Божићна прича у Основној школи “Ђура Јакшић“ у Конареву
Претпразничка атмосфера која је видљива у нашем окружењу, наговештава нам долазак празника. Многи симболи празничног декора треба да нас подсете на радост, даривање, упућеност једних на друге и поред тога на обавезу коју морамо пренети својој деци. Некад се запитамо да ли младима и деци пружамо праву слику доживљаја празника или користимо свеопшту друштвену форму и усиљено желимо да изазовемо срећу, радост и спокој. Једна посебна божићна прича ових дана одиграва се у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву. Сви ученици из школе су организовано учествовали у изради приказа вертепа – Христовог Рождества. Овај вредан подухват и нимало једноставан пројекат је и ове године исказао посебну поруку. “Који је мој дар пред дететом у јаслама?“, тематска идеја по којој је на овом приказу, представљен Богомладенац у јаслама над којим бди Мати Божија. Раширених руку којима обухвата читав свет, због кога је као Син Божији сишао и родио се на земљи. Замишљени Јосиф над превеликом тајном Божијег промишљања и дела, мудраци које води звезда и пастири којима анђео јавља радосну вест да је на земљи рођен Спаситељ човечанства је наставак ове целине. Загледани у дарове мудраца, анђеле који песмом славе догађај, пастире који приносе јагње и брину о Богородици и детету, оставља нас у личном размишљању, који је то вредан дар који приносимо за дете, које ће се и овог Божића родити у мислима и срцима сваког од нас. Ученици ове школе су у различитим формама, изразили свој дар, али и жељу пред јаслама Богомладенца. Старији разреди су својим залагањем употпунили и уредили овај прелепи призор. Млађи разреди су допринели кроз саставе, израду анђела од папира на којима су писали своје жеље и дар који приносе детету Христу. Управо овакав приступ у изради суштинске теме и поруке Божића враћа нас на прави смисао онога што чекамо и што ћемо прославити. Тек загледани у јасле разумемо величину истинске љубави Божије према човеку, како би и сами могли исказати љубав према другима. Који је прави дар виши и вреднији од материјалног, где је једина нада која ће нас утешити и који је прави пут у даљем животу, лако је сагледати кроз само једну слику Рождества Господа Исуса Христа. Много је жеља и очекивања код деце, али рад ученице шестог разреда Емилије Ердоглија, све може подсетити да жеља не мора бити лична већ може бити и поклоњена неком коме много више треба. Вероучитељ Милан Милутиновић
Прослава јубилеја 800 година аутокефалности СПЦ у „Гимназији Рашка“
Ове године Српска Православна Црква слави велики јубилеј који обележава осам векова постојања и самосталности наше Цркве. Тај догађај се обележава широм наше земље у литургијским сабрањима, свечаним академијама, духовним вечерима, предавањима и многим другим духовним и књижевним дешавањима. Тако је и „Гимназија Рашка“ пред календарски крај ове године обележила овај велики догађај за нас православне Србе. Тим поводом 24. децембра 2019. године „Гимназија“ је, на челу са директорком школе Јованком Луковић, проф. српског језика Тијаном Лазовић и другим професорима, организовала свечану академију на којој су учествовали ученици гимназије. Они су својим рецитацијама на многим језицима, представама и песмама приказали књижевну и духовну историју овог периода који прослављамо. Дом културе у Рашкој је био мали да прими мноштво људи и деце који су похитали да присуствују овој свечаности. Том догађају су присуствовали и представници општине и цркве. Прослава је настављена 25. децембра 2019. године када је проф. Тијана Лазовић у сарадњи са вероучитељима, у гимназији јерејем Немањом Тимотијевићем и у средњој школи „Краљица Јелена“ у Рашкој ђаконом Владимиром Јовановићем, организовала предавања у тим школама на тему „Духовним стазама у манастир Хиландар на Светој Гори“. Предавачи су били др Данијел Живковић из Чешке, проф. књижевности Никола Михајловић, проф. историје Марица Вуковић и јереј Немања Тимотијевић. Тема овог дивног дружења је била значај Пресвете Богородице на Светој Гори, значај Хиландара за самосталност СПЦ, као и представљање публици живота и духовности на Светој Гори и у Хиландару. Предавачи су припремили слике и снимке кроз које су додатно приближили слику духовног живота у тим светињама који је истински веома тешко описати без личног искуственог доживљаја. Ова прослава у „Гимназији“ и средњевековном центру Србије у граду Рашкој је улила наду многим мештанима и деци за бољу будућност наше Цркве, земље и друштва. Такође је пробудила наду и жељу да се у једној овако малој средини наставе овако велика дешавања у корист Цркве и отаџбине. Можда овакве прославе пробуде у срцу неког гимназијалца речи нашег Светитеља Саве док је као млади принц Растко долазио на Свету Гору, у песми нашег песника Војислава Илића: …“ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи… …Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата и примите царског сина ко најмлађег свога брата.“ Јереј Немања Тимотијевић
Духовно вече у Медицинској школи у Ужицу
У склопу бројних дешавања образовног, културног и забавног карактера која се организују у Медицинској школи у Ужицу могу се издвојити књижевне вечери и дружења са савременим писцима, музичке вечери, философске трибине, сценски наступи. Школа живи светосавским духом бројним хуманитарним активностима и дугогодишњом сарадњом са бројним удружењима особа са инвалидитетом. У понедељак 23. децембра текуће године Медицинска школа у Ужицу имала је част да у свом Клубу угости уваженог свештеника из нашег града, протојереј-ставрофора Милића Драговића, старешину Цркве Светог Марка. Организатори овог богоугодног дружења су Секција за Верску наставу и Тим за културну и јавну делатност наше школе, са професорком српског језика и књижевности др Валентином Златановић Марковић и вероучитељем ђаконом Александром Тимотијевићем. Тема водиља овог дивног дружења биле су библијске речи „Куцам на врата вашег срца“ како и гласи наслов изузетне књиге чији је приређивач отац Милић. Матуранти Медицинске школе са пажњом су слушали кратке приче које су одабрале и публици представиле ученице 4/3 разреда. Сви су веома пажљиво и са уживањем пратили живу реч оца Милића који је кроз надахнуте и поучне приче говорио овим младим људима о животним вредностима, изазовима, могућностима, изборима. Отац Милић је поклонио примерак књиге са посветом школској библиотеци. Шездесетак младих људи и неколико професора понели су лепе утиске са овог предавања, као и наду да ће се оваква дружења наставити. Александар Тимотијевић, ђакон ужички и вероучитељ у Медицинској школи
Епископ жички Г. Јустин у канонској посети Ивањици
У недељу 27. по Духовима када Света Црква прославља зачеће Свете Ане и Детињце, Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици. Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина храма протојереј Синиша Раденковић, протојереј Небојша Вишњић, протојереј Синиша Пецић, протојереј Милинко Тимотијевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Иван Ћурчић. Својим појањем лепоти литургијског сабрања допринео је протопсалт Иван Трајковић праћен монахињама Манастира Ковиље. Архијереј је беседио на јеванђељско зачало „О исцељењу згрчене жене у суботу“ Лк. зч. 71. (13, 10-17) истакавши да смо сада у периоду благословеног Божићног поста и да је Рођење Господа Исуса Христа од Дјеве Марије једно тајанствено и велико чудо, да је у Цркви све чудо, као и излечење ове згрчене жене. Господ је дошао на земљу да спасе изгубљено. Нама је поверио Царство Божије. То је наше призвање, наше богатство, то је наша сила и то ми чекамо. Јер ми смо хришћани и ми смо у име Његово овде да сведочимо светлост, да сведочимо истину и ако треба да пострадамо за ту истину – ако то испунимо не треба да се бојимо. Сви апостоли Христови осим Светог Јована Богослова страдали су не сумњајући у силу Његову. Епископ је нагласио да је питање да ли смо се и ми уверили у ту силу, правду, моћ и љубав Његову, и уколико нисмо да је време да почнемо да размишљамо о томе. Преосвећени Владика богонадахнуту беседу завршио је речима: „Нека Господ Бог, Син мира, утехе, љубави и свакога добра буде са нама. Да нам да светлост живота, јер без те светлости све је тама. Њему нека је слава са Оцем и Светим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.“ По завршеној Светој Литургији у ивањичком хотелу „Парк“ уприличена је трпеза љубави за присутне. Старешина храма протојереј Синиша Раденковић заједно са свештенством захвалио је Преосвећеном на канонској посети. Ђакон Иван Ћурчић
Детињци у Бајиној Башти
У недељу 27. по Духовима, на празник Зачећа Свете Ане и празник Детињци, служена је Света Литургија у Храму Светог пророка Илије у Бајиној Башти. На дан када Света Црква изнова објављује најрадоснију вест да је Христос васкрсао из мртвих и тиме нам отворио врата вечног живота, а припремајући се за празник Рођења Христовог, прослављен је и празник Детињци у Храму Светог Илије. Овај дивни народни празник који Православна Црква обједињује као црквени и породични празник увек се литургијски прославља у 3. недељу пред Божић. Светом Литургијом началствовао је протојереј Горан Милинковић уз саслуживање свих свештеника црквене општине и ђакона. Мноштво народа са децом улепшало је литургијску радост јер је цео храм био испуњен, као и порта. Многи од присутних су се причестили: стари и млади, родитељи са децом, вероучитељи са основцима и средњошколцима, и стојећи смерно достојно заблагодарили Господу. Отац Горан је у беседи подсетио колико је важно хришћанско васпитање деце за њихову будућност, за будућност Цркве, али и за будућност отаџбине. Како је важно и то да што више деце похађа веронауку јер родитељи не стижу од обавеза и брзог живота данашњице да употпуне њихово духовно васпитање и зато су ту вероучитељи. Исто тако важно је и то да родитељи редовно доводе децу на Литургију да се причешћују као и да их подуче да поштују своје претке и преминуле јер и за њих треба да се молимо. Отац Горан је напоменуо да децу треба васпитавати у томе да знају имати радост даривања и помагања онима којима је то потребно. Да се радост продужи трпезом љубави потрудиле су се вредне мајке и пекаре Васић, Обрадовић и Оливер које су припремиле посно послужење. Ђакон Далибор Ђорђевић
Детињци – Празник дечије радости у Радаљеву
Без породице као места љубави, без Цркве као места васпитања и без Литургије као места обожења, нема ни могућности да човек као дете Божије донесе плодове на основу таланата од Бога му даних. Знао је то и Свети Сава, као што су знали и многи други велики Божији угодници међу нама Србима, и зато се до дана данашњег у току припреме за најрадоснији хришћански празник обележавају прелепи породични заветни празници – Детињци, Материце и Оци. Следујући својим прецима, а по савету пароха, готова сва дечица из села Радаљева поранила су светоме храму, да о свом празнику Богу захвале, тако што ће се причестити и упалити свећу за своје здравље. Безмало 60 малишана у маломе храму на врх брда и села, улепшало је свету службу својим присуством, свако на свој начин. Један део дечице певањем, други носећи свеће, они мало старији послуживањем родитеља и осталих верујућих, а чак и они најмлађи – својим прелепим коментарима, безазленим погледима чуђења и искрене радости. А након Свете Литургије и Причешћа, у новообновљеној порти се осећала посебна радост кроз дечију грају, и свештеник је искористио прилику да поучи дечицу о важности овог празника. Између осталог, парох је дечици рекао да као што су васпитани да се својим родитељима, бакама, декама и другим сродницима о овоме празнику „одвежу“ неким символичним поклонима, исто тако треба и Богу да се „одвежемо“. Свакога дана када устанемо треба бар да се прекрстимо, на крају дана да се помолимо, а недељама да будемо у цркви. А да би до тога дошли, овај празник је идеална „вежба“ за стицање навике да долазимо редовно у цркву и да постимо постове. Кроз везивање у кући ми символизујемо чврсте породичне везе, слогу, мир и поштовање, и зато није битно чиме ћемо се „одвезати“, већ да се „одвежемо“ пре свега речју љубави и захвалности, јер је топла реч та која радује срца родитеља више од било ког поклона. Кроз долазак у Цркву ми показујемо да смо благодарна деца Божија, јер је недовољно оно што смо научени да је сасвим довољно бити само васпитан и добар, већ морамо бити и верујући и захвални, јер тек тада то значи да смо вредни, да се трудимо и да смо на правом путу. На крају, свештеник је замолио децу да схвате за разлику од својих родитеља и старијих на време, да док су још мали треба да се богате врлинама и лепим особинама, вером и Богом, јер су то вредности које се никад не мењају и не старе. Старијима је свештеник рекао да о њиховим заветним данима буду у храму, и да се потруде да својим животом буду добри примери деци, али и слични њима, јер је таквих Царство Божије. Након дружења у порти, у парохијској сали су сви услужени, а сва деца су на поклон добила по благослов, крстић, свеску и оловку. Свештеник је дечици пожелео да их Господ обдари сваким благословом, а миром, љубављу и здрављем изнад свега, а старијима да не забораве да су их деца ове године „задужила“, и да се спреме да се достојанствено и „одвежу“. Такође, свештеник је свима пренео поздраве од најстаријег парохијана г. Војимира Ајдачића, који је почетком децембра напунио округло 100 година. Њега је свештеник посетио претходни дан, и он је на питање шта би дечици о празнику посаветовао, рекао: „Све од Бога долази, одозго, али ја сам живот провео никада ником не светећи се, не желећи зло и не враћајући зло за зло. Кад тад се све врати, и зато се смрти не бојим, јер сам живео по Божијој речи.“ Радујући се остатку дана и долазећим празницима, у најлепшем расположењу сви су кренули ка својим домовима, да тамо обаве остатак својих данашњих празничних обавеза. Јереј Аранђел Петровић
Ужички основци у сусрет Божићу
Ученици Верске наставе „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, увелико се спремају за прославу великог хришћанског празника Рођења Христовог. Када су се упознали са самим садржајем празника и догађајима који су се одиграли тих давних година у Витлејему, ученици су желели свима да објасне и приближе значај овог празника. Током првих дана децембра, ученици су спремили, увежбали и извели представу „Божићни обичаји“ у којој су, својим другарима из продуженог боравка и предшколског, објаснили празнике посвећене деци, мајкама и очевима. Уживајући на сцени, млади глумци су, објаснили одакле код нас обичај везивања најближих за ове празнике и како нам обичаји приближе суштину празника. Наредних дана на школским столовима нашли су се: пшеница, украсне чаше, земља, вода и дечија жеља. Заједно са ученицима еколошке секције садили смо пшеницу у украшене чаше. Пшеница већ увелико расте, а чаше су стигле на своје одредиште као мали, а драгоцен поклон. У духу празника, вредни ђаци издвојеног одељења у Качеру направили су макету пећине Христовог рођења. Сваки детаљ који описује чудесно Христово рођење пажљиво је направљен. Уз божићне песме правили смо колевку, Богомладенца, Пресвету Богородицу и Јосифа од пластелина, ту су се нашли и мудраци, пастири, анђели… а и зачуо се новокомпоновани стих ученика „Нова година и Божић стоје испред врата, о томе нам причају мама и тата; Нашег Деда Мраза воле сви, али о обичајима Божића морате научити и ви!“ Убрзо су се насликале и направиле божићне разгледнице. За наше најмлађе ученике правили смо разгледнице на којима је сликовито описан празник рођења Исуса Христа. Да причи не буде краја чланови верске секције, на великом паноу, направили су божићни стрип-илустрацију и текст, тако да свако ко жели да се упозна са празником може погледати њихов рад изложен у холу школе и у неколико минута сазнати детаље са најлепшег рођендана у историји човечанства. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Прослава Детињаца у Вичи
Овај данашњи благи дан првенствено смо прославили литургијски, сабравши се око Трпезе Господње и причестивши се Телом и Крвљу Његовом. Детињци претходе Божићу, том најрадоснијем догађају Богомладенца Христа. Данашњи празник нас подсећа на значај даривања, тог племенитог хришћанског чина, који је данас помало заборављен. Живећи под утицајем интернета и друштвених мрежа удаљавамо се једни од других. Међутим, данашњим трудом и љубављу деце сабрали смо се да заједно прославимо њихов празник. Малишани, желећи да се „одреше“ припремили су један скромни програм, којим су све присутне позитивно изненадили. У црквеној сали, после Свете Литургије уприличено је послужење за децу и одрасле. Одрасли су уживали у програму, а деца су била срећна и задовољна што су успела да развеселе и обрадују све присутне. Деца су хришћанима узор, јер како каже Свети Јустин Ћелијски: „Дете је парче неба на земљи, парче небеске истине, парче небеске правде, парче небеске бестрасности“. Јереј Немања Матејић
Никољдан у Манастиру Никољу
Храмовна слава никољске обитељи данас је прослављена Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин уз саслужење игумана Манастира Вазнесење архимандрита Тимотеја (Миливојевића) и протођакона Александра Грујовића. Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ Јустин је поучио верни народ. Ово је дан када Црква прославља Светог Николаја Епископа мирликијског, древног светитеља, који је делао у време најљућих гоњења Диоклецијана и Максимијана. Рођен је од имућних и знаменитих родитеља Теофана и Ноне који дуго нису имали деце. Као што знамо, у историји наше Цркве многи велики људи су били бездетни, и они дуго нису могли да имају деце. Тако су се и родитељи Николајеви молили Господу да им подари наследника и Господ је ту молитву услишио. Ипак, родитељи убрзо намислише да посвете Николаја Господу, да то буде њихово уздарје јер их је Господ услишио. Прве кораке у духовном животу, Николај је начинио код свог стрица Николаја Епископа патарског. Они су били из Патаре, места где је хришћанство било у повоју. Николај постаје прво свештеник у Патари. Толико се уподобио Човекољупцу Христу да је у своме животу читаво Јеванђеље испунио. Све врлине Христове је уткао у себе и више није живео он него Христос у њему. И највеће чудо, када су му се родитељи упокојили он је раздао целокупно своје имање, које није било мало. И помагао је многима невољнима. Постао је човек без материјалне подршке и једина његова подршка је био Господ Бог. Трудећи се као свештеник намисли да се још више посвети духовном животу. Али Господ му рече: Хајде у свет и спасавај народ у свету, то ће бити твој подвиг. И замонаши се у манастиру који је саздао његов стриц и постаде епископ у Мири ликијској. Сав његов подвиг и труд био је како да помогне ближњем, ништа за себе стицао није. А његове молитве, његова љубав, његова вера у Христа граничила се са вером светих праотаца Авраама, Исаака и многих других који су за Господа све дали, а ништа нису претпостављали Господу Богу. Постао је изабрани сасуд Духа Светога и као такав, кажу да је још за живота светлео, као што је Мојсеј Боговидац имао светлост где год би се појавио. Из његових очију цела је глава светлела, тако га описују у житију. Ако читамо и ако се вратимо у то време можемо замислити како је то било. Свети Николај је присаједињен вечности у Богу. Он и данас као жив плови морима, ходи са путницима на небу, на земљи, на води, свуда где род људски потребује помоћ. Он је присутан, јер му је ту моћ дао Господ Бог зато што Господ Бог који васкрсава, који чини чудеса. Од свега што је Свети Николај учинио треба издвојити то да је он будући богат све оставио. Није рекао себи: Да оставим ја нешто мало, можда ће ми затребати у животу, од свог имања поделићу велики део сиромасима, а оставићу за себе мало да имам за старост. Не. Раздао је све, а остао уз Господа. То је равно чуду као када је Господ васкрсао мртве, огромно чудо. Замислите каква љубав, каква вера, нада треба да постоји у човеку да се он толико узда у Господа да му ништа овоземаљско не треба. То је највећа врлина. Да би човек могао то да испуни потребно је да потпуно очисти своју душу од свих земаљских жеља и хтења, да припреми себе за Господа кроз подвиг, молитву и пост. Изузетну ревност Свети Николај је показао на Првом Васељенском Сабору када је устао против Аријевог погрешног учења. Када примимо Господа, ма шта нам чинили, ништа не треба да се бојимо, јер је Он победио свет. Ми чекамо да нас Господ помилује кроз трпљење за љубав, за неосуђивање. Треба да живимо Црквом и у Цркви Духом Светим, да опонашамо Господа Христа. Често нас стихије овог света запљусну, па се уплашимо и мислимо да нас је Господ оставио. Ипак, не треба да се варамо, све је у промисли Божијој. Исправимо прво себе у истинитој вери и све ће нам добро бити. Епископ Јустин је у својој беседи честитао славу игуманији Јелисавети са сестрама, као и свима који славе данас Светог Николаја. Након Свете Литургије сестринство манастира уготовило је трпезу љубави на којој се присутнима обратио архимандрит Тимотеј. Поучио је верни народ да треба да следујемо примеру Светог Николаја и да за почетак од свога вишка дајемо потребитима. Чтец Филип Нешковић
Божићна прича у Основној школи “Ђура Јакшић“ у Конареву
Претпразничка атмосфера која је видљива у нашем окружењу, наговештава нам долазак празника. Многи симболи празничног декора треба да нас подсете на радост, даривање, упућеност једних на друге и поред тога на обавезу коју морамо пренети својој деци. Некад се запитамо да ли младима и деци пружамо праву слику доживљаја празника или користимо свеопшту друштвену форму и усиљено желимо да изазовемо срећу, радост и спокој. Једна посебна божићна прича ових дана одиграва се у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву. Сви ученици из школе су организовано учествовали у изради приказа вертепа – Христовог Рождества. Овај вредан подухват и нимало једноставан пројекат је и ове године исказао посебну поруку. “Који је мој дар пред дететом у јаслама?“, тематска идеја по којој је на овом приказу, представљен Богомладенац у јаслама над којим бди Мати Божија. Раширених руку којима обухвата читав свет, због кога је као Син Божији сишао и родио се на земљи. Замишљени Јосиф над превеликом тајном Божијег промишљања и дела, мудраци које води звезда и пастири којима анђео јавља радосну вест да је на земљи рођен Спаситељ човечанства је наставак ове целине. Загледани у дарове мудраца, анђеле који песмом славе догађај, пастире који приносе јагње и брину о Богородици и детету, оставља нас у личном размишљању, који је то вредан дар који приносимо за дете, које ће се и овог Божића родити у мислима и срцима сваког од нас. Ученици ове школе су у различитим формама, изразили свој дар, али и жељу пред јаслама Богомладенца. Старији разреди су својим залагањем употпунили и уредили овај прелепи призор. Млађи разреди су допринели кроз саставе, израду анђела од папира на којима су писали своје жеље и дар који приносе детету Христу. Управо овакав приступ у изради суштинске теме и поруке Божића враћа нас на прави смисао онога што чекамо и што ћемо прославити. Тек загледани у јасле разумемо величину истинске љубави Божије према човеку, како би и сами могли исказати љубав према другима. Који је прави дар виши и вреднији од материјалног, где је једина нада која ће нас утешити и који је прави пут у даљем животу, лако је сагледати кроз само једну слику Рождества Господа Исуса Христа. Много је жеља и очекивања код деце, али рад ученице шестог разреда Емилије Ердоглија, све може подсетити да жеља не мора бити лична већ може бити и поклоњена неком коме много више треба. Вероучитељ Милан Милутиновић
Прослава јубилеја 800 година аутокефалности СПЦ у „Гимназији Рашка“
Ове године Српска Православна Црква слави велики јубилеј који обележава осам векова постојања и самосталности наше Цркве. Тај догађај се обележава широм наше земље у литургијским сабрањима, свечаним академијама, духовним вечерима, предавањима и многим другим духовним и књижевним дешавањима. Тако је и „Гимназија Рашка“ пред календарски крај ове године обележила овај велики догађај за нас православне Србе. Тим поводом 24. децембра 2019. године „Гимназија“ је, на челу са директорком школе Јованком Луковић, проф. српског језика Тијаном Лазовић и другим професорима, организовала свечану академију на којој су учествовали ученици гимназије. Они су својим рецитацијама на многим језицима, представама и песмама приказали књижевну и духовну историју овог периода који прослављамо. Дом културе у Рашкој је био мали да прими мноштво људи и деце који су похитали да присуствују овој свечаности. Том догађају су присуствовали и представници општине и цркве. Прослава је настављена 25. децембра 2019. године када је проф. Тијана Лазовић у сарадњи са вероучитељима, у гимназији јерејем Немањом Тимотијевићем и у средњој школи „Краљица Јелена“ у Рашкој ђаконом Владимиром Јовановићем, организовала предавања у тим школама на тему „Духовним стазама у манастир Хиландар на Светој Гори“. Предавачи су били др Данијел Живковић из Чешке, проф. књижевности Никола Михајловић, проф. историје Марица Вуковић и јереј Немања Тимотијевић. Тема овог дивног дружења је била значај Пресвете Богородице на Светој Гори, значај Хиландара за самосталност СПЦ, као и представљање публици живота и духовности на Светој Гори и у Хиландару. Предавачи су припремили слике и снимке кроз које су додатно приближили слику духовног живота у тим светињама који је истински веома тешко описати без личног искуственог доживљаја. Ова прослава у „Гимназији“ и средњевековном центру Србије у граду Рашкој је улила наду многим мештанима и деци за бољу будућност наше Цркве, земље и друштва. Такође је пробудила наду и жељу да се у једној овако малој средини наставе овако велика дешавања у корист Цркве и отаџбине. Можда овакве прославе пробуде у срцу неког гимназијалца речи нашег Светитеља Саве док је као млади принц Растко долазио на Свету Гору, у песми нашег песника Војислава Илића: …“ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи… …Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата и примите царског сина ко најмлађег свога брата.“ Јереј Немања Тимотијевић
Духовно вече у Медицинској школи у Ужицу
У склопу бројних дешавања образовног, културног и забавног карактера која се организују у Медицинској школи у Ужицу могу се издвојити књижевне вечери и дружења са савременим писцима, музичке вечери, философске трибине, сценски наступи. Школа живи светосавским духом бројним хуманитарним активностима и дугогодишњом сарадњом са бројним удружењима особа са инвалидитетом. У понедељак 23. децембра текуће године Медицинска школа у Ужицу имала је част да у свом Клубу угости уваженог свештеника из нашег града, протојереј-ставрофора Милића Драговића, старешину Цркве Светог Марка. Организатори овог богоугодног дружења су Секција за Верску наставу и Тим за културну и јавну делатност наше школе, са професорком српског језика и књижевности др Валентином Златановић Марковић и вероучитељем ђаконом Александром Тимотијевићем. Тема водиља овог дивног дружења биле су библијске речи „Куцам на врата вашег срца“ како и гласи наслов изузетне књиге чији је приређивач отац Милић. Матуранти Медицинске школе са пажњом су слушали кратке приче које су одабрале и публици представиле ученице 4/3 разреда. Сви су веома пажљиво и са уживањем пратили живу реч оца Милића који је кроз надахнуте и поучне приче говорио овим младим људима о животним вредностима, изазовима, могућностима, изборима. Отац Милић је поклонио примерак књиге са посветом школској библиотеци. Шездесетак младих људи и неколико професора понели су лепе утиске са овог предавања, као и наду да ће се оваква дружења наставити. Александар Тимотијевић, ђакон ужички и вероучитељ у Медицинској школи
Епископ жички Г. Јустин у канонској посети Ивањици
У недељу 27. по Духовима када Света Црква прославља зачеће Свете Ане и Детињце, Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици. Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина храма протојереј Синиша Раденковић, протојереј Небојша Вишњић, протојереј Синиша Пецић, протојереј Милинко Тимотијевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Иван Ћурчић. Својим појањем лепоти литургијског сабрања допринео је протопсалт Иван Трајковић праћен монахињама Манастира Ковиље. Архијереј је беседио на јеванђељско зачало „О исцељењу згрчене жене у суботу“ Лк. зч. 71. (13, 10-17) истакавши да смо сада у периоду благословеног Божићног поста и да је Рођење Господа Исуса Христа од Дјеве Марије једно тајанствено и велико чудо, да је у Цркви све чудо, као и излечење ове згрчене жене. Господ је дошао на земљу да спасе изгубљено. Нама је поверио Царство Божије. То је наше призвање, наше богатство, то је наша сила и то ми чекамо. Јер ми смо хришћани и ми смо у име Његово овде да сведочимо светлост, да сведочимо истину и ако треба да пострадамо за ту истину – ако то испунимо не треба да се бојимо. Сви апостоли Христови осим Светог Јована Богослова страдали су не сумњајући у силу Његову. Епископ је нагласио да је питање да ли смо се и ми уверили у ту силу, правду, моћ и љубав Његову, и уколико нисмо да је време да почнемо да размишљамо о томе. Преосвећени Владика богонадахнуту беседу завршио је речима: „Нека Господ Бог, Син мира, утехе, љубави и свакога добра буде са нама. Да нам да светлост живота, јер без те светлости све је тама. Њему нека је слава са Оцем и Светим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.“ По завршеној Светој Литургији у ивањичком хотелу „Парк“ уприличена је трпеза љубави за присутне. Старешина храма протојереј Синиша Раденковић заједно са свештенством захвалио је Преосвећеном на канонској посети. Ђакон Иван Ћурчић
Детињци у Бајиној Башти
У недељу 27. по Духовима, на празник Зачећа Свете Ане и празник Детињци, служена је Света Литургија у Храму Светог пророка Илије у Бајиној Башти. На дан када Света Црква изнова објављује најрадоснију вест да је Христос васкрсао из мртвих и тиме нам отворио врата вечног живота, а припремајући се за празник Рођења Христовог, прослављен је и празник Детињци у Храму Светог Илије. Овај дивни народни празник који Православна Црква обједињује као црквени и породични празник увек се литургијски прославља у 3. недељу пред Божић. Светом Литургијом началствовао је протојереј Горан Милинковић уз саслуживање свих свештеника црквене општине и ђакона. Мноштво народа са децом улепшало је литургијску радост јер је цео храм био испуњен, као и порта. Многи од присутних су се причестили: стари и млади, родитељи са децом, вероучитељи са основцима и средњошколцима, и стојећи смерно достојно заблагодарили Господу. Отац Горан је у беседи подсетио колико је важно хришћанско васпитање деце за њихову будућност, за будућност Цркве, али и за будућност отаџбине. Како је важно и то да што више деце похађа веронауку јер родитељи не стижу од обавеза и брзог живота данашњице да употпуне њихово духовно васпитање и зато су ту вероучитељи. Исто тако важно је и то да родитељи редовно доводе децу на Литургију да се причешћују као и да их подуче да поштују своје претке и преминуле јер и за њих треба да се молимо. Отац Горан је напоменуо да децу треба васпитавати у томе да знају имати радост даривања и помагања онима којима је то потребно. Да се радост продужи трпезом љубави потрудиле су се вредне мајке и пекаре Васић, Обрадовић и Оливер које су припремиле посно послужење. Ђакон Далибор Ђорђевић
Детињци – Празник дечије радости у Радаљеву
Без породице као места љубави, без Цркве као места васпитања и без Литургије као места обожења, нема ни могућности да човек као дете Божије донесе плодове на основу таланата од Бога му даних. Знао је то и Свети Сава, као што су знали и многи други велики Божији угодници међу нама Србима, и зато се до дана данашњег у току припреме за најрадоснији хришћански празник обележавају прелепи породични заветни празници – Детињци, Материце и Оци. Следујући својим прецима, а по савету пароха, готова сва дечица из села Радаљева поранила су светоме храму, да о свом празнику Богу захвале, тако што ће се причестити и упалити свећу за своје здравље. Безмало 60 малишана у маломе храму на врх брда и села, улепшало је свету службу својим присуством, свако на свој начин. Један део дечице певањем, други носећи свеће, они мало старији послуживањем родитеља и осталих верујућих, а чак и они најмлађи – својим прелепим коментарима, безазленим погледима чуђења и искрене радости. А након Свете Литургије и Причешћа, у новообновљеној порти се осећала посебна радост кроз дечију грају, и свештеник је искористио прилику да поучи дечицу о важности овог празника. Између осталог, парох је дечици рекао да као што су васпитани да се својим родитељима, бакама, декама и другим сродницима о овоме празнику „одвежу“ неким символичним поклонима, исто тако треба и Богу да се „одвежемо“. Свакога дана када устанемо треба бар да се прекрстимо, на крају дана да се помолимо, а недељама да будемо у цркви. А да би до тога дошли, овај празник је идеална „вежба“ за стицање навике да долазимо редовно у цркву и да постимо постове. Кроз везивање у кући ми символизујемо чврсте породичне везе, слогу, мир и поштовање, и зато није битно чиме ћемо се „одвезати“, већ да се „одвежемо“ пре свега речју љубави и захвалности, јер је топла реч та која радује срца родитеља више од било ког поклона. Кроз долазак у Цркву ми показујемо да смо благодарна деца Божија, јер је недовољно оно што смо научени да је сасвим довољно бити само васпитан и добар, већ морамо бити и верујући и захвални, јер тек тада то значи да смо вредни, да се трудимо и да смо на правом путу. На крају, свештеник је замолио децу да схвате за разлику од својих родитеља и старијих на време, да док су још мали треба да се богате врлинама и лепим особинама, вером и Богом, јер су то вредности које се никад не мењају и не старе. Старијима је свештеник рекао да о њиховим заветним данима буду у храму, и да се потруде да својим животом буду добри примери деци, али и слични њима, јер је таквих Царство Божије. Након дружења у порти, у парохијској сали су сви услужени, а сва деца су на поклон добила по благослов, крстић, свеску и оловку. Свештеник је дечици пожелео да их Господ обдари сваким благословом, а миром, љубављу и здрављем изнад свега, а старијима да не забораве да су их деца ове године „задужила“, и да се спреме да се достојанствено и „одвежу“. Такође, свештеник је свима пренео поздраве од најстаријег парохијана г. Војимира Ајдачића, који је почетком децембра напунио округло 100 година. Њега је свештеник посетио претходни дан, и он је на питање шта би дечици о празнику посаветовао, рекао: „Све од Бога долази, одозго, али ја сам живот провео никада ником не светећи се, не желећи зло и не враћајући зло за зло. Кад тад се све врати, и зато се смрти не бојим, јер сам живео по Божијој речи.“ Радујући се остатку дана и долазећим празницима, у најлепшем расположењу сви су кренули ка својим домовима, да тамо обаве остатак својих данашњих празничних обавеза. Јереј Аранђел Петровић
Ужички основци у сусрет Божићу
Ученици Верске наставе „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, увелико се спремају за прославу великог хришћанског празника Рођења Христовог. Када су се упознали са самим садржајем празника и догађајима који су се одиграли тих давних година у Витлејему, ученици су желели свима да објасне и приближе значај овог празника. Током првих дана децембра, ученици су спремили, увежбали и извели представу „Божићни обичаји“ у којој су, својим другарима из продуженог боравка и предшколског, објаснили празнике посвећене деци, мајкама и очевима. Уживајући на сцени, млади глумци су, објаснили одакле код нас обичај везивања најближих за ове празнике и како нам обичаји приближе суштину празника. Наредних дана на школским столовима нашли су се: пшеница, украсне чаше, земља, вода и дечија жеља. Заједно са ученицима еколошке секције садили смо пшеницу у украшене чаше. Пшеница већ увелико расте, а чаше су стигле на своје одредиште као мали, а драгоцен поклон. У духу празника, вредни ђаци издвојеног одељења у Качеру направили су макету пећине Христовог рођења. Сваки детаљ који описује чудесно Христово рођење пажљиво је направљен. Уз божићне песме правили смо колевку, Богомладенца, Пресвету Богородицу и Јосифа од пластелина, ту су се нашли и мудраци, пастири, анђели… а и зачуо се новокомпоновани стих ученика „Нова година и Божић стоје испред врата, о томе нам причају мама и тата; Нашег Деда Мраза воле сви, али о обичајима Божића морате научити и ви!“ Убрзо су се насликале и направиле божићне разгледнице. За наше најмлађе ученике правили смо разгледнице на којима је сликовито описан празник рођења Исуса Христа. Да причи не буде краја чланови верске секције, на великом паноу, направили су божићни стрип-илустрацију и текст, тако да свако ко жели да се упозна са празником може погледати њихов рад изложен у холу школе и у неколико минута сазнати детаље са најлепшег рођендана у историји човечанства. Вероучитељ Ненад Вукајловић
Прослава Детињаца у Вичи
Овај данашњи благи дан првенствено смо прославили литургијски, сабравши се око Трпезе Господње и причестивши се Телом и Крвљу Његовом. Детињци претходе Божићу, том најрадоснијем догађају Богомладенца Христа. Данашњи празник нас подсећа на значај даривања, тог племенитог хришћанског чина, који је данас помало заборављен. Живећи под утицајем интернета и друштвених мрежа удаљавамо се једни од других. Међутим, данашњим трудом и љубављу деце сабрали смо се да заједно прославимо њихов празник. Малишани, желећи да се „одреше“ припремили су један скромни програм, којим су све присутне позитивно изненадили. У црквеној сали, после Свете Литургије уприличено је послужење за децу и одрасле. Одрасли су уживали у програму, а деца су била срећна и задовољна што су успела да развеселе и обрадују све присутне. Деца су хришћанима узор, јер како каже Свети Јустин Ћелијски: „Дете је парче неба на земљи, парче небеске истине, парче небеске правде, парче небеске бестрасности“. Јереј Немања Матејић
Никољдан у Манастиру Никољу
Храмовна слава никољске обитељи данас је прослављена Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички Г. Јустин уз саслужење игумана Манастира Вазнесење архимандрита Тимотеја (Миливојевића) и протођакона Александра Грујовића. Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ Јустин је поучио верни народ. Ово је дан када Црква прославља Светог Николаја Епископа мирликијског, древног светитеља, који је делао у време најљућих гоњења Диоклецијана и Максимијана. Рођен је од имућних и знаменитих родитеља Теофана и Ноне који дуго нису имали деце. Као што знамо, у историји наше Цркве многи велики људи су били бездетни, и они дуго нису могли да имају деце. Тако су се и родитељи Николајеви молили Господу да им подари наследника и Господ је ту молитву услишио. Ипак, родитељи убрзо намислише да посвете Николаја Господу, да то буде њихово уздарје јер их је Господ услишио. Прве кораке у духовном животу, Николај је начинио код свог стрица Николаја Епископа патарског. Они су били из Патаре, места где је хришћанство било у повоју. Николај постаје прво свештеник у Патари. Толико се уподобио Човекољупцу Христу да је у своме животу читаво Јеванђеље испунио. Све врлине Христове је уткао у себе и више није живео он него Христос у њему. И највеће чудо, када су му се родитељи упокојили он је раздао целокупно своје имање, које није било мало. И помагао је многима невољнима. Постао је човек без материјалне подршке и једина његова подршка је био Господ Бог. Трудећи се као свештеник намисли да се још више посвети духовном животу. Али Господ му рече: Хајде у свет и спасавај народ у свету, то ће бити твој подвиг. И замонаши се у манастиру који је саздао његов стриц и постаде епископ у Мири ликијској. Сав његов подвиг и труд био је како да помогне ближњем, ништа за себе стицао није. А његове молитве, његова љубав, његова вера у Христа граничила се са вером светих праотаца Авраама, Исаака и многих других који су за Господа све дали, а ништа нису претпостављали Господу Богу. Постао је изабрани сасуд Духа Светога и као такав, кажу да је још за живота светлео, као што је Мојсеј Боговидац имао светлост где год би се појавио. Из његових очију цела је глава светлела, тако га описују у житију. Ако читамо и ако се вратимо у то време можемо замислити како је то било. Свети Николај је присаједињен вечности у Богу. Он и данас као жив плови морима, ходи са путницима на небу, на земљи, на води, свуда где род људски потребује помоћ. Он је присутан, јер му је ту моћ дао Господ Бог зато што Господ Бог који васкрсава, који чини чудеса. Од свега што је Свети Николај учинио треба издвојити то да је он будући богат све оставио. Није рекао себи: Да оставим ја нешто мало, можда ће ми затребати у животу, од свог имања поделићу велики део сиромасима, а оставићу за себе мало да имам за старост. Не. Раздао је све, а остао уз Господа. То је равно чуду као када је Господ васкрсао мртве, огромно чудо. Замислите каква љубав, каква вера, нада треба да постоји у човеку да се он толико узда у Господа да му ништа овоземаљско не треба. То је највећа врлина. Да би човек могао то да испуни потребно је да потпуно очисти своју душу од свих земаљских жеља и хтења, да припреми себе за Господа кроз подвиг, молитву и пост. Изузетну ревност Свети Николај је показао на Првом Васељенском Сабору када је устао против Аријевог погрешног учења. Када примимо Господа, ма шта нам чинили, ништа не треба да се бојимо, јер је Он победио свет. Ми чекамо да нас Господ помилује кроз трпљење за љубав, за неосуђивање. Треба да живимо Црквом и у Цркви Духом Светим, да опонашамо Господа Христа. Често нас стихије овог света запљусну, па се уплашимо и мислимо да нас је Господ оставио. Ипак, не треба да се варамо, све је у промисли Божијој. Исправимо прво себе у истинитој вери и све ће нам добро бити. Епископ Јустин је у својој беседи честитао славу игуманији Јелисавети са сестрама, као и свима који славе данас Светог Николаја. Након Свете Литургије сестринство манастира уготовило је трпезу љубави на којој се присутнима обратио архимандрит Тимотеј. Поучио је верни народ да треба да следујемо примеру Светог Николаја и да за почетак од свога вишка дајемо потребитима. Чтец Филип Нешковић