Најава: 8. „Дани патријарха Павла“, Манастир Благовештење 27.09.2023.
Традиционално, по осми пут у оквиру манифестације „Дани патријарха Павла“, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком организује свечаност посвећену блаженопочившем патријарху Павлу. Свечаности ћемо започети молитвеним окупљањем на Св. Литургији. Програм настављамо у порти манастира испред „терасе патријарха Павла“ на којој ће бити постављена изложба ручно рађених крстова дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“ 2023. године и неких награђених крстова из претходних година. Доделиће се главна награда и плакета за најлепши крст и награде за све учеснике колоније са захвалницама. Свечаност ће улепшати појање хора Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ из Чачка. Овим садржајем Манифестације се подсећамо на вредности које је за собом оставио оваj Божији слуга, док је био на земљи, пре него што га је Господ наградио вечним животом. Треба да га следимо, да нам буде светионик на путу до Христа јер ћемо тако стићи, нећемо залутати, ако издржимо. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком и ЈУ „Туристичка организације Чачка“ под покровитељством града Чачка. Овогодишња Манифестација се одржава у склопу пројекта Чачанска Родна, Чачак – престоница културе Србије 2023. године. Програм: 8.00 – Света Литургија 9.30 – Свечаност у част патријарха Павла /изложба крстова, додела награде за најлепши крст и награда учесницима дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла, беседе, појање хора/. Позивамо поштоваоце лика и дела патријарха Павла да нам се придруже у баштињењу дела патријарха Павла.
Епископ Јустин: Усековање главе Светог Јована Крститеља је други Велики петак
„Баш као што је Рођење Светог Јована Претече и Крститеља почетак Јеванђеља за живе, тако је и његово усековање почетак Јеванђеља за мртве.“ (Свети Јован Шангајски) На спомен празник Усековања главе Светог Јована Крститеља у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин. Након прочитаног јеванђелског зачала Преосвећени Владика Јустин се обратио присутнима речима архипастирске поуке о лику и делу Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Владика је скренуо пажњу на значај историјског описа овог догађаја изнетог у Јеванђељу по Марку, а затим се осврнуо и на духовни лик и значај Светог Јована Крститеља. Подсетио је на светоотачке речи да је догађај Усековања који прослављамо други Велики петак – јер је погубљен највећи рођени од жене. На примеру Светог Јована, Преосвећени Владика је говорио како на овом свету праведници страдају и подносе невоље. Све то они превазилазе, чак и саму смрт, зато што верују у Господа Бога који је рекао да се не бојимо – јер је Он победио свет. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Литургије, верни народ поучен архипастирском беседом, молитвено је приступао чаши Тела и Крви Господње на здравље и спасење, на отпуштење грехова и живот вечни. Душан Дуњић, дипл. теолог
Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан
У четрнаесту недељу по Духовима, а у дан молитвеног празновања Сабора Српских Светитеља, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички г. Јустин уз саслуживање игумана вујанске обитељи архимандрита Саве и ђакона Стефана Симића. Светој Чаши је приступио велики број деце и народа. Након Свете Литургије у манастирској трпезарији уприличено је послужење за све присутне. Послужење су улепшала деца са својим рецитацијама. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Братство Манастира Вујан
Сабор српских Светитеља прослављен у Ипосници Светога Саве у Студеници
У четрнаесту недељу по Духовима када Света Црвка прославља преподобног Мојсеја Мурина, преподобног Саву Псковског и Сабор српских светитеља служена је Света Литургија у горњој испосници Светога Саве уз благослов архимандрита Тихона (Ракићевића), игумана ове свете обитељи. Свету Литургију служио је протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву. Свети Сава је саградио Горњу и Доњу испосницу у близини манастира јер је желео да он и монаси имају могућност тиховања, бавећи се Исусовом молитвом и писањем наших највећих културних блага. У Цркви Светог Ђорђа која се налази у Горњој испосници служена је Света Литургија. Велелепију богослужења допринели су монах Августин и чтец Петар Ђерковић. На Литургији је присуствовао велики број верног народа и деце из парохије оца Мирољуба. Литургијском позиву са страхом Божијим вером и љубављу приступите, одазвали су се сви верни са децом. По завршетку Литургије уз несебични труд манастира и парохијана Цркве Свете Тројице приређена је пригодна трпеза љубави. По силаску из испоснице, у Манастиру Студеници су отворене Свете мошти наших Немањића на целивање. Чтец Петар Ђерковић
Молитвени почетак школске године у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку
Ученици ОШ ,,Вук Караџић“ из Рибнице и издвојеног одељења Берановац, са својим вероучитељем Марком Јоргићем, молитвено су обележили почетак нове школске године у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. Свету Литургију су служили протојереј Иван Радовановић – старешина храма и протојереј Марко Петровић. У току Свете Литургије ученици су се причестили Светим Христовим Тајнама и молитвом означили почетак нових школских изазова. У разговору са ученицима, свештеници Иван и Марко пожелели су им много радости, лепог дружења, добрих оцена и да трудом и послушањем свако стигне до жељеног циља. Након Свете Литургије дружење је настављено у гостопримници, а за ученике је уприличено послужење. Марко Јоргић, вероучитељ
Свети Сава, Србљак и српско црквено појање
Читав корпус старог богослужбеног песништва Свете Саборне и Апостолске Цркве (а њој припада и наша Српска православна црква стара више од 800 година), своје хришћанско испољавање, облик и суштину остварује кроз појање (певање у цркви). И сами црквени песници су своја духовна творенија често називали појањем, а за богослужење у храму би рекли „Црква поје“. Стога су први преводиоци, света солунска браћа Кирило–Константин (грч. Κύριλλος, стсл. Кѷриллъ, Солун, 826 – Рим, 869) и Методије (гр. Μεθόδιος, сл. Меѳодїи, Солун, 816–820 – ?885), и њихови сарадници, били преносиоци истовремено и богослужбене речи и њене мелодије. Кирило је био темељно музички образован, па је зато могао да постави основе црквеног појања на богослужбеном језику словенских народа.[1] Служба (грч. Ακολουθία, слов. последование) је посебна песничко-музичка врста којом се прославља успомена (на српскословенском „памет“ према грчком μνήμη, или μνεία) на одређеног светитеља или свештени догађај. Песме службе се уграђују у оквире постојеће схеме Типиком[2] утврђеног редоследа псалама, паримија, јектенија, стихира „на Господи вазвах“, прокимена и сл., а поју се на малој и великој вечерњи, јутрењу и Литургији. Почетком 13. века настало је прво црквено песничко-музичко дело у част једног светитеља српског рода. То је била Служба Светом Симеону Мироточивом (Месеца тога (фебруара) у 13. дан, преподобног оца нашег Симеона новога српског), оснивачу светородне династије Немањића, коју је на српскословенском језику саставио Немањин најмлађи син, Свети Сава. Као образац и непосредни песнички узор за састављање прве службе на српскословенском, Св. Сави је послужила Служба преп. Симеону Ступнику.[3] Стотинак година касније настале су службе Светом Сави: Служба Уснућу (14. јануара) и Преносу моштију из Трнова у Милешеву (6. маја). Најстарији сачувани текст Службе Светом Сави налази се у кодексу Братков минеј (око 1330).[4] Дуго се није знало ко је писац служби првом српском архиепископу. Ове списе су тек крајем 19. века филолог Љуба Стојановић (Ужице, 1860 — Праг, 1930) [5] и историчар Панта Срећковић (Велико Крчмаре, 1834—Београд, 1903)[6] приписали јеромонаху Теодосију Хиландарцу, који је претходно саставио Житије Светог Саве. Њихово мишљење је од тада у нашој науци општеприхваћено. Црквено песништво и компоновање њихових мелодија, по правилу и природи црквене уметности, настају заједно и истовремено. После Светог Саве и Теодосија Хиландарца, многи црквени песници су се огледали у писању стихова и мелодија. Поменимо оне које знамо по имену: архиеп. Данило Други Пећки, патријарх Данило Трећи Бањски, еп. Марко Пећки, Јефрем, Григорије Цамблак, Димитрије Кантакузин, патријарх Пајсије Јањевац… Минеј (од грчке речи Μηναῖον, српскословенски Минеѧ „месецослов“) је богослужбена књига која садржи службе за сваки дан у црквеној години. Раздељена је на дванаест томова (од септембра до августа). Службе светим Србима почеле су доста рано да се уносе у преписе Великих Минеја. Јеромонах Мојсије Дечанац први је сложио Празнични Минеј или Саборник. У њега је уз празничне песме најзначајнијим хришћанским светитељима унео и три службе светим Србима: Теодосијеве службе Св. Симеону и Св. Сави, и Службу Св. краљу Стефану Дечанском од Григорија Цамблака. Књигу је штампао код Божидара Вуковића у Венецији 1536-38. [7] По жељи раковачког игумана Теофана, јеромонах Максим је 1714. године у посебни минеј издвојио службе светитељима српског рода. Овакав минеј је ускоро добио назив СРБЉАК. У први, Раковачки Србљак унете су службе Светим Симеону и Сави, преподобном Симону (Стефану Првовенчаном), краљевима Милутину и Стефану Дечанском, цару Урошу, кнезу Лазару, владики Максиму Бранковићу и деспотима Стефану и Јовану Бранковићу. Рукопис Раковачког Србљака је нестао без трага, тако да једино обавештење о њему и опис имамо у књизи Историја српске књижевности Павла Јосифа Шафарика (Pavel Jozef Šafárik, Кобељарово, 1795 —Праг, 1861), објављеној у Прагу 1865. на немачком језику.[8] Πрема рукопису Раковачког Србљака, арадски владика Синесије Живановић (Сентандреја, 1711—Арад-Гај, 1768, владика од 1751—1768) је 1761. приредио своје издање Србљака као Правила молебнија свјатих сербских просветитељеј, и на рускословенском штампао у Римнику.[9] Овај први штампани Србљак је после четири године (1765), под истим насловом поново печатан код Димитрија Теодосија у Венецији.[10] Следећи Србљак штампан је цео један век после Синесијевог Римничког издања. Објавио га је у Београду 1861. године београдски митрополит Михаило (крштено име Милоје Јовановић, Сокобања, 1826 — Београд, 1898). У Београдски су ушле све службе из римничког Србљака, а старе службе Јоаникију Девичком и архиепископима Јевстатију и Никодиму, митрополит Михаило је са изворног српскословенског слободно пренео на рускословенски. Поред новијих служби Св. Василију Острошком од патријарха Василија Бркића и Св. краљу Јовану Владимиру од Вићентија Ракића, митрополит Михаило је штампао и своје службе патријарху Јоаникију и архиепископима Данилу Другом и Сави Другом. Све службе српским светитељима из Римничког (1761), Млетачког (1765) и Београдског Србљака (1861), као и студије О Србљаку, приредио је професор Ђорђе Трифуновић, (Београд, 1934), а све песме на српски превео академик Димитрије Богдановић (Београд, 1930—86).[11] Римничко-венецијански и Београдски Србљак немају, нажалост, нотне записе, па зато из њих не можемо да сазнамо како су песме тада звучале. Ипак, ретки музички записи старих српских појаца и мелода ипак су сачувани до наших дана. Такав је један двојезични (грчко-српскословенски) рукописни музички антологион у библиотеци манастира Велике Лавре на Светој Гори. Антологион је Празнични минеј (преводио се као „цветослов“, од грчких речи ανθός, “цвет“, и λόγος „слово“). У Евстратијадисовом (Σωφρόνιος Ευστρατιάδης) каталогу грчких рукописа библиотеке светогорског манастира Велике Лавре, који је објављен у Паризу 1925. године, овај антологион (под сигнатуром Codex Laura E-108) је погрешно датиран у 17. век. Грешку је исправио српски музиколог др Андрија Јаковљевић, који је од 1968. до 1983. године састављао каталог музичких рукописа светогорских манастира. Јаковљевић је у јуну 1981. на маргини 30. листа овог изузетно драгоценог кодекса открио српскословенски запис о нашем владару Стефану Лазаревићу званом Високи (кнез од 1390, деспот од 1402): „благочастивому и христољубивому господину ми деспоту Стефану, служабник господства ти игумен Лидија смерноме“. Лаврина Антологија Е-108 је ваистину прави цветник духовних песама: садржи двадесет један краћи и дужи напев празничног појања (српскословенски пеније), а једино мерило грчких и српских преписивача приликом одабира и уношења песама била је уметничка лепота стихова и мелодија. Ту су музичка творенија најстаријих српских, по имену познатих, композитора и појаца, Кир Стефана Србина и Кир Николе Србина, за које се дотле сматрало да су живели у 15. веку. А истински, бесцени и јединствен драгуљ међу песмама је стихира Светом Сави „Ум ваперив“ („Ум окрилативши“) којом се завршава Теодосијева Служба оснивачу и првом архиепископу Српске православне цркве. Треба нагласити да је ова стихира јединствена, јер се не налази ни у једном од осам хиландарских музичких рукописних зборника који садрже песме о Светом
Призив Светог Духа на почетку школске године у Годачици
У петак, 08. септембра 2023. године, у Храму Успења Пресвете Богородице у Годачици, служен је молебан за почетак школске године за све ученике ОШ ,,Олга Милутиновић“. У препуном храму ученика, заједно са својим учитељима и наставницима помолили смо се да нам Дух Свети подари мудрост, разум, побожност, да нам да силу и крепост, здравље и дуг живот како би могли да напредујемо у свим врлинама и да школска година буде успешна и благословена. На крају молебана свештеник Ненад Јаковљевић нас је благословио и пожелео пуно успеха у новој школској години, обративши се пригодном беседом, а порука коју нам је упутио је била да без Бога не можемо ништа да чинимо, да је живот са Богом лепши и лакши, и да треба да будемо упућени једни на друге јер само тако можемо да напредујемо у врлинском животу. Вероучитељ Ненад Петровић
Лист Храм бр. 94: Свети Николај Охридски и Жички, Беседа родитељима
Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
Дана 02. септембра 2023. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Светосавском храму у Краљеву. Саслуживали су Епископови секретари архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), као и братство овог храма. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, уз молитвено учешће и евхаристијско заједничарење верног народа у најсветијој Тајни Тела и Крви Христове.
Христов виноград
1. Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. 2. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. 3. Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говорио. 4. Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. 5. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа. 6. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. 7. Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам. Јеванђеље по Јовану, 15, 1-7 “Од Христа па на даље прошириће се виноград Божји на цео род људски, и неће се састојати само из народа Израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноград називаће се Црквом Божјом, а посленици – или виноградари – у њему биће апостоли, светитељи, оци и учитељи Цркве, мученици и исповедници, епископи и свештеници, благочестиви и христољубиви цареви и царице, и сви остали служитељи у томе винограду Господњем. Они ће давати плодове у своје време. То после Христа постаје изабрани род, царско свештенство, свети народ (I Петр. 2, 9). Јер са Христом престаје изабранство народа јеврејскога, и изабранство прелази на све верујуће у Христа по свима народима на земљи.“ Свети Владика Николај
Најава: 8. „Дани патријарха Павла“, Манастир Благовештење 27.09.2023.
Традиционално, по осми пут у оквиру манифестације „Дани патријарха Павла“, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком организује свечаност посвећену блаженопочившем патријарху Павлу. Свечаности ћемо започети молитвеним окупљањем на Св. Литургији. Програм настављамо у порти манастира испред „терасе патријарха Павла“ на којој ће бити постављена изложба ручно рађених крстова дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“ 2023. године и неких награђених крстова из претходних година. Доделиће се главна награда и плакета за најлепши крст и награде за све учеснике колоније са захвалницама. Свечаност ће улепшати појање хора Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ из Чачка. Овим садржајем Манифестације се подсећамо на вредности које је за собом оставио оваj Божији слуга, док је био на земљи, пре него што га је Господ наградио вечним животом. Треба да га следимо, да нам буде светионик на путу до Христа јер ћемо тако стићи, нећемо залутати, ако издржимо. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком и ЈУ „Туристичка организације Чачка“ под покровитељством града Чачка. Овогодишња Манифестација се одржава у склопу пројекта Чачанска Родна, Чачак – престоница културе Србије 2023. године. Програм: 8.00 – Света Литургија 9.30 – Свечаност у част патријарха Павла /изложба крстова, додела награде за најлепши крст и награда учесницима дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла, беседе, појање хора/. Позивамо поштоваоце лика и дела патријарха Павла да нам се придруже у баштињењу дела патријарха Павла.
Епископ Јустин: Усековање главе Светог Јована Крститеља је други Велики петак
„Баш као што је Рођење Светог Јована Претече и Крститеља почетак Јеванђеља за живе, тако је и његово усековање почетак Јеванђеља за мртве.“ (Свети Јован Шангајски) На спомен празник Усековања главе Светог Јована Крститеља у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин. Након прочитаног јеванђелског зачала Преосвећени Владика Јустин се обратио присутнима речима архипастирске поуке о лику и делу Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Владика је скренуо пажњу на значај историјског описа овог догађаја изнетог у Јеванђељу по Марку, а затим се осврнуо и на духовни лик и значај Светог Јована Крститеља. Подсетио је на светоотачке речи да је догађај Усековања који прослављамо други Велики петак – јер је погубљен највећи рођени од жене. На примеру Светог Јована, Преосвећени Владика је говорио како на овом свету праведници страдају и подносе невоље. Све то они превазилазе, чак и саму смрт, зато што верују у Господа Бога који је рекао да се не бојимо – јер је Он победио свет. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. У наставку Литургије, верни народ поучен архипастирском беседом, молитвено је приступао чаши Тела и Крви Господње на здравље и спасење, на отпуштење грехова и живот вечни. Душан Дуњић, дипл. теолог
Света Архијерејска Литургија у Манастиру Вујан
У четрнаесту недељу по Духовима, а у дан молитвеног празновања Сабора Српских Светитеља, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички г. Јустин уз саслуживање игумана вујанске обитељи архимандрита Саве и ђакона Стефана Симића. Светој Чаши је приступио велики број деце и народа. Након Свете Литургије у манастирској трпезарији уприличено је послужење за све присутне. Послужење су улепшала деца са својим рецитацијама. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Братство Манастира Вујан
Сабор српских Светитеља прослављен у Ипосници Светога Саве у Студеници
У четрнаесту недељу по Духовима када Света Црвка прославља преподобног Мојсеја Мурина, преподобног Саву Псковског и Сабор српских светитеља служена је Света Литургија у горњој испосници Светога Саве уз благослов архимандрита Тихона (Ракићевића), игумана ове свете обитељи. Свету Литургију служио је протојереј Мирољуб Попадић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву. Свети Сава је саградио Горњу и Доњу испосницу у близини манастира јер је желео да он и монаси имају могућност тиховања, бавећи се Исусовом молитвом и писањем наших највећих културних блага. У Цркви Светог Ђорђа која се налази у Горњој испосници служена је Света Литургија. Велелепију богослужења допринели су монах Августин и чтец Петар Ђерковић. На Литургији је присуствовао велики број верног народа и деце из парохије оца Мирољуба. Литургијском позиву са страхом Божијим вером и љубављу приступите, одазвали су се сви верни са децом. По завршетку Литургије уз несебични труд манастира и парохијана Цркве Свете Тројице приређена је пригодна трпеза љубави. По силаску из испоснице, у Манастиру Студеници су отворене Свете мошти наших Немањића на целивање. Чтец Петар Ђерковић
Молитвени почетак школске године у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку
Ученици ОШ ,,Вук Караџић“ из Рибнице и издвојеног одељења Берановац, са својим вероучитељем Марком Јоргићем, молитвено су обележили почетак нове школске године у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. Свету Литургију су служили протојереј Иван Радовановић – старешина храма и протојереј Марко Петровић. У току Свете Литургије ученици су се причестили Светим Христовим Тајнама и молитвом означили почетак нових школских изазова. У разговору са ученицима, свештеници Иван и Марко пожелели су им много радости, лепог дружења, добрих оцена и да трудом и послушањем свако стигне до жељеног циља. Након Свете Литургије дружење је настављено у гостопримници, а за ученике је уприличено послужење. Марко Јоргић, вероучитељ
Свети Сава, Србљак и српско црквено појање
Читав корпус старог богослужбеног песништва Свете Саборне и Апостолске Цркве (а њој припада и наша Српска православна црква стара више од 800 година), своје хришћанско испољавање, облик и суштину остварује кроз појање (певање у цркви). И сами црквени песници су своја духовна творенија често називали појањем, а за богослужење у храму би рекли „Црква поје“. Стога су први преводиоци, света солунска браћа Кирило–Константин (грч. Κύριλλος, стсл. Кѷриллъ, Солун, 826 – Рим, 869) и Методије (гр. Μεθόδιος, сл. Меѳодїи, Солун, 816–820 – ?885), и њихови сарадници, били преносиоци истовремено и богослужбене речи и њене мелодије. Кирило је био темељно музички образован, па је зато могао да постави основе црквеног појања на богослужбеном језику словенских народа.[1] Служба (грч. Ακολουθία, слов. последование) је посебна песничко-музичка врста којом се прославља успомена (на српскословенском „памет“ према грчком μνήμη, или μνεία) на одређеног светитеља или свештени догађај. Песме службе се уграђују у оквире постојеће схеме Типиком[2] утврђеног редоследа псалама, паримија, јектенија, стихира „на Господи вазвах“, прокимена и сл., а поју се на малој и великој вечерњи, јутрењу и Литургији. Почетком 13. века настало је прво црквено песничко-музичко дело у част једног светитеља српског рода. То је била Служба Светом Симеону Мироточивом (Месеца тога (фебруара) у 13. дан, преподобног оца нашег Симеона новога српског), оснивачу светородне династије Немањића, коју је на српскословенском језику саставио Немањин најмлађи син, Свети Сава. Као образац и непосредни песнички узор за састављање прве службе на српскословенском, Св. Сави је послужила Служба преп. Симеону Ступнику.[3] Стотинак година касније настале су службе Светом Сави: Служба Уснућу (14. јануара) и Преносу моштију из Трнова у Милешеву (6. маја). Најстарији сачувани текст Службе Светом Сави налази се у кодексу Братков минеј (око 1330).[4] Дуго се није знало ко је писац служби првом српском архиепископу. Ове списе су тек крајем 19. века филолог Љуба Стојановић (Ужице, 1860 — Праг, 1930) [5] и историчар Панта Срећковић (Велико Крчмаре, 1834—Београд, 1903)[6] приписали јеромонаху Теодосију Хиландарцу, који је претходно саставио Житије Светог Саве. Њихово мишљење је од тада у нашој науци општеприхваћено. Црквено песништво и компоновање њихових мелодија, по правилу и природи црквене уметности, настају заједно и истовремено. После Светог Саве и Теодосија Хиландарца, многи црквени песници су се огледали у писању стихова и мелодија. Поменимо оне које знамо по имену: архиеп. Данило Други Пећки, патријарх Данило Трећи Бањски, еп. Марко Пећки, Јефрем, Григорије Цамблак, Димитрије Кантакузин, патријарх Пајсије Јањевац… Минеј (од грчке речи Μηναῖον, српскословенски Минеѧ „месецослов“) је богослужбена књига која садржи службе за сваки дан у црквеној години. Раздељена је на дванаест томова (од септембра до августа). Службе светим Србима почеле су доста рано да се уносе у преписе Великих Минеја. Јеромонах Мојсије Дечанац први је сложио Празнични Минеј или Саборник. У њега је уз празничне песме најзначајнијим хришћанским светитељима унео и три службе светим Србима: Теодосијеве службе Св. Симеону и Св. Сави, и Службу Св. краљу Стефану Дечанском од Григорија Цамблака. Књигу је штампао код Божидара Вуковића у Венецији 1536-38. [7] По жељи раковачког игумана Теофана, јеромонах Максим је 1714. године у посебни минеј издвојио службе светитељима српског рода. Овакав минеј је ускоро добио назив СРБЉАК. У први, Раковачки Србљак унете су службе Светим Симеону и Сави, преподобном Симону (Стефану Првовенчаном), краљевима Милутину и Стефану Дечанском, цару Урошу, кнезу Лазару, владики Максиму Бранковићу и деспотима Стефану и Јовану Бранковићу. Рукопис Раковачког Србљака је нестао без трага, тако да једино обавештење о њему и опис имамо у књизи Историја српске књижевности Павла Јосифа Шафарика (Pavel Jozef Šafárik, Кобељарово, 1795 —Праг, 1861), објављеној у Прагу 1865. на немачком језику.[8] Πрема рукопису Раковачког Србљака, арадски владика Синесије Живановић (Сентандреја, 1711—Арад-Гај, 1768, владика од 1751—1768) је 1761. приредио своје издање Србљака као Правила молебнија свјатих сербских просветитељеј, и на рускословенском штампао у Римнику.[9] Овај први штампани Србљак је после четири године (1765), под истим насловом поново печатан код Димитрија Теодосија у Венецији.[10] Следећи Србљак штампан је цео један век после Синесијевог Римничког издања. Објавио га је у Београду 1861. године београдски митрополит Михаило (крштено име Милоје Јовановић, Сокобања, 1826 — Београд, 1898). У Београдски су ушле све службе из римничког Србљака, а старе службе Јоаникију Девичком и архиепископима Јевстатију и Никодиму, митрополит Михаило је са изворног српскословенског слободно пренео на рускословенски. Поред новијих служби Св. Василију Острошком од патријарха Василија Бркића и Св. краљу Јовану Владимиру од Вићентија Ракића, митрополит Михаило је штампао и своје службе патријарху Јоаникију и архиепископима Данилу Другом и Сави Другом. Све службе српским светитељима из Римничког (1761), Млетачког (1765) и Београдског Србљака (1861), као и студије О Србљаку, приредио је професор Ђорђе Трифуновић, (Београд, 1934), а све песме на српски превео академик Димитрије Богдановић (Београд, 1930—86).[11] Римничко-венецијански и Београдски Србљак немају, нажалост, нотне записе, па зато из њих не можемо да сазнамо како су песме тада звучале. Ипак, ретки музички записи старих српских појаца и мелода ипак су сачувани до наших дана. Такав је један двојезични (грчко-српскословенски) рукописни музички антологион у библиотеци манастира Велике Лавре на Светој Гори. Антологион је Празнични минеј (преводио се као „цветослов“, од грчких речи ανθός, “цвет“, и λόγος „слово“). У Евстратијадисовом (Σωφρόνιος Ευστρατιάδης) каталогу грчких рукописа библиотеке светогорског манастира Велике Лавре, који је објављен у Паризу 1925. године, овај антологион (под сигнатуром Codex Laura E-108) је погрешно датиран у 17. век. Грешку је исправио српски музиколог др Андрија Јаковљевић, који је од 1968. до 1983. године састављао каталог музичких рукописа светогорских манастира. Јаковљевић је у јуну 1981. на маргини 30. листа овог изузетно драгоценог кодекса открио српскословенски запис о нашем владару Стефану Лазаревићу званом Високи (кнез од 1390, деспот од 1402): „благочастивому и христољубивому господину ми деспоту Стефану, служабник господства ти игумен Лидија смерноме“. Лаврина Антологија Е-108 је ваистину прави цветник духовних песама: садржи двадесет један краћи и дужи напев празничног појања (српскословенски пеније), а једино мерило грчких и српских преписивача приликом одабира и уношења песама била је уметничка лепота стихова и мелодија. Ту су музичка творенија најстаријих српских, по имену познатих, композитора и појаца, Кир Стефана Србина и Кир Николе Србина, за које се дотле сматрало да су живели у 15. веку. А истински, бесцени и јединствен драгуљ међу песмама је стихира Светом Сави „Ум ваперив“ („Ум окрилативши“) којом се завршава Теодосијева Служба оснивачу и првом архиепископу Српске православне цркве. Треба нагласити да је ова стихира јединствена, јер се не налази ни у једном од осам хиландарских музичких рукописних зборника који садрже песме о Светом
Призив Светог Духа на почетку школске године у Годачици
У петак, 08. септембра 2023. године, у Храму Успења Пресвете Богородице у Годачици, служен је молебан за почетак школске године за све ученике ОШ ,,Олга Милутиновић“. У препуном храму ученика, заједно са својим учитељима и наставницима помолили смо се да нам Дух Свети подари мудрост, разум, побожност, да нам да силу и крепост, здравље и дуг живот како би могли да напредујемо у свим врлинама и да школска година буде успешна и благословена. На крају молебана свештеник Ненад Јаковљевић нас је благословио и пожелео пуно успеха у новој школској години, обративши се пригодном беседом, а порука коју нам је упутио је била да без Бога не можемо ништа да чинимо, да је живот са Богом лепши и лакши, и да треба да будемо упућени једни на друге јер само тако можемо да напредујемо у врлинском животу. Вероучитељ Ненад Петровић
Лист Храм бр. 94: Свети Николај Охридски и Жички, Беседа родитељима
Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
Дана 02. септембра 2023. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Светосавском храму у Краљеву. Саслуживали су Епископови секретари архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), као и братство овог храма. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, уз молитвено учешће и евхаристијско заједничарење верног народа у најсветијој Тајни Тела и Крви Христове.
Христов виноград
1. Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. 2. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. 3. Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говорио. 4. Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. 5. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа. 6. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. 7. Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам. Јеванђеље по Јовану, 15, 1-7 “Од Христа па на даље прошириће се виноград Божји на цео род људски, и неће се састојати само из народа Израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноград називаће се Црквом Божјом, а посленици – или виноградари – у њему биће апостоли, светитељи, оци и учитељи Цркве, мученици и исповедници, епископи и свештеници, благочестиви и христољубиви цареви и царице, и сви остали служитељи у томе винограду Господњем. Они ће давати плодове у своје време. То после Христа постаје изабрани род, царско свештенство, свети народ (I Петр. 2, 9). Јер са Христом престаје изабранство народа јеврејскога, и изабранство прелази на све верујуће у Христа по свима народима на земљи.“ Свети Владика Николај