Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Зачеће Светог Јована – празник супружанске љубави и почетка живота“
,,Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.“- Св. Николај Жички, Охридски пролог за 23. септембар. Припремајући се да пишем о овом изузетном празнику, приметио сам да много проповедника и теолога говори о њему само са једног аспекта. Наиме, чини се да овај празник Зачећа светог Јована приказује само као једно велико чудо Божије које је Господ учинио над остарелом нероткињом Јелисаветом. Иако је ово чудо Божје несумњиво велико и значајно, мислим да овај празник, осим ове, носи још макар две велике и важне поуке онима који га прослављају, нарочито у савременом добу. А ево и које. Свети Јован Крститељ родио се од првосвештеника Захарије и мајке Јелисавете, на узвишењу између Витлејема и Хеврона, недалеко од Јерусалима. Ово двоје добрих и побожних људи живели су неколико деценија у браку, али нису имали деце. Зашли су у године када, биолошки посматрано, рађање деце постаје све теже, а шансе да се остане без наследника све изгледније. Међутим, њихов проблем није имао само личну,већи друштвену димензију. Бездетност се у јеврејском народу сматрала (а и данас се сматра) знаком Божје казне за грех супружника. Друштво је, дакле, Захарију и Јелисавету етикетирало као грешнике и богоостављене људе. Многи би на њиховом месту, под теретом таквог крста омрзнули своје ближње, пали у очајање, изгубили веру у Господа или би се једноставно развели. Али не и Захарија и Јелисавета. Они су, слично праведном Јову, свој крст носили без роптања. Упркос личном проблему и друштвеној етикети, и даље су живели по Божијем закону, сачувавши и брачну љубав, и љубав према ближњима. Зато их је Господ и прославио, подаривши им дете у старости – онда када је то по законима овога света, готово немогуће. Тамо ,,где Бог хоће, побеђују се закони природе“- каже се у једној богослужбеној химни. Хајде да на тренутак погледамо икону овог празника. На њој су представљени двоје остарелих људи, два брачна друга, како стоје једно другом у загрљају, целивајући се! Поред њих стоји Свети Јован Крститељ као одрасла и зрела личност. Какав диван призор и наук за све посматраче! Слика заиста говори више од хиљаду речи. Живећи у браку дуго а не имајући деце, Свети Захарија и Јелисавета су наставили да воле једно друго и да живе потпуним брачним животом. И даље су делили исту брачну постељу, и даље су живели по заповестима Божијим, сасвим препустивши своје животе у наручје Божије. Њихов брак, посебно у оваква времена када се блуд, разврат, прељуба и обнаженост доживљавају као ,,природне појаве“, а убиство детета у утроби мајки које могу родити као чин ,,слободе“ и ,,хуманости“, пружа истински пример како треба живети. Овде видимо да полност и полни однос између двоје људи, сами по себи, нису нешто ниско, недостојно, грешно и нечисто, како се то често сматрало у Западној Цркви. У Православној Цркви, полност и полни однос чине брак, а брак је једна од светих тајни, тј. светиња. Брак исто тако може бити пут ка Царству Божијем. Брак је Света Тајна јер у том чину ,,двоје постају једно“ и зато што у том чину настаје живот. У том светом чину настао је ,,највећи између свих од жена рођених“, Свети Пророк, Претеча и Крститељ Јован. У том светом чину од Јоакима и Ане настала је ,,Часнија од херувима и Славнија неупоредиво од серафима“, Дјева Марија, Богородица. У том светом чину од оца и мајке настаје нова личност, нови човек, нови ,,потенцијални богочовек“, по речима Светог аве Јустина. Осим тога прослављајући празник Зачећа Светог Јована Крститеља поново се подсећамо да човеков живот не почиње од рођења, већ од зачећа у утроби мајке. Стога је свако прекидање живота у утроби мајке равно убиству. Свети Јован је почео свој живот, не од тренутка рођења, већ од тренутка зачећа. У наше време када човек истакне ову основну истину често буде извргнут руглу и оптужби за „застарелост“, али то је крајње лицемерје, јер мајка воли своје дете и када је оно рођено у шестом месецу трудноће, а не само на крају деветог месеца, јер дете је и утроби мајке жива личност. На самом крају текста поново ћу нас подсетити да овога дана прослављамо велики празник који осим чуда Божјег над старом нероткињом, велича и Свету тајну брака и тајну почетка човековог живота. Стога, јасни је да празник Зачећа Светог Јована има круцијални значај и отрежњујуће дејство у овом времену. Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 06. октобар 2023. године
Освећење новог храма у златиборској Шљивовици
У недељу 17. по Духовима – по Воздвижењу Часног и Животворног Крста, житељи села Шљивовице имали су част да Епископ жички Господин Јустин освешта новоподигнути храм Свете Марије Магдалине – Благе Марије, који је у овом сунчаном дану у подножју Златибора засијао у својој пуној спољашњој и унутрашњој лепоти. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, парох шљивовички протојереј Драгиша Ђуричић, парох ужички протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, некадашњи пароси шљивовички протојереј Александар Јевтић (парох краљевачки) и протонамесник Милан Мијаиловић (парох чајетински), као и ђакони Стефан Симић и Милан Босић. Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин извршио је велико освећење храма, а потом служио Свету Архијерејску Литургију на којој је присуствовао велики број народа из Шљивовице и околине, као и председник општине Чајетина г. Милан Стаматовић са сарадницима. Многи од њих су са великом радошћу приступили Светој Чаши у новоосвештаном храму. На крају Литургије Владика се обратио верном народу честитајући освећење храма и одржао пригодну беседу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Епископ је уручио грамату господину Остоји Станићу и уврстио га у ред добротвора. Потом је уприличена трпеза љубави за све присутне, где је неколико стотина људи било угошћено на традиционалан златиборски начин. На платоу испред храма културно уметничко друштво ОШ „Миливоје Боровић“ из Шљивовице и КУД ветерана Златибор из Чајетине извели су пригодни програм. Председник грађевинског одбора се захвалио Епископу на освећењу храма. Истакао је труд свештеника: Драгослава Јараковића, Александра Јевтића, Милана Мијаиловића и Драгише Ђуричића, који су за време изградње храма службовали на овој парохији, водили изградњу и дали велики допринос у њој. Изнео је кратак историјат ове светиње у ком је нагласио да је градња почета 2003. године по пројекту архитекте Бранка Игњатовића са Златибора, а фрескописање завршено 2023. године и тиме је храм припремљен за освећење. На крају је парох шљивовички протојереј Драгиша Ђуричић заблагодарио Епископу на данашњем благослову и принетим даровима. Захвалио се општини Чајетини и свим дародавцима на помоћи и подршци да се заврши ово богоугодно дело. Свим присутним је пожелео добродошлицу у Шљивовици која је цео овај празнични дан била место посете како за мештане, тако и за људе са разних страна који су дошли на народно весеље које је уследило после Литургије. Ђакон Милан Босић
Ђаци веронауке на представљању анимириног цртаног филма „Мала прича о великој Жичи“
Дана 2.10.2023. године, ученици првог разреда из Жиче (четири одељења), у пратњи учитељица и вероучитељице, присуствовали су представљању анимириног цртаног филма “ Мала прича о великој Жичи“. Филм је настао на основу поеме, песника Милоја Радовића, која на најнежнији начин приповеда богату историју Жиче, задужбине краља Стефана Првовенчаног и центра Српске Православне Цркве. У програму су учествовали протојереј ставрофор Љубинко Костић, песник Милоје Радовић, Зорица Јанковић, директор градске библиотеке и ђаци Основне школе “ Живан Маричић“-Жича. Вероучитељ Драгана Терзић
Лист Храм бр. 95: Шта је нарочито важно на почетку духовног живота?
Поклоничко путовање – манастири Прохор Пчињски – Старо Нагоричано, Охрид, Битољ
У организацији агенције ЈЕЖ и Црквене општине Вича група поклоника је од 29. септембра до 1. октобра 2023. године походила велике светиње у Северној Македонији. Предвођени јерејем Немањом Матејићем поклоници из Виче, Чачка, Краљева и Врњачке Бање кренули су у петак 29. септембра 2023. године према Охриду и Битољу. Уједно је ово и прва група која је из Жичке епархије у организацији агенције ЈЕЖ – а кренула на ово тродневно путовање. Кренули смо у 6,00 часова из Виче, да бисмо преко Чачка, Краљева и Врњачке Бање стигли око 13,00 у манастир Прохор Пчињски. У манастиру су нам приредили срдачну добродошлицу, а наш водич Драгољуб Даниловић, професор историје из Краљева, је објашњавао историјат манастира и податке везане за Светог Прохора Пчињског. Око 14,30 ушли смо у Северну Македонију и убрзо стигли до манастира Старо Нагоричино, задужбине краља Милутина из 1313. године. У манастиру нам се обратио господин Љубиша Цветковић, представник српске заједнице из Старог Нагоричана. Детаљно и занимљиво нам је описао све податке везане за манастир и фрескопис. У вечерњим часовима смо стигли у Охрид и сместили се у хотел. У суботу 30. септембра, на празник Свете Вере, Љубави, Наде и мати им Софије, кренули смо у обилазак града Охрида. Упознали смо се са историјатом овог древног града и посетили цркву Свете Софије, цркву Богородице Перивлепте, Самуилову тврђаву и цркву Светог Јована Канеа (Богослова). У поподневним часовима смо посетили манастир Светог Наума и поклонили се овој великој светињи. У Битољ смо стигли око 20,00 часова, где нас је дочекао председник заједнице Срба, господин Зоран Жугић. У недељу 1. октобра присуствовали смо и учествовали на литургији у саборном храму Светог Димитрија у Битољу. Отац Кирил, старешина храма, началствовао је Литургијом и поздравио је браћу и сестре из Жичке епархије. Око 11,00 часова кренули смо на Српско војничко гробље у Битољу, где је свештеник Немања одржао мали помен и где су се присутнима обратили господин Зоран Жугић и професор Даниловић. Из Битоља смо кренули око 12,00 и вратили се у вечерњим часовима у Србију. Требало би посебно истаћи посвећеност, дисциплину и знатижељу наших ходочасника. Свештеник Немањња Матејић је показао изузетно трудољубље а посебно смо благодарни возачима Мијаилу Остојићу и Немањи Ћаловићу који су нас безбедно и стрпљиво возили. Сматрамо да би путовање до Охрида и Битоља требало уврстити у редовна годишња путовања агенције ЈЕЖ. Проф. др Драгољуб Даниловић
Поклоничко путовање светињама Епархије ваљевске
Дана 30. 9. 2023. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, хор при Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу посетио је светиње ваљевске епархије. Вођа овог поклоничког путовања био је ђакон милановачки Миладин Милуновић уз подршку протојереја Чедомира Дамљановића и вероучитеља Милорада Васиљевића. По доласку, у раним јутарњим часовима, у Храм Васкрсења Господњег у Ваљеву ходочасници су имали част да се поклоне честицама моштију Светог Нектарија Егинског – у истоименом храму који се налази у порти саборног храма. На позив старешине саборног храма протонамесника Живојина Кнежевића, велика част је указана хору из Горњег Милановца да својим појањем улепша Свету Литургију. Братство храма је након Литургије, уз топлу добродошлицу, угостило ходочаснике. Након краћег предаха, кренуло се у обилазак великих светиња: манастира Лелић, Ћелије, Јовања и Пустиња. Неизрецива духовна благодат обасјала је поклонике који су имали прилику да целивају мошти великих српских отаца – Светог Владике Николаја Велимировића и Преподобног Аве Јустина Ћелијског. Приликом читања молитава над Светим моштима поклоници су осетили богату духовну радост. Братства и сестринства ових манастира су дочекали ходочаснике са огромном љубављу и гостопримством. Ходочасници су се, пуни утисака и благодарећи Богу, вратили назад уз наду да ће једнога дана поново приступити моштима ових великих светитеља. Ђакон Миладин Милуновић
Амбијентална настава ученика СШ “Драгачево“ у манастирима Ћелије и Лелић
Дана 30. септембра 2023. године, ученици СШ ,,Драгачево“ који похађају верску наставу посетили су велике ваљевске светиње – манастире Ћелије и Лелић, где су имали амбијенталну наставу православног катихизиса. Ова посета организована је у сарадњи директорке школе Бојане Перовић и вероучитеља Дарка Стевановића, а као испомоћ вероучитељу су се нашли професор технике и информатике Милош Маринковић и вероучитељ Милан Селенић. Ученици су у раним јутарњим часовима кренули из Гуче ка овим драгуљима православне духовности. Прво су посетили манастир Ћелије, где су научили нешто ново о овој светињи, а потом од свог вероучитеља и о Светом Јустину Поповићу, чијим моштима су се поклонили. Након што су се заједно помолили овом светионику наше Цркве 20. века, запутили су се ка манастиру Лелић, где су се поклонили моштима другог великог светила наше Цркве прошлог века – Светог владике Николаја Велимировића. Духовно окрепљени, ученици су се након ходочашћа моштима наших великих светитеља упутили ка Ваљеву, где су провели слободно време. У своју родну Гучу стигли су у вечерњим часовима. Нека би добри Господ дао да молитвама Светих Јустина Поповића и Николаја Велимировића наши млади узрастају у вери, како би приступали Чаши Заједништва са Господом и једних са другима. Дарко Стевановић, вероучитељ
Промоција другог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски
У организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“ из Чачка, а у оквиру 8. манифестације „Дани патријарха Павла“, почетком септембра 2023. године штампан је нови број часописа ПАВЛЕ патријарх српски. Часопис је промовисан на Усековање, 11. септембра 2023. године, у сарадњи са Градском библиотеком „Владислав Петковић Дис“ из Чачка у присуству великог броја грађана поштоваоца лика и дела патријарха Павла. Промоција часописа није била сама себи циљ већ прилика да се саберемо и узнесемо овај дар у част патријарха Павла и да се подсетимо на лик и дело ове изузетне личности. У програму су учествовали протојереј мр Игор Ивковић, архијерејски намесник зајечарски, професорка српског језика и књижевности Ана Ранђић, књижевник и публициста Миладин Вукосављевић и проф. др Драго Милошевић. Водитељ програма Душица Брковић, библиотекар. Текстове за часопис написали су проф. др Мило Ломпар, проф. др Борис Брајовић, проф. др Богољуб Шијаковић, владика Фотије, епископ зворничко тузлански, протојереј страврофор Милутин Тимотијевић, професор Слободан Николић, протојереј мр Игор Ивковић, Драган Лакићевић и Предраг Раовић. Часопис је богато илустрован фотографијама чији су аутори Рајко Каришић, хаџи Драган Танасијевић, хаџи Марко Вујичић, Имре Сабо, Слободан Пајић, Душан Милошевић и фотографијама из архива компаније НОВОСТИ. „… Велики молитвеник и духовник, али и државник и песник владика Његош „ово свеколико“, недокучиво, овострано и онострано, сред кога смо, назива „општега Оца поезија“. Сви смо рођени са ритмом те чудесне песме у дамарима, али се ретки никад не удаље од њеног милозвучја. Један од таквих, изузетних је наш блеженопочивши патријарх Павле, чији нам је позив да будемо људи заувек мелем на тешким ранама“ истакла је Ана Ранђић. „Он је био човек и правдољубив и истинољубив, скроман, наравно, и зато га волимо. Он је неко, ко није журио ни са канонизацијом, није напречац доносио одлуке, врло је мудро поступао, два пута је мерио, па је једном секао. Тако сам ја приступио проучавању његове личности, на основу пре свега досијеа у Светом Синоду, кабинету патријарха, затим у епархијама где је он служио, у манастиру Рача где је био монах, искушеник у Благовештењу, такође, мемоара, његових духовних чеда и све то даје једну слику и ствара један леп мозаик о нашем светом човеку који је био носилац 13 ордена, четири књижевне награде, два почасна доктората“ истиче у својој беседи протојереј мр Игор Ивковић. „Ево, надносимо се над нову, другу по реду, руковет, насловљену ПАВЛЕ патријарх српски, која је утемељена у оквиру манифестације Дани патријарха Павла и опечаћена светим и светлим именом! И она је, свим оним што обујмљује, и те како кадра не само да нас подсећа на Човека, који је читавог „свог овоземаљског живота творио Божју вољу“ већ ће нам, здушно, приближавати Његово богоугодно дело и њиме крепити и ум и душу, али и светом светлошћу осветљавати пут само ка доброти, ка чистоуму на сваком месту и у свакој прилици, ка најузвишенијим вредностима!…“ истакао је Миладин Вукосављевић. Драго Милошевић у свом обраћању истиче …“ Вечерас, на Усековање, на дан када је 1914. године патријарх Павле дошао на овај свет, симболично, објављујемо ову књигу која треба да нас подсети на реч и дело човека који је истрајао у добрим делима до краја и стекао славу, част и бесмртност. Садржајима Манифестације као и овом књигом се подсећамо на вредности које је за собом оставио оваj Божији слуга, док је био на земљи, пре него што га је Господ наградио вечним животом. Треба да га следимо, да нам буде светионик на путу до Христа јер ћемо тако стићи, нећемо залутати, ако издржимо. Ако издржимо у поступању по Божијим стандардима, када за то дође час, Христос ће и нас увести у царство Оца нам заједничког као што је увео и Павла…“ У изјави за медије члан градског већа града Чачка проф. Др Милош Папић је рекао: „Часопис и сама манифестација за нас је веома значајна, часопис поготову, јер не да превазилази оквире овог нашег пројекта Чачанска родна већ превазилази и границе нашег града и наше земље“. Ову свечаност је оплеменило појање хора „Свети Цар Константин и царица Јелена“ из Чачка. Оснивач и главни и одговорни уредник часописа је Драго Милошевић, а графички уредник Зоран Јуреш. Издавач су „Дани патријарха Павла“. Покровитељ манифестације и часописа је град Чачак. Часопис нема комерцијални карактер. На крају програма, оснивач и главни и одговорни уредник је поделио (породично) по примерак часописа. Часопис се, осим у штампаној форми, издаје и у електронској форми и доступан је на сајту Манифестације на адреси www.danipatrijarhapavla.rs .
Крстовдан у Манастиру Згодачици
О сили и знамењу часнога Крста Христовог, као и о историји и симболици празника Воздвижења, сведочио је данас у Манастиру Згодачица Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, удостојивши нас Свете Архијерејске Литургије којом је началствовао, а на којој су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић; настојатељ Манастира Згодачица протосинђел Хаџи Стефан (Чкоњевић); старешина Покровске цркве у Чукојевцу протојереј Жељко Филиповић и парох села Годачица јереј Ненад Јаковљевић. Посебан литургијски украс чинило је појање у сагласју протопсалта Ивана Трајковића и хора „Светог Николаја Жичког“ . Подсећајући богољубиви народ на два кључна догађаја у вези са Часним и Животворним Крстом Господњим (проналаском часног Крста на Голготи и повратком часног Крста из Персије у Јерусалим), Епископ је ставио акценат на детаљ који открива да је Крст, однет освајачем Јерусалима, царем Хозројем, лежао у Персији читавих 14 година, све док грчки цар Ираклије не савлада Хозроја и са славом не поврати Крст у Јерусалим. И ту долазимо до суштинског поимања хришћанског смирења. Наиме, ушавши у град, цар Ираклије носио је Крст на својим леђима у раскошним царским одеждама и то по оном истом путу по којем је Господ бос и понижен ходио. А Крст је изнео на Голготу и положио га у храм Васкрсења тек када је свукао са себе царске хаљине и у бедној одећи, бос, наставио пут. Овом дирљивом причом Преосвећени Владика позвао је свакога од нас да свој лични крст од Бога му дат, носи са љубављу и смирењем. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Молитвено сабрање окончано је трпезом љубави. У манастирској порти, окупаној сунцем, дуго се осећала радост дечице која су са благодарношћу испратила свог Архијереја. Братство Манастира Згодачица
Ибарске новости: Вероучитељ Филип Зеленовић, “Зачеће Светог Јована – празник супружанске љубави и почетка живота“
,,Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.“- Св. Николај Жички, Охридски пролог за 23. септембар. Припремајући се да пишем о овом изузетном празнику, приметио сам да много проповедника и теолога говори о њему само са једног аспекта. Наиме, чини се да овај празник Зачећа светог Јована приказује само као једно велико чудо Божије које је Господ учинио над остарелом нероткињом Јелисаветом. Иако је ово чудо Божје несумњиво велико и значајно, мислим да овај празник, осим ове, носи још макар две велике и важне поуке онима који га прослављају, нарочито у савременом добу. А ево и које. Свети Јован Крститељ родио се од првосвештеника Захарије и мајке Јелисавете, на узвишењу између Витлејема и Хеврона, недалеко од Јерусалима. Ово двоје добрих и побожних људи живели су неколико деценија у браку, али нису имали деце. Зашли су у године када, биолошки посматрано, рађање деце постаје све теже, а шансе да се остане без наследника све изгледније. Међутим, њихов проблем није имао само личну,већи друштвену димензију. Бездетност се у јеврејском народу сматрала (а и данас се сматра) знаком Божје казне за грех супружника. Друштво је, дакле, Захарију и Јелисавету етикетирало као грешнике и богоостављене људе. Многи би на њиховом месту, под теретом таквог крста омрзнули своје ближње, пали у очајање, изгубили веру у Господа или би се једноставно развели. Али не и Захарија и Јелисавета. Они су, слично праведном Јову, свој крст носили без роптања. Упркос личном проблему и друштвеној етикети, и даље су живели по Божијем закону, сачувавши и брачну љубав, и љубав према ближњима. Зато их је Господ и прославио, подаривши им дете у старости – онда када је то по законима овога света, готово немогуће. Тамо ,,где Бог хоће, побеђују се закони природе“- каже се у једној богослужбеној химни. Хајде да на тренутак погледамо икону овог празника. На њој су представљени двоје остарелих људи, два брачна друга, како стоје једно другом у загрљају, целивајући се! Поред њих стоји Свети Јован Крститељ као одрасла и зрела личност. Какав диван призор и наук за све посматраче! Слика заиста говори више од хиљаду речи. Живећи у браку дуго а не имајући деце, Свети Захарија и Јелисавета су наставили да воле једно друго и да живе потпуним брачним животом. И даље су делили исту брачну постељу, и даље су живели по заповестима Божијим, сасвим препустивши своје животе у наручје Божије. Њихов брак, посебно у оваква времена када се блуд, разврат, прељуба и обнаженост доживљавају као ,,природне појаве“, а убиство детета у утроби мајки које могу родити као чин ,,слободе“ и ,,хуманости“, пружа истински пример како треба живети. Овде видимо да полност и полни однос између двоје људи, сами по себи, нису нешто ниско, недостојно, грешно и нечисто, како се то често сматрало у Западној Цркви. У Православној Цркви, полност и полни однос чине брак, а брак је једна од светих тајни, тј. светиња. Брак исто тако може бити пут ка Царству Божијем. Брак је Света Тајна јер у том чину ,,двоје постају једно“ и зато што у том чину настаје живот. У том светом чину настао је ,,највећи између свих од жена рођених“, Свети Пророк, Претеча и Крститељ Јован. У том светом чину од Јоакима и Ане настала је ,,Часнија од херувима и Славнија неупоредиво од серафима“, Дјева Марија, Богородица. У том светом чину од оца и мајке настаје нова личност, нови човек, нови ,,потенцијални богочовек“, по речима Светог аве Јустина. Осим тога прослављајући празник Зачећа Светог Јована Крститеља поново се подсећамо да човеков живот не почиње од рођења, већ од зачећа у утроби мајке. Стога је свако прекидање живота у утроби мајке равно убиству. Свети Јован је почео свој живот, не од тренутка рођења, већ од тренутка зачећа. У наше време када човек истакне ову основну истину често буде извргнут руглу и оптужби за „застарелост“, али то је крајње лицемерје, јер мајка воли своје дете и када је оно рођено у шестом месецу трудноће, а не само на крају деветог месеца, јер дете је и утроби мајке жива личност. На самом крају текста поново ћу нас подсетити да овога дана прослављамо велики празник који осим чуда Божјег над старом нероткињом, велича и Свету тајну брака и тајну почетка човековог живота. Стога, јасни је да празник Зачећа Светог Јована има круцијални значај и отрежњујуће дејство у овом времену. Вероучитељ Филип Зеленовић Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 06. октобар 2023. године
Освећење новог храма у златиборској Шљивовици
У недељу 17. по Духовима – по Воздвижењу Часног и Животворног Крста, житељи села Шљивовице имали су част да Епископ жички Господин Јустин освешта новоподигнути храм Свете Марије Магдалине – Благе Марије, који је у овом сунчаном дану у подножју Златибора засијао у својој пуној спољашњој и унутрашњој лепоти. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, парох шљивовички протојереј Драгиша Ђуричић, парох ужички протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, некадашњи пароси шљивовички протојереј Александар Јевтић (парох краљевачки) и протонамесник Милан Мијаиловић (парох чајетински), као и ђакони Стефан Симић и Милан Босић. Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин извршио је велико освећење храма, а потом служио Свету Архијерејску Литургију на којој је присуствовао велики број народа из Шљивовице и околине, као и председник општине Чајетина г. Милан Стаматовић са сарадницима. Многи од њих су са великом радошћу приступили Светој Чаши у новоосвештаном храму. На крају Литургије Владика се обратио верном народу честитајући освећење храма и одржао пригодну беседу. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Епископ је уручио грамату господину Остоји Станићу и уврстио га у ред добротвора. Потом је уприличена трпеза љубави за све присутне, где је неколико стотина људи било угошћено на традиционалан златиборски начин. На платоу испред храма културно уметничко друштво ОШ „Миливоје Боровић“ из Шљивовице и КУД ветерана Златибор из Чајетине извели су пригодни програм. Председник грађевинског одбора се захвалио Епископу на освећењу храма. Истакао је труд свештеника: Драгослава Јараковића, Александра Јевтића, Милана Мијаиловића и Драгише Ђуричића, који су за време изградње храма службовали на овој парохији, водили изградњу и дали велики допринос у њој. Изнео је кратак историјат ове светиње у ком је нагласио да је градња почета 2003. године по пројекту архитекте Бранка Игњатовића са Златибора, а фрескописање завршено 2023. године и тиме је храм припремљен за освећење. На крају је парох шљивовички протојереј Драгиша Ђуричић заблагодарио Епископу на данашњем благослову и принетим даровима. Захвалио се општини Чајетини и свим дародавцима на помоћи и подршци да се заврши ово богоугодно дело. Свим присутним је пожелео добродошлицу у Шљивовици која је цео овај празнични дан била место посете како за мештане, тако и за људе са разних страна који су дошли на народно весеље које је уследило после Литургије. Ђакон Милан Босић
Ђаци веронауке на представљању анимириног цртаног филма „Мала прича о великој Жичи“
Дана 2.10.2023. године, ученици првог разреда из Жиче (четири одељења), у пратњи учитељица и вероучитељице, присуствовали су представљању анимириног цртаног филма “ Мала прича о великој Жичи“. Филм је настао на основу поеме, песника Милоја Радовића, која на најнежнији начин приповеда богату историју Жиче, задужбине краља Стефана Првовенчаног и центра Српске Православне Цркве. У програму су учествовали протојереј ставрофор Љубинко Костић, песник Милоје Радовић, Зорица Јанковић, директор градске библиотеке и ђаци Основне школе “ Живан Маричић“-Жича. Вероучитељ Драгана Терзић
Лист Храм бр. 95: Шта је нарочито важно на почетку духовног живота?
Поклоничко путовање – манастири Прохор Пчињски – Старо Нагоричано, Охрид, Битољ
У организацији агенције ЈЕЖ и Црквене општине Вича група поклоника је од 29. септембра до 1. октобра 2023. године походила велике светиње у Северној Македонији. Предвођени јерејем Немањом Матејићем поклоници из Виче, Чачка, Краљева и Врњачке Бање кренули су у петак 29. септембра 2023. године према Охриду и Битољу. Уједно је ово и прва група која је из Жичке епархије у организацији агенције ЈЕЖ – а кренула на ово тродневно путовање. Кренули смо у 6,00 часова из Виче, да бисмо преко Чачка, Краљева и Врњачке Бање стигли око 13,00 у манастир Прохор Пчињски. У манастиру су нам приредили срдачну добродошлицу, а наш водич Драгољуб Даниловић, професор историје из Краљева, је објашњавао историјат манастира и податке везане за Светог Прохора Пчињског. Око 14,30 ушли смо у Северну Македонију и убрзо стигли до манастира Старо Нагоричино, задужбине краља Милутина из 1313. године. У манастиру нам се обратио господин Љубиша Цветковић, представник српске заједнице из Старог Нагоричана. Детаљно и занимљиво нам је описао све податке везане за манастир и фрескопис. У вечерњим часовима смо стигли у Охрид и сместили се у хотел. У суботу 30. септембра, на празник Свете Вере, Љубави, Наде и мати им Софије, кренули смо у обилазак града Охрида. Упознали смо се са историјатом овог древног града и посетили цркву Свете Софије, цркву Богородице Перивлепте, Самуилову тврђаву и цркву Светог Јована Канеа (Богослова). У поподневним часовима смо посетили манастир Светог Наума и поклонили се овој великој светињи. У Битољ смо стигли око 20,00 часова, где нас је дочекао председник заједнице Срба, господин Зоран Жугић. У недељу 1. октобра присуствовали смо и учествовали на литургији у саборном храму Светог Димитрија у Битољу. Отац Кирил, старешина храма, началствовао је Литургијом и поздравио је браћу и сестре из Жичке епархије. Око 11,00 часова кренули смо на Српско војничко гробље у Битољу, где је свештеник Немања одржао мали помен и где су се присутнима обратили господин Зоран Жугић и професор Даниловић. Из Битоља смо кренули око 12,00 и вратили се у вечерњим часовима у Србију. Требало би посебно истаћи посвећеност, дисциплину и знатижељу наших ходочасника. Свештеник Немањња Матејић је показао изузетно трудољубље а посебно смо благодарни возачима Мијаилу Остојићу и Немањи Ћаловићу који су нас безбедно и стрпљиво возили. Сматрамо да би путовање до Охрида и Битоља требало уврстити у редовна годишња путовања агенције ЈЕЖ. Проф. др Драгољуб Даниловић
Поклоничко путовање светињама Епархије ваљевске
Дана 30. 9. 2023. године, благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, хор при Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу посетио је светиње ваљевске епархије. Вођа овог поклоничког путовања био је ђакон милановачки Миладин Милуновић уз подршку протојереја Чедомира Дамљановића и вероучитеља Милорада Васиљевића. По доласку, у раним јутарњим часовима, у Храм Васкрсења Господњег у Ваљеву ходочасници су имали част да се поклоне честицама моштију Светог Нектарија Егинског – у истоименом храму који се налази у порти саборног храма. На позив старешине саборног храма протонамесника Живојина Кнежевића, велика част је указана хору из Горњег Милановца да својим појањем улепша Свету Литургију. Братство храма је након Литургије, уз топлу добродошлицу, угостило ходочаснике. Након краћег предаха, кренуло се у обилазак великих светиња: манастира Лелић, Ћелије, Јовања и Пустиња. Неизрецива духовна благодат обасјала је поклонике који су имали прилику да целивају мошти великих српских отаца – Светог Владике Николаја Велимировића и Преподобног Аве Јустина Ћелијског. Приликом читања молитава над Светим моштима поклоници су осетили богату духовну радост. Братства и сестринства ових манастира су дочекали ходочаснике са огромном љубављу и гостопримством. Ходочасници су се, пуни утисака и благодарећи Богу, вратили назад уз наду да ће једнога дана поново приступити моштима ових великих светитеља. Ђакон Миладин Милуновић
Амбијентална настава ученика СШ “Драгачево“ у манастирима Ћелије и Лелић
Дана 30. септембра 2023. године, ученици СШ ,,Драгачево“ који похађају верску наставу посетили су велике ваљевске светиње – манастире Ћелије и Лелић, где су имали амбијенталну наставу православног катихизиса. Ова посета организована је у сарадњи директорке школе Бојане Перовић и вероучитеља Дарка Стевановића, а као испомоћ вероучитељу су се нашли професор технике и информатике Милош Маринковић и вероучитељ Милан Селенић. Ученици су у раним јутарњим часовима кренули из Гуче ка овим драгуљима православне духовности. Прво су посетили манастир Ћелије, где су научили нешто ново о овој светињи, а потом од свог вероучитеља и о Светом Јустину Поповићу, чијим моштима су се поклонили. Након што су се заједно помолили овом светионику наше Цркве 20. века, запутили су се ка манастиру Лелић, где су се поклонили моштима другог великог светила наше Цркве прошлог века – Светог владике Николаја Велимировића. Духовно окрепљени, ученици су се након ходочашћа моштима наших великих светитеља упутили ка Ваљеву, где су провели слободно време. У своју родну Гучу стигли су у вечерњим часовима. Нека би добри Господ дао да молитвама Светих Јустина Поповића и Николаја Велимировића наши млади узрастају у вери, како би приступали Чаши Заједништва са Господом и једних са другима. Дарко Стевановић, вероучитељ
Промоција другог броја часописа ПАВЛЕ патријарх српски
У организацији удружења „Павле – живот по Јеванђељу“ из Чачка, а у оквиру 8. манифестације „Дани патријарха Павла“, почетком септембра 2023. године штампан је нови број часописа ПАВЛЕ патријарх српски. Часопис је промовисан на Усековање, 11. септембра 2023. године, у сарадњи са Градском библиотеком „Владислав Петковић Дис“ из Чачка у присуству великог броја грађана поштоваоца лика и дела патријарха Павла. Промоција часописа није била сама себи циљ већ прилика да се саберемо и узнесемо овај дар у част патријарха Павла и да се подсетимо на лик и дело ове изузетне личности. У програму су учествовали протојереј мр Игор Ивковић, архијерејски намесник зајечарски, професорка српског језика и књижевности Ана Ранђић, књижевник и публициста Миладин Вукосављевић и проф. др Драго Милошевић. Водитељ програма Душица Брковић, библиотекар. Текстове за часопис написали су проф. др Мило Ломпар, проф. др Борис Брајовић, проф. др Богољуб Шијаковић, владика Фотије, епископ зворничко тузлански, протојереј страврофор Милутин Тимотијевић, професор Слободан Николић, протојереј мр Игор Ивковић, Драган Лакићевић и Предраг Раовић. Часопис је богато илустрован фотографијама чији су аутори Рајко Каришић, хаџи Драган Танасијевић, хаџи Марко Вујичић, Имре Сабо, Слободан Пајић, Душан Милошевић и фотографијама из архива компаније НОВОСТИ. „… Велики молитвеник и духовник, али и државник и песник владика Његош „ово свеколико“, недокучиво, овострано и онострано, сред кога смо, назива „општега Оца поезија“. Сви смо рођени са ритмом те чудесне песме у дамарима, али се ретки никад не удаље од њеног милозвучја. Један од таквих, изузетних је наш блеженопочивши патријарх Павле, чији нам је позив да будемо људи заувек мелем на тешким ранама“ истакла је Ана Ранђић. „Он је био човек и правдољубив и истинољубив, скроман, наравно, и зато га волимо. Он је неко, ко није журио ни са канонизацијом, није напречац доносио одлуке, врло је мудро поступао, два пута је мерио, па је једном секао. Тако сам ја приступио проучавању његове личности, на основу пре свега досијеа у Светом Синоду, кабинету патријарха, затим у епархијама где је он служио, у манастиру Рача где је био монах, искушеник у Благовештењу, такође, мемоара, његових духовних чеда и све то даје једну слику и ствара један леп мозаик о нашем светом човеку који је био носилац 13 ордена, четири књижевне награде, два почасна доктората“ истиче у својој беседи протојереј мр Игор Ивковић. „Ево, надносимо се над нову, другу по реду, руковет, насловљену ПАВЛЕ патријарх српски, која је утемељена у оквиру манифестације Дани патријарха Павла и опечаћена светим и светлим именом! И она је, свим оним што обујмљује, и те како кадра не само да нас подсећа на Човека, који је читавог „свог овоземаљског живота творио Божју вољу“ већ ће нам, здушно, приближавати Његово богоугодно дело и њиме крепити и ум и душу, али и светом светлошћу осветљавати пут само ка доброти, ка чистоуму на сваком месту и у свакој прилици, ка најузвишенијим вредностима!…“ истакао је Миладин Вукосављевић. Драго Милошевић у свом обраћању истиче …“ Вечерас, на Усековање, на дан када је 1914. године патријарх Павле дошао на овај свет, симболично, објављујемо ову књигу која треба да нас подсети на реч и дело човека који је истрајао у добрим делима до краја и стекао славу, част и бесмртност. Садржајима Манифестације као и овом књигом се подсећамо на вредности које је за собом оставио оваj Божији слуга, док је био на земљи, пре него што га је Господ наградио вечним животом. Треба да га следимо, да нам буде светионик на путу до Христа јер ћемо тако стићи, нећемо залутати, ако издржимо. Ако издржимо у поступању по Божијим стандардима, када за то дође час, Христос ће и нас увести у царство Оца нам заједничког као што је увео и Павла…“ У изјави за медије члан градског већа града Чачка проф. Др Милош Папић је рекао: „Часопис и сама манифестација за нас је веома значајна, часопис поготову, јер не да превазилази оквире овог нашег пројекта Чачанска родна већ превазилази и границе нашег града и наше земље“. Ову свечаност је оплеменило појање хора „Свети Цар Константин и царица Јелена“ из Чачка. Оснивач и главни и одговорни уредник часописа је Драго Милошевић, а графички уредник Зоран Јуреш. Издавач су „Дани патријарха Павла“. Покровитељ манифестације и часописа је град Чачак. Часопис нема комерцијални карактер. На крају програма, оснивач и главни и одговорни уредник је поделио (породично) по примерак часописа. Часопис се, осим у штампаној форми, издаје и у електронској форми и доступан је на сајту Манифестације на адреси www.danipatrijarhapavla.rs .
Крстовдан у Манастиру Згодачици
О сили и знамењу часнога Крста Христовог, као и о историји и симболици празника Воздвижења, сведочио је данас у Манастиру Згодачица Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, удостојивши нас Свете Архијерејске Литургије којом је началствовао, а на којој су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић; настојатељ Манастира Згодачица протосинђел Хаџи Стефан (Чкоњевић); старешина Покровске цркве у Чукојевцу протојереј Жељко Филиповић и парох села Годачица јереј Ненад Јаковљевић. Посебан литургијски украс чинило је појање у сагласју протопсалта Ивана Трајковића и хора „Светог Николаја Жичког“ . Подсећајући богољубиви народ на два кључна догађаја у вези са Часним и Животворним Крстом Господњим (проналаском часног Крста на Голготи и повратком часног Крста из Персије у Јерусалим), Епископ је ставио акценат на детаљ који открива да је Крст, однет освајачем Јерусалима, царем Хозројем, лежао у Персији читавих 14 година, све док грчки цар Ираклије не савлада Хозроја и са славом не поврати Крст у Јерусалим. И ту долазимо до суштинског поимања хришћанског смирења. Наиме, ушавши у град, цар Ираклије носио је Крст на својим леђима у раскошним царским одеждама и то по оном истом путу по којем је Господ бос и понижен ходио. А Крст је изнео на Голготу и положио га у храм Васкрсења тек када је свукао са себе царске хаљине и у бедној одећи, бос, наставио пут. Овом дирљивом причом Преосвећени Владика позвао је свакога од нас да свој лични крст од Бога му дат, носи са љубављу и смирењем. Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ. Молитвено сабрање окончано је трпезом љубави. У манастирској порти, окупаној сунцем, дуго се осећала радост дечице која су са благодарношћу испратила свог Архијереја. Братство Манастира Згодачица