Категорија: Веронаука

Ученици ОШ „Академик Миленко Шушић“ извели су Божићно-новогодишњу приредбу у Центру за културу општине Лучани у Гучи, у чијем је средишту била радосна вест о Рођењу Богомладенца Христа и јеванђељска порука мира, љубави и заједништва. Божићни део програма био је осмишљен као подсећање да је празник Рођења Христовог празник мира, милосрђа и живе љубави према ближњима. Кроз драмски приказ ученици су сведочили да Христу највише чинимо онда када помажемо једни другима, показујући бригу, разумевање и пожртвованост, чиме се вера пројављује у конкретним делима. Драмски део приредбе припремили су учитељица Зорица Обрадовић и вероучитељ Дарко Стевановић, док је хор, који је својим појањем и песмом допринео свечаној и молитвеној атмосфери, водила учитељица Јелена Златић. Целокупан божићни сегмент програма протекао је у духу радости и благодарности, какве Црква вековима чува и преноси као суштину празника Христовог Рођења. Овом приредбом ученици су показали да деца, кроз песму, сценски израз и заједничко стварање, могу бити истински сведоци јеванђељске поруке и носиоци радости Божића, потврђујући да је празник Рођења Христовог живо искуство заједнице, љубави и добрих дела. Дарко Стевановић, вероучитељ

Инспирисани стиховима чувене песме “Претпразничко вече” Алексе Шантић, ученици верске наставе су организовали кутак у коме смо обележили значај предстојећих божићних празника. Уз тихо читање и молитвени дух остали смо озарени првим прочитаним пасусом из књиге “Облоге од мастила” који гласи: “Вечерас мислим на све оне људе који су сами. Код својих кућа, у изнајмљеним становима, у болницама, у белом свету, на бескућнике, на оне који немају никог… Мислим на оне који седе за празним трпезаријским столом, или над металним тањиром болничког следовања, на оне који седе празног стомака у свратиштима маштајући о пуним софрама… Мислим о онима који иако су током празника окружени блиским људима, ипак се осећају усамљено, несхваћено и занемарено. Њих ретко ко помиње у данима као што су ови. А Божић служи управо да нас подсети на причу о томе шта све ЈЕДАН човек може да учини за човечанство. Вечерас, сутра, и током свих сличних празника није поента имати, него умети да ПОДЕЛИШ. Није поента приуштити, него умети да ДАРУЈЕШ. Није поента само угодити себи, него и УВЕСЕЛИТИ ДРУГЕ. Тако се рађа доброта у човеку. Тако се, вероватно, рађа и Бог у човеку…” Остали смо замишљени, а онда смо наизменично читали одељке књиге “Бакине Божићне приче” ауторке Радмиле Мишев и остали инспирисани мишљу колико чисто срце чуда чини. Гласови ученика су се смењивали, бирали су приче и увиђали колико сви божићни обичаји имају један циљ а то је да нагласе блискост и важност заједнице. Други део вечери смо посветили интерактивним причама. Ученици су склапали онлајн слагалице иконе Христовог рођења тумачећи сваки део иконе и склапајући догађаје из прве божићне ноћи. Одговарали су на питања правећи квиз на скреч платформи, слушали божићне песме, читали своје презентације и на крају правили макету пећине Христовог рођења. Један пример амбијенталне наставе је имао за циљ да код ученика пробуди жељу за помагањем другима наглашавањем важности бриге о ближњима. Томе су нас охрабрили обичаји за празник Детињци где су ученици имали задатак да својим рукама направе поклон за укућане. Разговором и божићним филмом смо пожелели да сваки велики празник прославимо овако; заједно, тихо у миру баш као што Алекса Шантић пише у стиху: “Сва окађена мирише нам соба. Около жуте лојане свеће; Ми деца, сели, као какво веће; Радосни што је већ грудвању доба.” Вероучитељ Ненад Вукајловић

У недељу 14. децембра лета Господњег 2025. ученици свих разреда краљевачке гимназије походили су три велике светиње Моравске Србије: Манастир Љубостињу, Манастир Светог Романа Синаита и Цркву Лазарицу у Крушевцу. Ово једнодневно ходочашће за ученике и професоре организовала је поклоничка агенција Епархије Жичке ,,ЈЕЖ“. Ученици свих разреда су заједно са својим професорима, ђаконом Филипом Зеленовићем и професором др Јовицом Станковићем, кренули на пут у раним јутарњим сатима. Најпре смо стигли у манастир Љубостињу, где смо у малој цркви при манастирском конаку присуствовали Светој Литургији. Литургију је служио парох љубостињски протојереј Данијел Стефановић у присуству сестринства и многобројног верног народа. Да радост буде још већа, многи ученици су са својим професорима приступили Светој Чаши. По свршетку Литургије, отац Данијел је ученицима одржао пригодну беседу  и изнео честице моштију Свете преподобне мати Анастасије и Светог Николаја Жичког на поклоњење. Сестринство манастира Љубостиња припремило је трпезу љубави за све присутне, а у великој цркви имали смо прилике да се упознамо са историјом манастира и поклонимо моштима Свете кнегиње Милице (преподобне Евгеније-Ефросиније) и Свете преподобне Јефимије. После посете Љубостињи, кренуло се ка Манастиру Светог Романа код Ђуниса у Епархији Нишкој.  Ту нас је игуман Николај срдачно дочекао и упознао са самим манастиром и животом светог Романа Синаита. У овом манастиру смо се окрепили водом са чудотворног извора, посетили гроб руског грофа Николаја Н. Рајевског, купили манастирске сувенире и иконе, па наставили даље са путешествијем. Треће одредиште била је Црква Светог првомученика и архиђакона Стефана у Крушевцу, познатија као Лазарица. Ту смо осим цркве, обишли и комплекс Лазарев град, након чега смо имали два сата слободног времена за обилазак града Крушевца.   По заласку дана, кренули смо назад за Краљево, испуњени духом Светих владара моравске Србије. Њиховим Светим молитвама Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин. ђакон Филип Зеленовић

Дана 9. децембра 2025. године, ученик осмог разреда ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, Давид Драмлић, имао је прилику да, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостује у Јутарњем програму Телевизије Храм, где су говорили о лепоти и значају верске наставе, као и о духовним плодовима библиодраме „Патријарх Аврам“. У свом сведочењу пред гледаоцима, Давид је искрено и зрело пренео своја искуства из учешћа у библиодрами, наглашавајући да је тај рад продубио његово разумевање вере, смирења и праштања. Како је истакао, прича о Авраму и његовом ходу са Богом помогла му је да боље сагледа вредност послушности, поверења и одговорности, али и да духовно сазрева као млади хришћанин. Давидово сведочење било је подсећање да је верска настава не само предмет у школском распореду, већ и пут који обликује карактер и срце младог човека. Вероучитељ Дарко Стевановић говорио је о мисији верске наставе у савременом друштву, које се често суочава са површношћу, брзином и духовним расејањем. Истакао је значај живе речи, дијалога са ученицима, као и савремених метода попут библиодраме, које омогућавају да деца кроз лично искуство, игру и учешће дубље проживе библијске поруке. Посебно је нагласио да је рад са младима позив који тражи много љубави, стрпљења и молитве, али и да доноси велике радости, јер сваки напредак детета представља истински благослов. Након гостовања, Давид и вероучитељ су дан провели у духовној и културној шетњи Београдом, посетивши Народни музеј, Храм Светог Саве – највећу православну светињу нашег народа – као и Кулу Гардош у Земуну, која сведочи о богатом историјском наслеђу нашег града. На овај начин, дан испуњен духовним разговорима био је употпуњен и сусретом са културним и уметничким вредностима које чувају идентитет нашег народа. Гостовање ученика Давида Драмлића представља пример како верска настава може донети изузетне плодове – неговање вере, развој духовности и јачање личности младих људи. Радост њиховог сусрета са широм јавности својеврсно је сведочанство да добро семе, када се посади са љубављу и стрпљењем, увек доноси плод на радост Цркве, школе и целе заједнице. Линк ка снимку гостовања: ОВДЕ. Дарко Стевановић, вероучитељ

Говорећи о важности диференциране наставе, прилагођавању материјала и градива, осмишљавању радионица и занимљивих активности, ученици верске наставе „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица,  су током тематске наставе нагласили значај индивидуалног приступа учењу и тиме обележили трећи децембар, дан посвећен особама којима је потребна додатна подршка. Верска настава у тематском планирању је идеалан терен у оквиру којег можемо да истражујемо, уочавамо важност и повезаност свих друштвених тема са садржајем овог предмета. Када смо прочитали приче о Христовим чудима, како лечи хроме, слепима враћа вид и друге увидели смо да је Христос увек наглашавао значај маргинализованих људи. Са њима је проводио време. А онда, ученици су ишчитали презентације које говоре о свим врстама потешкоћа са којима се ученици сусрећу током наставе, школовања, а и изазовима ван школе. Приступили су истраживању. Фотографијама, видеом и презентацијама су документовали све околности и делове града који су прилагођени особама са инвалидитетом. Почев од рампи, звучних семафора, тракица на тротоару, прилагођеним лифтовима, закључили смо да је наш град Ужице заиста свестан целе приче и да се последњих година итекако води рачуна о особама којима је потребна додатна подршка. Будући да смо се дотакли мотивационих прича фондације „Пријатељи Божји“, активности „Чеп за хендикеп“, пројекта „Корак по корак“ закључили смо да се и на ширем нивоу истиче свест о важности бриге за особе са инвалидитетом. Слушали смо подкасте о датој теми, уважавали различитост, наглашавали правичност и закључили колико је свака особа важна, јединствена и непоновљива. У том контексту ученици су добили дигиталну слагалицу свог одељења, склапали је и уочили да колико је свака пузла важна због целовите слике, тако је сваки ученик важан у том одељењу. Поштовање, брига, уважавање, дељење, ближњи, подршка, љубав, вера и нада су нам биле кључне речи које ће ученицима одјекивати као подсетник на остварене циљеве радионице о инклузивној пракси у оквиру часова верске наставе. Вероучитељ Ненад Вукајловић

Иновативни приступи учењу и настави, коришћење дигиталних технологија и потреба да веронаука иде у корак са развојем образовног процеса, били су кључни моменти да у Београду на међународној конференцији о образовању буде истакнут значај, важност и смисао садржаја верске наставе. Наставник верске наставе Ненад Вукајловић имао је задатак да представи садржај верске наставе, њену спону са свакодневним животом и темама које се обрађују на другим часовима. Излагање је представљало низ продуката који су реализовани на самим часовима верске наставе у сарадњи са другим колегама. Радионице, приче, активности, музика, филм, подкасти, трибине, истраживања, учешће родитеља, књижевност и друге области су биле мрежа у којима је веронаука имала задатак да води главну нит. Уочено је колико су све верске теме, светотајински живот, област духовног развоја данас кључне компоненте за развој, добар живот и духовно сазревање које подразумева укључивање и свих других аспеката емоционалног, социјалног и интелектуалног развоја. Овом приликом, предавање о значају верске наставе, стало је раме уз раме са савременим образовним методама које су представљали чланови Универзитета у Кембриџу. На конференцији је истакнут значај развоја социо – емоционалних компетенција за будућност образовања, као и употреба неуронауке у учионици. Централни део програма чиниле су радионице за све присутне наставнике, који су имали прилику да открију како неуроедукација, вештачка интелигенција и адаптивни модели могу да унапреде квалитет наставе и дигиталне вештине наставника. Овом приликом показано је колико је данас истакнут значај веронауке у школама, а уједно и позив вероучитељима да у свој рад и планове имплементирају све ове важне теме које савремено образовање диктира како би исходи рада били што квалитетнији и  продуктивнији. Ненад Вукајловић

У дигиталној ери, када су ученици усмерени на одлично познавање рада на рачунару, осмислили смо неколико интерактивних часова користећи IT технологију, као и разне платформе, за реализацију часова верске наставе. Ученици верске наставе, Прве основне школе краља Петра II из Ужица, формирали су тим под називом “Дигиталне Ере” баш по колоквијалном термину како су и Ужичани познати. Имали смо циљ да многе наставне јединице обрадимо кроз дигиталну форму. Успели смо у томе. Користећи за почетак СКРЕЧ платформу, направили смо прву анимацију о стварању света. Кроз алате, технике и све могућности које се налазе на платформи, ученици су кроз анимацију стварали причу о данима стварања. Кроз понуђене слике, уносили су створени свет, биљке, животиње, а на крају представили Адама и Еву који објашњавају своју прву грешку непослушности. Овакав вид наставе био је занимљив и првацима. Ученици су на истој платформи правили и сликали славски колач, жито и вино. Кроз разнолике могућности на самом скречу повезали смо час верске наставе са дигиталним светом и тиме поставили почетне кораке програмирања. За нешто старије ученике коришћена је апликација mBlock. Будући да су се упознали са блоковским начином програмирања и покретањем mBota, ученици су искомпоновали у програму химну Светом Сави пишући кодове у датом програму. Кроз дечије коментаре, грају, заинтересованост, причу, кликтање миша и тастатуре, закључили смо да је циљ часа постигнут, а ученичка пажња, као и мотивација за радом повећана на један већи ниво. Вероучитељ Ненад Вукајловић

Датум: 13.11.2025.Место: Црква Светог АхилијаОрганизатор: Кориснички центар „Импулс“ , вероучитељ ђакон Драган Јанковић и вероучитељ  Станко АћимовићУчесници: Деца и одрасли са инвалидитетом и сметњама у психофизичком развоју Увод Радионица под називом „Посета цркви Светог Ахилија“ одржана је уз  подршку Црквене општине Ариље и благослов Архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја Драгана Стевића и старешине храма јереја Бојана Милошевића. Добродошлица коју је приредио ђакон Драган Јанковић оставила је снажан утисак на све присутне. Његова топлина, благонаклоност и посвећеност омогућили су да се сви учесници осећају прихваћено и добродошли у светом простору цркве. Главни део радионице Након кратког увода, учесници су имали прилику да се упознају са основним верским обичајима у православној цркви, посебно са правилним начином крштења, љубљењем икона и Часног крста. Учесници су били посебно одушевљени могућношћу да на приступачан начин учествују у обредима. Свако је имао прилику да приђе икони и крсту, а ђакон Драган Јанковић је пружао подршку и охрабривао их. Кроз своју поуку нагласио је значај молитвеног сећања на наше претке, ктиторе храма, и све оне који су учествовали у градњи и одржавању велелепног Храма Светог Ахилија – задужбине Светог краља Драгутина. Ова поука, надахнута добротом, љубављу и заједништвом, у потпуности је одговарала духу радионице. Након паљења свећа, ђакон Драган Јанковић је кориснике центра „Импулс“ и њихове пратиоце повео у обилазак храма Светог Ахилија и параклиса храма посвећеног Преподобном Урошицу Мироточивом. Молитва за здравље Један од најзначајнијих тренутака радионице била је пригодна молитва за телесно и душевно здравље коју је прочитао протојереј, први парох ариљски, Давид Селаковић Молитва је изговорена са пуно љубави и пажње према учесницима, а уједно је била прилагођена њиховим потребама. Тишина и сабраност које су владале у цркви током молитве сведочиле су о дубоком утиску који је овај чин оставио на све присутне. Послужење и утисци По завршетку посете цркви, учесници су се вратили у парохијски дом, где је било приређено послужење. Уз сокове и пригодно послужење, имали су прилику да поделе своје утиске и искуства. Послужење је било леп начин да се учесници опусте након посете и да се заврши овај духовни догађај у пријатној атмосфери. Закључак  Посета Цркви Светог Ахилија била је веома успешно организована, захваљујући топлој добродошлици ђакона Драгана Јанковића и разумевању протојереја Давида Селаковића. Њихова пажљива и прилагођена комуникација са учесницима била је кључна за стварање позитивног искуства, а молитва за здравље и пригодна поука оставиле су дубок духовни утисак. Овакве активности значајно доприносе осећају припадности и духовном развоју деце и одраслих са инвалидитетом и сметњама у психофизичком развоју и показале су се као изузетно важне за њихово уклапање у верску заједницу. Посебну захвалност дугујемо господину Жарку Николићу, дефектологу удружења „Импулс“ госпођи Драгани Јанковић  и Драгици Ломовић  – дефектологу у комбинованом одељењу ОШ „Стеван Чоловић“ у Ариљу за указану помоћ при реализацији радионице. Вероучитељ Станко Аћимовић

Ученици Литургијске секције ОШ „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, предвођени својим наставником Дарком Стевановићем, учествовали су на Сајму књига у Београду у оквиру културноуметничког програма акције „Воли – Глас Србије“ и промоције истоименог ЦД-а. Својим учешћем наши ученици су сведочили веру, љубав и радост хришћанског заједништва, показујући да је реч Божја жива и присутна и у савременом свету културе и образовања. Након наступа, ученици су посетили Народни музеј, где су се сусрели са богатим наслеђем нашег народа, као и Саборну цркву Светог архангела Михаила, где су се помолили и упознали са духовним и историјским значајем овог светог храма. Посета је завршена обиласком штандова Сајма књига, где су ученици уживали у сусрету са писаном речју. Овај благословени дан показао је да је Литургијска секција живи простор заједништва, молитве и духовног сазревања, где млади уче да препознају лепоту вере у свакодневном животу и да је преносе другима кроз своја дела и речи. Дарко Стевановић, вероучитељ

У суботу 11. октобра 2025. када наша Света Црква прославља Светог Харитона Исповедника ученици 1. и 2. године Машинско-саобраћајне школе из Чачка упутили су се на једнодневни излет у пратњи директора г. Влада Поледице, вероучитељице Миле Вулете и вероучитеља Милорада Пауновића. У јутарњим часовима упутили смо се у обилазак задужбина Свете владарске лозе Немањића. Посетили смо манастире Градац, Студеницу и Жичу. У Манастиру Градац су ученици упознати са историјским значајем и духовном снагом задужбине Свете краљице Јелене Анжујске. Поклонили смо се кивоту Свете краљице као и моштима Светог краља Драгутина (монаха Теоктиста). У наставку, стигли смо у Манастир Студеницу најзначајнију задужбину великог жупана Стефана Немање. Поклонили смо се моштима Светог Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха (краља Стефана Првовенчаног) и Свете мати Анастасије. Ученици су могли да још дубље упознају културну баштину српског народа и схвате да заправо из Студенице почиње развој српске писмености и духовног уздизања. На крају излета смо посетили Манастир Жичу, седиште прве српске Архиепископије, где смо узели молитвено учешће у вечерњем богослужењу. Ученици су се кроз ове посете духовно озарили, и кроз пример наставе ван учионице имали прилику да виде најзначајније српске манастире. Излету је присуствовало и неколико професора, као и помоћно особље, што подстиче јачању веза унутар школске заједнице. Верујемо да ће оваквих излета бити још како би градили мост између Цркве и школе имајући за пример Светог Саву, првог српског просветитеља и учитеља. Вероучитељ Милорад Пауновић