Богословска мудрост Светог Саве Освећеног
Неки од братије Јермена следоваху тада сујетном јеретичком учењу Петра, прозванога Фулон, ангелској Трисветој песми додаваху речи: „распниј сја за ни, помилуј нас“ (= који си се распео за нас, помилуј нас). Да би заблуду ове братије искоренио, блажени Сава нареди Јерменима да Трисвету песму певају не по јерменски него по грчки. Тако дакле они сву службу певаху по јерменски, а Трисвето по грчки, те се на тај начин богохулне Фулонове речи више не додаваху Трисветој песми од стране Јермена. Из Житија Светих за 18/05. децембар
У Рашки представљене књиге Агапе 5, Звездобројци 2 и Човек испред науке
У склопу циклуса предавања Трагање за смислом, дана 16. децембра 2019. године с почетком у 19 часова и 30 минута, одржана је трибина на којој су представљене књиге Агапе 5, аутора Александра Гајшека, Звездобројци 2 и Човек испред науке, аутора Александре Нинковић Ташић. Трибини је, поред самих аутора, присуствовало свештенство студеничког намесништва као и многобројни људи из Рашке и околине. У само предавање, својим говором, увео нас је архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић. Књига антологија Агапе 5, садржи дванаест одабраних разговора са академиком Владетом Јеротићем које је водио са Александром Гајшеком у периоду од 1998. године па све до 2018. године. По речима аутора, у књизи можемо наћи одговоре академика Владете Јеротића на питања како да упознамо себе, које су главне препреке у процесу самоспознаје, шта нам говоре Давидови псалми и Соломонове премудрости, зашто се Бог крије од човека, како да уживамо у величанственом осећају да је живот тајна и зашто је велика животна истина да само дела љубави остају. Звездобројци 2 је нова књига и наставак књиге Звездобројци, коју је приредила Александра Нинковић Ташић. Аутор нам открива занимљивости из живота познатих српских научника Руђера Бошковића, Јована Цвијића, Атанасија Николића и Ивана Ђаје. Звездобројци 2, по речима аутора, је не само успавано наслеђе, већ и необичан путоказ ка животу вредном живљења. У центру већине прича ове књиге је захвалност према мајци, или Светом Сави, или као у случају Ивана Ђаје, према песнику. Пише Ђаја: „да је као дечак ходао са својим учитељем, када сретоше једног старијег човека. Тај старац помиловао је младог Ивана Ђају, а учитељ му рече да одрецитује последњу песму коју су учили. Пошто мали ђак то учини, рече му учитељ сада Иване пољуби овом чики руку. Питао је свог учитеља, ко је тај човек коме је пољубио руку. Он је, рече учитељ, написао ту песму коју си одрецитовао, то је био Јован Јовановић Змај. И ето каже Ђаја, од тада до данас, ја жалим што му не пољубих обе руке.“ Књига истог аутора Александре Нинковић Ташић, Човек испред науке, је књига о којој аутор истиче да ће задржати и погледе и срца, ма коју од страна да отворите. Велики Милутин Миланковић пише о свом пријатељу, једном од највећих математичара и риболоваца свих времена, Мики Аласу. Милутин не мери снагу формула и науке, већ снагу Човека. Кроз анегдоте, чак и стихове, гради се лик академика и неустрашивог путописца, пријатеља ескима, страсног виолинисте и великог генија. Аутор наглашава, да ко прочита ову књигу спознаће једну велику истину, да се мера великог човека налази у души, а не у уму. Ову предивну трибину употпунио је и професор музичке културе Јовица Мутавџић, својим минијатурама и валцером на клавиру. Ђакон Владимир Јовановић
Епископ Јустин у канонској посети Цркви у Книћу
Дана 15. децембра 2019. године, у двадесет шесту недељу по Духовима Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин посетио је гружанско село Кнић и служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије. Владики су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник гружански протојереј-ставрофор Милосав Живановић, надлежни парох протојереј Драган Вучићевић, протонамесник Александар Тодоровић, јереј Милан Шишовић, протођакон Александар Грујовић, као и верни народ који је молитвено учествовао у овом светом сабрању. Епископ је беседио о јеванђелској причи која говори о богаташу који размишљаше како да сабере летину у житнице своје због великог рода, а притом je занемариo спасење душе своје. Владика је указао црквеној заједници на пролазност овога нашега живота, све бриге и болести, како телесне тако и душевне, које човек задобија одбацивши небеска блага и живот вечни са Господом нашим. Јер, каква је корист човеку ако цео свет задобије а души својој науди? Његово Преосвештенство је још нагласио да не бринемо за материјална добра. Погледајмо само птице небеске које Господ храни и брине се о њима. Шта ћемо тек рећи за човека који је круна Његовог стварања? Стога, треба да бринемо због онога што душу уништава, непријатеља рода људског, који још у овом нашем пролазном животу одваја човека од небеског богатства бацајући га у смрт вечну. Имамо примере светитеља који су задобили небеска блага и вечна блаженства, који су својим животом нама дали пример да се и ми угледамо на њих као најсветлије звезде које победише свет и трулежност његову. Верни који су на овај дан учествовали у светотајинству Цркве наставили су прославу са трпезом љубави која је припремљена у парохијској сали книћанског храма. Александар Божовић, студент теологије
Празник Светог апостола Андреја у Светосавском храму у Краљеву
Светом Архијерејском Литургијом којом је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин прослављен је у Краљеву Првозвани апостол и велики проповедник Речи Божије незнабожном свету. Уз саслуживање братства храма и учешће верног народа Божијег, Епископ је принео бескрвну Жртву у којој се време испуњује вечношћу – као Путир Крвљу Господњом које причасници постајемо у светотајинском откривењу Бога међу нама у овај празнични дан. Са благословом Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Он је уз осврт на јеванђелско читање, подсетио присутне на догађај када је Андреј постао ученик Господњи. Наиме, боравећи уз Јована Крститеља, овај будући апостол Христов је чуо да ће доћи онај који је испуњење Закона и пророка. Чувши да Јован Господа Исуса Христа назива Јагњетом Божијим, Андреј је знао за ким треба да крене. Појава скромног Назарећанина на њега је оставила јак утисак, тако да је свим срцем био освојен Божијом љубављу. Са таквом ревношћу проповедао је широм света, спреман и на крсно страдање на чувеном Андрејевом крсту. Свете Литургије се служе сваког дана широм света и тиме молитвено освећују време и простор у којима живимо. Треба да будемо учесници тог литургијског славља, што управо данас и чинимо, рекао је о. Сава. По завршетку Литургије, Епископ Јустин је свима сабранима честитао празник, посебно онима који Светог Андреја прослављају као своју крсну славу. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Најава: Рашка, 16. 12. 2019. у 19. 30: Наставак циклуса предавања Трагање за смислом
Епархија жичка: Обавештење за јавност поводом појављивања снимака лажног свештеника на друштвеним мрежама
Овим путем обавештавамо јавност да се извесни Огњен Јевтовић из села Субјел код Косјерића лажно представља на друштвеним мрежама као православни свештеник појављујући се у свештеничком одјејању (службеном оделу/мантији). Иако је преко надлежног свештенства упозораван да ово не чини, наставио је са истим. На овај начин, својим непримереним понашањем и скарадним песмама, именовани наружује достојанство Цркве и свештенства доводећи јавност у заблуду. Наглашавамо да реч није о православном свештенику, већ о лицу које се лажно представља као свештеник. Због тога ће против њега бити предузете правне и канонске мере. Из канцеларије Епископа жичког
Света Архијерејска Литургија у Белановици
У недељу 25. по Духовима и Оданије Ваведења, 8. децембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице у Белановици, Архијерејско намесништво качерско. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник качерски и парох љишки протојереј Светолик Марковић, парох трнавски протојереј Милан Тодорић, парох белановички протонамесник Слободан Алексић, парох моравачки јереј Миодраг Марковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Слободан Пејовић. Појали су протопсалт Иван Трајковић, вероучитељ Александар Велимировић, вероучитељ Синиша Јовановић и студент Богословског факултета Марко Алексић. Учесници литургијског сабрања били су пензионисани парох белановички протојереј Ратко Радојичић и пензионисани парох горњемилановачки протојереј Чедомир Дамњановић. Хладно децембарско јутро, обасјано сунцем окупило је пред храмом у Белановици верни народ качерски и ученике Основне школе “Сестре Павловић“ да са радошћу дочекају Епископа у својој варошици. Својим доласком Епископ је украсио оно што нам ови дани поста као весници доносе, а то је предстојећи празник Рождества Христовог. Са радошћу у срцима и срећом на лицима присутних произнесена је молитва и бескрвна жртва у белановичком храму. Верни народ је приступио Светој чаши да из руку свога Архипастира прими Божанске тајне. Епископ се обратио сабраном народу са речима подсећања на дане поста у којима се налазимо, као и то да су пост и молитва крила која нас воде ка Богу. Указао је и да је сам Господ Исус Христос постио и крв своју пролио за нас, тиме нам давши заповести о правцу нашег живота. Говорио је да је човеков највећи циљ да задобије Царство небеско. Потом се Епископ осврнуо на данашње Јеванђеље које говори о милостивом самарјанину и указао на милост коју другима треба да дарујемо. Увек треба да имамо Божју заповест пред собом да љубимо ближњег свога као самога себе. Проблем данашњице је управо отуђеност човека према својим комшијама, родитељима, пријатељима и другима. Јавља се мањак љубави међу људима. Владика нас је подсетио на потребу свакодневне молитве и читања Светога Писма, да је за то потребно издвојити дневно барем пола сата. Ако имамо времена да свакога дана гледамо телевизију по два, три или четири сата, ваљда можемо одвојити и пола сата за Господа. Такође, указао је да морамо својим делима сведочити Господа Исуса Христа, јер смо ми сведоци Његови, а не само да говоримо празне приче. Не можемо тражити од других да држе оно што ми сами не држимо. О томе нам посебно сведочи апостол Павле позивајући нас на сведочење Христа у свету. Након Свете Литургије, сабрање је настављено у парохијској сали за богатом трпезом љубави коју су припремили чланови црквеног одбора, старешина цркве и верници из Белановице. За време ручка старешина цркве протонамесник Слободан Алексић је изговорио поздравно слово захваливши Епископу на канонској посети и служењу. Уз звук звона свештенство и верни народ испратили су свога Владику у нади да ће у скорије време поново доћи у Белановицу. Вероучитељ Синиша Јовановић
Акредитовани стручни семинар за вероучитеље одржан у Чачку
Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, а у организацији Епархије жичке, одржан је акредитовани семинар из Верске наставе на тему „Планирање и реализација разредне наставе и предметне наставе у основној школи и наставе православног катихизиса према иновативном моделима“. Семинару је присуствовало 30 вероучитеља из Ивањице, Горњег Милановца, Краљева и Чачка. Семинар је одржан у Медицинској школи у Чачку, у суботу 7. децембра, а аутори предавања су били проф. др Живорад Миленовић и проф. др Бошко Миловановић, ванредни професори на Учитељском факултету у Призрену. Реализацију семинара је помогао и координатор за верску наставу Епархије жичке протонамесник Новица Благојевић. Циљ семинара је да се вероучитељима предоче иновативне методе у реализацији часова верске наставе. Предавања на скупу су била у периоду од 9 до 15 часова. Велику захвалност на гостопримству дугујемо домаћинима из Медицинске школе, директорки Снежани Јоловић, вероучитељу ђакону Ђорђу Петровићу, као и осталим запосленима који су се потрудили да се учесници семинара осећају пријатно. Са циљевима семинара у уводном предавању присутне је упознао проф. др Бошко Миловановић. У конструктивној атмосфери, и у дијалогу са вероучитељима, професор је указао на проблеме са којима се сусреће сваки просветни радник. Говорило се такође и о специфичности веронауке као предмета, те о дистракторима у настави, о превазилажењу, али и искоришћавању истих. Предавач је указао на немерљиву важност дидактике и методике наставе за рад са ученицима. Предочио је слушаоцима да за добар рад у школи није довљно само познавати богословску науку, већ да је неопходно познавање дидактичких метода, као и основа развојне психологије, како би се теолошки садржаји прилагодили и приближили деци свих школских узраста. Дијалог између предавача и слушалаца обиловао је бројним корисним саветима. Уз то, предавач је препоручио значајну литературу из поменутих наука која би вероучитељима могла да помогне у свакодневном раду. После паузе за ручак, учесници су имали још мало времена да размене своја лична искуства из праксе са проф. др Бошком Миловановићем. Након тога, предавање је одржао уважени проф. др Живорад Миленовић. У свом излагању о иновативним методама у свакодневној предавачкој пракси, професор је указао на неке мањкавости у традиционалном приступу реализовања школског часа. Иновативне методе заправо представљају савремени приступ предавачком раду. У оваквом приступу акценат је на деци и њиховом што већем укључивању у сам рад на часу. Они не морају да буду само неми слушаоци онога што вероучитељ говори, већ би кроз хеуристички (истраживачки) приступ и сами постали креатори часа, са циљем да усвоје знања из црквене науке, на тај начин да та сазнања постану део њихове трајне меморије. Предавач је указао да је сама природа веронауке као предмета таква да се може повезати са већином других предмета које ученици похађају, па је у раду неопходно да се обрати посебна пажња на корелацију веронауке са другим предметима као и на међупредметне компетенције. Након што је кроз конкретан пример показао на који начин се иновативним методама може креирати један конкретан школски час, предавач је присутне вероучитеље поделио у групе и задао им да и сами покушају да ураде припрему за час користећи неку од иновативних дидактичких метода. Испоставило се да је ово била јако корисна вежба за присутне, јер су се до сада вероучитељи углавном сусретали са традиционалистичким начином припремања за час. По завршетку ове практичне вежбе, предавач је обавестио присутне да ће сви добити материјал коришћен на семинару у електронској форми. На тај начин, семинар се продужава, јер ће вероучитељи имати прилику да уз помоћ предавача у наредном периоду сачине припреме за часове Верске наставе. Нешто после 15 часова уследила је молитва која је означила крај овог надасве полезног сабрања. Учесници су се захвалили својим предавачима уз искрену жељу да ово не буде последњи сусрет овог типа. Вероучитељ Ђорђе Матијевић
Лист Храм бр. 55: О човековој потреби за сигурношћу и љубави, Владета Јеротић
Свети Јован Златоусти, Разјашњење приче о милостивом Самарјанину
Како вели свети апостол: они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду (1 Кор. 9, 24). Пролазио је данас свештеник, пролазио и левит, а само Самарјанин је задобио награду. Он је с лакоћом надмашио оне који су отишли испред; то што нису извршили они који су знали закон, успешно је учинио странац. Они, видевши у другоме своју сопствену природу у невољи, закључали су своје састрадално срце, оборили поглед и прошли као поред положеног мртвог дебла, као што ни богаташ никада није био милосрдан према Лазару, баченому пред његов дом. Неверујући пак, Самарјанин, вернији од Јудејаца, оставивши своје послове, утешио је странца, и заборављајући на своје неодложне потребе, похитао је да се побрине за пострадалим, и тако незнајући закон, испунио га је, учинивши све по закону: Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају. (Рим 2, 14 – 15) Шта дакле говори Јеванђелист: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим (Лк. 10, 30 – 35). Размотримо, шта представља Јерусалим, а шта Јерихон и ко су разбојници са којима се он неочекивано сусрео и шта означава одећа коју су скинули са њега, шта ране које су му причинили, и зашто су отишли оставивши га полумртвим; ко је свештеник, ко левит и ко самарјанин; шта је уље, шта вино, шта завоји и шта кљусе; шта гостионица и гостионичар; шта представљају два динара, шта сувишни трошкови које је обећао платити; и шта је повратак самарјанина? Дакле, човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон. Јерусалим је рај, а Јерихон овај свет. Човек који је ишао из Јерусалима у Јерихон јесте првостворени Адам; након изагнања из раја, ишао је у Јерихон, односно у овај свет. И западе међу разбојнике, односно међу сурове и зле демоне. Они су са њега свукли одећу бесмртности, коју је имао на себи до греха и обукли га у смоквино лишће. Зашто у смоквино? Јер су ови листови чврсти и горки. Пошто је након греха запао у суровост дела и мноштво горчине, зато је био оденут у смоквино лишће. Зададоше му ране, што су уствари страдања у овом животу. Заправо „с муком ћеш се од ње хранити до свог века; Трње и коров ће ти рађати; с мукама ћеш децу рађати (Пост. 3, 16 – 19) – ово су ране за душу. Одоше, а њега полумртва оставише: Преступивши Божју заповест, Адам није био ни међу живима, ни потпуно мртав, јер се није у потпуности одрекао Бога. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник. Ово „случајно“ не значи: „ненамерно, неочекивано, када се нешто дешава само по себи“. Ово означава да неко нешто ради по Божјем Промислу, у овом случају да је свештеник по Промислу Божјем ишао овим путем. И видјевши га, прође. А тако и левит. Ко је свештеник, а ко левит? Свештеник означава Мојсејев закон, а Левит пророчке речи. Они су, по промислу Божјем дошли да помогну ономе кога су разбојници изранавили, али пошто нису били у стању да га исцеле, прошли су поред. Када нису могли да поново подигну онога који је лежао (полумртав), долази самарјанин, који је Владика Христос, стражар наших душа. „Самарјанин“ значи „стражар“. Самарјанин неки путујући дође до њега. Није рекао да је једноставно наишао, већ да га је пронашао, односно, примио је на себе тело, као и он, постао подложан телесним страстима, али без греха. Кад га видје сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; Шта означава повезивање, шта уље и шта вино? Завоји су Христове заповести, уље је свето миропомазање а вино означава тајну вере. Овим трима средствима се лече ране наших душа. Они који су почели да се поучавају закону Христовом, знају о чему говорим. Посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу. Својим кљусом Христос назива тело, које је ради нас примио од пренепорочне Дјеве. Изранављенога од разбојника је посадио на Своје кљусе, пошто, по пророку Исаији Он болести наше носи и немоћи наше узе на се (Иса, 53, 4). Доведе га у гостионицу, т.ј. у свету Цркву и у почетку се сам бринуо о њему. И сутрадан полазећи, односно, након светог васкрсења, извади два динара те даде гостионичару. Ко је гостионичар и шта су „два динара“? Гостионичар је апостол Павле, који је постављен за главу Цркве међу незнабошцима. Назван је гостионичарем јер све прима и све води ка спасењу. Христос је након Свога васкрсења, извадио два динара, Стари и Нови Завет, даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега. Теби поверавам незнабожачки народ, изранављен најсуровијим разбојницима, брини се о њему, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. Шта је Павле додао поврх динара (Старог и Новог Завета)? Четрнаест посланица које је разаслао незнабошцима. Шта значи: ја ћу ти платити кад се вратим? На другом доласку када дођем да судим живима и мртвима, када се вратим, даћу ти што више потрошиш, како и сам Павле говори: Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах, сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија: али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов (2Тим, 4, 7 – 8). Нека би смо и сви ми задобили такав венац, по благодати и човекољубљу Господа нашега Исуса Христа, с којим Оцу са Светим Духом слава и моћ, сада и увек и у векове векова. Амин. Свети Јован Златоусти, Беседе Извор: manastirpodmaine.org
Богословска мудрост Светог Саве Освећеног
Неки од братије Јермена следоваху тада сујетном јеретичком учењу Петра, прозванога Фулон, ангелској Трисветој песми додаваху речи: „распниј сја за ни, помилуј нас“ (= који си се распео за нас, помилуј нас). Да би заблуду ове братије искоренио, блажени Сава нареди Јерменима да Трисвету песму певају не по јерменски него по грчки. Тако дакле они сву службу певаху по јерменски, а Трисвето по грчки, те се на тај начин богохулне Фулонове речи више не додаваху Трисветој песми од стране Јермена. Из Житија Светих за 18/05. децембар
У Рашки представљене књиге Агапе 5, Звездобројци 2 и Човек испред науке
У склопу циклуса предавања Трагање за смислом, дана 16. децембра 2019. године с почетком у 19 часова и 30 минута, одржана је трибина на којој су представљене књиге Агапе 5, аутора Александра Гајшека, Звездобројци 2 и Човек испред науке, аутора Александре Нинковић Ташић. Трибини је, поред самих аутора, присуствовало свештенство студеничког намесништва као и многобројни људи из Рашке и околине. У само предавање, својим говором, увео нас је архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић. Књига антологија Агапе 5, садржи дванаест одабраних разговора са академиком Владетом Јеротићем које је водио са Александром Гајшеком у периоду од 1998. године па све до 2018. године. По речима аутора, у књизи можемо наћи одговоре академика Владете Јеротића на питања како да упознамо себе, које су главне препреке у процесу самоспознаје, шта нам говоре Давидови псалми и Соломонове премудрости, зашто се Бог крије од човека, како да уживамо у величанственом осећају да је живот тајна и зашто је велика животна истина да само дела љубави остају. Звездобројци 2 је нова књига и наставак књиге Звездобројци, коју је приредила Александра Нинковић Ташић. Аутор нам открива занимљивости из живота познатих српских научника Руђера Бошковића, Јована Цвијића, Атанасија Николића и Ивана Ђаје. Звездобројци 2, по речима аутора, је не само успавано наслеђе, већ и необичан путоказ ка животу вредном живљења. У центру већине прича ове књиге је захвалност према мајци, или Светом Сави, или као у случају Ивана Ђаје, према песнику. Пише Ђаја: „да је као дечак ходао са својим учитељем, када сретоше једног старијег човека. Тај старац помиловао је младог Ивана Ђају, а учитељ му рече да одрецитује последњу песму коју су учили. Пошто мали ђак то учини, рече му учитељ сада Иване пољуби овом чики руку. Питао је свог учитеља, ко је тај човек коме је пољубио руку. Он је, рече учитељ, написао ту песму коју си одрецитовао, то је био Јован Јовановић Змај. И ето каже Ђаја, од тада до данас, ја жалим што му не пољубих обе руке.“ Књига истог аутора Александре Нинковић Ташић, Човек испред науке, је књига о којој аутор истиче да ће задржати и погледе и срца, ма коју од страна да отворите. Велики Милутин Миланковић пише о свом пријатељу, једном од највећих математичара и риболоваца свих времена, Мики Аласу. Милутин не мери снагу формула и науке, већ снагу Човека. Кроз анегдоте, чак и стихове, гради се лик академика и неустрашивог путописца, пријатеља ескима, страсног виолинисте и великог генија. Аутор наглашава, да ко прочита ову књигу спознаће једну велику истину, да се мера великог човека налази у души, а не у уму. Ову предивну трибину употпунио је и професор музичке културе Јовица Мутавџић, својим минијатурама и валцером на клавиру. Ђакон Владимир Јовановић
Епископ Јустин у канонској посети Цркви у Книћу
Дана 15. децембра 2019. године, у двадесет шесту недељу по Духовима Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин посетио је гружанско село Кнић и служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије. Владики су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник гружански протојереј-ставрофор Милосав Живановић, надлежни парох протојереј Драган Вучићевић, протонамесник Александар Тодоровић, јереј Милан Шишовић, протођакон Александар Грујовић, као и верни народ који је молитвено учествовао у овом светом сабрању. Епископ је беседио о јеванђелској причи која говори о богаташу који размишљаше како да сабере летину у житнице своје због великог рода, а притом je занемариo спасење душе своје. Владика је указао црквеној заједници на пролазност овога нашега живота, све бриге и болести, како телесне тако и душевне, које човек задобија одбацивши небеска блага и живот вечни са Господом нашим. Јер, каква је корист човеку ако цео свет задобије а души својој науди? Његово Преосвештенство је још нагласио да не бринемо за материјална добра. Погледајмо само птице небеске које Господ храни и брине се о њима. Шта ћемо тек рећи за човека који је круна Његовог стварања? Стога, треба да бринемо због онога што душу уништава, непријатеља рода људског, који још у овом нашем пролазном животу одваја човека од небеског богатства бацајући га у смрт вечну. Имамо примере светитеља који су задобили небеска блага и вечна блаженства, који су својим животом нама дали пример да се и ми угледамо на њих као најсветлије звезде које победише свет и трулежност његову. Верни који су на овај дан учествовали у светотајинству Цркве наставили су прославу са трпезом љубави која је припремљена у парохијској сали книћанског храма. Александар Божовић, студент теологије
Празник Светог апостола Андреја у Светосавском храму у Краљеву
Светом Архијерејском Литургијом којом је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин прослављен је у Краљеву Првозвани апостол и велики проповедник Речи Божије незнабожном свету. Уз саслуживање братства храма и учешће верног народа Божијег, Епископ је принео бескрвну Жртву у којој се време испуњује вечношћу – као Путир Крвљу Господњом које причасници постајемо у светотајинском откривењу Бога међу нама у овај празнични дан. Са благословом Епископа, беседио је архимандрит Сава (Илић). Он је уз осврт на јеванђелско читање, подсетио присутне на догађај када је Андреј постао ученик Господњи. Наиме, боравећи уз Јована Крститеља, овај будући апостол Христов је чуо да ће доћи онај који је испуњење Закона и пророка. Чувши да Јован Господа Исуса Христа назива Јагњетом Божијим, Андреј је знао за ким треба да крене. Појава скромног Назарећанина на њега је оставила јак утисак, тако да је свим срцем био освојен Божијом љубављу. Са таквом ревношћу проповедао је широм света, спреман и на крсно страдање на чувеном Андрејевом крсту. Свете Литургије се служе сваког дана широм света и тиме молитвено освећују време и простор у којима живимо. Треба да будемо учесници тог литургијског славља, што управо данас и чинимо, рекао је о. Сава. По завршетку Литургије, Епископ Јустин је свима сабранима честитао празник, посебно онима који Светог Андреја прослављају као своју крсну славу. Протонамесник Александар Р. Јевтић
Најава: Рашка, 16. 12. 2019. у 19. 30: Наставак циклуса предавања Трагање за смислом
Епархија жичка: Обавештење за јавност поводом појављивања снимака лажног свештеника на друштвеним мрежама
Овим путем обавештавамо јавност да се извесни Огњен Јевтовић из села Субјел код Косјерића лажно представља на друштвеним мрежама као православни свештеник појављујући се у свештеничком одјејању (службеном оделу/мантији). Иако је преко надлежног свештенства упозораван да ово не чини, наставио је са истим. На овај начин, својим непримереним понашањем и скарадним песмама, именовани наружује достојанство Цркве и свештенства доводећи јавност у заблуду. Наглашавамо да реч није о православном свештенику, већ о лицу које се лажно представља као свештеник. Због тога ће против њега бити предузете правне и канонске мере. Из канцеларије Епископа жичког
Света Архијерејска Литургија у Белановици
У недељу 25. по Духовима и Оданије Ваведења, 8. децембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице у Белановици, Архијерејско намесништво качерско. Преосвећеном Епископу саслуживали су: архијерејски намесник качерски и парох љишки протојереј Светолик Марковић, парох трнавски протојереј Милан Тодорић, парох белановички протонамесник Слободан Алексић, парох моравачки јереј Миодраг Марковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Слободан Пејовић. Појали су протопсалт Иван Трајковић, вероучитељ Александар Велимировић, вероучитељ Синиша Јовановић и студент Богословског факултета Марко Алексић. Учесници литургијског сабрања били су пензионисани парох белановички протојереј Ратко Радојичић и пензионисани парох горњемилановачки протојереј Чедомир Дамњановић. Хладно децембарско јутро, обасјано сунцем окупило је пред храмом у Белановици верни народ качерски и ученике Основне школе “Сестре Павловић“ да са радошћу дочекају Епископа у својој варошици. Својим доласком Епископ је украсио оно што нам ови дани поста као весници доносе, а то је предстојећи празник Рождества Христовог. Са радошћу у срцима и срећом на лицима присутних произнесена је молитва и бескрвна жртва у белановичком храму. Верни народ је приступио Светој чаши да из руку свога Архипастира прими Божанске тајне. Епископ се обратио сабраном народу са речима подсећања на дане поста у којима се налазимо, као и то да су пост и молитва крила која нас воде ка Богу. Указао је и да је сам Господ Исус Христос постио и крв своју пролио за нас, тиме нам давши заповести о правцу нашег живота. Говорио је да је човеков највећи циљ да задобије Царство небеско. Потом се Епископ осврнуо на данашње Јеванђеље које говори о милостивом самарјанину и указао на милост коју другима треба да дарујемо. Увек треба да имамо Божју заповест пред собом да љубимо ближњег свога као самога себе. Проблем данашњице је управо отуђеност човека према својим комшијама, родитељима, пријатељима и другима. Јавља се мањак љубави међу људима. Владика нас је подсетио на потребу свакодневне молитве и читања Светога Писма, да је за то потребно издвојити дневно барем пола сата. Ако имамо времена да свакога дана гледамо телевизију по два, три или четири сата, ваљда можемо одвојити и пола сата за Господа. Такође, указао је да морамо својим делима сведочити Господа Исуса Христа, јер смо ми сведоци Његови, а не само да говоримо празне приче. Не можемо тражити од других да држе оно што ми сами не држимо. О томе нам посебно сведочи апостол Павле позивајући нас на сведочење Христа у свету. Након Свете Литургије, сабрање је настављено у парохијској сали за богатом трпезом љубави коју су припремили чланови црквеног одбора, старешина цркве и верници из Белановице. За време ручка старешина цркве протонамесник Слободан Алексић је изговорио поздравно слово захваливши Епископу на канонској посети и служењу. Уз звук звона свештенство и верни народ испратили су свога Владику у нади да ће у скорије време поново доћи у Белановицу. Вероучитељ Синиша Јовановић
Акредитовани стручни семинар за вероучитеље одржан у Чачку
Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, а у организацији Епархије жичке, одржан је акредитовани семинар из Верске наставе на тему „Планирање и реализација разредне наставе и предметне наставе у основној школи и наставе православног катихизиса према иновативном моделима“. Семинару је присуствовало 30 вероучитеља из Ивањице, Горњег Милановца, Краљева и Чачка. Семинар је одржан у Медицинској школи у Чачку, у суботу 7. децембра, а аутори предавања су били проф. др Живорад Миленовић и проф. др Бошко Миловановић, ванредни професори на Учитељском факултету у Призрену. Реализацију семинара је помогао и координатор за верску наставу Епархије жичке протонамесник Новица Благојевић. Циљ семинара је да се вероучитељима предоче иновативне методе у реализацији часова верске наставе. Предавања на скупу су била у периоду од 9 до 15 часова. Велику захвалност на гостопримству дугујемо домаћинима из Медицинске школе, директорки Снежани Јоловић, вероучитељу ђакону Ђорђу Петровићу, као и осталим запосленима који су се потрудили да се учесници семинара осећају пријатно. Са циљевима семинара у уводном предавању присутне је упознао проф. др Бошко Миловановић. У конструктивној атмосфери, и у дијалогу са вероучитељима, професор је указао на проблеме са којима се сусреће сваки просветни радник. Говорило се такође и о специфичности веронауке као предмета, те о дистракторима у настави, о превазилажењу, али и искоришћавању истих. Предавач је указао на немерљиву важност дидактике и методике наставе за рад са ученицима. Предочио је слушаоцима да за добар рад у школи није довљно само познавати богословску науку, већ да је неопходно познавање дидактичких метода, као и основа развојне психологије, како би се теолошки садржаји прилагодили и приближили деци свих школских узраста. Дијалог између предавача и слушалаца обиловао је бројним корисним саветима. Уз то, предавач је препоручио значајну литературу из поменутих наука која би вероучитељима могла да помогне у свакодневном раду. После паузе за ручак, учесници су имали још мало времена да размене своја лична искуства из праксе са проф. др Бошком Миловановићем. Након тога, предавање је одржао уважени проф. др Живорад Миленовић. У свом излагању о иновативним методама у свакодневној предавачкој пракси, професор је указао на неке мањкавости у традиционалном приступу реализовања школског часа. Иновативне методе заправо представљају савремени приступ предавачком раду. У оваквом приступу акценат је на деци и њиховом што већем укључивању у сам рад на часу. Они не морају да буду само неми слушаоци онога што вероучитељ говори, већ би кроз хеуристички (истраживачки) приступ и сами постали креатори часа, са циљем да усвоје знања из црквене науке, на тај начин да та сазнања постану део њихове трајне меморије. Предавач је указао да је сама природа веронауке као предмета таква да се може повезати са већином других предмета које ученици похађају, па је у раду неопходно да се обрати посебна пажња на корелацију веронауке са другим предметима као и на међупредметне компетенције. Након што је кроз конкретан пример показао на који начин се иновативним методама може креирати један конкретан школски час, предавач је присутне вероучитеље поделио у групе и задао им да и сами покушају да ураде припрему за час користећи неку од иновативних дидактичких метода. Испоставило се да је ово била јако корисна вежба за присутне, јер су се до сада вероучитељи углавном сусретали са традиционалистичким начином припремања за час. По завршетку ове практичне вежбе, предавач је обавестио присутне да ће сви добити материјал коришћен на семинару у електронској форми. На тај начин, семинар се продужава, јер ће вероучитељи имати прилику да уз помоћ предавача у наредном периоду сачине припреме за часове Верске наставе. Нешто после 15 часова уследила је молитва која је означила крај овог надасве полезног сабрања. Учесници су се захвалили својим предавачима уз искрену жељу да ово не буде последњи сусрет овог типа. Вероучитељ Ђорђе Матијевић
Лист Храм бр. 55: О човековој потреби за сигурношћу и љубави, Владета Јеротић
Свети Јован Златоусти, Разјашњење приче о милостивом Самарјанину
Како вели свети апостол: они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду (1 Кор. 9, 24). Пролазио је данас свештеник, пролазио и левит, а само Самарјанин је задобио награду. Он је с лакоћом надмашио оне који су отишли испред; то што нису извршили они који су знали закон, успешно је учинио странац. Они, видевши у другоме своју сопствену природу у невољи, закључали су своје састрадално срце, оборили поглед и прошли као поред положеног мртвог дебла, као што ни богаташ никада није био милосрдан према Лазару, баченому пред његов дом. Неверујући пак, Самарјанин, вернији од Јудејаца, оставивши своје послове, утешио је странца, и заборављајући на своје неодложне потребе, похитао је да се побрине за пострадалим, и тако незнајући закон, испунио га је, учинивши све по закону: Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају. (Рим 2, 14 – 15) Шта дакле говори Јеванђелист: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим (Лк. 10, 30 – 35). Размотримо, шта представља Јерусалим, а шта Јерихон и ко су разбојници са којима се он неочекивано сусрео и шта означава одећа коју су скинули са њега, шта ране које су му причинили, и зашто су отишли оставивши га полумртвим; ко је свештеник, ко левит и ко самарјанин; шта је уље, шта вино, шта завоји и шта кљусе; шта гостионица и гостионичар; шта представљају два динара, шта сувишни трошкови које је обећао платити; и шта је повратак самарјанина? Дакле, човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон. Јерусалим је рај, а Јерихон овај свет. Човек који је ишао из Јерусалима у Јерихон јесте првостворени Адам; након изагнања из раја, ишао је у Јерихон, односно у овај свет. И западе међу разбојнике, односно међу сурове и зле демоне. Они су са њега свукли одећу бесмртности, коју је имао на себи до греха и обукли га у смоквино лишће. Зашто у смоквино? Јер су ови листови чврсти и горки. Пошто је након греха запао у суровост дела и мноштво горчине, зато је био оденут у смоквино лишће. Зададоше му ране, што су уствари страдања у овом животу. Заправо „с муком ћеш се од ње хранити до свог века; Трње и коров ће ти рађати; с мукама ћеш децу рађати (Пост. 3, 16 – 19) – ово су ране за душу. Одоше, а њега полумртва оставише: Преступивши Божју заповест, Адам није био ни међу живима, ни потпуно мртав, јер се није у потпуности одрекао Бога. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник. Ово „случајно“ не значи: „ненамерно, неочекивано, када се нешто дешава само по себи“. Ово означава да неко нешто ради по Божјем Промислу, у овом случају да је свештеник по Промислу Божјем ишао овим путем. И видјевши га, прође. А тако и левит. Ко је свештеник, а ко левит? Свештеник означава Мојсејев закон, а Левит пророчке речи. Они су, по промислу Божјем дошли да помогну ономе кога су разбојници изранавили, али пошто нису били у стању да га исцеле, прошли су поред. Када нису могли да поново подигну онога који је лежао (полумртав), долази самарјанин, који је Владика Христос, стражар наших душа. „Самарјанин“ значи „стражар“. Самарјанин неки путујући дође до њега. Није рекао да је једноставно наишао, већ да га је пронашао, односно, примио је на себе тело, као и он, постао подложан телесним страстима, али без греха. Кад га видје сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; Шта означава повезивање, шта уље и шта вино? Завоји су Христове заповести, уље је свето миропомазање а вино означава тајну вере. Овим трима средствима се лече ране наших душа. Они који су почели да се поучавају закону Христовом, знају о чему говорим. Посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу. Својим кљусом Христос назива тело, које је ради нас примио од пренепорочне Дјеве. Изранављенога од разбојника је посадио на Своје кљусе, пошто, по пророку Исаији Он болести наше носи и немоћи наше узе на се (Иса, 53, 4). Доведе га у гостионицу, т.ј. у свету Цркву и у почетку се сам бринуо о њему. И сутрадан полазећи, односно, након светог васкрсења, извади два динара те даде гостионичару. Ко је гостионичар и шта су „два динара“? Гостионичар је апостол Павле, који је постављен за главу Цркве међу незнабошцима. Назван је гостионичарем јер све прима и све води ка спасењу. Христос је након Свога васкрсења, извадио два динара, Стари и Нови Завет, даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега. Теби поверавам незнабожачки народ, изранављен најсуровијим разбојницима, брини се о њему, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. Шта је Павле додао поврх динара (Старог и Новог Завета)? Четрнаест посланица које је разаслао незнабошцима. Шта значи: ја ћу ти платити кад се вратим? На другом доласку када дођем да судим живима и мртвима, када се вратим, даћу ти што више потрошиш, како и сам Павле говори: Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах, сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија: али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак његов (2Тим, 4, 7 – 8). Нека би смо и сви ми задобили такав венац, по благодати и човекољубљу Господа нашега Исуса Христа, с којим Оцу са Светим Духом слава и моћ, сада и увек и у векове векова. Амин. Свети Јован Златоусти, Беседе Извор: manastirpodmaine.org