Категорија: СПЦ

У петак, 6. септембра 2024. године, у Храму Успења Пресвете Богородице у Годачици служен је молебан на почетку школске године за ученике ОШ ,,Олга Милутиновић“. У пуном храму ученика заједно са учитељима и наставницима помислили смо се да нам Дух Свети подари мудрост, разборитост, побожност, да нам да силу и снагу, добро здравље и дуг живот како бисмо могли да напредујемо у свим врлинама и да школска година буде успешна и благословена. Молебан је служио јереј Ненад Јаковљевић који се на крају обратио беседом, да би требало да будемо упућени једни на друге у овим тешким временима, јер само тако можемо да напредујемо у врлинском животу, да будемо истрајни у молитви и учењу, јер само тако можемо да достигнемо жељени циљ.                   Наставник верске наставе                                    Филип Маловић

Архимандрит Тихон (Ракићевић) је рођен 1971. године у Чачку, од оца Милана и мајке Раде. На крштењу добија име Александар. У родном граду завршава основну школу и прва два разреда Гимназије, док своје даље образовање наставља у Средњој школи за дизајн у Београду. Током средње школе и академских студија духовно се укрепљује у православним манастирима. Често је узимао активног учешћа на светим Литургијама које је блаженог спомена патријарх Павле свакодневно служио у патријашиском параклису Преподобног Симеона Мироточивог. Био је редован у мисионарској школи храма Светог Александра Невског, коју је предводио тадашњи старешина прота Љубодраг Петровић. Од манастирâ посебно је неговао духовне везе са овчарским манастиром Сретењем, у време када је игуманија била мати Минодора (Шишовић). Духовни препород његовог живота наступа када је упознао игумана манастира Студенице, незаборавног архимандрита Јулијана Кнежевића, који му постаје духовник. Пошто је 1995. године успешно дипломирао на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду, на којем је био ангажован у звању асистента-приправника, вођен Божјим провиђењем одлази у Мајку свих српских цркава, манастир Студеницу, где постаје искушеник 1996. године. Духовно усмераван својим старцем и игуманом, архимандритом Јулијаном, бива пострижен у монашки образ 1997. године у Студеници, те исте године бива рукоположен у чин јерођакона. У чин јеромонаха је рукоположен 1999. године. Братство манастира Студенице га именује за свог игумана, у присуству блажене успомене епископа Хризостома, који је потврдио његов избор и одликовао га чином архимандрита 2004. године. Поред уобичајених манастирских послушања, архимандрит Тихон се бавио иконописом. Стремећи синтези монашког предања и академског богословља, архимандрит Тихон уписује 2005. године магистарске студије на Катедри за литургику Православног богословског факултета, а 2008. године брани магистарски рад на тему Икона у литургији: функција и смисао. Доктор теолошких наука постао је 2014. године, када је на односном факултету одбранио докторску дисертацију на тему Олтарска преграда-иконостас од 4. до средине 17. века: форма, функција и значење. Његов академски рад тиче се првенствено наслеђа манастира Студенице као и духовног и културног наслеђа српског народа уопште. Посебно место у његовом богословском и књижевном раду заузима лик Светог Саве. У зборнику радова Византолошког института САНУ, као и у другим научним часописима, објавио је резултате истраживањâ која се тичу духовног утицаја најквалитетније византијске духовне литературе на Савино богословско дело. Уз помоћ Министарстава културе и Министарстава правде, архимандрит Тихон је, уз сатрудништво братије, покренуо и успешно реализовао низ пројеката који се тичу представљања нашег културног и духовног блага. Резултат овога је опус издања манастира Студенице од којих треба истаћи капитална дела Свети Сава, Студенички типик и Свети Сава, Житије Светог Симеона, приређена на више светских језика. Због свог научног прегалаштва, архимандрит Тихон је стекао звање научног сарадника на основу одлуке Министарства науке, технолошког развоја и иновација. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 14. до 18. маја 2024. године у Београду, високопреподобни архимандрит Тихон, игуман манастира Студенице, изабран је за викарног епископа Патријарха  српског са титулом Епископ моравички. Извор: СПЦ

У 10. недељу по Духовима, дана 1. септембра 2024. Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереји Жарко Дончић, и Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон врњачки Милутин Лекић. У својој беседи, Митрополит Јустин између осталог је рекао да вера није само појам који треба да стекнемо, то је сам Господ – вера и поверење у Њега као Спаситеља. Напоменуо је да смисао и циљ живота није да ми у овом животу накупимо што више богатства. То можемо видети у примеру кад Господ шаље своје апостоле, где им показује да не треба да се уздају у себе. Из тога можемо закључити да једино у Бога треба да се уздамо, јер је у томе моћ и благодат. Једина радост за нас хришћане у овом свету јесте да идемо за Господом, јер нам мир и радост може дати само Господ, све остало је пропадљиво. На овом свету ми водимо борбу да задобијемо Царство Небеско, једино оно за нас има вредност, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број деце и верника приступили су Светој Чаши. Литургијско славље настављено је трпезом љубави коју је припремило братство храма. Ђакон врњачки Милутин Лекић

У суботу, 31. августа 2024. у склопу вечерње службе произнете су јектеније и молитве за ђаке и њихов нови почетак школовања. Вечерњу службу служио је протојереј Александар Јевтић, уз саслужење ђакона Димитрија Радмилца. Након вечерње службе отац Александар се беседом обратио присутној деци и пожелео им срећан почетак нове школске године, док су, трудом братства храма, за децу обезбеђени пригодни поклони за нови почетак школске године. Братство храма

Молебан за почетак нове школске године служен је у недељу, 1. септембра 2024. године у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Молебан је служио протојереј Жарко Дончић уз присуство великог броја деце основних и средњих школа у пратњи родитеља, учитеља, наставника и професора. На крају богослужења, поучном беседом окупљенима се обратио отац Жарко. Ученици су потом целивали Часни Крст и покропљени су Светом водицом. Вероучитељ Драгана Лекић

У недељу, 1. септембра 2024. године, у Храму Света Три Јерарха у Пожеги служена је Света Литургија са призивом Духа Светога за благословен почетак школске године. У цркви  се окупио велики број верника и ђака који су и ову школску годину отпочели молитвом. Ученици су се причестили Телом и Крвљу Христовим, дајући пример старијима и својим родитељима како треба чувати светињу живота и дар који нам је Христос дао на Светом крштењу. Прикладну беседу је изговорио старешина храма протојереј Божа Главоњић. Свој однос према деци, Христос је једном за свагда поставио причом коју можемо наћи у Јеванђељу по Марку, где су ученици Његови забрањивали деци да Му прилазе, а Исус им је рекао: “Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега”, подсетио је о. Божо.  После заамвоне молитве, на прозбу: “Опет и опет преклонивши колена своја, Господу се помолимо”, прочитана је молитва у којој молимо Господа да сачува ученике “од напада непријатељског, да их сачува у православној вери, и у свакој побожности, и чистоти у све дане живота њиховог, да напредују у знању и у вршењу заповести твојих, да тако припремљени прославе пресвето Име Твоје и да буду наследници царства твога.” Знање је одувек у хришћанској вери повезивано са просвећењем и освећењем ума, јер свако знање није од Бога. Само оно које нас води ка чињењу добра, такво знање нам је од користи. Веронаука као предмет који се суштински разликује од осталих предмета утиче не само на дечији разум, него и на срце, тачније на целокупну личност детета. Управо на њој и лежи велика одговорност да увек упућује ученике ка Цркви и Христу, као почетку од Којег смо и по Којем смо сви створени. По завршеној Литургији, у складу са традицијом подељени су пакетићи који садрже прибор за школу и слаткише нашим најмлађим ученицима. ђакон Милан Б. Селенић

„Велики је данас дан у овој Светој обитељи, јер се наставља живот овога манастира који је давно установљен. Сада ново сестринство својим трудом и залагањем, уз помоћ вас верних и свих људи добре воље, припрема све вас и све нас, за духовно узрастање – да сви заједно принесемо плодове достојне хришћанског имена.“ Овим речима отпочео је своју беседу Митрополит жички г. Јустин на Светој Литургији у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Овчарско-кабларској клисури обраћајући се бројном верном народу који је дошао да дарује подршку и заједно се помоли са новооснованим сестринством овога манастира. Митрополит је затим, говорећи о смислу и значају празника, рекао и следеће: „Све што имамо овде на земљи јесте захваљујући Пресветој Богородици. Зар није Она почетак нашега спасења? Зар се није од Ње родио Богочовек, Богомладенац Христос? Зар није Она чувала и чува до данас род људски? Да није тога – давно бисмо пропали. Али захваљујући Њој имамо велику наду и утеху да ћемо уз наш труд и љубав према Пресветој и Сину Њеном успети да учинимо оно што је за нас немогуће – да Божијом благодаћу преобразимо нашу људску, палу, огреховљену природу.“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополиту су, на овој Светој Литургији, саслуживали: архимандрит Сава (Илић), протојереј Душан Ћурчић и ђакон Стефан Симић. Литургијском благољепију допринело је и појање монахиња из Манастира Благовештења кабларског, као и молитвено присуство игуманија и монахиња из околних манастира. Након Свете Литургије, настојатељица манастира монахиња Рафаила (Милосављевић) је са сестрама и уз свесрдну помоћ овогодишњих колачара припремила трпезу љубави и утехе за све присутне.  Сестринство манастира

У навечерје празника Успења Пресвете Богородице у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи одржана је промоција књига у издаваштву Епархије жичке. На промоцији су говорили протојереј др Слободан Јаковљевић, парох при Храму Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву и ђакон Стефан Милошевски, парохијски ђакон при Храму Светог Саве у Краљеву. По благослову старешине, оца Часлава Јовановића, уводно слово је одржао отац Радош Младеновић, некадашњи уредник издаваштва Епархије. Он се захвалио присутним оцима на доласку, а затим се осврнуо на историјат издаваштва Епархије жичке. У наставку, присутнима се обратио отац Слободан Јаковљевић који се надовезао на говор оца Радоша о историјату издаваштва Епархије жичке. Он је присутнима представио досадашња издања Епархије жичке и изнео неке од пројеката који ће у скоријој будућности бити реализовани. Такође, истакао је да је српски народ у периоду туркократије опстао захваљујући богослужењу, а богослужење је опстајало захваљујући богослужбеним књигама, које су у то време преписиване, а за то је било потребно много труда и времена. Истакао је значај Ресавске школе, рачанске преписивачке школе и других. Након оца Слободана, говорио је ђакон Стефан Милошевски, који је представио своју књигу Вера пуна светлости. Аутор у књизи пратећи Символ Вере једноставним и сликовитим језиком успева да загреје срце боготражитеља и да пружи одговоре о основним питањима наше вере. Такође, ђакон Стефан је говорио и о књизи професора Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора. Говорник је прво истакао генијалност и свестраност личности Василија Болотова. Књига представља плод предавања, коју сам аутор није ни планирао да објави. Ова књига је неизоставно штиво за свакога ко подробније жели да се упозна са историјом и теологијом црквеног живота. Као трећи говорник присутнима се обратио отац Александар који је представио књигу оца Слободана Јаковљевића У светом и свечасном храму овом. У првом поглављу књиге описана је историја чачанског храма и богатство богослужбених књига. Други део књиге говори о Конкордатској кризи и тешком времену у коме се налазила Црква. Трећи део књиге представља радове о историји српског богослужења. Такође, отац Александар је говорио о књизи Суочавање са (зло)духом нихилизма која је изашла из пера редовног професора Факултета политичких наука у Београду др Зорана Кинђића. Аутор критички преиспитује учење Фридриха Ничеа, и уједно га упоређује са темама које налази код Светог Јустина Ћелијског, Достојевског, Серафима Роуза, Рафаила Карелина. Ту су и теме из актуелне геополитике и друштвених проблема сагледане оптиком мислилаца разних философских школа. Општи утисак који остаје након читања ове књиге је умешност др Кинђића да без навијачког духа (што је ретко наћи како код теолога, тако и код философа), критички обради најважније и најтеже теме, указујући на допринос светоотачке литературе и активног духовног живота разрешавању замршених питања философије егзистенцијализма. На крају предавања, отац Слободан се захвалио братству храма на позиву и гостопримству, и уједно завршио предавање са представљањем књиге Ризница Саборне Цркве Вазнесења Господњег у Чачку, као и књиге оца Александра Јевтића под насловом Господе где станујеш, која је доживела друго допуњено издање. Књига представља плод деценијског писања оца Александра за Православни мисионар. Главна особеност његових текстова је у томе што у њима човек налази мноштво тема и одговора на животна питања, како из теологије, тако из области филозофије, психологије и књижевности. Након промоције, присутни су имали прилику да купе књиге у издаваштву Епархије жичке, као и да добију потписе на ауторским издањима предавача. Ђакон врњачки Милутин Лекић

У 9. недељу по Духовима, дана 25. августа 2024.  Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја Миломира Радића, јереја Милоша Ћирића из Епархије шумадијске, и братства храма. На радост светосавске литургијске заједнице, у току Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит Јустин рукоположио је краљевачког вероучитеља и појца при овом Светом храму, господина Филипа Зеленовића у чин ђакона. Након причешћивања Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, Митрополит Јустин се обратио верном народу говорећи о значају Христове беседе на Гори и речима: „Блажени чисти срцем јер ће Бога видети“. Након тога, осврнуо се на данашњу јеванђелску перикопу о Петровом ходању по води, о чуду које превазилази наш ум, о чуду кроз које Господ и нама данас говори и представља слику наше вере. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. При завршетку Литургије, а на радост светосавске заједнице, уприличена је трпеза љубави у част рукоположења новог посленика на Њиви Господњој, ђакона Филипа Зеленовића. Душан Дуњић, дипл. теолог  

У уторак 27. августа 2024. године када Света Црква празнује Светог пророка Михеја (Претпразништво Успенија) служена је Света Тајна Јелеоосвећења у храму у Грачацу.  Свету Тајну Јелеоосвећења на позив надлежног пароха јереја Милана Костића служили су: Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко  Костић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, протојереј Владе Величковић, протојереји Мирослав Андрић и Владимир Јовановић (пароси светотројички из Краљева), парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић, као и ђакон Филип Зеленовић. Молитви је присуствовао велики број верног народа. По завршетку ове Свете Тајне приређено је пригодно окрепљење и освежење у порти Храма Светога Саве у Грачацу. Чтец Петар Ђерковић