Торжествено прослављен имендан Епископа жичког Г. Јустина
У среду 14. јуна 2023. када Света Црква слави једног новопросијавшег и једног древног светитеља истог имена – Преподобног Јустина Ћелијског и Светог мученика Јустина Философа, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин торжествено је прославио свој имендан. Тим поводом Епископ Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење и присуство великог броја свештеномонаштва и свештенства, као и монаштва и верног народа наше Епархије. Богонадахнуту беседу о мучеништву двојице Јустина, одржао је, по благослову Владике, игуман Манастира Студенице, архимандрит Тихон (Ракићевић). Обраћајући се сабрању, архимандрит је подсетио да нису само ранохришћански мученици страдалници за веру, већ да су то и преподобни, тј. монаси, јер монаштво води стопама првог мученика, архиђакона Стефана. На крају, архимандрит је у име свих присутних честитао владики четрдесети имендан. ,,Људи у свету када прође много времена воле да крију године, али у Цркви није тако—у Цркви, људи се поносе када нешто дуго траје, и ми зато нашем владики са поносом честитамо четрдесети имендан“- истакао је архимандрит Тихон. Беседу архимандрита Тихона можете послушати ОВДЕ. Готово сви присутни на Светом сабрању приступили су Светој Чаши: и деца и стари, и монаси и мирјани, и свештенство и лаици. У продужетку Свете Литургије, освештани су славски колач и жито. Након Литургије, Владика је, као прави српски домаћин и свечар, за сав присутни верни народ и свештенство приредио трпезу љубави у новом парохијском дому нашега храма. Вероучитељ Филип Зеленовић
Навечерје имендана Епископа жичког Г. Јустина
У навечерје празника Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у Светосавском храму у Краљеву служена је велика вечерња служба поводом празника и у част имендана Епископа Јустина, коме су данашњи светитељи молитвени заштитници. Свештенослужио је игуман вујански архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа, уз саслужење ђаконâ Стефана Симића и Стефана Милошевског. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а поред братства храма молитвено су учествовали и протојереји Иван Радовановић и Милутин Балтић, службеници ЕУО-а. Након освећења петохлебнице, Епископ је на крају богослужења помазао свештенство и присутни народ освећеним јелејем. У наставку је приређен гостољубиви пријем у Епископском двору.
Свети мученик Јустин Философ, О истинитом богопоштовању
“Ко од здравомислећих људи неће бити уверен да ми нисмо безбожници ако зна да поштујемо Створитеља свега света и сагласно томе проповедамо да Он не тражи крв, паљенице и обливања крвљу; ми Га стога славимо речима молитава и благодарења у свим нашим прозбама. Научени смо да постоји један начин поштовања, достојан Бога, да то што нам је Он дао за храну не спаљујемо на ватри, него да користимо за нас лично или да делимо онима којима је потребно, а њему, као знак захвалности, да приносимо свечана богослужења и појања: за то што смо створени, за дарована нам средства која помажу нашем благостању, за разноврсне плодове, за погодно време; умољавамо Га да и нас васкрсне за нетрулежност сходно нашој вери у Њега. “ Свети мученик Јустин Философ, Апологија прва ЖИТИЈЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЈУСТИНА ФИЛОСОФА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЕ.
Света Архијерејска Литургија у Такову
У прву недељу по Духовима – Свих Светих, 11. јуна 2023. године, Црква брвнара Светог великомученика Георгија у Такову удостојена је велике духовне радости доласком Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина. Црква Светог Ђорђа у Такову је једна од најстаријих цркви брвнара у Србији, а уједно и једна од најпознатијих. Налази се у селу Таково код Горњег Милановца. Историја ове цркве везана је за подизање Другог српског устанка. У овој цркви су се на Цвети, 1815. године, након што је Милош Обреновић подигао устанак, причестили окупљени устаници и заклели на верност Милошу Обреновићу. Црква је подигнута 1795. године на месту старије грађевине из 1724. године. Црква је споменик културе (Завод за заштиту споменика културе Краљево). Испред порте храма Епископа су дочекали свештенство са мноштвом верног народа и деце. На Светој Архијерејској Литургији Епископу Јустину су саслуживали: архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, јереј Александар Пејовић и ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали: Бојан Милошевић, Петар Ђерковић, вероучитељ Милорад Васиљевић, Богдан Миленковић, Димитрије Ђорем и Вукашин Стевановић. Богослужење је својим умилним гласом обогатио и улепшао протопсалт Иван Трајковић. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ се обратио народу својом архипастирском беседом. Владика је истакао: „Данас су плодови Духа Светога. Плодови у виду најслађег плода, а то је светост – људска светост. Та светост дељена је свакоме према његовом дару. И свако ко је у Цркви и ко је имао било какав дар, мајка да чува децу своју, да их образује и да их усмерава на прави пут, тежак који ради, рудари, професори и инжењери, дакле, сви овде у овоме свету имају дарове своје.“ Поред тога што је говорио о даровима, Епископ је истакао значај светости која се достиже у Цркви. Затим, Владика је беседио о спасењу које је једино могуће достићи ако се у потпуности уподобимо Господу. Такође, закључио је да је дело спасења заједничко дело, а никад индивидуално: „Ништа ту није наше, то је све заједничко дело.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Литургије, Епископ Јустин је, за своју пожртвованост и предано дело према Светој Цркви, одликовао јереја Александра Пејовића у звање протонамесника. По завршетку Литургије, Владика је осветио новоизграђени велелепни летњиковац који је, са великим трудом и залагањем, уз помоћ верног народа, подигао протонамесник Александар Пејовић. Након краћег послужења у Такову, Епископ је посетио цркву у Савинцу посвећену Светом Сави и овом приликом крстио четврто дете протонамесника Александра Пејовића – сина Василија. У чину Свете Тајне Крштења, уз Епископа, учешћа су узели архијерејски намесник протојереј Драган Ђорем, старешина цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу протојереј – ставрофор Миодраг Анђелић и ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Лепоти овог чина допринели су својим појањем свештенство и вероучитељи из Горњег Милановца. После крштења, Владика се обратио породици оца Александра и присутнима и том приликом истакао да је Црква богатија за још једног члана – „новопросвећеног Христовог војника Василија.“ По завршетку Свете Тајне, отац Александар је позвао све присутне, на челу са Епископом, да узму учешћа у трпези љубави која је припремљена са великим трудом. Након послужења, Епископ Јустин је благословио народ, а затим је срдачно испраћен од свих присутних. Ђакон Миладин Милуновић
Освећење крстова и звона за храм – задужбину патријарха Иринеја у Видови
У недељу 1. по Духовима, 11. јуна 2023. године, освештани су Крстови и звона за храм – задужбину патријарха српског Иринеја, у селу Видови код Чачка, у архијерејском намесништву љубићком. Началствовао је протојереј Никола Вучетић, парох прељински и архијерејски намесник љубићки, уз саслужење надлежног пароха протонамесника Александра Суботића, пароха рожачко-пријеворског, протојереја-ставрофора Радосава Милинковића, пароха чачанског у пензији, протојереја Арсенија Арсенијевића, старешине Вазнесенске цркве у Београду, јереја Милована Вучковића, пароха бресничког и протојереја Мирчете Крупниковића, свештеника из Ариља. На јектеније и возгласе одговарали су појци Храма Светог великомученика Георгија у Пријевору. Овом светом чину присуствовао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић са сарадницима, као и велики број верног народа из Видове, Пријевора, Чачка и других места. Након освећења Крстова и звона, окупљене је поздравио архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, рекавши да верујемо да ћемо овај подвиг и довршити, „молитвама патријарха Иринеја и свих Светих, које данас прослављамо.“ Након оца Николе, окупљеном народу се обратио отац Арсеније Арсенијевић, рекавши да смо се окупили да на видљив начин започнемо оно што је најважније, због чега се храм и подиже, а то је молитва и Света Литургија. Потом је рекао неколико речи о блаженопочившем патријарху Иринеју. Истакао је да „нас је патријарх Иринеј стално посрамљивао енергијом коју је имао као човек. Сви храмови се зидају да би се у њима служила Литургија. Епископ будимски Данило Крстић је говорио да је свака одслужена Литургија, атомска бомба бачена у пакао.“ На крају, присутнима се обратио надлежни парох, отац Александар Суботић, рекавши да су: „сви архијереји који су управљали Српском Црквом, били архијереји светлости Христове. Богат је онај ко се богати Богом….Свети Јован Златоусти каже да ће сваки човек који учини добро дело наћи милост пред Богом…. Они који су градили овај храм, учинили су дело које је записано пред Богом.“ На крају, за све сабране је уприличена трпеза љубави. Милош З. Јелић, вероучитељ
Пост је ход по траговима Христовим
“Спаситељ је са постом започео дело нашег спасења. На исти начин и сви који иду трагом Спаситеља на тој основи полажу почетак свог подвига, будући да је пост оружје које је Бог припремио. И ко неће бити прекорен ако га запостави? Кад је постио сам Законодавац, зар неће постити они који су обавезни да извршавају закон? Стога до поста род људски није знао за победу и ђаво никада није искусио пораз од наше природе. Од тог, пак, оружја он је потпуно изнемогао. Наш Господ је био вођа и првенац те победе да би на главу наше природе положио први победни венац. Чим на неком од људи види то оружје, ђавола, тј. противника и мучитеља одмах спопада страх због сећања на пораз који је у пустињи претрпео од Спаситеља. Његова сила се одмах расплињава, и поглед на оружје које нам је дао наш Подвигоначалник га спаљује. Онај ко је обучен у оружје поста у свако време гори ревношћу. Ум онога ко у њему пребива остаје непоколебив и показује спремност да сусретне и одбије све љуте страсти.“ Свети Исак Сирин, Подвижничка слова
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Гордост – суштински проблем нових генерација“
Трагедија која се 3. маја ове године догодила у ОШ ,,Владислав Рибникар“ нас је све оставила без текста. И одрасли и деца, и црквени и нецрквени људи подстакнути су на размишљање о томе како даље живети са овим и како спречити да се нешто слично не понови у будућности. Као што каже народна пословица ,,после битке сви су генерали“. Размишљајући о злочину, људи траже главног виновника, некога или нешто на кога/шта би могли да упере прст и свале терет одговорности. Тако једни главног кривца за горепоменуту трагедију виде у оружју, други у лошем просветном систему, трећи у промовисању насиља на друштвеним мрежама и ТВу, итд. Чини ми се да је сваки од наведених проблема у овој или оној мери допринео да се дотични случај догоди. Србија је, по неким истраживањима, друга земља у свету у количини оружја по глави становника (испред ње је суседна нам Црна Гора), просвета је од државних власти одавно запостављен ресор, а о томе колико се насилног, изопаченог и демонског садржаја пласира у медијима сувишно је и говорити. Међутим, ова три проблема данашњице су само пратећи проблеми и ,,саучесници“ у злочину. Мислим да упорно заобилазимо главни проблем и главног ,,виновника“. А то је гордост. Гордост је стара словенска реч која означава склоност човека да високо мисли о себи и ставља себе испред других. Данас се често уместо ове речи користи грчко-латински термин егоизам. Гордом или егоистичном човеку заједница није потребна како би му дала идентитет: он заједницу искоришћава само као средство за остварење својих циљева. За разлику од својих предака, човек савременог доба учи своју децу да буду горди себични, посесивни. Данашња деца од малих ногу добијају од родитеља готово све што пожеле: не само играчке и слаткише, него и гардеробу, новац, телефоне/паметне уређаје. Постало нам је потпуно нормално, па и симпатично, када у тим уређајима видимо фолдере са називом ,,Mе, myself and I“(енгл. Ја, ја и ја!) и стотине фотографија сопственог лица и тела- тзв. селфије. Деци чинимо уступке у сваком погледу и на сваком месту: у редовима за чекање она слободно претичу старије људе, у јавном превозу прва запоседну места за седење, у пешачким зонама и трговима возе бицикле и шутирају лопту без обзира на опасности по пролазнике. Допуштамо им да без икаквог поздрава пролазе поред нас или старијих особа, да се расправљају и праве паметнијима од одраслих . Правдамо их чак и онда када су заиста криви, љутимо се на наставнике и свађамо са њима због лоших оцена детета, а када видимо одраслу особу да укорева наше дете, одмах скачемо као попарене мачке. Коначно, од малена деци пунимо главе разним причама о ,,правима детета.“ Говоримо им како су они apriori најлепши, најбољи, најважнији, непогрешиви, недодирљиви. Зашто се онда чудимо кад једно такво дете, одлучи да узме правду у своје руке и сматрајући се увређеним, лиши живота своје ближње? Као што су психолози и психијатри утврдили, биће одгајано на таквим вредностима нема никакву емпатију. По хришћанском схватању, гордост је мајка свих грехова. То је онај првородни грех који је навео наше прародитеље, Адама и Еву, на бунт против Творца. То је грех који их је навео да окусе плод Дрвета познања, грех због којег су изгубили Рај. Гордост је учинила некада врховног архангела Луцифера Сатаном, тј. палим анђелом. Господ наш Исус Христос не бира за своје најближе ученике горде и надмене фарисеје и књижевнике, већ људе који о себи не мисле високо: просте рибаре. Без намере да повезујем будуће догађаје са данашњицом, цитираћу и светог апостола Павла који обраћајући се у Посланици свом духовном чеду Тимотеју каже следеће: Али ово знај да ће у последње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли…( 2 Тим. 3:1-5). Као што видимо, свети апостол на прво место ставља грех самољубља, тј. гордости па онда набраја све остале грехе. Горд човек најчешће и не препознаје сопствени грех. У очима заједнице, он може деловати као врлински и побожан човек, што ову духовну болест чини веома опасном. Но, богато, вишевековно светоотачко искуство Православне Цркве има веома једноставан и ефикасан лек против ове духовне болести. Тај лек јесте врлина коју је Господ наш Исус Христос истиче у својој Беседи на Гори—сиромаштво духом, тј. смирење. Научите се од Мене јер сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим, вели Христос Господ(Мт. 11; 29). Смирење или смерност је врлина коју Христос, апостоли и свети оци постављају као темељ за улазак у Царство небеско. Без ње је свака друга врлина лажна, па чак и љубав(о којој данас највише трубе они који смирења уопште немају!) . Светитељи који су стекли смерност, дефинишу је као ,,спознавање сопствене мере“ односно сопствене ограничености пред Богом и светом. Истинска смерност стиче се послушношћу, подвигом и покајањем за сопствене грехе. Стога, мислим да би нове генерације требало најпре да учимо како да стичу смирење. Учимо их да поштују родитеље и старије, да отрпе увреду, да се труде, да посте и да се моле, по узору на самога Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. И још: учимо их да сносе одговорност за сопствене поступке кроз свете тајне исповести и покајања. Само ако их наоружамо овим свеоружјем Божијим, учинићемо нове генерације имуним и непобедивим за све силе таме: зависност, насиље, разврат, сатанизам… Јер сви ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их побиједити, јер је Господар над господарима и Цар над Царевима ! (Откр. 17. 14) Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 09. јун 2023. године
Признање општине Лучани за вероучитеља Дарка Стевановића
Велика је част и понос када други виде нечије заслуге, рад, посвећеност и то истакну и награде. Поводом тога, 10. јуна на Дан општине Лучани, упућен је позив вероучитељу Дарку Стевановићу на свечану Седницу Скупштине општине Лучани. Приликом Свечане седнице колеги Дарку уручено је Признање за изузетне резултате постигнуте у области верског образовања младих. Предавајући верску наставу у основним школама Драгачева као и у средњим, Дарко је стекао, пре свега велико поверење младих ученика. Преносећи им искуство вере и љубави, ученици су кренули у стицање знања о православној вери на један заиста креативан начин. Почев од излета кроз светиње овчарско – кабларске клисуре, преко посете средњевековних здања, манастира Жиче, до Студенице, Ђурђевих Ступова и других знамења српске црквене баштине, ученици су уз свог вероучитеља на искуствен начин учвршћивали своју веру. Светосавске приредбе, други пригодни програми, шаховски турнири, позоришне представе… су за катихету Дарка Стевановића били додатни задаци које је са лакоћом и љубављу обављао. Ученичке дебате на разне теме, изложбе, угледни часови су показатељи колико цени свој позив просветног радника. Са одушевљењем истичемо и рад литургијске секције при којој су ученици научили низ литургијских и верских песама којим оплемењују и обогаћују богослужења широм драгачевских парохија. Можемо и претпоставити шта је још записано у школским летописима драгачевских школа о раду и активностима колеге Дарка. Све ово је данас обједињено у урученом признању и препознато као посебан чин посвећености свом позиву вероучитеља. Приликом добијања награде Дарко је изјавио да је овим признањем добио мотивацију да настави још активнији рад са својим ученицима и да развија љубав према свом послу која је сваке године све већа и већа. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Духовски понедељак – Света Архијерејска Литургија у Храму Свете Тројице у Краљеву
Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески (Пс. 18, 2) На други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле – Духовски понедељак, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице, архимандрит Сава (Илић), игуман Манастира Вујна, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј Иван Радовановић, протојереј Иван Терзић, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. У својој архипастирској беседи Епископ Јустин је истакао да ми који живимо у Цркви примамо све врлине Господње, јер само врлином Христовом, жртвом Христовом, ми се можемо искупити, и нико нас од људи не може спасити ни од каквог зла, само Господ Бог наш. Такође, Епископ Јустин је нагласио важност труда и љубави у нашем животу, а особито је важно да се не оптерећујемо туђим подвигом и не чињењем врлина – најважније је да оно што ми знамо то и чинимо. Даље Епископ наглашава да је нарочито важно да упућујемо молитве Светој Тројици, а свако добро које чинимо у име Свете Тројице неће пропасти. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у парохијском дому. Ђакон Горан Вучковић
Храмовна слава у селу Драглици на Златибору
На Духовски уторак торжествено је прослављена храмовна слава у селу Драглица, на Златибору. Светом Литургијом је началствовао протонамесник Драгослав Јараковић, уз саслужење протојереја Мирослава Неђића. Литургији је присуствовао велики број верног народа. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећење жита, које је ове године принео домаћин славе Зоран Шуљагић са породицом. По завршетку Литургије вернима се обратио протојереј Мирослав Неђић честитајући славу надлежном пароху, јереју Јовану Стојковићу и домаћину славе као и свом народу овог села. Литургијско славље настављено је за трпезом љубави коју је приредио домаћин славе. Јован Баранац, теолог
Торжествено прослављен имендан Епископа жичког Г. Јустина
У среду 14. јуна 2023. када Света Црква слави једног новопросијавшег и једног древног светитеља истог имена – Преподобног Јустина Ћелијског и Светог мученика Јустина Философа, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин торжествено је прославио свој имендан. Тим поводом Епископ Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење и присуство великог броја свештеномонаштва и свештенства, као и монаштва и верног народа наше Епархије. Богонадахнуту беседу о мучеништву двојице Јустина, одржао је, по благослову Владике, игуман Манастира Студенице, архимандрит Тихон (Ракићевић). Обраћајући се сабрању, архимандрит је подсетио да нису само ранохришћански мученици страдалници за веру, већ да су то и преподобни, тј. монаси, јер монаштво води стопама првог мученика, архиђакона Стефана. На крају, архимандрит је у име свих присутних честитао владики четрдесети имендан. ,,Људи у свету када прође много времена воле да крију године, али у Цркви није тако—у Цркви, људи се поносе када нешто дуго траје, и ми зато нашем владики са поносом честитамо четрдесети имендан“- истакао је архимандрит Тихон. Беседу архимандрита Тихона можете послушати ОВДЕ. Готово сви присутни на Светом сабрању приступили су Светој Чаши: и деца и стари, и монаси и мирјани, и свештенство и лаици. У продужетку Свете Литургије, освештани су славски колач и жито. Након Литургије, Владика је, као прави српски домаћин и свечар, за сав присутни верни народ и свештенство приредио трпезу љубави у новом парохијском дому нашега храма. Вероучитељ Филип Зеленовић
Навечерје имендана Епископа жичког Г. Јустина
У навечерје празника Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у Светосавском храму у Краљеву служена је велика вечерња служба поводом празника и у част имендана Епископа Јустина, коме су данашњи светитељи молитвени заштитници. Свештенослужио је игуман вујански архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа, уз саслужење ђаконâ Стефана Симића и Стефана Милошевског. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, а поред братства храма молитвено су учествовали и протојереји Иван Радовановић и Милутин Балтић, службеници ЕУО-а. Након освећења петохлебнице, Епископ је на крају богослужења помазао свештенство и присутни народ освећеним јелејем. У наставку је приређен гостољубиви пријем у Епископском двору.
Свети мученик Јустин Философ, О истинитом богопоштовању
“Ко од здравомислећих људи неће бити уверен да ми нисмо безбожници ако зна да поштујемо Створитеља свега света и сагласно томе проповедамо да Он не тражи крв, паљенице и обливања крвљу; ми Га стога славимо речима молитава и благодарења у свим нашим прозбама. Научени смо да постоји један начин поштовања, достојан Бога, да то што нам је Он дао за храну не спаљујемо на ватри, него да користимо за нас лично или да делимо онима којима је потребно, а њему, као знак захвалности, да приносимо свечана богослужења и појања: за то што смо створени, за дарована нам средства која помажу нашем благостању, за разноврсне плодове, за погодно време; умољавамо Га да и нас васкрсне за нетрулежност сходно нашој вери у Њега. “ Свети мученик Јустин Философ, Апологија прва ЖИТИЈЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЈУСТИНА ФИЛОСОФА МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ОВДЕ.
Света Архијерејска Литургија у Такову
У прву недељу по Духовима – Свих Светих, 11. јуна 2023. године, Црква брвнара Светог великомученика Георгија у Такову удостојена је велике духовне радости доласком Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина. Црква Светог Ђорђа у Такову је једна од најстаријих цркви брвнара у Србији, а уједно и једна од најпознатијих. Налази се у селу Таково код Горњег Милановца. Историја ове цркве везана је за подизање Другог српског устанка. У овој цркви су се на Цвети, 1815. године, након што је Милош Обреновић подигао устанак, причестили окупљени устаници и заклели на верност Милошу Обреновићу. Црква је подигнута 1795. године на месту старије грађевине из 1724. године. Црква је споменик културе (Завод за заштиту споменика културе Краљево). Испред порте храма Епископа су дочекали свештенство са мноштвом верног народа и деце. На Светој Архијерејској Литургији Епископу Јустину су саслуживали: архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, јереј Александар Пејовић и ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Епископу су чтецирали: Бојан Милошевић, Петар Ђерковић, вероучитељ Милорад Васиљевић, Богдан Миленковић, Димитрије Ђорем и Вукашин Стевановић. Богослужење је својим умилним гласом обогатио и улепшао протопсалт Иван Трајковић. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ се обратио народу својом архипастирском беседом. Владика је истакао: „Данас су плодови Духа Светога. Плодови у виду најслађег плода, а то је светост – људска светост. Та светост дељена је свакоме према његовом дару. И свако ко је у Цркви и ко је имао било какав дар, мајка да чува децу своју, да их образује и да их усмерава на прави пут, тежак који ради, рудари, професори и инжењери, дакле, сви овде у овоме свету имају дарове своје.“ Поред тога што је говорио о даровима, Епископ је истакао значај светости која се достиже у Цркви. Затим, Владика је беседио о спасењу које је једино могуће достићи ако се у потпуности уподобимо Господу. Такође, закључио је да је дело спасења заједничко дело, а никад индивидуално: „Ништа ту није наше, то је све заједничко дело.“ Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Литургије, Епископ Јустин је, за своју пожртвованост и предано дело према Светој Цркви, одликовао јереја Александра Пејовића у звање протонамесника. По завршетку Литургије, Владика је осветио новоизграђени велелепни летњиковац који је, са великим трудом и залагањем, уз помоћ верног народа, подигао протонамесник Александар Пејовић. Након краћег послужења у Такову, Епископ је посетио цркву у Савинцу посвећену Светом Сави и овом приликом крстио четврто дете протонамесника Александра Пејовића – сина Василија. У чину Свете Тајне Крштења, уз Епископа, учешћа су узели архијерејски намесник протојереј Драган Ђорем, старешина цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу протојереј – ставрофор Миодраг Анђелић и ђакони Стефан Симић и Миладин Милуновић. Лепоти овог чина допринели су својим појањем свештенство и вероучитељи из Горњег Милановца. После крштења, Владика се обратио породици оца Александра и присутнима и том приликом истакао да је Црква богатија за још једног члана – „новопросвећеног Христовог војника Василија.“ По завршетку Свете Тајне, отац Александар је позвао све присутне, на челу са Епископом, да узму учешћа у трпези љубави која је припремљена са великим трудом. Након послужења, Епископ Јустин је благословио народ, а затим је срдачно испраћен од свих присутних. Ђакон Миладин Милуновић
Освећење крстова и звона за храм – задужбину патријарха Иринеја у Видови
У недељу 1. по Духовима, 11. јуна 2023. године, освештани су Крстови и звона за храм – задужбину патријарха српског Иринеја, у селу Видови код Чачка, у архијерејском намесништву љубићком. Началствовао је протојереј Никола Вучетић, парох прељински и архијерејски намесник љубићки, уз саслужење надлежног пароха протонамесника Александра Суботића, пароха рожачко-пријеворског, протојереја-ставрофора Радосава Милинковића, пароха чачанског у пензији, протојереја Арсенија Арсенијевића, старешине Вазнесенске цркве у Београду, јереја Милована Вучковића, пароха бресничког и протојереја Мирчете Крупниковића, свештеника из Ариља. На јектеније и возгласе одговарали су појци Храма Светог великомученика Георгија у Пријевору. Овом светом чину присуствовао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић са сарадницима, као и велики број верног народа из Видове, Пријевора, Чачка и других места. Након освећења Крстова и звона, окупљене је поздравио архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, рекавши да верујемо да ћемо овај подвиг и довршити, „молитвама патријарха Иринеја и свих Светих, које данас прослављамо.“ Након оца Николе, окупљеном народу се обратио отац Арсеније Арсенијевић, рекавши да смо се окупили да на видљив начин започнемо оно што је најважније, због чега се храм и подиже, а то је молитва и Света Литургија. Потом је рекао неколико речи о блаженопочившем патријарху Иринеју. Истакао је да „нас је патријарх Иринеј стално посрамљивао енергијом коју је имао као човек. Сви храмови се зидају да би се у њима служила Литургија. Епископ будимски Данило Крстић је говорио да је свака одслужена Литургија, атомска бомба бачена у пакао.“ На крају, присутнима се обратио надлежни парох, отац Александар Суботић, рекавши да су: „сви архијереји који су управљали Српском Црквом, били архијереји светлости Христове. Богат је онај ко се богати Богом….Свети Јован Златоусти каже да ће сваки човек који учини добро дело наћи милост пред Богом…. Они који су градили овај храм, учинили су дело које је записано пред Богом.“ На крају, за све сабране је уприличена трпеза љубави. Милош З. Јелић, вероучитељ
Пост је ход по траговима Христовим
“Спаситељ је са постом започео дело нашег спасења. На исти начин и сви који иду трагом Спаситеља на тој основи полажу почетак свог подвига, будући да је пост оружје које је Бог припремио. И ко неће бити прекорен ако га запостави? Кад је постио сам Законодавац, зар неће постити они који су обавезни да извршавају закон? Стога до поста род људски није знао за победу и ђаво никада није искусио пораз од наше природе. Од тог, пак, оружја он је потпуно изнемогао. Наш Господ је био вођа и првенац те победе да би на главу наше природе положио први победни венац. Чим на неком од људи види то оружје, ђавола, тј. противника и мучитеља одмах спопада страх због сећања на пораз који је у пустињи претрпео од Спаситеља. Његова сила се одмах расплињава, и поглед на оружје које нам је дао наш Подвигоначалник га спаљује. Онај ко је обучен у оружје поста у свако време гори ревношћу. Ум онога ко у њему пребива остаје непоколебив и показује спремност да сусретне и одбије све љуте страсти.“ Свети Исак Сирин, Подвижничка слова
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Гордост – суштински проблем нових генерација“
Трагедија која се 3. маја ове године догодила у ОШ ,,Владислав Рибникар“ нас је све оставила без текста. И одрасли и деца, и црквени и нецрквени људи подстакнути су на размишљање о томе како даље живети са овим и како спречити да се нешто слично не понови у будућности. Као што каже народна пословица ,,после битке сви су генерали“. Размишљајући о злочину, људи траже главног виновника, некога или нешто на кога/шта би могли да упере прст и свале терет одговорности. Тако једни главног кривца за горепоменуту трагедију виде у оружју, други у лошем просветном систему, трећи у промовисању насиља на друштвеним мрежама и ТВу, итд. Чини ми се да је сваки од наведених проблема у овој или оној мери допринео да се дотични случај догоди. Србија је, по неким истраживањима, друга земља у свету у количини оружја по глави становника (испред ње је суседна нам Црна Гора), просвета је од државних власти одавно запостављен ресор, а о томе колико се насилног, изопаченог и демонског садржаја пласира у медијима сувишно је и говорити. Међутим, ова три проблема данашњице су само пратећи проблеми и ,,саучесници“ у злочину. Мислим да упорно заобилазимо главни проблем и главног ,,виновника“. А то је гордост. Гордост је стара словенска реч која означава склоност човека да високо мисли о себи и ставља себе испред других. Данас се често уместо ове речи користи грчко-латински термин егоизам. Гордом или егоистичном човеку заједница није потребна како би му дала идентитет: он заједницу искоришћава само као средство за остварење својих циљева. За разлику од својих предака, човек савременог доба учи своју децу да буду горди себични, посесивни. Данашња деца од малих ногу добијају од родитеља готово све што пожеле: не само играчке и слаткише, него и гардеробу, новац, телефоне/паметне уређаје. Постало нам је потпуно нормално, па и симпатично, када у тим уређајима видимо фолдере са називом ,,Mе, myself and I“(енгл. Ја, ја и ја!) и стотине фотографија сопственог лица и тела- тзв. селфије. Деци чинимо уступке у сваком погледу и на сваком месту: у редовима за чекање она слободно претичу старије људе, у јавном превозу прва запоседну места за седење, у пешачким зонама и трговима возе бицикле и шутирају лопту без обзира на опасности по пролазнике. Допуштамо им да без икаквог поздрава пролазе поред нас или старијих особа, да се расправљају и праве паметнијима од одраслих . Правдамо их чак и онда када су заиста криви, љутимо се на наставнике и свађамо са њима због лоших оцена детета, а када видимо одраслу особу да укорева наше дете, одмах скачемо као попарене мачке. Коначно, од малена деци пунимо главе разним причама о ,,правима детета.“ Говоримо им како су они apriori најлепши, најбољи, најважнији, непогрешиви, недодирљиви. Зашто се онда чудимо кад једно такво дете, одлучи да узме правду у своје руке и сматрајући се увређеним, лиши живота своје ближње? Као што су психолози и психијатри утврдили, биће одгајано на таквим вредностима нема никакву емпатију. По хришћанском схватању, гордост је мајка свих грехова. То је онај првородни грех који је навео наше прародитеље, Адама и Еву, на бунт против Творца. То је грех који их је навео да окусе плод Дрвета познања, грех због којег су изгубили Рај. Гордост је учинила некада врховног архангела Луцифера Сатаном, тј. палим анђелом. Господ наш Исус Христос не бира за своје најближе ученике горде и надмене фарисеје и књижевнике, већ људе који о себи не мисле високо: просте рибаре. Без намере да повезујем будуће догађаје са данашњицом, цитираћу и светог апостола Павла који обраћајући се у Посланици свом духовном чеду Тимотеју каже следеће: Али ово знај да ће у последње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли…( 2 Тим. 3:1-5). Као што видимо, свети апостол на прво место ставља грех самољубља, тј. гордости па онда набраја све остале грехе. Горд човек најчешће и не препознаје сопствени грех. У очима заједнице, он може деловати као врлински и побожан човек, што ову духовну болест чини веома опасном. Но, богато, вишевековно светоотачко искуство Православне Цркве има веома једноставан и ефикасан лек против ове духовне болести. Тај лек јесте врлина коју је Господ наш Исус Христос истиче у својој Беседи на Гори—сиромаштво духом, тј. смирење. Научите се од Мене јер сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим, вели Христос Господ(Мт. 11; 29). Смирење или смерност је врлина коју Христос, апостоли и свети оци постављају као темељ за улазак у Царство небеско. Без ње је свака друга врлина лажна, па чак и љубав(о којој данас највише трубе они који смирења уопште немају!) . Светитељи који су стекли смерност, дефинишу је као ,,спознавање сопствене мере“ односно сопствене ограничености пред Богом и светом. Истинска смерност стиче се послушношћу, подвигом и покајањем за сопствене грехе. Стога, мислим да би нове генерације требало најпре да учимо како да стичу смирење. Учимо их да поштују родитеље и старије, да отрпе увреду, да се труде, да посте и да се моле, по узору на самога Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. И још: учимо их да сносе одговорност за сопствене поступке кроз свете тајне исповести и покајања. Само ако их наоружамо овим свеоружјем Божијим, учинићемо нове генерације имуним и непобедивим за све силе таме: зависност, насиље, разврат, сатанизам… Јер сви ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их побиједити, јер је Господар над господарима и Цар над Царевима ! (Откр. 17. 14) Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 09. јун 2023. године
Признање општине Лучани за вероучитеља Дарка Стевановића
Велика је част и понос када други виде нечије заслуге, рад, посвећеност и то истакну и награде. Поводом тога, 10. јуна на Дан општине Лучани, упућен је позив вероучитељу Дарку Стевановићу на свечану Седницу Скупштине општине Лучани. Приликом Свечане седнице колеги Дарку уручено је Признање за изузетне резултате постигнуте у области верског образовања младих. Предавајући верску наставу у основним школама Драгачева као и у средњим, Дарко је стекао, пре свега велико поверење младих ученика. Преносећи им искуство вере и љубави, ученици су кренули у стицање знања о православној вери на један заиста креативан начин. Почев од излета кроз светиње овчарско – кабларске клисуре, преко посете средњевековних здања, манастира Жиче, до Студенице, Ђурђевих Ступова и других знамења српске црквене баштине, ученици су уз свог вероучитеља на искуствен начин учвршћивали своју веру. Светосавске приредбе, други пригодни програми, шаховски турнири, позоришне представе… су за катихету Дарка Стевановића били додатни задаци које је са лакоћом и љубављу обављао. Ученичке дебате на разне теме, изложбе, угледни часови су показатељи колико цени свој позив просветног радника. Са одушевљењем истичемо и рад литургијске секције при којој су ученици научили низ литургијских и верских песама којим оплемењују и обогаћују богослужења широм драгачевских парохија. Можемо и претпоставити шта је још записано у школским летописима драгачевских школа о раду и активностима колеге Дарка. Све ово је данас обједињено у урученом признању и препознато као посебан чин посвећености свом позиву вероучитеља. Приликом добијања награде Дарко је изјавио да је овим признањем добио мотивацију да настави још активнији рад са својим ученицима и да развија љубав према свом послу која је сваке године све већа и већа. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Духовски понедељак – Света Архијерејска Литургија у Храму Свете Тројице у Краљеву
Небеса казују славу Божију, дело руку Његових јавља свод небески (Пс. 18, 2) На други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле – Духовски понедељак, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице, архимандрит Сава (Илић), игуман Манастира Вујна, архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Свете Тројице протојереј Мирољуб Попадић, протојереј Иван Радовановић, протојереј Иван Терзић, протојереј Миломир Радић, протојереј Мирослав Андрић, протојереј Милутин Балтић, јереј Ненад Ивановић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. У својој архипастирској беседи Епископ Јустин је истакао да ми који живимо у Цркви примамо све врлине Господње, јер само врлином Христовом, жртвом Христовом, ми се можемо искупити, и нико нас од људи не може спасити ни од каквог зла, само Господ Бог наш. Такође, Епископ Јустин је нагласио важност труда и љубави у нашем животу, а особито је важно да се не оптерећујемо туђим подвигом и не чињењем врлина – најважније је да оно што ми знамо то и чинимо. Даље Епископ наглашава да је нарочито важно да упућујемо молитве Светој Тројици, а свако добро које чинимо у име Свете Тројице неће пропасти. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у парохијском дому. Ђакон Горан Вучковић
Храмовна слава у селу Драглици на Златибору
На Духовски уторак торжествено је прослављена храмовна слава у селу Драглица, на Златибору. Светом Литургијом је началствовао протонамесник Драгослав Јараковић, уз саслужење протојереја Мирослава Неђића. Литургији је присуствовао велики број верног народа. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећење жита, које је ове године принео домаћин славе Зоран Шуљагић са породицом. По завршетку Литургије вернима се обратио протојереј Мирослав Неђић честитајући славу надлежном пароху, јереју Јовану Стојковићу и домаћину славе као и свом народу овог села. Литургијско славље настављено је за трпезом љубави коју је приредио домаћин славе. Јован Баранац, теолог