Author: Filip

„Анђео у телу, темељ пророка, други претеча доласка Христовог, Илија славни, који је одозго послао Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Због тога и онима који га поштују излива исцељење“, тропар. На празник Светог пророка Илије Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе у селу Доња Трепча код Чачка. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протонамесник Александар Суботић парох пријеворски, протојереј Душан Ћурчић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку; протојереј Милорад Величковић, парох при Храму Успења Пресвете Богородице у Мојсињу, као и ђакони Стефан Медар  и Стефан Симић. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља у својој пастирској беседи сабранима се обратио Владика Јустин. Он је истакао живот старозаветног угодника Божијег Илије, како тропар наглашава, чудесног и силног претечу другог Христовог доласка. -Пророк Илија био је човек као и ми, али човек који је имао ревност за Истину и чување светиње. Живео је у периоду IX века пре Христа, у времену када је род израиљски био у тами и чекао да дође зора, што се и испуњава девет векова касније Христовим доласком. Пророк тешко подноси отпадништво изабраног народа од истинитог Бога, онога Бога који је народу обећао Царство. Повлачи се у пећину где почиње усрдније да се моли Богу на народ. У неким моментима постаје и малодушан, али га Господ теши и укрепљује у вери. На послетку, пророк помазује цареве, бира свог наследника- пророка Јелисеја (коме баца свој огртач као благослов) и огњеним кочијама бива вазнет на небеса, подсетио је Владика присутне на житије Божијег пророка Илије. Преосвећени је нагласио пример овог дивног прорака, који би требало да послужи свима нама за углед усрдне молитве и ревности за истинитог Бога: – Господ охрабрујући пророка Илију некада, охрабрује и нас данас да издржимо у овом свету. Дужни смо да на благослов Божији узвратимо уздарјем и да Њему нешто принесемо. На примеру овог пророка остаје нам да видимо шта је светлост, а шта тама, и да испунимо Господње речи: „Упознајте Истину и она ће вас ослободити“. Посебну радост овом евхаристијском сабрању дало је рукуположење ђакона чачанског Стефана Медара у чин презвитера Цркве Божије. Након Свете Литургије и причешћивања великог броја народа у заједничкој Чаши, уследило је резање славског колача и трпеза љубави која је приређена за све присутне, а на којој се здравицом обратио домаћин ове литургијске заједнице протојереј Милорад Величковић. Он је том приликом заблагодарио Епископу Јустину који је благоизволео да дође на храмовну славу и донесе благослов овом месту и његовим становницима. Текст: чтец Душан Арсенијевић Фото: Иван Спасојевић

Светог Илију, народ кроз векове прославља као свог живог светитеља. Био је и остао пример огњене вере, побожности и оданости Богу. На Илиндан, празник који српски народ одавнина прославља, Свету Литургију  у Илињу, маленом манастиру подно Каблара, служили су ове године : протојереј Мирослав Петров архијерејски намесник трнавски и јеромонах Иларион (Богојевић) из манастира Преображење на Овчару. Молитвено сабрање на Илињу поред верног народа, својим присуством увеличале су: игуманија Нина са сестрама из манастира Сретење на Овчару, монахиња Јована настојатељица манастира Јежевица и монаси манастира Преображење и Вујан. Након Свете Литургије у Илињу, сви сабрани наставили су заједничарење за трпезом љубави у Благовештењу, коју су  припремили игуманија Михаила са сестрама и колачарима. Овај дан увек нас подсети, да је време у коме је живео  велики угодник и пророк  Божији Илија, било време идолопоклонства, а да је он неустрашиво устајао против тога. У то тешко време,  народ јеврејски био је подељен на два дела. На десетоколено царство израиљско и двоколено царство јудејско. Јудејско царство водио је потомак Соломонов, великога и светога цара, а десетоколено царство водили су владари који нису били окренути Господу своме, који су славили идоле и одступали од Бога. Све је то гледао Свети Илија и то му је доносило велику тугу и жалост, што народ Божији оставља правог Бога и клања  се творевинама руку људских.  Опомињао је Свети Илија народ, молио Бога да га чује, и имао великог успеха у томе.  Господ га је послушао и по молитви пророковој, три године и шест месеци трајала је тешка суша. Патили су људи, а са њима због грехова људских, патиле су и животиње. Када је пак Св. Илија затражио од Бога да пусти кишу и народ поштеди даље патње, Господ га је одмах услишио. Од тада до данас, угоднику Божијем Илији, молимо се између осталог и за угодне временске прилике. Зато што овај чудесни пророк и светитељ, није имао никакав страх од људи, већ је пламено уздизао своје огњено срце к Богу, Господ га је у свему слушао као верног слугу својега и узео живог на небо. И сада ко и у време Св. Илије, време је разноврсних идола:  богатства, части и разних звања,  учења и философија.  Господ  је Св. Илији дао велику силу да позива људе на покајање, да нас опомиње да се не клањамо идолима. Нека би нас молитве Св. Илије увек исправљале и враћале на прави пут, да служимо јединоме и истинитом Богу, да чинимо оно што Господ очекује и жели од нас. Амин. Сестринство Манастира Благовештења

Путевима Свете Горте Атонске протеклих дана, од 28. јула до 1. августа, прошла је група поклоника у организацији Поклоничке агенције Епархије жичке ЈЕЖ. Водич групе био је свештеник Милан Костић, парох у Грачацу. Отац Милан сабрао је људе различитих професија, различитих интересовања и животног искуства, али свима заједничке срцегоруће жеље за упознавањем врта Мајке Божије. Света Гора броји преко 20 манастира и небројано скитова, испосница и келија. По програму и плану је било да посетимо царску лавру манастир Хиландар, манастир Пантелејмон, Кареју (центар Свете Горе). Да бисте крочили у врт Мајке Божије морате поседовати дијамантирион (визу) за боравак на овом највећем лечилишту људских душа, који нам је обезбедила агенција ЈЕЖ. Из луке Јерисоса бродом смо стигли у луку Јовањица. Одатле је почео узлазак чудесним путевима Свете Горе, небеског полазишта и предворја Христове победе по многим Светим Оцима, местима која је под свој Свети покров и руковођење ставила Мајка Божија и из њега изнедрила просветитеље народа: оца нашега Симеона и Саву, Св. Антонија Печерског-Руског, Светог Козму Зографског, Светог Никодима Агиорита и мноштво знаних и незнаних светитеља. Савремени човек је нажалост притисцима светских ствари често отуђен од Бога и од самога себе. Света Гора је сигурно место човеку да се врати себи и Богу. Упознајући разне богослужбене поретке и типике манастира, оце и старце који разбијају све оквире људског егоизма, упознајући и прилагођавајући се једни другима сваког дана, чини се да су се све више разбијале стеге свакодневног и успостављале свезе небеске Љубави Христове. Поред онога што нам је програмом било предвиђено, почевши од светиње Светог Прохора Пчињског, па Цркве Светог Димитрија Солунског, преко Хиландара и манастира Св. Пантелејмона, посетили смо још и Хиландару оближњи ман. Есфигмен, затим Стари Русик (где је замонашен Свети Сава), Ивирон, Кареју- Скит Светог Андреја, Посницу Светог Саве, ман. Кутлумуш, келију Св. старца Пајсија и једног од савремених стараца – старца Гаврила Светогорца. Чини ми се да ниједан човек из српскога народа не остаје равнодушан пред лепотом немањићке светиње Хиландара. Посетивши Хиландар, целивајући чудотворну Икону Тројеручицу, видевши богослужбено уређење и уопштено уређење манастира, човеку само преостаје да се диви баштином својих предака. Задатак српског човека пред оваквим наслеђем јесте само да сам себе да на жртву своме народу и својим светињама; да следећи светосавски пут пође за Богочовеком Христом. На Хиландару је отац Милан добио и благослов да саслужује на Светој Литургији. После чудесне посете манастиру Хиландара, конак и литургијско сабрање благословио нам је и руски манастир Светог Пантелејмона. Манастир Пантелејмом је приказ руског народа, наше словенске браће који имају највећу блискост са српским народом. Духовни подвиг и молитвено тишину доживели смо и узевши учешће у молитвеном правилу оца Никодима у карејској Савиној испосници. Путујући и обилазећи ове светиње и свете људе, будила се у нама самоспознаја и богоспознаја кроз подвиг, жртву и међусобно бодрење. Поједине утиске и осећања не можемо овде да пренесемо, већ желимо свима да оду и виде врт Мајке Божије. Захваљујемо се овом приликом Поклоничкој агенцији Јеж на организацији и нашем водичу, оцу Милану. Чтец Петар Ђерковић

Поводом храмовне славе Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, у навечерје самог празника служено је празнично вечерње којем је началствовао јеромонах Виталије (Милошевић), сабрат манастира Студенице, а саслуживали су му протосинђел Герман (Авакумовић), игуман манастира Раче, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко – ариљски, као и ђакон ариљски Ненад Срећковић.  По освећењу петохлебнице кренуло се у литију централним улицама малог града покрај реке Дрине у којој су учествовали сви присутни свештенослужитељи у пратњи верног народа а по повратку у порту храма одржан је помен Евелини Хаверфилд, великој хероини српског народа, која је након Првог светског рата основала Дом за незбринуту децу у Бајиној Башти. На велику радост свих окупљених, чланови КУДа Јелек из Бајине Баште су одиграли неколико народних игара а потом је уследио концерт певачке групе из Београда под вођством  протођакона Владимира Руменића. На сам дан празника служена је Света Литургија којом је началствовао јеромонах Виталије (Милошевић) а саслуживали су му протојереј ставрофор Тодор Томић, пензионисани свештеник, протојереј Душан Томић, парох ужички, протојереј Горан Милинковић, протојереј Боро Ћутило, протонамесник Славко Шарац, парох лукићки (Епархија банатска), протонамесник Јован Тимотијевић , парох рогачички, ђакон ариљски Ненад Срећковић и ђакон бајинобаштански Милан Попадић. Велики број верног народа приступио је Светој Тајни Евхаристије. Уследило је и резање славског колача овогодишњих домаћина Радивоја и Марка Марића из Бајине Баште. Након Свете Литургије сви окупљени су се окупили у црквеној сали на трпезу љубави коју су природили овогодишњи домаћини. Ђакон Милан Попадић

У Храму Светог пророка Илије у Вичи обележена храмовна слава Празничним вечерњем и Светом Литургијом, благословом нашег Епископа Г. Јустина одржана је и промоција књиге Др Драгољуба Даниловића  „Мемоари Гаје Швабића: и успомене његових потомака”. На навечерје празника Светог пророка Илије, у Храму који му је посвећен у Вичи, служено је Празнично вечерње са чином петохлебнице, свештенослужио је парох дрежнички јереј Станимир Мирковић, уз учешће верног народа и свештенства. Након богослужења одржана је трећа по реду промоција књиге др Драгољуба Даниловића  „Мемоари Гаје Швабића: и успомене његових потомака”. На промоцији књиге поред аутора и нашег драгог пријатеља, говорили су и јереј вички Немања Матејић и Ана Гвозденовић уредница књиге, уз присуство представника Библиотеке града Краљева Катарине Јаблановић. Др Даниловић је сарађивао са  оцем Немањом при изради монографије вичког храма и оставио је у свом раду доста лепих речи о нашој парохији и њеној историји. Ова промоција омаж је његовом труду. Ова књига самим насловом, код некога ко је први пут узима у руке, оставља утисак дела које се не тиче шире јавности, али по речима оца Немање био би грех да останемо ускраћени за богато искуство, које нам доноси. „Снага друштва и државе лежи у здравој породици“ реченица је која изражава основну поруку мемоара. Они прате живот у бурним временима једног човека који је најбоље осетио њихове промене и храбро и одлучно их подносио. Покровитељ овог издања је Библиотека града Краљева, испред које нам се обратила Ана Гвозденовић која је поред историјске, указала и на велику књижевну вредност овог значајног дела, које је цитирано у стручним круговима још док је било у рукопису. Програм је улепшала својим наступом и извођењем изворних песама и певачка група „Др Владан Бабић“ из Виче, као и млади хармоникаш Филип Јовковић. Ујутру на дан храмовне славе, евхаристијским сабрањем началствовао је парох лучански јереј Раде Марић уз саслужење пароха вичког јереја Немање Матејића и свештеника у пензији Бранка Керкезовића. Приликом беседе отац Бранко обратио се присутнима, подсећајући зашто је Илија од народа упамћен као „пламени пророк и громовник“ и да је његова вера била громовита, што га је и издвојило у очима људи. Поред тога као  кичму његовог рада истиче бригу о сиромашнима који су угрожени и његову ревност. Данашње окупљање подсетило га је на време Светог Владике Николаја, који је покренуо једним актом обичај да мештани целог нашег краја одлазе у храмове који тад славе. То је био и данас случај, када се мноштво верног народа сабрало на Службу Божију око вичке светиње, славећи спомен Светога пророка Илије. Студент теологије Алекса Ковачевић

Дана 02. августа 2023. године, када наша Света Црква прославља Светог пророка Илију, храм у Доброселици је прославио своју славу. Светом Литургијом началствовао је протојереј Србољуб Стојковић, свештеник у пензији, уз саслужење протонамесника Драгослава Јараковића, пароха негбинског и ђакона ужичког Милана Босића. Сабрање је увеличало присуство монахиња манастира Дубраве са својим духовником архимандритом Данилом, и великог броја верног народа златиборског краја. Пред крај Литургије извршен је чин резања славског колача и освећење жита, које су ове године принели домаћини славе Жарко Пијевац и Дарко Марковић. По завршетку Литургије беседом се обратио протојереј Србољуб честитајући славу надлежном пароху, јереју Јовану Стојковићу, овогодишњим домаћинима и верном народу. У слову своје беседе отац Србољуб се посебно осврнуо на значај мира Божијег у животу сваког хришћанина посебно и друштва у целини. Литургијско славље настављено је за трпезом љубави коју су приредили домаћини славе. Јован Баранац, теолог

„Овчица Твоја Исусе, Марина, зове силним гласом: ‘Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.‘ Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.” У навечерје празника Свете великомученице Марине старешина храма Свете Марине, протојереј Радиша Сеочанац, парох  атенички, протојереј Александар Грујовић и ђакон при Храму Светога Саве у Краљеву Стефан Милошевски служили су помен на атеничком Врелу свим преминулим Атеничанима који су положили своје животе за Крст Часни и слободу златну. Након помена служено је празнично вечерње, после којег је ђакон Стефан је поучио све присутне предавањем на тему о Хришћанском животу у садашњости. Након предавања приређен је културно уметнички програм. На сам дан празника Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Господин Јустин началствовао је литургијским сабрањем уз саслужење: протојереја Мирослава Петрова, Архијерејског намесника трнавског, протојереја Радише Сеочанца, старешине Храма Свете великомученице Марине, протојереја Нешка Богдановића, протојереја Александра Грујовића , ђакона Стефана Симића и ђакона Стефана Медара. У слову своје архипастирске беседе Преосвећени Владика нас је поучио на тему данашње јеванђелске перикопе о умножењу хлеба, подсетивши нас на важност евхаристијске заједнице, на праслику Христа Хлеба Живота који се раздељује Епископ је поучио да заједницу коју имамо са Богом треба да имамо и са ближњима, јер ћемо сви бити у заједници у Царству Небеском. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Евхаристијско сабрање крунисано је заједничком Чашом, која представља врхунац данашњег славља, а у којој је узео учешћа велики број верног народа. Након заамвоне молитве, Епископ Јустин са свештенством осветио је и преломио славски колач у част Свете великомученице Марине, која нас је својим молитвама сабрала на данашњи дан. Након Свете Литургије братство храма је уготовило трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић

Данас када Света Саборна и апостолска Црква празнује Сабор Светог архангела Гаврила, у Манастиру Вујну Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Епископу Јустину саслуживали су: секретар ЕУО-а  архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије (Ђурић), секретар Епископа игуман Манастира Вујна архимандрит Сава (Илић), игуман Манастира Раче протосинђел Герман (Авакумовић), јероманах Иларион (Богојевић), сабрат Манастира Преображења, као и ђакон Стефан Симић. Манастир Вујан налази се на шумовитој падини, под врхом планине Вујан, на средини пута између Горњег Милановца и Чачка, у атару села Прислонице. Господ је у овом манастиру даривао исцељење Гојку Стојчевићу, потоњем Патријарху српском Павлу, који је у знак захвалности Господу и непознатом светитељу из овог манастира изрезбарио ручни крст. Име планине Вујан и Манастира Вујан, потиче од старе српске речи ујити, вујити или хујити, јер се на планини стално чује звук хујања ветра, који се спушта низ планину преко густе столетне шуме. Иако је данас било кише и хујања ветра, није нас то омело да у радости Свете Архијерејске Литургије прославимо славу ове свете обитељи. Данашњи догађај увеличало је присуство игуманије Манастира Благовештења мати Михаиле са сестрама, игуманије Манастира Сретења мати Нине, настојатељице Манастира Јежевице мати Јоване, сестринстава из Манастира Каменца и Вољавче, као и великог броја верног народа. Појањем Свете Архијерејске Литургије увеличао је  славу протопсалт Иван Трајковић са сестринством Манастира Благовештења. У току Свете Архијерејске Литургије причестио се велики број монаштва, деце и верног народа. На крају је пререзан славски колач где је Епископ Јустин честитао славу игуману оцу Сави и верном народу. У наставку је послужена пригодна трпеза, у току које се Владика Јустин обратио верном народу пригодном беседом, осврнувши се на сам празник, значај ове светиње и несебични труд вернога народа и младих људи који се труде и долазе на мобе у ову Свету обитељ. Чтец Петар Ђерковић

Дана 26. јула 2023. када наша Света Црква слави Светог архангела Гаврила, свечано је прослављена храмовна слава у Катрзи. Светом Литургијом началствовао је протонамесник Александар Суботић, парох рожачко-прјеворски, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Владан Милосављевић, парох љубићки, протојереј Милинко Стојковић, парох мрчајевачки, протојереј Милорад Величковић, парох мојсињски, јереј Милован Вучковић, парох бреснички, као и јерођакон Теофан из Манастира Преображење. Свету Литургију улепшао је појањем хор „Св. Николај Жички“. Црква је била препуна верног народа, а велики број је учествовао у Светој Литургији приступивши Светој Чаши. Потом је од стране овогодишњих домаћина приређена трпеза љубави.  Лука Поповић, студент теологије