Света Архијерејска Литургија у Манастиру Трнави код Чачка
Манастир Благовештење се налази у близини Чачка у селу Трнава, на врелу истоимене реке, на обронцима планине Јелице. Стари манастир су основали Немањићи највероватније у XIII веку. На темељима старог храма је изграђен нови храм који је обновљен 1554. године. У историјском погледу овај храм је веома значајан јер је у њему 1814. године подигнута Хаџи-Проданова буна. Храм је такође обновљен 1837. године када су конзервацијом храма откривени само фрагменти живописа. Данас наша Српска Православна Црква слави успомену на Свете преподобномученике игумана Пајсија и ђакона Авакума. Ови Божији угодници су се подвизавали у Манастиру Светих Благовести у Трнави, одакле су одведени на страдање после угушења Хаџи-Проданове буне. Свети игуман Пајсије је одмах погубљен, а Свети ђакон Авакум је остао чврст у Православној вери гледајући како се многи Срби одричу Христа и прихватају ислам да би сачували овоземаљски живот. По црквеном предању, док је Свети ђакон Авакум вођен на погубљење, носио је колац на коме треба да буде погубљен и све време је певао. У њиховом тропару је најбоље описана величина њиховог страдања: „Смрт ваша велегласно говори свима: Лепше је за Христа и отаџбину страдати, него без Христа и васцели свет задобити.“ Када га је уплакана мајка молила да се потурчи да би сачувао свој живот, овај дивни Христов војник јој одговори: „Majко мојa на мл’јеку ти хвала Ал’ не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти. Ко се боји Бога истинога, Нe боји се људи ни демона. Верне слуге Господ награђује И од сваке злобе ограђује…“ На данашњи дан ови Божији угодници су најрадосније прослављени. Света обитељ Манастира Благовештења у Трнави, игуманија манастира Февронија са својим сестринством, протојереј Милан Тодорић који служи при Манастиру Трнави, заједно са верним народом и свим својим добротворима који заједно чине Христову заједницу, имају велику радост јер је торжественом Светом Литургијом началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници јереја Владе Капларевића, пароха при Храму Свете великомученице Марине у Атеници јереја Радише Сеочанца, протођакона Александра Грујовића и ђакона чачанског Немање Тимотијевића. Свету Литургију је додатно улепшало умилно појање монахиња наших манастира, хора, свештенства и теолога чачанског краја. Велики број православних хришћана из околних места је дошло да узме благослов од свог Епископа Јустина, наследника трона Светог Саве, и да заједно са Њим да своје учешће у Светој Чаши на евхаристијском сабрању. То такође сведочи да се велики број верника Божићним постом и молитвом спрема за дочек радосног празника Божића за који нас и припремају ови посни дани када између осталих славимо и породичне празнике: Детинце, данашњи празник Материце и Оце. Епископ жички Г. Јустин се надахнутом беседом обратио свом монаштву, свештенству и верном народу. Епископ је истакао да је ово радостан дан када смо се сабрали да би се сетили наших славних предака Светих мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума који су се у овој Светој обитељи подвизавали, задобили благодат и приближили Богу, о чему сведочи и то да су они прихватили Свету мученичку смрт пре него да се одрекну Христа. Наш Архипастир је протумачио Свето Јеванђеље и нагласио да су старозаветни оци веровали у истиниту веру која их је припремила да сведоче истинитог Бога – Саваота Јахвеа и страдају за њега. Зато су они прибројани у ред светитеља Божијих иако је то било пре Рођења Исуса Христа. Сви они који су истинито веровали у оно што су пророци говорили су препознали Господа Бога. А сви они који су се покривали чувањем закона као фарисеји и лицемери нису препознали Христа, него су га разапели. И у данашње време истина је у онима који хоће да приме праву истину и да претрпе сва искушења која имамо у овом животу ради вечног живота у заједници са Богом. Господ нам кроз Свето Писмо то поручује: „Буди веран до краја и даћу ти венац живота“ (Отк 2, 10). Још од Адамових потомака Каина и Авеља међу људима је велика мржња која је увек петходила великим ратовима. Због ње се увек ратује: „Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите јер треба све то да се збуде“ (Мт 24, 6). Следбеници Христови не треба тога да се боје већ да усмере свој ум ка истини и Богу који нас избавља од сваког зла које на овом свету постоји. Онај ко има Бога у себи ничега се не плаши осим греха и следује Исуса Христа који је једини истинити пут. Свети старозаветни оци, Свети пророци, Претеча Христов Свети Јован Крститељ, Свети кнез Лазар, Свети игуман Пајсије и ђакон Авакум и остали светитељи и мученици треба да буду наши учитељи који ће да нас уче како да идемо Христовим путем и задобијемо Царство небеско. Након заамвоне молитве Преосвештени Епископ је пререзао славски колач, а после Свете Литургије још једном је благословио све присутне, пожелео срећан празник и да Господ свима који су дошли у ову Свету обитељ суди по милости својој. После Свете Евхаристије настављено је празнично славље на трпези љубави, на којој се присутнима обратио протојереј Милан Тодорић који служи при Манастиру Трнави. Он се захвалио Епископу на труду и љубави коју показује према верном народу, монаштву и свештенству. Такође је нагласио да је духовни живот у Трнави процветао од када је у Манастир Трнаву дошла игуманија Февронија са сестринством. Ђакон чачански Немања Тимотијевић
Зимска школа Веронауке
Вођени благословом Божијим и благословом Епископа банатског Г. Никанора, ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње су заједно са својим вршњацима из ОШ ,,Бранко Радичевић“ из Александрова, ОШ,, 4.октобар“ из Војвода Степе, као и из ОШ ,,Станко Крстин“ из Радојева боравили на Тари 8 дана. У прелепом крају Жичке епархије, ђаци су прослављали Господа и својим активним учешћем у оваквом виду едукације показали да је веронаука нешто више од обичног предмета у распореду часова. Зимска школа веронауке је ове године била под називом ,,ПРАШТАЊЕ“. Трудили смо се да заједно размишљамо и разговарамо о веома битној теми у данашњем времену, а да свако од нас покаже колико је важно бити у заједници. Слава Господу што нас је и ове године благословио и подарио могућност да организујемо једно лепо и јединствено дружење, четврту по реду Зимску школу веронауке. Својим учешћем отац Ненад Ивановић, старешина цркве Преображења Господњег на Златибору, је ђацима на најлепши могући начин приближио значај покајања, али и опроштаја човеку који нам је учинио нешто што је на било који начин угрозило мир у нашој души или утицало на начин нашег постојања. Поред предавања, ђаци су обилазили прелепе пределе Таре, а последњи дан је био предвиђен за обилазак Цркве Преображења Господњег на Златибору, као и обилазак предивне природе коју ова планина гаји. У вечерњим часовима уз песму ,,Сини јарко сунце са Косова“, испуњени благословом и гостопримством оца Ненада, ђаци су се вратили у мирни и равни Банат. Највећу захвалност и благодарење да се ово путовање организује и да се о добром делу чује далеко, сви ђаци заједно са мном дугују директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ Бранки Миланков. Захваљујемо се и Општини Нова Црња на финансијској помоћи, као и другим људима који су нам помогли да се организује Зимска школа веронауке. СЛАВА ГОСПОДУ ЗА СВЕ! Вероучитељ Драган Стојишин
Прота Милун Костић, “Детињци, Материце, Оци у контексту значаја породице“ (Други део)
После Божијег имена, које је најузвишеније у целој васиони, најрадосније име и најлепша реч на овој нашој планети земљи јесте реч мајка, мама. Сваки пут кад изговарамо ту реч ми спајамо усне и упућујемо мајци пољубац. Пред празнике Рођења нашег Спаситеља, који је на себе узео тело једног од нас кроз Пресвету Богородицу, и пун љубави према роду људском дошао да нас научи љубави, срећи, жртви, молитви и светињи породице, а кроз то и да нас спасе, схватамо да је небеској љубави нашег Спаситеља најсличнија љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке. Зашто наглашавам име мајке хришћанке? Зато што свака хришћанска породица треба да буде света и да живи у Христовој љубави. Хришћанство је ослободило жену и мајку ропства јер је, до Христовог доласка у свет, жена – мајка била робиња и служитељка не само своме мужу и деци, него и заједници и друштву. Христос је својим доласком,учењем и жртвом уздигао достојанство жене и мајке до небеских висина, а хришћанску породицу означио као живу Цркву. Зато и није чудо што је наша Света српска Православна Црква посветила и једну недељу пред Божић том најузвишенијем бићу – мајци. Реч мајка је слатка као шећер, узвишена као божанство, топла као сунце. Ова реч је мелем и лек за сваку рану душевну и телесну. То је реч којом се пуне срца радошћу, а и захвалношћу Богу Творцу који је створио ово најдраже биће и послао га у свет да га улепша и испуни љубављу. Зато је љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке слика љубави небеске коју је Бог Отац излио на нас преко Сина свога Јединородног Господа Исуса Христа чији рођендан сваке године ишчекујемо са чежњом и жељом. Да би се наше жеље испуниле и оствариле треба сами да покажемо велику љубав према родитељима, браћи сестрама, ближњем и сваком човеку искрено, као што свака добра мајка показује љубав према својој деци. Историја рода људског пуна је примера мајчинске љубави и доброте. Најузвишенији и најсветији пример мајчинства јесте Мајка Божија кроз коју је и њен и наш Творац дошао у овај свет исказујући према свету и према нама своју љубав. Тешко је речима исказати колико је велика улога мајке у породици. Није наш народ тек тако рекао: „Не стоји кућа на земљи него на жени“. Али, не на свакој жени, већ на жени хришћанки. Хришћанка живи вером у Христа, Сина Божијег, и ту веру преноси на своју децу. Мајка их учи јеванђелским истинама, показује им како да се прекрсте, шта да кажу Боги кад гледају у звездано небо. Она их води у Цркву и приводи Христу. Њена молитва Богу за дете је пуна љубави, а Бог као највећа љубав узвраћа на мајчину молитву. Следујући Христа и његову божанску науку, многе мајке су кроз целу историју рађале и васпитавале светитеље, хероје, научнике. Сетимо се мајки Светитеља: Василија Великог, Григорија Богослова, Саве Српског, Владике Николаја и многих других. Сетимо се и мајки јунака: Милоша Обилића, Марка Краљевића, Мајке Југовића, мајки наших војвода Живојина Мишића, Степе Степановића, Петра Бојовића, па наших научника Николе Тесле, Михаила Пупина и других многобројних мајки хришћанки. Запитајмо се – да ли би они били то што су били да нису имали такве мајке? О мајци би се могло писати и причати не сатима, него данима, али ја ћемо ово излагање о мајци завршити песмом мајци коју је написао италијански песник Едмондо де Амичи, а која је тако дивно преведена и препевана на српски. Кроз песму песник пева својој мајци овако: Лепоту јој време не може да збрише, Сузе је не кваре, бол је не сакати Шездесет година има моја мати, А све ми је лепша што је гледам више. Нема тог погледа, смешка, мига, Да мом оку није тако драг и мио. О, када бих сликар био Насликао бих је када се сагне Да пољубим њену плетеницу седу; Или пак, уморну и бледу, Како боле своје под осмехом крије. Ал да небо чује молбу којом дишем, Не би душа моја кичицу желела Славног Рафаела; Да лепоту мајке ја славом крунишем. Молио бих да нам се животи промене, Сву живахност своју ја њој да подарим Ја уместо ње да остарим А она, да младост добије од мене. Прота Милун Костић -наставиће се- Извор: Православни мисионар
Најава: Протојереј-ставрофор Милић Драговић, Рођење Христово – једино ново под Сунцем
Спомен свештеномученика патријарха Гаврила (Рајића) у Манастиру Ковиље
Покренути љубављу према сестрама ковиљског манастира, и подвигу Светог патријарха Гаврила, који прими мученички венац, кренули смо из Ариља са неколико дивних људи, верних Цркви, да прославимо Господа и Светог првопрестолника Српске Цркве кога Турци обесише 1659. године, у Бруси, јер је непоколебиво сведочио православну веру. Духовну радост Свете Литургије, употпунило је гостопримство мати Агрипине и сестара, као и беседа оца Јована Кушића, служашчег свештеника обитељи ковиљске, који нас је подсетио да су Литургија и слава чинови давања својих духовних дарова. То нас све радује. Наши поклоници су обишли манастирско имање и приложили даре од срца. До следећег виђења пожелели смо сестрама добро здравље и умножење сестринства. Протонамесник Дарко Несторовић
Лист “Храм“, бр. 45, Православље и болести зависности, Патријарх српски Павле
Епископ Јустин на празник Детињце свештенослужио у Книћу
У недељу 30. по Духовима – Детињце Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Книћу. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник гружански протојереј Милосав Живановић, протојереј Драган Вучићевић, протојереј Војин Маловић, јереј Милан Шишовић и протођакон Александар Грујовић. Сабрању је присуствовао и председник општине Кнић Мирослав Николић. Поучавајући верни народ Епископ нас је подсетио шта треба да радимо и како да се владамо. Епископ је предочио да се спремамо за велики догађај, догађај Рођења Христовог, а за тако велике празнике Црква је прописала и пост који је за хришћане од великог значаја – четири велика поста за четири велика празника. И то је оно што Бог тражи од нас.Као сведоцима Његовим, сведоцима Његове Личности, тражи нам да држимо заповести Божије. Тражи мало да се потрудимо да би било онако како Господ заповеда. Епископ је напоменуо да смо сви позвани на живот вечни у крило Божије и да смо сви на овоме свету само привремено. После завршене Свете Литургије уследио је и ручак у црквеној сали, где се протојереј Драган Вучићевић захвалио Епископу Јустину на посети. Филип Маловић, ученик Богословије
Детињци у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву
Три недеље пред празник Рођења Христовог у српским породицама прослављају се Детинци, Материце и Оци. Први у низу ових празника је дан посвећен деци, када их учимо да свет није створен само за њих, већ да и они својом пажњом и даровима треба да покажу љубав својим ближњима. То је дан када се они симболично одрешују одраслима. Ови дарови могу бити различити. У Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву ове године било је посебно свечано. Деца из ОШ „Светозар Марковић“ одрешила су се одраслима представом Зона Замфирова. Наставница Гордана Миљковић урадила је адаптацију текста и режију овог познатог дела Стевана Сремца. Већ уиграна трупа малих глумаца измамила је мноштво осмеха и аплауза пред препуном салом Епархијског двора. Као у правом позоришту, тражила се столица више. Нишка заврзлама срећно се завршила Зонином удајом и колом које је извела фолклорна група ученика нижих разреда ове школе, под будним оком учитељица Јасмине Мајсторовић и Златане Зарић. Благочестиве мајке и баке потрудиле су се да припреме посластице којима су се после представе сви послужили. Миломир Радић, протојереј
Прослава Детињаца у Бајиној Башти
Детињци су празник који нас уводи у тајну Рођења Богомладенца Христа. Овај празник нас учи даривању, пружању љубави и дељењу. Вођени тим врлинама, деца која похађају часове веронауке у Техничкој школи Бајина Башта спремили су пригодно вече да управо те врлине дарују својим родитељима, пријатељима, ближњима. Културни центар Бајина Башта био је испуњен људима, који су се одазвали на позив деце, која су за њих спремила рецитације, песме и поуке о празнику. Деца су се на тај начин желела одужити својим родитељима и ближњима, као што их овај празник и учи. После самог програма било је припремљено послужење за све присутне. Деца су будућност и у њима се осликавају хришћанске врлине о којима их уче часови Верске наставе. Сам Христос је рекао: „Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт. 18, 3). Ђакон бајинобаштански Немања Матејић
Света Архијерејска Литургија у Манастиру Трнави код Чачка
Манастир Благовештење се налази у близини Чачка у селу Трнава, на врелу истоимене реке, на обронцима планине Јелице. Стари манастир су основали Немањићи највероватније у XIII веку. На темељима старог храма је изграђен нови храм који је обновљен 1554. године. У историјском погледу овај храм је веома значајан јер је у њему 1814. године подигнута Хаџи-Проданова буна. Храм је такође обновљен 1837. године када су конзервацијом храма откривени само фрагменти живописа. Данас наша Српска Православна Црква слави успомену на Свете преподобномученике игумана Пајсија и ђакона Авакума. Ови Божији угодници су се подвизавали у Манастиру Светих Благовести у Трнави, одакле су одведени на страдање после угушења Хаџи-Проданове буне. Свети игуман Пајсије је одмах погубљен, а Свети ђакон Авакум је остао чврст у Православној вери гледајући како се многи Срби одричу Христа и прихватају ислам да би сачували овоземаљски живот. По црквеном предању, док је Свети ђакон Авакум вођен на погубљење, носио је колац на коме треба да буде погубљен и све време је певао. У њиховом тропару је најбоље описана величина њиховог страдања: „Смрт ваша велегласно говори свима: Лепше је за Христа и отаџбину страдати, него без Христа и васцели свет задобити.“ Када га је уплакана мајка молила да се потурчи да би сачувао свој живот, овај дивни Христов војник јој одговори: „Majко мојa на мл’јеку ти хвала Ал’ не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти. Ко се боји Бога истинога, Нe боји се људи ни демона. Верне слуге Господ награђује И од сваке злобе ограђује…“ На данашњи дан ови Божији угодници су најрадосније прослављени. Света обитељ Манастира Благовештења у Трнави, игуманија манастира Февронија са својим сестринством, протојереј Милан Тодорић који служи при Манастиру Трнави, заједно са верним народом и свим својим добротворима који заједно чине Христову заједницу, имају велику радост јер је торжественом Светом Литургијом началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника трнавског протојереја Мирослава Петрова, старешине храма Свете великомученице Марине у Атеници јереја Владе Капларевића, пароха при Храму Свете великомученице Марине у Атеници јереја Радише Сеочанца, протођакона Александра Грујовића и ђакона чачанског Немање Тимотијевића. Свету Литургију је додатно улепшало умилно појање монахиња наших манастира, хора, свештенства и теолога чачанског краја. Велики број православних хришћана из околних места је дошло да узме благослов од свог Епископа Јустина, наследника трона Светог Саве, и да заједно са Њим да своје учешће у Светој Чаши на евхаристијском сабрању. То такође сведочи да се велики број верника Божићним постом и молитвом спрема за дочек радосног празника Божића за који нас и припремају ови посни дани када између осталих славимо и породичне празнике: Детинце, данашњи празник Материце и Оце. Епископ жички Г. Јустин се надахнутом беседом обратио свом монаштву, свештенству и верном народу. Епископ је истакао да је ово радостан дан када смо се сабрали да би се сетили наших славних предака Светих мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума који су се у овој Светој обитељи подвизавали, задобили благодат и приближили Богу, о чему сведочи и то да су они прихватили Свету мученичку смрт пре него да се одрекну Христа. Наш Архипастир је протумачио Свето Јеванђеље и нагласио да су старозаветни оци веровали у истиниту веру која их је припремила да сведоче истинитог Бога – Саваота Јахвеа и страдају за њега. Зато су они прибројани у ред светитеља Божијих иако је то било пре Рођења Исуса Христа. Сви они који су истинито веровали у оно што су пророци говорили су препознали Господа Бога. А сви они који су се покривали чувањем закона као фарисеји и лицемери нису препознали Христа, него су га разапели. И у данашње време истина је у онима који хоће да приме праву истину и да претрпе сва искушења која имамо у овом животу ради вечног живота у заједници са Богом. Господ нам кроз Свето Писмо то поручује: „Буди веран до краја и даћу ти венац живота“ (Отк 2, 10). Још од Адамових потомака Каина и Авеља међу људима је велика мржња која је увек петходила великим ратовима. Због ње се увек ратује: „Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите јер треба све то да се збуде“ (Мт 24, 6). Следбеници Христови не треба тога да се боје већ да усмере свој ум ка истини и Богу који нас избавља од сваког зла које на овом свету постоји. Онај ко има Бога у себи ничега се не плаши осим греха и следује Исуса Христа који је једини истинити пут. Свети старозаветни оци, Свети пророци, Претеча Христов Свети Јован Крститељ, Свети кнез Лазар, Свети игуман Пајсије и ђакон Авакум и остали светитељи и мученици треба да буду наши учитељи који ће да нас уче како да идемо Христовим путем и задобијемо Царство небеско. Након заамвоне молитве Преосвештени Епископ је пререзао славски колач, а после Свете Литургије још једном је благословио све присутне, пожелео срећан празник и да Господ свима који су дошли у ову Свету обитељ суди по милости својој. После Свете Евхаристије настављено је празнично славље на трпези љубави, на којој се присутнима обратио протојереј Милан Тодорић који служи при Манастиру Трнави. Он се захвалио Епископу на труду и љубави коју показује према верном народу, монаштву и свештенству. Такође је нагласио да је духовни живот у Трнави процветао од када је у Манастир Трнаву дошла игуманија Февронија са сестринством. Ђакон чачански Немања Тимотијевић
Зимска школа Веронауке
Вођени благословом Божијим и благословом Епископа банатског Г. Никанора, ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње су заједно са својим вршњацима из ОШ ,,Бранко Радичевић“ из Александрова, ОШ,, 4.октобар“ из Војвода Степе, као и из ОШ ,,Станко Крстин“ из Радојева боравили на Тари 8 дана. У прелепом крају Жичке епархије, ђаци су прослављали Господа и својим активним учешћем у оваквом виду едукације показали да је веронаука нешто више од обичног предмета у распореду часова. Зимска школа веронауке је ове године била под називом ,,ПРАШТАЊЕ“. Трудили смо се да заједно размишљамо и разговарамо о веома битној теми у данашњем времену, а да свако од нас покаже колико је важно бити у заједници. Слава Господу што нас је и ове године благословио и подарио могућност да организујемо једно лепо и јединствено дружење, четврту по реду Зимску школу веронауке. Својим учешћем отац Ненад Ивановић, старешина цркве Преображења Господњег на Златибору, је ђацима на најлепши могући начин приближио значај покајања, али и опроштаја човеку који нам је учинио нешто што је на било који начин угрозило мир у нашој души или утицало на начин нашег постојања. Поред предавања, ђаци су обилазили прелепе пределе Таре, а последњи дан је био предвиђен за обилазак Цркве Преображења Господњег на Златибору, као и обилазак предивне природе коју ова планина гаји. У вечерњим часовима уз песму ,,Сини јарко сунце са Косова“, испуњени благословом и гостопримством оца Ненада, ђаци су се вратили у мирни и равни Банат. Највећу захвалност и благодарење да се ово путовање организује и да се о добром делу чује далеко, сви ђаци заједно са мном дугују директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ Бранки Миланков. Захваљујемо се и Општини Нова Црња на финансијској помоћи, као и другим људима који су нам помогли да се организује Зимска школа веронауке. СЛАВА ГОСПОДУ ЗА СВЕ! Вероучитељ Драган Стојишин
Прота Милун Костић, “Детињци, Материце, Оци у контексту значаја породице“ (Други део)
После Божијег имена, које је најузвишеније у целој васиони, најрадосније име и најлепша реч на овој нашој планети земљи јесте реч мајка, мама. Сваки пут кад изговарамо ту реч ми спајамо усне и упућујемо мајци пољубац. Пред празнике Рођења нашег Спаситеља, који је на себе узео тело једног од нас кроз Пресвету Богородицу, и пун љубави према роду људском дошао да нас научи љубави, срећи, жртви, молитви и светињи породице, а кроз то и да нас спасе, схватамо да је небеској љубави нашег Спаситеља најсличнија љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке. Зашто наглашавам име мајке хришћанке? Зато што свака хришћанска породица треба да буде света и да живи у Христовој љубави. Хришћанство је ослободило жену и мајку ропства јер је, до Христовог доласка у свет, жена – мајка била робиња и служитељка не само своме мужу и деци, него и заједници и друштву. Христос је својим доласком,учењем и жртвом уздигао достојанство жене и мајке до небеских висина, а хришћанску породицу означио као живу Цркву. Зато и није чудо што је наша Света српска Православна Црква посветила и једну недељу пред Божић том најузвишенијем бићу – мајци. Реч мајка је слатка као шећер, узвишена као божанство, топла као сунце. Ова реч је мелем и лек за сваку рану душевну и телесну. То је реч којом се пуне срца радошћу, а и захвалношћу Богу Творцу који је створио ово најдраже биће и послао га у свет да га улепша и испуни љубављу. Зато је љубав мајке, а нарочито мајке хришћанке слика љубави небеске коју је Бог Отац излио на нас преко Сина свога Јединородног Господа Исуса Христа чији рођендан сваке године ишчекујемо са чежњом и жељом. Да би се наше жеље испуниле и оствариле треба сами да покажемо велику љубав према родитељима, браћи сестрама, ближњем и сваком човеку искрено, као што свака добра мајка показује љубав према својој деци. Историја рода људског пуна је примера мајчинске љубави и доброте. Најузвишенији и најсветији пример мајчинства јесте Мајка Божија кроз коју је и њен и наш Творац дошао у овај свет исказујући према свету и према нама своју љубав. Тешко је речима исказати колико је велика улога мајке у породици. Није наш народ тек тако рекао: „Не стоји кућа на земљи него на жени“. Али, не на свакој жени, већ на жени хришћанки. Хришћанка живи вером у Христа, Сина Божијег, и ту веру преноси на своју децу. Мајка их учи јеванђелским истинама, показује им како да се прекрсте, шта да кажу Боги кад гледају у звездано небо. Она их води у Цркву и приводи Христу. Њена молитва Богу за дете је пуна љубави, а Бог као највећа љубав узвраћа на мајчину молитву. Следујући Христа и његову божанску науку, многе мајке су кроз целу историју рађале и васпитавале светитеље, хероје, научнике. Сетимо се мајки Светитеља: Василија Великог, Григорија Богослова, Саве Српског, Владике Николаја и многих других. Сетимо се и мајки јунака: Милоша Обилића, Марка Краљевића, Мајке Југовића, мајки наших војвода Живојина Мишића, Степе Степановића, Петра Бојовића, па наших научника Николе Тесле, Михаила Пупина и других многобројних мајки хришћанки. Запитајмо се – да ли би они били то што су били да нису имали такве мајке? О мајци би се могло писати и причати не сатима, него данима, али ја ћемо ово излагање о мајци завршити песмом мајци коју је написао италијански песник Едмондо де Амичи, а која је тако дивно преведена и препевана на српски. Кроз песму песник пева својој мајци овако: Лепоту јој време не може да збрише, Сузе је не кваре, бол је не сакати Шездесет година има моја мати, А све ми је лепша што је гледам више. Нема тог погледа, смешка, мига, Да мом оку није тако драг и мио. О, када бих сликар био Насликао бих је када се сагне Да пољубим њену плетеницу седу; Или пак, уморну и бледу, Како боле своје под осмехом крије. Ал да небо чује молбу којом дишем, Не би душа моја кичицу желела Славног Рафаела; Да лепоту мајке ја славом крунишем. Молио бих да нам се животи промене, Сву живахност своју ја њој да подарим Ја уместо ње да остарим А она, да младост добије од мене. Прота Милун Костић -наставиће се- Извор: Православни мисионар
Најава: Протојереј-ставрофор Милић Драговић, Рођење Христово – једино ново под Сунцем
Спомен свештеномученика патријарха Гаврила (Рајића) у Манастиру Ковиље
Покренути љубављу према сестрама ковиљског манастира, и подвигу Светог патријарха Гаврила, који прими мученички венац, кренули смо из Ариља са неколико дивних људи, верних Цркви, да прославимо Господа и Светог првопрестолника Српске Цркве кога Турци обесише 1659. године, у Бруси, јер је непоколебиво сведочио православну веру. Духовну радост Свете Литургије, употпунило је гостопримство мати Агрипине и сестара, као и беседа оца Јована Кушића, служашчег свештеника обитељи ковиљске, који нас је подсетио да су Литургија и слава чинови давања својих духовних дарова. То нас све радује. Наши поклоници су обишли манастирско имање и приложили даре од срца. До следећег виђења пожелели смо сестрама добро здравље и умножење сестринства. Протонамесник Дарко Несторовић
Лист “Храм“, бр. 45, Православље и болести зависности, Патријарх српски Павле
Епископ Јустин на празник Детињце свештенослужио у Книћу
У недељу 30. по Духовима – Детињце Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Книћу. Његовом Преосвештенству саслуживали су: Архијерејски намесник гружански протојереј Милосав Живановић, протојереј Драган Вучићевић, протојереј Војин Маловић, јереј Милан Шишовић и протођакон Александар Грујовић. Сабрању је присуствовао и председник општине Кнић Мирослав Николић. Поучавајући верни народ Епископ нас је подсетио шта треба да радимо и како да се владамо. Епископ је предочио да се спремамо за велики догађај, догађај Рођења Христовог, а за тако велике празнике Црква је прописала и пост који је за хришћане од великог значаја – четири велика поста за четири велика празника. И то је оно што Бог тражи од нас.Као сведоцима Његовим, сведоцима Његове Личности, тражи нам да држимо заповести Божије. Тражи мало да се потрудимо да би било онако како Господ заповеда. Епископ је напоменуо да смо сви позвани на живот вечни у крило Божије и да смо сви на овоме свету само привремено. После завршене Свете Литургије уследио је и ручак у црквеној сали, где се протојереј Драган Вучићевић захвалио Епископу Јустину на посети. Филип Маловић, ученик Богословије
Детињци у Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву
Три недеље пред празник Рођења Христовог у српским породицама прослављају се Детинци, Материце и Оци. Први у низу ових празника је дан посвећен деци, када их учимо да свет није створен само за њих, већ да и они својом пажњом и даровима треба да покажу љубав својим ближњима. То је дан када се они симболично одрешују одраслима. Ови дарови могу бити различити. У Храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Краљеву ове године било је посебно свечано. Деца из ОШ „Светозар Марковић“ одрешила су се одраслима представом Зона Замфирова. Наставница Гордана Миљковић урадила је адаптацију текста и режију овог познатог дела Стевана Сремца. Већ уиграна трупа малих глумаца измамила је мноштво осмеха и аплауза пред препуном салом Епархијског двора. Као у правом позоришту, тражила се столица више. Нишка заврзлама срећно се завршила Зонином удајом и колом које је извела фолклорна група ученика нижих разреда ове школе, под будним оком учитељица Јасмине Мајсторовић и Златане Зарић. Благочестиве мајке и баке потрудиле су се да припреме посластице којима су се после представе сви послужили. Миломир Радић, протојереј
Прослава Детињаца у Бајиној Башти
Детињци су празник који нас уводи у тајну Рођења Богомладенца Христа. Овај празник нас учи даривању, пружању љубави и дељењу. Вођени тим врлинама, деца која похађају часове веронауке у Техничкој школи Бајина Башта спремили су пригодно вече да управо те врлине дарују својим родитељима, пријатељима, ближњима. Културни центар Бајина Башта био је испуњен људима, који су се одазвали на позив деце, која су за њих спремила рецитације, песме и поуке о празнику. Деца су се на тај начин желела одужити својим родитељима и ближњима, као што их овај празник и учи. После самог програма било је припремљено послужење за све присутне. Деца су будућност и у њима се осликавају хришћанске врлине о којима их уче часови Верске наставе. Сам Христос је рекао: „Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт. 18, 3). Ђакон бајинобаштански Немања Матејић