је спремнији да види ту помраченост и гријехе код других људи. Што је човјек свјеснији себе самог, то је све удаљенији од осуде других. „Не судите да вам се не суди“, „Којом мјером мјерите, том ће вам се и мјерити“ – све је то оно на шта нас позива Црква Божија у цијелом нашем хришћанском животу, а посебно нас на то подстиче управо у овом великом и светом посту, на те и такве врлине, на тај и такав труд који је закрштен управо духом покајања, духом непрекидног труда на промјени, и непрекидног служења, свим умом, срцем и душом својом, живоме Господу. Као што кажемо у оној јектенији на Литургији: „Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“. То је смисао овога Великога поста, и нека нас Господ удостоји да постимо и тјелесно, а да постимо и духовно, уздржањем, да би нас заиста лице Божије обасјало; да бисмо заиста постали од дјеце мрака дјеца свјетлости. На то смо призвани ми хришћани, да би се свјетлила свјетлост лица нашега пред људима, да би људи, гледајући наша добра дјела и свјетлост која сија из нас, прослављали Оца нашега који је на небесима, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије објављено у Светигори бр. 269
Светитељи – звезде на небеском своду Цркве
“Светитељи као светилници током читаве године један за другим сијају на своду Цркве. Њихов спомен отвара наша уста на хвалу и осветљава наше хођење по Богу. Стога је истинита свештена реч: Јер које унапред позна, унапред и одреди, да буду саобразни лику Сина Његова, да он буде Прворођени међу многом браћом. А које унапред одреди, оне и призва; а које призва оне и оправда; а које оправда оне и прослави (Рим 8, 29-30). Шта ћемо рећи на то? Зар ми нисмо заједничари таквог призвања и славе? Наравно да јесмо. Ни нама смиренима није туђ крстоносни живот и награда блаженства.“ Свети Теодор Студит, Добротољубље 4. том
РТВ КВ: протојереј Александар Р. Јевтић о Васкршњем посту
О значају Васкршњег поста за живот православних хришћана, као и савременим недоумицама и изазовима са којима се верници суочавају за телевизију РТВ КВ говорио је протојереј Александар Р. Јевтић.
Одржане седнице Пленума и Савета Епархије жичке
Дана 24. фебруара 2023. године, када наша Света Црква прославља Светог свештеномученика Власија и Светог великомученика Ђорђа Кратовца, а под омофором и благословом Епископа жичког Господина Јустина, у Храму Свете Тројице у Краљеву, молебаном за призив Светог Духа, који су служили игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), протојереј-ставрофор Љубинко Костић и ђакон Горан Вучковић, отпочела је редовна скупштина Савета Епархије жичке. Радни део седнице Пленума и Савета Епархије жичке одржан је у просторијама ЕУО, где је сабране најпре поздравио домаћин, Епископ жички Господин Јустин. Након тога разматрани су сви аспекти духовног и материјалног деловања у Епархији у 2022. години. Направљен је пресек рада и пословања кроз исцрпне извештаје о финансијском пословању, грађевинским подухватима у парохијама и манастирима, затим у социјалној, духовној и културној делатности. Између осталог разговарало се и о свим осталим питањима и темама које се тичу рада на унапређењу црквеног живота у Епархији жичкој. Након радног дела, разговор је настављен за трпезом љубави. Из Канцеларије ЕУО-а Епархије жичке
Најава: Вича 4. март 2023. протојереј Александар Р. Јевтић, “Смисао поста“
јј
Јавни угледни час из верске наставе и географије у Врби
У корелацији географије и верске наставе, 24. фебруара у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Врби изведен је јавни час са ученицима седмог разреда, под називом “Руска Федерација и традиционална руска Масленица“. Тематски час је био систематизација програмске теме из географије, а у оквиру верске наставе одговорио је на програмске целине везане за припремне недеље пред Васкршњи пост. Ученици су са наставницом географије Марицом Ковач уобличили своју тему кроз PowerPoint презентацију и представили је присутнима на пројектном платну. Том приликом поред географско друштвених карактеристика Руске федерације истакли су и многе занимљивости као и културно фолклорне примере. Затим су ученици у програмском делу везаном за верску наставу своја истраживања о Руској Православној Цркви, храму Светог Василија и светитељу преподобном Серафиму Саровском презентовали приказујући и примере кроз макете и осликана платна. Богати сценски простор употпунила је прича о традиционалном руском фестивалу Масленици. Том приликом су ученици извели и кореографију са певањем руских песама. На крају часа као облик евалуације ученицима је дат задатак где су изабрали фигуру бабушке и из ње извукли питања. Као награду за успешне одговоре послужени су традиционалним палачинкама које се праве за дане Масленице. Сви присутни су могли разгледати богату поставку која прати тему часа, а потом се и послужити традиционалним руским специјалитетима које су припремили представници руске етничке групе у месту Врба. Видео прилог можете погледати ОВДЕ. Вероучитељ Милан Милутиновић