Категорија: СПЦ

У петак, 26. јула 2024. године, када наша Црква молитвено прославља Сабор Светог архангела Гаврила, а поводом манастирске славе, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујну служио је Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин уз саслуживање  игумана Манастира Вујан архимандрита Саве (Илића), архимамдрита Дамјана (Цветковића), јеромонаха Илариона из Манастира Преображења, пароха прељинског протојереја Николе Вучетића, пароха брђанско-прислоничког протојереја Звонка Рацића, пароха ариљског Давида Селаковића и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, Архипастир се обратио у Христу сабраном народу говорећи најпре о узвишености и делима Светог архангела Гаврила и о његовом јављању Пресветој Богородици, да ће родити Сина Божијег. Због тога је велики дан за ову обитељ, јер прославља свога патрона – онога који благовести Божију Реч ради спасења људи. У беседи, Митрополит Јустин је честитао игуману Сави и братији славу вујанске обитељи.У току Свете Литургије, Његово Високопреосвештенство Г. Јустин, рукоположио је монаха ове Свете обитељи Авакума (Проковић) у чин ђакона.Смисао прослављења празника и славе испуњен је у Чаши Тела и Крви Христове. Велико мноштво верног народа приступило је Светом Причешћу.Након Свете Литургије уследило је резање славског колача, а потом и трпеза љубави за све присутне, коју је припремила братија манастира.                      Братство Манастира Вујан

У време док сам водио Центар за проучавање и употребу савремених технологија при нашој помесној Цркви, стручној јавности сам, на основу вишегодишњег проучавања утицаја технологије на човека и друштво, предложио употребу методологије троструког кључа за „откључавање“ сложених технолошких дилема 21. века. Основна идеја тог приступа била је да се савремени технолошки изазови посматрају у три различита узастопна пролаза – критичком, контекстуалном и концептуалном – да би одговор био целовит и адекватан. У наредним редовима ћу применом те методологије пружити скромни допринос отвореној јавној дебати која се тиче предлога пројекта ископавања руде литијума (прецизније: минерала јадарита који у себи садржи литијум) у долини Јадра. Први ниво методологије троструког кључа захтева непристрасну критичку анализу примене одређене технологије у пракси. Та анализа се изводи у pro et contra форми и тиче се студиозног одмеравања утврђених добрих и лоших страна конкретног технолошког решења. У досадашњој полемици у вези са ископавањем литијума сасвим јасно су се профилисале позиције „за“ и „против“. У првој се истиче приход који би рударењем литијума у долини Јадра био остварен и убрзан индустријски развој наше земље. Супротна позиција напомиње велику вероватноћу озбиљног угрожавања животне средине, узевши у обзир локацију потенцијалног рудника и ранија горка искуства неких држава. На пољу сучељавања ова два аргумента наредних месеци се очекује још интензивнија расправа српских стручњакâ, поготово из области хидрогеологије, биологије, екологије и економије. Начелно гледано, овај почетни, критички ниво опсервације је потребан, али не и довољан, но тема ископавања литијума у Србији је крајње специфична. Наиме, веома лако се може десити да ниво критичке опсервације уједно буде и завршни уколико стручна јавност и даље буде изразито подељена. Разлог је једноставан: у cost-benefit анализи не постоје финансијске добити, ма колике биле, које могу покрити штету евентуалног угрожавања животног простора, а подељеност стручњакâ аутоматски значи и неизвесност која у домену заштите животне средине није паметна. У наредном периоду ће се, највероватније, добар део тежишта полемике пренети и на саму могућност давања пуних гаранција очувања природног окружења, што ће посредно отворити тему личне одговорности. Подсетимо, с тим у вези, да у своје време уопште није предвиђен настанак глобалне еколошке кризе, а да за њу данас нико не одговара упркос очигледним последицама које сви осећамо на својој кожи. Стога се већ на првом нивоу критичког испитивања постављају два сувисла питања. Прво гласи: ко уопште може дати стабилне и одговорне гаранције за употребу технологије која је већ показивала негативан утицај на екосистем? Друго је: на који начин било ко лично може одговарати за евентуалну штету која би могла настати деценијама касније, кроз кумулативни ефекат примене те технологије? Други ниво испитивања у оквиру методологије троструког кључа је контекстуални. Њиме се апострофира значај проучавања друштвеног оквира примене одређене технологије. То је јако важна тема јер је примећено да коришћење идентичне технологије у различитом друштвеном контексту често не даје сличне резултате. Стога је у разматрање ове теме неопходно укључити правнике, политикологе и социологе. На овом нивоу испитивања јасно примећујемо да је предлог пројекта ископавања литијума у Србији од самог почетка par excellence политичко питање које има шири геополитички контекст у који смо, хтели – не хтели, увучени од стране моћних глобалних корпорација и светских сила. Притисак (неко би рекао: подршка) две водеће западноевропске државе у погледу ископавања литијума у долини Јадра само су јасан одраз прагматичних геостратешких интересâ, а не бриге за нашу земљу. Све наведено имплицира потребу формирања прецизних механизама који би нас штитили од претварања Србије у рударску колонију. То, међутим, није ни једина ни главна тема коју треба разматрати у домену контекстуалне опсервације. Главни изазов је оштра поларизација у српском друштву, која може довести чак и до грађанских немира, којима би се радовали само српски непријатељи. Стога је решавање литијумске загонетке без узимања у обзир сложеног друштвеног контекста чист авантуризам који може имати несагледиве последице. И на крају, преостаје нам концептуални ниво сагледавања овог технолошког пројекта, који је везан за проучавање концептуалне дубине и технолошке конвергенције. Технологија литијум-јонских батерија је релативно брзо потиснула претходну, никл-кадмијумску, а већ сада постоје назнаке о њеној конвергенцији ка будућим решењима која ће извршити нову смену технолошких генерација. Ипак, ово су само процене које се заснивају на одређеном степену вероватноће. Постоји, међутим, тема о којој на овом нивоу анализе можемо разговарати са потпуном извесношћу. Она се тиче комплементарности концепције пројекта рударења литијума са раније донетим стратешким документима Републике Србије везаним за друштвени интерес који се тиче есенцијалних ресурса – здравог ваздуха, чисте воде, плодног земљишта и квалитетне хране. Одговор на питање у којој мери постоји судар концепција на овом пољу остављам за разматрање стручњацима из датих области. Лични став аутора текста је да актуелни предлог ископавања литијума у долини Јадра не може издржати темељну критику. Једноставно говорећи, на основу свега што смо до сада чули у јавној дебати, здраворазумско расуђивање указује на то да је ризик превелик за територијално малу земљу попут наше, поготово стога што би евентуалне последице биле практично неотклоњиве. Код територијално великих и индустријски развијених земаља (попут оних које нам сугеришу ископавање јадарита) ситуација је, рекло би се, значајно другачија јер због величине своје територије оне могу да експлоатишу руду литијума на локалитетима који носе неупоредиво мањи ризик од настанка еколошке катастрофе. Стога је мудро да великим државама уступимо авангардну позицију у домену технологије рударења литијума, али на њиховој сопственој територији, а да ми, који смо територијално мали, помно пратимо њихове активности и учимо на њиховом искуству. Уосталом, чему толика журба? Литијум неће побећи из долине Јадра и стрпљиво ће чекати подно Цера све док технологија његовог ископавања не постане потпуно безбедна. Тачније – ако то икада постане. Презвитер др Оливер Суботић,управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке Извор: Дневни лист Политика од 25. јула 2024. године, стр. 19; сајт СПЦ

На дан када наша Света Црква прославља празник Сабора Светог архангела Гаврила, Манастир Клисура је прославио своју славу. Литургијским сабрањем је началствовао архимандрит Тимотеј (Миливојевић), настојатељ Манастира Вазнесења (овчарског). Саслуживали су му Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, умировљени парох ариљски протојереј Мирчета Крупниковић, парох пожешки протојереј Дејан Ракић, парох кованлучки протојереј Марко Петровић и парох трешњевачки јереј Саша Предојевић. Након причешћа Светим Тајнама и заамвоне молитве, архимандрит Тимотеј је освештао славске дарове и обратио се пригодном беседом.  Потом је у манастирској трпезарији уследила трпеза љубави за све присутне госте, коју је припремило сестринство манастира. протојереј Марко Петровић

Благовесника нашег спасења, Светог архангела Гаврила, данас је прославила литургијска заједница при храму у Чајетини. Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Петар Лукић, а саслуживали су: протосинђел Урош (Васиљевић), протојереји-ставрофори Вајко Васиљевић и Милић Драговић, протојереји Владимир Васиљевић, Бранко Јовљевић и Миодраг Тодоровић, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Ненад Срећковић. Након заамвоне молитве и трократног опхода око Светог храма, освећени су славски дарови и пререзан је славски колач. По завршетку Литургије вернима се обратио јереј Марко Денић, парох сирогојнски. Поздрављајући све присутне и честитајући празник, отац Марко је указао на ангелски ред и њихову улогу у спасењу рода људскога. У наставку празничног сабрања, уприличена је трпеза љубави за свештенство и многобројни верни народ. Ђакон Ненад Срећковић

Дана 26. јула када наша Света Црква прославља Светог архангела Гаврила, верни народ у Рашки се сабрао да прослави своју храмовну славу Сабор Светог архангела Гаврила.  Светом Литургијом началствовао је протојереј Данило Петровић, архијерејски намесник студенички; а саслуживали су јереј Никола Ћурчић, старешина храма у Рашки,протонамесник Радован Ђорђевић,јереј Марко Ерић, јереј Ненад Дукић и парохијски ђакон Милош Јанковић. Након Свете Литургије освећен је и пререзан славски колач. Сабраном народу, пригодном беседом, обратио се отац Данило Петровић, указујући на то да су Свети архангел Гаврило и његов празник веома омиљени код нашег народа.Он је подсетио на сва радосна јављања Светог Гаврила у вези са рођењем Светог Јована Крститеља и Господа Исуса Христа.  У наставку беседе отац Данило подсетио је све присутне на велики јубилеј који је ове године прославио Храм Светог архангела Гаврила, а то је 150 година, нагласивши да се кроз сво то време верни народ овде сабира и моли Богу. Протојереј Данило Петровић захвалио се присутнима, и свима који су учествовали у организацији и помогли да се овај празник прослави. Старешина храма јереј Никола Ћурчић поделио је захвалнице донаторима и парохијанима коју су у протеклом времену својим трудом и пожртвовањем уградили себе у овај Храм! Прослава храмовне славе завршена је трпезом љубави. Ђакон Милош Г. Јанковић  

Дана 26/ 13. јула, на Сабор Светог архангела Гаврила у Цркви у Доњем Дупцу служена је Света Литургија и прослављена храмовна слава. Евхаристијским сабрањем началствовао је умировљени свештеник, некадашњи парох вички протојереј-ставрофор Драган Радојичић, уз саслужење пароха другог лучанског јереја Мирослава Миленковића, пароха чукојевачког јереја Јовице Пршића и умировљеног свештеника протојереја-ставрофора Милисава Вујовића. Парох Немања Матејић изразио је у беседи, најискренију радост због великог броја верника, који су узели учешће у литургијском слављу. Захвалио им је на њиховој подршци и подсетио је присутне на историјат храма. У порти се налази старија црква брвнара из 1905. године која сведочи о посвећености и дубокој укорењености вере мештана овог краја, поред ње је новији храм чији су темељи положени 1986. г.   По ломљењу славског колача и освећењу жита, уручене су захвалнице заслужним добротворима храма чијом помоћи и свесрдном жртвом наставља да се изграђује и украшава. И ове године гостољубиви домаћини славе побринули су се за послужење свих присутних у новој парохијској сали. Студент теологије Алекса Ковачевић

У четвртак 25. јула 2024. године, на празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић) и братство нашег Светог храма, док је певницу водила мати Христина. Митрополит Јустин честитао је празник свима присутнима на данашњем сабрању и у надахнутој беседи истакао значај и величину иконе Пресвете Богородице Тројеручице за наш народ, од доношења на Хиландар до данашњих дана. ,,Где год да смо у свету, Пресвета Богомајка стоји пред престолом Сина Свога и моли за нас, крепи нас иконом својом Тројеручицом“, истакао је Митрополит Јустин. Након беседе уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим, а затим и освећење славског жита и колача. Вероучитељ Филип Зеленовић

На позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита Крфа, Паксона и Диапонтијских острва господина Нектарија (Доваса), Митрополит жички господин Јустин са својим сарадницима, архимандритима Дамјаном (Цветковићем) и Савом (Илићем), борави у посети Митрополији Крфској. По благослову домаћина, митрополита Нектарија, Митрополит Јустин је извршио парастос пострадалим ратницима на острву Виду, након чега се обратио сабраном народу дирљивом беседом о јунаштву наших пострадалих војника, позвавши присутне на ревност у труду, сећању и молитвеном помињању славних предака, како бисмо били њихови достојни потомци. Из канцеларије Митрополита жичког

У недељу 3. по Духовима, 14. јула 2024. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном Храму Светог Саве у Краљеву. Митрополиту су саслуживали  протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј Дејан Радмилац, јереј Милован Вучковић, као и братство Храма Светог Саве. Литургији је присуствовала и игуманија Манастира Каменац, мати Марина. У богонадахнутој беседи Митрополит Јустин говорио је о проблему палог човека који, удаљивши се од Бога, све своје снаге усмерава на оно што је пролазно – борбу за опстанак. А Господ каже у данашњем Јеванђељу: ,,Иштите најпре Царство Божије и правду његову и све остало ће нам се додати.“ Видимо да су светитељи трудећи се да достигну Живот Вечни, добили од Бога све што им је потребно за овоземаљски живот, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Црква Христова данас је постала богатија за још једног трудбеника на Њиви Господњој. На Светој Литургији Митрополит Јустин рукоположио је вероучитеља Димитрија Радмилца из Краљева у чин ђакона. У наставку Свете Литургије уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. Вероучитељ Филип Зеленовић

У петак, 12. јула 2024. када Света Црква прославља првоврховне апостоле, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих апостола Петра и Павла у Витковцу. Митрополиту су саслуживали архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић,  протојереј Александар Тодоровић, јереји Марко Прокић и Младен Стевановић и ђакон Стефан Симић. Литургији су присуствовале и мати Марина, игуманија  Манастира Каменац, као и сестра Христина. Мештани села Витковац и околних села, сабрали су се јутрос у великом броју у Светоме храму како би дочекали свога Архијереја. На општу радост, већина присутних, а нарочито деце, приступила је Светој Чаши и причестила се Светим Тајнама Христовим. Након Свете Литургије, Митрополит Јустин је освештао славски колач и жито, благосиљајући све присутне освећеном водицом. Честитавши празник и славу првоврховних апостола Петра и Павла, светом сабрању обратио се беседом, рекавши да је Господ преко својих Светих апостола, Цркви својој даровао једно Свето крштење за опроштење грехова. Али пошто ми, попут Светог апостола Петра који се три пута одрекао Христа, по својој сопственој вољи и људској слабости често грешимо, Господ нам је, по великој Својој милости, оставио и Свету тајну покајања и исповести како бисмо добили разрешење од грехова. Пост, исповест, одлазак на литургију и Свето Причешће јесу наш пут ка Царству Небеском, које је једини циљ нашег живота на земљи, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Посебно дирљив тренутак за парохијане било је опраштање од протојереја Александра Тодоровића, дугогодишњег пароха ове цркве, који је добио премештај на другу парохију. На њиву Господњу ступио је млади парох, јереј Марко Прокић. Отац Александар Тодоровић обратио се парохијанима кратком беседом, а затим су сестра Христина и деца из Витковца и околних села уз музичку пратњу отпевали неколико духовних песама. За све присутне отац Александар и домаћин славе припремили су пригодно послужење. Вероучитељ  Филип Зеленовић