Категорија: СПЦ
Устоличење Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Г. Јустина
Дана 3. августа 2014. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, на Светој Архијерејској Литургији у храму Светог Саве у Краљеву, увео је у трон Епископа жичких Преосвећеног Владику Јустина (Стефановића), досадашњег Епископа тимочког. Велика духовна радост обасјала је тога дана Епархију жичку, на чији је свети и свештени Трон, који сеже све до Светог Саве Српског, устоличен Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН, нови Епископ жички. У суботу поподне дотадашњи Арминистратор Епархије жичке Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством и монаштвом Епархије жичке дочекао је новоизабраног Епископа жичког Господина ЈУСТИНА. Након свечаног дочека служена је доксологија у храму Светог Саве у Краљеву. Нешто касније, у Краљево је стигао и Његова Светост Патријарх српски Господин ИРИНЕЈ. Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Краљеву служио је Његова Светост Патријарх Српски Господин Г. Иринеј. Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, уз устоличеног Епископа Јустина, саслуживали су Митрополити црногорско-приморски Г. Амфилохије и загребачко-љубљански Г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Такође, саслуживали су и високодостојни архимандрити изабрани Епископи: тимочки Иларион, топлички Арсеније и јегарски Јероним. Молитвено учешће у овој Светој Литургији узели су Господа Архијереји: сремски Василије, банатски Никанор, ваљевски Милутин, моравички Антоније и умировљени зворничко-тузлански Василије. Овом торжественом евхаристијском сабрању саслуживао је велики број свештенослужитеља из жичке, шумадијске, тимочке и других епархија као и протојереј-ставрфор Анастасије Коропулу, старешина храма Св. ап. Томе у Атини, а лепоти богослужења допринео је хор храма Свете Тројице у Краљеву „Свети архиђакон Стефан“ уз помоћ хорова из Чачка и Лучана. Присуствовали су и изасланица председника Републике Србије г-ђа Јасмина Митровић-Марић, директор канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама г-дин Милета Радојевић, градоначелник Краљева г-дин Томислав Илић, представници војске и полиције, начелници управних округа, градоначелници, председници општина и представници привредног и културног живота Жичке епархије. На крају Свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Епископ шумадијски Г. Јован, досадашњи администратор Епархије жичке а у трон Епископа жичких Владику Јустина увели су Високопреосвећена Господа Митрополити, црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј обратио се надахнутом беседом Епископу Јустину рекавши: Драги брате и Владико Јустине, изабрани и устоличени Епископе жички, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, као што смо чули у грамати ове године, након упражњења катедре Епископа жичких, изабрао Вас је на ту свету и славну Епархију жичку, да наставите дело Ваших великих и славних предака. Да наставите мисију наше Цркве, и мисију Епархије жичке, једне од најстаријих, највећих и најславнијих наших епархија од свога почетка до дана данашпњег. Ви улазите у трон славних својих предака Богу и нашој Цркви познате. Да поменемо само две личности, Св. Саву првог архиепископа жичког и српског, и другога, њему сличног и равног, Св. Владику Николаја. На ту свету и часну катедру долазите Ви. У нашој Цркви, нашој вери и откровењу нема ништа случајно и Ваш избор је део воље Божије изражену кроз чланове Светог Архијерејског Сабора. Зато је данас велики дан за Епархију жичку, Цркву нашу и за Вас лично. Ви долазите, драги Владико, на трон једне славне Епархије. Долазите народу који је чувао и сачувао своју веру у добрим данима и у данима невоље, патње и искушења. Овај народ је светосавски, светонемањићки, и других великих и славних светила наше свете Цркве. Ви, поред благослова Божијег имате и молитве свих њих да наставите дело њихово а то дело јесте дело Божије, дело Христово и Његове Цркве и дело светих који су били Ваши претходници. То ће бити велика морална и духовна снага у Вашем труду и раду на пољу Епархије жичке – рекао је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је у наставку беседе речима очинске поуке, подршке и љубави још подсетио на значај Жичке епархије не само у нашој отаџбини већ и у свим крајевима и на свим континентима где живи наш народ. Епархија има велики број манастира међу којима су и светиње Жича, Студеница, затим овчарско-кабларски и други манастири у којима живи најбројније монаштво у нашој светој Цркви. Потом се Његовој Светости, браћи Архијерејима и свима присутнима обратио Епископ жички Г. Јустин: Ваша Светости, Високопреосвећена и Преосвећена браћо Архијереји, уважена госпођо изасланиче Председника Србије, поштовани Г. Директоре канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, Г. Градоначелниче града Краљева, градоначелници и председници општина и локалних самоуправа, часно свештенство, богољубиво монаштво, браћо и сестре. Сабрани на Светој Литургији, предвођени поглаваром Цркве свјатјеишим Патријархом и оцем нашим Г. Иринејем, окружени архијерејима, свештенством и верним народом, у храму на чијем страшном Престолу Господа Славе лежи Јагње Божије од века жртвовано за живот и спасење света, стојим и ја данас са трепетом, знајући да је свака изговорена реч завет и обавеза да по тим речима живим и поступам. Размисливши ћутке у дубини душе схватих какве се обавезе прихватам и исповедам да нисам достојан ове велике части. Али, уздајући се у речи Светодуховске молитве да ,,Божанска благодат немоћи људске исцељује и недостатке допуњује“, спреман сам свим својим бићем да се прихватим узвишене свештене дужности архијереја и духовног пастира тако славне и значајне Епархије на чијем трону је први столовао духовни вођа свију нас Срба и свих осталих православних, Први Архиепископ жички, Учитељ, Просветитељ и Отац нашег рода – Свети Сава, а за њим и многи његови наследници, све до најновијих времена када је на овом престолу просијао Свети Епископ Николај Жички. Молитвено се сећам блажене успомене Епископа жичког потоњег Патријарха Германа, затим Епископâ Василија, Стефана и Хризостома. Посебну благодарност исказујем досадашњем администратору трудољубивом и енергичном Епископу шумадијском г. Јовану на свему што је учинио да обезбеди услове за овај догађај и велелепно припреми данашње славље. Оцењујем и процењујем своје досадашње служење и пре него што преузмем духовно старање за поверену ми Цркву и народ Свете Жиче ,,старе српске приче“, дужан сам да над собом извршим својеврсну духовну смотру. Увек са истим одушевљењем се присећам како ме је Господ призвао да оставим рибарску мрежу и родитељски дом и пођем за Њим. Одушевљен личношћу Богочовека Христа, одлучио сам да свој хришћански живот осмислим у светој обитељи пустињског манастира Црна Река, у предворју свето –
Устоличење Епископа жичког г. Јустина
Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, за датум устоличења изабраног Епископа жичког Господина ЈУСТИНА одређен је 3. август 2014. године. Епархија жичка са великом духовном радошћу обавештава све вернике да ће 3. августа текуће године, у храму Светог Саве Српског у Краљеву, у трон Епископа жичких свечано бити устоличен Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН, изабрани Епископ жички. Света Архијерејски Литургија, коју ће служити Његова Светост Патријарх српски Господин ИРИНЕЈ, почеће у 9.00 часова. Његовој Светости саслуживаће већи број епископа, свештеника и ђакона. На Светој Литургији у трон Светог Саве свечено ће бити уведен Преосвештени Епископ Господин ЈУСТИН. Овим путем позивамо свеукупну пуноћу Цркве Божије да са нама подели ово историјско молитвено сабрање.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Студеници, Расу и Београду од 14. до 24. маја 2014. године. Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, започето је ове године 14. маја у манастиру Студеници, где је, у храму Успења Богородичиног, служена саборна света Литургија поводом 900-годишњице рођења светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), и настављено у Расу (Нови Пазар), где је, у храму Светих апостола Петра и Павла, истога дана извршен чин призива Светога Духа, да би затим, од 15. до 24. маја, у Патријаршији српској текла радна заседања Сабора. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај. Уз то, повремено су одсуствовали Епископи ваљевски г. Милутин, зворничко-тузлански г. Хризостом и други архијереји због посета најугроженијим поплављеним подручјима. Пред почетак рада Сабора узнета је Богу молитва за покој душе блаженопочившег митрополита загребачко-љубљанског Јована, а истог дана у поподневним часовима служен је и молебан који се служи у време великих киша и опасности од њих. На почетку првог саборског заседања, у свом уводном обраћању, Патријарх српски г. Иринеј је сабраним архијерејима предочио одговорност Цркве у сведочењу Јеванђеља и љубави Божје данас. Сабор је на самом почетку донео одлуку да се као прва помоћ Цркве пострадалима од катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској издвоји свота од десет милиона динара и да се сместа отвори фонд за помоћ, са посебним жиро-рачуном. Сабор је упутио и апел свештенству и народу наше Цркве, као и поглаварима Православних Цркава у свету, да помогну све унесрећене и угрожене поплавама. Сабор топло благодари свима који су учествовали у спасавању људи и имовине од поплава, како онима из наше отаџбине тако и спасиоцима из братске Русије и онима који из суседних земаља и света пружају помоћ угроженима. На све њих саборски Оци призивају благослов Божји. Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу животно важним питањима Цркве – учешћу наше Цркве у припремама за Свети и Велики Сабор Православне Цркве; тешком стању српског народа на Косову и Метохији; унапређивању црквене просвете и верске наставе; односима Цркве и државних органа у Србији, Републици Српској и региону; деловању православних војних свештеника у Војсци Србије и Оружаним снагама Босне и Херцеговине; односима међу аутокефалним Православним Црквама и односима са инославним хришћанским Црквама и конфесијама, као и другим светским религијама; угрожености брака и породице услед беле куге, а још више услед агресивне пропаганде неморала, абортуса, противприродног блуда и хедонистичко-потрошачког духа уопште; угрожености ћирилице, у Србији и Републици Српској због нашег неопростивог немара и неодговорности, а у Хрватској и Црној Гори због бруталног прогона српског писма; току радова на Спомен-храму Светог Саве на Врачару; раду црквене добротворне установе „Човекољубље”, као и централних црквених културних и просветних институција, у првом реду Библиотеке, Музеја и Архива, и тако даље. Сабор се обратио јавности и посебним саопштењем о тешком стању наше Цркве у Бившој Југословенској Републици Македонији, где власти те, нама иначе пријатељске земље, и даље, на основу судске фарсе, држе у затвору, под нечовечним условима, Архиепископа охридског Јована, а истовремено врше притисак, под претњом пресуда сличне врсте, и на остале епископе, свештенике, монахе, монахиње и вернике аутономне Охридске Архиепископије. Сабор поново, по ко зна који пут, апелује на све одговорне да учине све за ослобођење политичког затвореника број један у савременој Европи, архиепископа Јована, и престанак последњег верског прогона у Европи, прогона Охридске Архиепископије. Сабор је благодаран сестринским Православним Црквама, Светском Савету Цркава, Конференцији Европских Цркава, организацијама за заштиту људских права и многим угледним личностима на њиховом заузимању по овом болном питању. Сабор је са одобрењем прихватио извештај о прослави 1700-годишњице Миланског едикта у октобру прошле године у Београду, Нишу и Подгорици, извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду и извештаје господе епископа о њиховом раду. Сабор је прихватио покајање Живорада Павловића, бившег свештеника који се био прикључио секти Мираша Дедеића која себе назива некаквом „Црногорском Црквом”, и вратио га, као лаика, у црквену заједницу. Сабор је попунио упражњене епархије Српске Православне Цркве изабравши досадашњег викарног епископа липљанског г. Јована за епископа славонског; досадашњег викарног епископа ремезијанског г. Андреја за епископа аустријско-швајцарског; архимандрита Сергија (Карановића), сабрата манастира Рмња, за епископа средњеевропског; досадашњег викарног епископа јегарског г. Порфирија за митрополита загребачко-љубљанског; досадашњег епископа тимочког г. Јустина за епископа жичког; архимандрита Илариона (Голубовића), старешину манастира Букова, за епископа тимочког; архимандрита Арсенија (Главчића), сабрата манастира Студенице, за епископа топличког, викара Патријарха српског, и архимандрита Јеронима (Мочевића), сабрата манастира Ковиља, за епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије. Доставља: Епископ бачки Иринеј портпарол Српске Православне Цркве Извор: званична презентација СПЦ-а
Епископ Јустин изабран за Епископа жичког
На овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН изабран је за Епископа жичког. Доносимо на нашем сајту биографију Преосвештеног Епископа Јустина. Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Јустин (Стефановић) рођен је 25. маја 1955. године у Чачку, од оца Станислава у монаштву Нектарија и мајке Данице у монаштву Христине, добивши на крштењу име Мирослав. Основну и средњу школу, као и Економски факултет студирао у Београду. Свој монашки живот започиње 1980. године у манастиру Црна Река, где прима монашки постриг 1983. године од Епископа рашко – призренског Павла, потоњег Патријарха српског. Упоредо са манастирским послушањима уписује Богословски факултет СПЦ у Београду и дипломира на њему 1987. године. У Атини завршава постдипломске студије на Богословском факултету Атинског Универзитета. Године 1991. постаје игуман манастира Црна Река. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ 27. маја 1992. године изабран је за викарног Епископа хвостанског и постављен за заменика оболелом Епископу тимочком г. Милутину, са свим правима и дужностима епархијског архијереја. Хиротонија је обављена у манастиру Сопоћани на дан св. врача Козме и Дамјана 14. јула 1992. године. Хиротонију је извршио Патријарх српски Павле, уз саслужење великог броја архијереја. Неуморно ради на обнови црквеног и монашког живота у Тимочкој епархији. Два пута је биран за члана Светог Архијерејског Синода СПЦ. Учесник је многих домаћих и међународних богословских и научних скупова, конгреса и симпосиона. Преводи и објављује са грчког језика богословске текстове и научне радове. Више од три деценије бави се уметношћу – израдом дуборезних крстова и дрворезбарењем. Своја уметничка дела излагао је на више колективних и самосталних изложби. Једна од њих је изложба Савремена православна уметност у галерији Примењене уметности 1995. године у Београду. Поводом прославе јубилеја – двадесет година Његовог Архипастирског служења у Тимочкој епархији, своја уметничка дела Епископ Јустин представио је и на самосталној изложби под називом “ Сила Часног Крста“ у Народном Музеју у Зајечару 29. септембра 2012. године. Иста изложбена поставка приказана је и у галерији “Стеван Мокрањац“, 27. јануара 2012. године у Неготину. 25. марта 2014. године Његово Преосвештенство одбранио је магистарску дисертацију на тему Покајање по учењу Апостолских отаца. За свој дугогодишњи рад као епархијског архијереја добио је многа црквена и друштвена признања међу којима и звање почасног грађанина града Зајечара, додељено 2006. године. из Канцеларије Епархије жичке
Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и Архијереји СПЦ почели заседање Св. Арх. Сабора Литургијом у манастиру Студеници
Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Студеници, у среду 14. маја 2014. године, отпочело је овогодишње сабрање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Божанском Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслуживање великог броја архијереја. После свете Литургије Његова Светост, у пратњи архијереја чланова Светог Архијерејског Сабора, отпутовао је у Рашку, где се налази црква Светих апостола Петра и Павла – задужбина Светог Симеона Мироточивог, у којој је служен призив Светога Духа. Овим чином званично је отпочело заседање овогодишњег Светог Архијерејског Сабора. Свјатјејши Патријарх и архијереји посетили су још једну задужбину Мироточивог родоначелника српског, манастир Ђурђеве Ступове, после чега су се вратили у Патријаршију српску у Београду. Прва седница највишег архијерејског представништва Српске Православне Цркве почела је данас, 15. маја 2014. године, у свечаној Саборској сали у Патријаршији у Београду. Иначе, у уторак, 13. маја 2014. године, Његова Светост Патријарх српски Иринеј стигао је у манастир Студеницу са осталим архијерејима. По доласку је одслужена свечана доксологија, а Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован, у својству домаћина, обратио се Његовој Светости и архијерејима пожелевши им добродошлицу.
Свети Козма и Дамјан у Краљеву
МОШТИ СВЕТИХ ВРАЧЕВА У КРАЉЕВУ ОД 9. – 12. МАЈА Драга браћо и сестре, Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована и Епископа рашко-призренског Г. Теодосија град Краљево ће походити мошти Светих безсребреника и чудотвораца Козме и Дамјана. Свечан дочек моштију биће испред храма Светог Саве у Краљеву, у петак 9. маја у 12 часова, где ће се читати врачевске молитве. У 17 часова служиће се акатист светим чудотворцима. Мошти ће у храму бити изложене на слободно поклоњење и целивање свих верника. У суботу 10. маја, на храмовну славу храма Светог Саве, Света Литургија ће се служити у 8 часова. У 12 часова читаће се врачевске молитве а у 17 часова ће се вршити света тајна јелеоосвећења, за помоћ и благослов свим болесницима и онима којима је потребна помоћ и милост Божија. У недељу 11. маја, у 9 часова служиће се Света Литургија, у 12 часова врачевске молитве а у 16 часова мошти ће свечано бити пренете у храм Светог Василија Острошког на Берановцу где ће се служити акатист и бдење пред храмовни празник Светог Василија Острошког. У понедељак 12. маја, на храмовну славу Светог Василија Острошког Света Литургија ће се служити у 8 часова а у 17 часова служиће се акатист Светим безсребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану. У вечерњим сатима мошти ће бити враћене у манастир Сопоћани. Позивамо све вернике да дођу у храм Светог Саве и Светог Василија Острошког да од Господа Бога и светих врачева измолимо помоћ и благослов. Управе храма Светог Саве и Светог Василија Острошког у Краљеву
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2014. године И Р И Н Е Ј по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Данас је пролеће душама нашим: Христос из гроба као сунце засија, Мрачну буру грехова наших одагна. Њега песмом величајмо јер се прослави! (Пасхална богослужбена песма) Када после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божја обрадује се сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики Петак, на Голготи – видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама нашим! Христос – Сунце живота са Истока – из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт порази и онима у гробовима живот дарова. Међу многим изразима којима црквени песници величају Христа Васкрслога, запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу, већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка, новог живота природе и свега у њој. До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил што значи – Бог са нама, тојест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено, сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе Господ је најавио и приликом кушања, после Његовога крштења у реци Јордану, рекавши: „Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи” (Мт. 4, 10). Подсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нека данас, нико не плаче због греха и сагрешења, јер опроштај из гроба засија”, узвикује свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ, Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова. На истини Васкрсења Христа Спаситеља, Који је Васкрсењем из мртвих Себе положио, не само као крајеугаони камен Цркве Своје, већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега „Који је васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслога Христа Господа, наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, који је на посебан начин доживео Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша” (IKop. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народâ и Цркве Христове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе! За разлику од апостола Павла, други свети апостоли, који су доживели страхоту Великог Петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су доживели Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, тојест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест, да је Учитељ васкрсао, најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.” Ништа чудно и необично, ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог Петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима, који су ишли за Њим и који су се надали, да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера била је угрожена док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек, суди и на крст распиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудејâ, страх одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се разиђоше на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им, да је васкрсао и поручује им: „Не бојте се, ја победих свет” (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни! Данас Он долази и нама, браћо и сестре, уплашенима и преплашенима. Уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, који поново суде и пресуђују истини и
Васкршња посланица Епископа шумадијског и Администратора Епархије жичке Г. Јована
Ј О В А Н ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ И АДМИНИСТРАТОР ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВОМ ВЕРНОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА УЗ СВЕРАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Дан Васкрсења Христовог је жижа наше вере. “Дан један”, дан једини, дан који превазилази наше уобичајено мерење времена, “дан осми” како се назива у старим хришћанским списима. Дан у коме не постоји ништа тамно, који нема сенке већ је сав изаткан и испуњен светлошћу. Дан који нас преиспуњује надом јер је икона будућег века. Овај је дан “стање које ће следити садашњем времену, бескрајни дан који не познаје ни вече ни јутро, онај век непролазни који не залази” (Sвети Василије Велики, О Светоме Духу). Данашња светлост Васкрслог Христа нам долази из гроба, али сада празног гроба. Ад и Небеса, гроб и Васкрсење, зло и добро, смрт и живот јесу крајње тачке једне исте тајне, највеће и најдубље тајне људског постојања. Укус и искуство зла у нама и око нас и смрти као врхунца зла су ране које нису мимоишле ниједну генерацију људског рода од Адама до данас, као што не мимоилазе ни нас, а неће мимоићи ни наше потомке. Смрт је тамно огледало у коме се огледа наше постојање. У њему болно видимо ко смо и шта смо. У том тамном огледалу нашег постојања видимо да нас све на крају пута чека незасита и вечно гладна смрт која не односи само наша тела, нашу биолошку егзистенцију већ уништава и нашу личност, све оно и све оне које смо волели, све наше жеље и идеале. Ако се са својим биолошким нестајањем човек можда још и може помирити, јер је то општи закон у свеколикој творевини, чак би се могло рећи да је то и претпоставка даљег живота свих врста, разградња и уништење човекове личности је оно са чим се ниједан човек не може помирити. Примирје са смрћу и злом које јој претходи, значи признање пораза. Значи да је човек, и то сваки човек, без обзира на његову друштвену моћ и друштвено признање у суштини својој неуспешан и трагичан. Трагичност нашег постојања је, такође, искуство које прати сваку генерацију људског рода. Ми се можемо на разне начине борити против ње. Можемо је прихватити као “закон” сваког људског бића и тиме објавити антропологију песимизма и губитак сваке животне наде. Можемо, исто тако, покушати да сва ова питања занемаримо, да их прогласимо некорисним, непотребним, па чак и штетним по људске животе. Јер зашто да размишљамо о нечему што ће свакако доћи и однети све оно лепо, али ипак пролазно у људском животу? Читава савремена масовна култура која нас запљускује са свих страна и обликује наш живот, а посебно наших младих генерација, много више од свих осталих друштвених институција заједно, управо ка овом циљу стреми. Живи брзо, зграби и искористи сваку животну прилику јер доћи ће старост и онда ће бити касно. Обожавање младости, снаге, лепоте, здравља, моћи и богатства, ствара један нови вид идолопоклонства савременог света али и доводи до нове дискриминације. Јер шта са онима који нису ни здрави, ни моћни, ни снажни, ни лепи? Јесу ли они људи другог реда и као такви заслужују да се нађу на друштвеним маргинама? Идеал, посебно младима, постају људи који су на брз, често криминалан или неморалан начин стекли популарност и који су носиоци савременог животног стила. Зло је постало популарније од добра, а сама тајна људског постојања сведена на лаку забаву и разбибригу. Свако ко се, макар и површно, бави проучавањем библијских текстова приметиће неизоставно једну особину Божију која преовлађује на страницама Старог и Новог Завета. А то је – да је Бог живот и једини извор живота. Наша вера стога, није смртоцентрична, нити пак, ми верујемо зато што се плашимо смрти. У центру наше вере се налази Живот, баш као што је и данашњи дан преиспуњен управо светлошћу Живота. Данашња радост и данашњи празник је празник Живота, а то је оно чега је сваки човек највише жељан – пуноће живота који надилази распадање и пролазност. “Смрти празнујемо уништење, ада разрушење и живота вечног почетак” (7. песма Канона Пасхе). Ад је разрушен. Није заобиђен, потиснут или наивно заогрнут плаштом радости и празника. Стајао је Господ наш очи у очи са свим злом овога света, стајао је очи у очи са смрћу, осетио је бол на Свом људском телу, био положен у гроб али га он није задржао. Патња, трагика и смрт јесу и остају и даље саставни елементи људског постојања. Не говори нам Христос да нас та чаша може мимоићи, баш као што ни Он није желео да га мимоиђе чаша страдања и смрти али то више није последња реч. Христос је прошао кроз смрт, начинио од ње Pасху – пролазак, радосно нам показујући да је живот јачи од смрти, али само онај живот који се црпи из заједнице са Богом, доносећи нам и показујући крајњи смисао људског постојања, да је управо та заједница наше лично васкрсење и наше спасење. “Јуче се сахраних с тобом Христе; данас устајем заједно с тобом” (3. песма Канона Пасхе). На радости данашњег дана заснована је и једна од три карактеристике хришћанског живота, поред вере и љубави – то је нада. Она је окренута ка будућности и у светлости Васкрсења открива и објављује оптимизам целокупне творевине. Све што је Господ створио није створено да пропадне, да буде уништено и да нестане, а посебно не човек као круна стварања. Свако од нас је јединствена, непоновљива личност, и као такав позван je и призван да у заједници са Богом и ближњима развија своју јединственост до у бесконачност. Сваки покушај униформисања, па чак и у нашем верском животу, свођења човека на број у маси и тиме заправо његово потирање, је грех против Васкрсења и жеље Божије да сви ми у заједници, али као различите личности постојимо у вечности. Васкрсењем су уклоњене и побеђене све препреке у развоју и расту човекове личности, а посебно она највећа, смрт. Нада, као темељна хришћанска особина, окренута је будућности и нераскидиво повезана са тежњом ка врлини. Врлина је заправо конкретизација наше наде и као
Прослава светих четрдесет мученика севастијских у придворном храму у Краљеву
У суботу, 22. марта 2014. године, на празник светих четрдесет мученика Севастијских, прослављен је храмовни празник придворног храма Епископског двора у Краљеву. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије жичке Г. Јован, уз саслужење архимандрита Тихона, игумана манастира Студенице, архимандрита Арсенија, придворног монаха, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Томислава Милинковића, Мирослава Јаковљевића и јереја Ђорђа Лазаревића, као и ђакона Ивана Гашића и Александра Грујовића и молитвено присуство великог броја свештенства, монаштва и верног народа Епархије жичке. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито. Након Свете Литургије у свечаном салону Епископског двора архимандрит Арсеније поздравио је Његово Преосвештенство и захвалио на указаној архипастирској љубави и молитвеном заступништву. Затим је уследио краћи музички програм, а након њега трпеза љубави, којој се придружио Његово Преосвештенство Господин Г. Порфирије, викарни Епископ јегарски. Придворни храм налази се у склопу Епископског двора Епископа жичких у Краљеву, чији су темељи освећени 2007. године, а који је освећен великим освећењем наредне, 2008. године, свештенодејством блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. Епископ Хризостом је овај храм посветио светим мученицима Севастијским у спомен почивања моштију Светог Саве у истоименом храму у Великом Трнову у Бугарској, с обзиром на то да је Саборни храм посвећен Светом Сави, првом Архиепископу српском. Владика Хризостом је у потпуности украсио и уредио придворни храм, у којем је свакодневно богослужио. Због болести блаженопочивши Владика није стигао да заврши живописање храма. У придворном храму налази се честица моштију светих четрдесет мученика. из Епархије жичке
Света Архијерејска Литургија у Матарушкој Бањи
На дан св. бесребреника Кира и Јована, 31. јануара/13. фебруара 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије жичке Господин Јован служио је свету Архијерејску литургију у храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, Архијерејско намесништво жичко. Епископу су саслуживали осморица свештеника и двојица ђакона, уз учешће свештенства, монаштва и већег броја верних. На литургији се Владика обратио сабранима поучном беседом, осврћући се на речи данашњег прочитаног јеванђеља. Господ је послао своје апостоле у свет да проповедају науку Његову: “Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; забадава сте добили, забадава и дајте“ (Мат. 10, 8). Тако и данас Господ шаље своје посланике да науче свет да смо позвани да Господу служимо и у љубави једни другима да добро чинимо, јер ако какав дар или таланат имамо не смемо се гордити и преузносити јер је сваки дар од Бога. Ништа наше није и ничим се и не можемо хвалити осим слабостима својим, како и вели св. ап. Павле. Благодат се његова на нашу немоћ додаје. Свему ономе што је најпотребније за наше спасење, поучава нас најбоље Света Литургија. Потом је Владика Јован уручио на дар Храму у Матарушкој Бањи кивот са частицом моштију Св.кнеза Лазара, са жељом да се благоверни народ, крепи и духовно јача уз сада и још ближи сусрет са Светитељем, преко кога ће Господу топле молитве узносити. У име братства храма, и парохијана, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић се срдачно захвалио Владики на учињеној радости и подареној светињи. Примајући нафору од Епископа, верни су молитвено и са љубављу прилазили и целивали частицу моштију. Тако ће овај дан радости бити један од значајнијих датума у историји овога храма. Прот. ставр. Љубинко Костић
Устоличење Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Г. Јустина
Дана 3. августа 2014. године, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, на Светој Архијерејској Литургији у храму Светог Саве у Краљеву, увео је у трон Епископа жичких Преосвећеног Владику Јустина (Стефановића), досадашњег Епископа тимочког. Велика духовна радост обасјала је тога дана Епархију жичку, на чији је свети и свештени Трон, који сеже све до Светог Саве Српског, устоличен Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН, нови Епископ жички. У суботу поподне дотадашњи Арминистратор Епархије жичке Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством и монаштвом Епархије жичке дочекао је новоизабраног Епископа жичког Господина ЈУСТИНА. Након свечаног дочека служена је доксологија у храму Светог Саве у Краљеву. Нешто касније, у Краљево је стигао и Његова Светост Патријарх српски Господин ИРИНЕЈ. Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Краљеву служио је Његова Светост Патријарх Српски Господин Г. Иринеј. Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, уз устоличеног Епископа Јустина, саслуживали су Митрополити црногорско-приморски Г. Амфилохије и загребачко-љубљански Г. Порфирије, Преосвећена Господа Епископи: бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игњатије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, изабрани славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Такође, саслуживали су и високодостојни архимандрити изабрани Епископи: тимочки Иларион, топлички Арсеније и јегарски Јероним. Молитвено учешће у овој Светој Литургији узели су Господа Архијереји: сремски Василије, банатски Никанор, ваљевски Милутин, моравички Антоније и умировљени зворничко-тузлански Василије. Овом торжественом евхаристијском сабрању саслуживао је велики број свештенослужитеља из жичке, шумадијске, тимочке и других епархија као и протојереј-ставрфор Анастасије Коропулу, старешина храма Св. ап. Томе у Атини, а лепоти богослужења допринео је хор храма Свете Тројице у Краљеву „Свети архиђакон Стефан“ уз помоћ хорова из Чачка и Лучана. Присуствовали су и изасланица председника Републике Србије г-ђа Јасмина Митровић-Марић, директор канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама г-дин Милета Радојевић, градоначелник Краљева г-дин Томислав Илић, представници војске и полиције, начелници управних округа, градоначелници, председници општина и представници привредног и културног живота Жичке епархије. На крају Свете Евхаристије одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Епископ шумадијски Г. Јован, досадашњи администратор Епархије жичке а у трон Епископа жичких Владику Јустина увели су Високопреосвећена Господа Митрополити, црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј обратио се надахнутом беседом Епископу Јустину рекавши: Драги брате и Владико Јустине, изабрани и устоличени Епископе жички, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, као што смо чули у грамати ове године, након упражњења катедре Епископа жичких, изабрао Вас је на ту свету и славну Епархију жичку, да наставите дело Ваших великих и славних предака. Да наставите мисију наше Цркве, и мисију Епархије жичке, једне од најстаријих, највећих и најславнијих наших епархија од свога почетка до дана данашпњег. Ви улазите у трон славних својих предака Богу и нашој Цркви познате. Да поменемо само две личности, Св. Саву првог архиепископа жичког и српског, и другога, њему сличног и равног, Св. Владику Николаја. На ту свету и часну катедру долазите Ви. У нашој Цркви, нашој вери и откровењу нема ништа случајно и Ваш избор је део воље Божије изражену кроз чланове Светог Архијерејског Сабора. Зато је данас велики дан за Епархију жичку, Цркву нашу и за Вас лично. Ви долазите, драги Владико, на трон једне славне Епархије. Долазите народу који је чувао и сачувао своју веру у добрим данима и у данима невоље, патње и искушења. Овај народ је светосавски, светонемањићки, и других великих и славних светила наше свете Цркве. Ви, поред благослова Божијег имате и молитве свих њих да наставите дело њихово а то дело јесте дело Божије, дело Христово и Његове Цркве и дело светих који су били Ваши претходници. То ће бити велика морална и духовна снага у Вашем труду и раду на пољу Епархије жичке – рекао је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је у наставку беседе речима очинске поуке, подршке и љубави још подсетио на значај Жичке епархије не само у нашој отаџбини већ и у свим крајевима и на свим континентима где живи наш народ. Епархија има велики број манастира међу којима су и светиње Жича, Студеница, затим овчарско-кабларски и други манастири у којима живи најбројније монаштво у нашој светој Цркви. Потом се Његовој Светости, браћи Архијерејима и свима присутнима обратио Епископ жички Г. Јустин: Ваша Светости, Високопреосвећена и Преосвећена браћо Архијереји, уважена госпођо изасланиче Председника Србије, поштовани Г. Директоре канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, Г. Градоначелниче града Краљева, градоначелници и председници општина и локалних самоуправа, часно свештенство, богољубиво монаштво, браћо и сестре. Сабрани на Светој Литургији, предвођени поглаваром Цркве свјатјеишим Патријархом и оцем нашим Г. Иринејем, окружени архијерејима, свештенством и верним народом, у храму на чијем страшном Престолу Господа Славе лежи Јагње Божије од века жртвовано за живот и спасење света, стојим и ја данас са трепетом, знајући да је свака изговорена реч завет и обавеза да по тим речима живим и поступам. Размисливши ћутке у дубини душе схватих какве се обавезе прихватам и исповедам да нисам достојан ове велике части. Али, уздајући се у речи Светодуховске молитве да ,,Божанска благодат немоћи људске исцељује и недостатке допуњује“, спреман сам свим својим бићем да се прихватим узвишене свештене дужности архијереја и духовног пастира тако славне и значајне Епархије на чијем трону је први столовао духовни вођа свију нас Срба и свих осталих православних, Први Архиепископ жички, Учитељ, Просветитељ и Отац нашег рода – Свети Сава, а за њим и многи његови наследници, све до најновијих времена када је на овом престолу просијао Свети Епископ Николај Жички. Молитвено се сећам блажене успомене Епископа жичког потоњег Патријарха Германа, затим Епископâ Василија, Стефана и Хризостома. Посебну благодарност исказујем досадашњем администратору трудољубивом и енергичном Епископу шумадијском г. Јовану на свему што је учинио да обезбеди услове за овај догађај и велелепно припреми данашње славље. Оцењујем и процењујем своје досадашње служење и пре него што преузмем духовно старање за поверену ми Цркву и народ Свете Жиче ,,старе српске приче“, дужан сам да над собом извршим својеврсну духовну смотру. Увек са истим одушевљењем се присећам како ме је Господ призвао да оставим рибарску мрежу и родитељски дом и пођем за Њим. Одушевљен личношћу Богочовека Христа, одлучио сам да свој хришћански живот осмислим у светој обитељи пустињског манастира Црна Река, у предворју свето –
Устоличење Епископа жичког г. Јустина
Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, за датум устоличења изабраног Епископа жичког Господина ЈУСТИНА одређен је 3. август 2014. године. Епархија жичка са великом духовном радошћу обавештава све вернике да ће 3. августа текуће године, у храму Светог Саве Српског у Краљеву, у трон Епископа жичких свечано бити устоличен Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН, изабрани Епископ жички. Света Архијерејски Литургија, коју ће служити Његова Светост Патријарх српски Господин ИРИНЕЈ, почеће у 9.00 часова. Његовој Светости саслуживаће већи број епископа, свештеника и ђакона. На Светој Литургији у трон Светог Саве свечено ће бити уведен Преосвештени Епископ Господин ЈУСТИН. Овим путем позивамо свеукупну пуноћу Цркве Божије да са нама подели ово историјско молитвено сабрање.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Студеници, Расу и Београду од 14. до 24. маја 2014. године. Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, започето је ове године 14. маја у манастиру Студеници, где је, у храму Успења Богородичиног, служена саборна света Литургија поводом 900-годишњице рођења светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), и настављено у Расу (Нови Пазар), где је, у храму Светих апостола Петра и Павла, истога дана извршен чин призива Светога Духа, да би затим, од 15. до 24. маја, у Патријаршији српској текла радна заседања Сабора. У раду Сабора узела је учешћа већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Одсутни су били само Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај. Уз то, повремено су одсуствовали Епископи ваљевски г. Милутин, зворничко-тузлански г. Хризостом и други архијереји због посета најугроженијим поплављеним подручјима. Пред почетак рада Сабора узнета је Богу молитва за покој душе блаженопочившег митрополита загребачко-љубљанског Јована, а истог дана у поподневним часовима служен је и молебан који се служи у време великих киша и опасности од њих. На почетку првог саборског заседања, у свом уводном обраћању, Патријарх српски г. Иринеј је сабраним архијерејима предочио одговорност Цркве у сведочењу Јеванђеља и љубави Божје данас. Сабор је на самом почетку донео одлуку да се као прва помоћ Цркве пострадалима од катастрофалних поплава у Србији и Републици Српској издвоји свота од десет милиона динара и да се сместа отвори фонд за помоћ, са посебним жиро-рачуном. Сабор је упутио и апел свештенству и народу наше Цркве, као и поглаварима Православних Цркава у свету, да помогну све унесрећене и угрожене поплавама. Сабор топло благодари свима који су учествовали у спасавању људи и имовине од поплава, како онима из наше отаџбине тако и спасиоцима из братске Русије и онима који из суседних земаља и света пружају помоћ угроженима. На све њих саборски Оци призивају благослов Божји. Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу животно важним питањима Цркве – учешћу наше Цркве у припремама за Свети и Велики Сабор Православне Цркве; тешком стању српског народа на Косову и Метохији; унапређивању црквене просвете и верске наставе; односима Цркве и државних органа у Србији, Републици Српској и региону; деловању православних војних свештеника у Војсци Србије и Оружаним снагама Босне и Херцеговине; односима међу аутокефалним Православним Црквама и односима са инославним хришћанским Црквама и конфесијама, као и другим светским религијама; угрожености брака и породице услед беле куге, а још више услед агресивне пропаганде неморала, абортуса, противприродног блуда и хедонистичко-потрошачког духа уопште; угрожености ћирилице, у Србији и Републици Српској због нашег неопростивог немара и неодговорности, а у Хрватској и Црној Гори због бруталног прогона српског писма; току радова на Спомен-храму Светог Саве на Врачару; раду црквене добротворне установе „Човекољубље”, као и централних црквених културних и просветних институција, у првом реду Библиотеке, Музеја и Архива, и тако даље. Сабор се обратио јавности и посебним саопштењем о тешком стању наше Цркве у Бившој Југословенској Републици Македонији, где власти те, нама иначе пријатељске земље, и даље, на основу судске фарсе, држе у затвору, под нечовечним условима, Архиепископа охридског Јована, а истовремено врше притисак, под претњом пресуда сличне врсте, и на остале епископе, свештенике, монахе, монахиње и вернике аутономне Охридске Архиепископије. Сабор поново, по ко зна који пут, апелује на све одговорне да учине све за ослобођење политичког затвореника број један у савременој Европи, архиепископа Јована, и престанак последњег верског прогона у Европи, прогона Охридске Архиепископије. Сабор је благодаран сестринским Православним Црквама, Светском Савету Цркава, Конференцији Европских Цркава, организацијама за заштиту људских права и многим угледним личностима на њиховом заузимању по овом болном питању. Сабор је са одобрењем прихватио извештај о прослави 1700-годишњице Миланског едикта у октобру прошле године у Београду, Нишу и Подгорици, извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду и извештаје господе епископа о њиховом раду. Сабор је прихватио покајање Живорада Павловића, бившег свештеника који се био прикључио секти Мираша Дедеића која себе назива некаквом „Црногорском Црквом”, и вратио га, као лаика, у црквену заједницу. Сабор је попунио упражњене епархије Српске Православне Цркве изабравши досадашњег викарног епископа липљанског г. Јована за епископа славонског; досадашњег викарног епископа ремезијанског г. Андреја за епископа аустријско-швајцарског; архимандрита Сергија (Карановића), сабрата манастира Рмња, за епископа средњеевропског; досадашњег викарног епископа јегарског г. Порфирија за митрополита загребачко-љубљанског; досадашњег епископа тимочког г. Јустина за епископа жичког; архимандрита Илариона (Голубовића), старешину манастира Букова, за епископа тимочког; архимандрита Арсенија (Главчића), сабрата манастира Студенице, за епископа топличког, викара Патријарха српског, и архимандрита Јеронима (Мочевића), сабрата манастира Ковиља, за епископа јегарског, викара Епископа бачког. Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи шабачки Лаврентије, зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије. Доставља: Епископ бачки Иринеј портпарол Српске Православне Цркве Извор: званична презентација СПЦ-а
Епископ Јустин изабран за Епископа жичког
На овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве Његово Преосвештенство Господин Г. ЈУСТИН изабран је за Епископа жичког. Доносимо на нашем сајту биографију Преосвештеног Епископа Јустина. Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Јустин (Стефановић) рођен је 25. маја 1955. године у Чачку, од оца Станислава у монаштву Нектарија и мајке Данице у монаштву Христине, добивши на крштењу име Мирослав. Основну и средњу школу, као и Економски факултет студирао у Београду. Свој монашки живот започиње 1980. године у манастиру Црна Река, где прима монашки постриг 1983. године од Епископа рашко – призренског Павла, потоњег Патријарха српског. Упоредо са манастирским послушањима уписује Богословски факултет СПЦ у Београду и дипломира на њему 1987. године. У Атини завршава постдипломске студије на Богословском факултету Атинског Универзитета. Године 1991. постаје игуман манастира Црна Река. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ 27. маја 1992. године изабран је за викарног Епископа хвостанског и постављен за заменика оболелом Епископу тимочком г. Милутину, са свим правима и дужностима епархијског архијереја. Хиротонија је обављена у манастиру Сопоћани на дан св. врача Козме и Дамјана 14. јула 1992. године. Хиротонију је извршио Патријарх српски Павле, уз саслужење великог броја архијереја. Неуморно ради на обнови црквеног и монашког живота у Тимочкој епархији. Два пута је биран за члана Светог Архијерејског Синода СПЦ. Учесник је многих домаћих и међународних богословских и научних скупова, конгреса и симпосиона. Преводи и објављује са грчког језика богословске текстове и научне радове. Више од три деценије бави се уметношћу – израдом дуборезних крстова и дрворезбарењем. Своја уметничка дела излагао је на више колективних и самосталних изложби. Једна од њих је изложба Савремена православна уметност у галерији Примењене уметности 1995. године у Београду. Поводом прославе јубилеја – двадесет година Његовог Архипастирског служења у Тимочкој епархији, своја уметничка дела Епископ Јустин представио је и на самосталној изложби под називом “ Сила Часног Крста“ у Народном Музеју у Зајечару 29. септембра 2012. године. Иста изложбена поставка приказана је и у галерији “Стеван Мокрањац“, 27. јануара 2012. године у Неготину. 25. марта 2014. године Његово Преосвештенство одбранио је магистарску дисертацију на тему Покајање по учењу Апостолских отаца. За свој дугогодишњи рад као епархијског архијереја добио је многа црквена и друштвена признања међу којима и звање почасног грађанина града Зајечара, додељено 2006. године. из Канцеларије Епархије жичке
Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и Архијереји СПЦ почели заседање Св. Арх. Сабора Литургијом у манастиру Студеници
Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Студеници, у среду 14. маја 2014. године, отпочело је овогодишње сабрање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Божанском Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслуживање великог броја архијереја. После свете Литургије Његова Светост, у пратњи архијереја чланова Светог Архијерејског Сабора, отпутовао је у Рашку, где се налази црква Светих апостола Петра и Павла – задужбина Светог Симеона Мироточивог, у којој је служен призив Светога Духа. Овим чином званично је отпочело заседање овогодишњег Светог Архијерејског Сабора. Свјатјејши Патријарх и архијереји посетили су још једну задужбину Мироточивог родоначелника српског, манастир Ђурђеве Ступове, после чега су се вратили у Патријаршију српску у Београду. Прва седница највишег архијерејског представништва Српске Православне Цркве почела је данас, 15. маја 2014. године, у свечаној Саборској сали у Патријаршији у Београду. Иначе, у уторак, 13. маја 2014. године, Његова Светост Патријарх српски Иринеј стигао је у манастир Студеницу са осталим архијерејима. По доласку је одслужена свечана доксологија, а Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован, у својству домаћина, обратио се Његовој Светости и архијерејима пожелевши им добродошлицу.
Свети Козма и Дамјан у Краљеву
МОШТИ СВЕТИХ ВРАЧЕВА У КРАЉЕВУ ОД 9. – 12. МАЈА Драга браћо и сестре, Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована и Епископа рашко-призренског Г. Теодосија град Краљево ће походити мошти Светих безсребреника и чудотвораца Козме и Дамјана. Свечан дочек моштију биће испред храма Светог Саве у Краљеву, у петак 9. маја у 12 часова, где ће се читати врачевске молитве. У 17 часова служиће се акатист светим чудотворцима. Мошти ће у храму бити изложене на слободно поклоњење и целивање свих верника. У суботу 10. маја, на храмовну славу храма Светог Саве, Света Литургија ће се служити у 8 часова. У 12 часова читаће се врачевске молитве а у 17 часова ће се вршити света тајна јелеоосвећења, за помоћ и благослов свим болесницима и онима којима је потребна помоћ и милост Божија. У недељу 11. маја, у 9 часова служиће се Света Литургија, у 12 часова врачевске молитве а у 16 часова мошти ће свечано бити пренете у храм Светог Василија Острошког на Берановцу где ће се служити акатист и бдење пред храмовни празник Светог Василија Острошког. У понедељак 12. маја, на храмовну славу Светог Василија Острошког Света Литургија ће се служити у 8 часова а у 17 часова служиће се акатист Светим безсребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану. У вечерњим сатима мошти ће бити враћене у манастир Сопоћани. Позивамо све вернике да дођу у храм Светог Саве и Светог Василија Острошког да од Господа Бога и светих врачева измолимо помоћ и благослов. Управе храма Светог Саве и Светог Василија Острошког у Краљеву
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2014. године И Р И Н Е Ј по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Данас је пролеће душама нашим: Христос из гроба као сунце засија, Мрачну буру грехова наших одагна. Њега песмом величајмо јер се прослави! (Пасхална богослужбена песма) Када после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божја обрадује се сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики Петак, на Голготи – видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама нашим! Христос – Сунце живота са Истока – из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт порази и онима у гробовима живот дарова. Међу многим изразима којима црквени песници величају Христа Васкрслога, запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу, већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка, новог живота природе и свега у њој. До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима греха и смрти, у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил што значи – Бог са нама, тојест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено, сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој. Да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе Господ је најавио и приликом кушања, после Његовога крштења у реци Јордану, рекавши: „Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи” (Мт. 4, 10). Подсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нека данас, нико не плаче због греха и сагрешења, јер опроштај из гроба засија”, узвикује свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ, Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Прослављеног у векове векова. На истини Васкрсења Христа Спаситеља, Који је Васкрсењем из мртвих Себе положио, не само као крајеугаони камен Цркве Своје, већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега „Који је васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслога Христа Господа, наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, који је на посебан начин доживео Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша” (IKop. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народâ и Цркве Христове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе! За разлику од апостола Павла, други свети апостоли, који су доживели страхоту Великог Петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су доживели Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, тојест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест, да је Учитељ васкрсао, најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.” Ништа чудно и необично, ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог Петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима, који су ишли за Њим и који су се надали, да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера била је угрожена док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек, суди и на крст распиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудејâ, страх одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се разиђоше на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им, да је васкрсао и поручује им: „Не бојте се, ја победих свет” (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни! Данас Он долази и нама, браћо и сестре, уплашенима и преплашенима. Уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, који поново суде и пресуђују истини и
Васкршња посланица Епископа шумадијског и Администратора Епархије жичке Г. Јована
Ј О В А Н ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ И АДМИНИСТРАТОР ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВОМ ВЕРНОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА УЗ СВЕРАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Дан Васкрсења Христовог је жижа наше вере. “Дан један”, дан једини, дан који превазилази наше уобичајено мерење времена, “дан осми” како се назива у старим хришћанским списима. Дан у коме не постоји ништа тамно, који нема сенке већ је сав изаткан и испуњен светлошћу. Дан који нас преиспуњује надом јер је икона будућег века. Овај је дан “стање које ће следити садашњем времену, бескрајни дан који не познаје ни вече ни јутро, онај век непролазни који не залази” (Sвети Василије Велики, О Светоме Духу). Данашња светлост Васкрслог Христа нам долази из гроба, али сада празног гроба. Ад и Небеса, гроб и Васкрсење, зло и добро, смрт и живот јесу крајње тачке једне исте тајне, највеће и најдубље тајне људског постојања. Укус и искуство зла у нама и око нас и смрти као врхунца зла су ране које нису мимоишле ниједну генерацију људског рода од Адама до данас, као што не мимоилазе ни нас, а неће мимоићи ни наше потомке. Смрт је тамно огледало у коме се огледа наше постојање. У њему болно видимо ко смо и шта смо. У том тамном огледалу нашег постојања видимо да нас све на крају пута чека незасита и вечно гладна смрт која не односи само наша тела, нашу биолошку егзистенцију већ уништава и нашу личност, све оно и све оне које смо волели, све наше жеље и идеале. Ако се са својим биолошким нестајањем човек можда још и може помирити, јер је то општи закон у свеколикој творевини, чак би се могло рећи да је то и претпоставка даљег живота свих врста, разградња и уништење човекове личности је оно са чим се ниједан човек не може помирити. Примирје са смрћу и злом које јој претходи, значи признање пораза. Значи да је човек, и то сваки човек, без обзира на његову друштвену моћ и друштвено признање у суштини својој неуспешан и трагичан. Трагичност нашег постојања је, такође, искуство које прати сваку генерацију људског рода. Ми се можемо на разне начине борити против ње. Можемо је прихватити као “закон” сваког људског бића и тиме објавити антропологију песимизма и губитак сваке животне наде. Можемо, исто тако, покушати да сва ова питања занемаримо, да их прогласимо некорисним, непотребним, па чак и штетним по људске животе. Јер зашто да размишљамо о нечему што ће свакако доћи и однети све оно лепо, али ипак пролазно у људском животу? Читава савремена масовна култура која нас запљускује са свих страна и обликује наш живот, а посебно наших младих генерација, много више од свих осталих друштвених институција заједно, управо ка овом циљу стреми. Живи брзо, зграби и искористи сваку животну прилику јер доћи ће старост и онда ће бити касно. Обожавање младости, снаге, лепоте, здравља, моћи и богатства, ствара један нови вид идолопоклонства савременог света али и доводи до нове дискриминације. Јер шта са онима који нису ни здрави, ни моћни, ни снажни, ни лепи? Јесу ли они људи другог реда и као такви заслужују да се нађу на друштвеним маргинама? Идеал, посебно младима, постају људи који су на брз, често криминалан или неморалан начин стекли популарност и који су носиоци савременог животног стила. Зло је постало популарније од добра, а сама тајна људског постојања сведена на лаку забаву и разбибригу. Свако ко се, макар и површно, бави проучавањем библијских текстова приметиће неизоставно једну особину Божију која преовлађује на страницама Старог и Новог Завета. А то је – да је Бог живот и једини извор живота. Наша вера стога, није смртоцентрична, нити пак, ми верујемо зато што се плашимо смрти. У центру наше вере се налази Живот, баш као што је и данашњи дан преиспуњен управо светлошћу Живота. Данашња радост и данашњи празник је празник Живота, а то је оно чега је сваки човек највише жељан – пуноће живота који надилази распадање и пролазност. “Смрти празнујемо уништење, ада разрушење и живота вечног почетак” (7. песма Канона Пасхе). Ад је разрушен. Није заобиђен, потиснут или наивно заогрнут плаштом радости и празника. Стајао је Господ наш очи у очи са свим злом овога света, стајао је очи у очи са смрћу, осетио је бол на Свом људском телу, био положен у гроб али га он није задржао. Патња, трагика и смрт јесу и остају и даље саставни елементи људског постојања. Не говори нам Христос да нас та чаша може мимоићи, баш као што ни Он није желео да га мимоиђе чаша страдања и смрти али то више није последња реч. Христос је прошао кроз смрт, начинио од ње Pасху – пролазак, радосно нам показујући да је живот јачи од смрти, али само онај живот који се црпи из заједнице са Богом, доносећи нам и показујући крајњи смисао људског постојања, да је управо та заједница наше лично васкрсење и наше спасење. “Јуче се сахраних с тобом Христе; данас устајем заједно с тобом” (3. песма Канона Пасхе). На радости данашњег дана заснована је и једна од три карактеристике хришћанског живота, поред вере и љубави – то је нада. Она је окренута ка будућности и у светлости Васкрсења открива и објављује оптимизам целокупне творевине. Све што је Господ створио није створено да пропадне, да буде уништено и да нестане, а посебно не човек као круна стварања. Свако од нас је јединствена, непоновљива личност, и као такав позван je и призван да у заједници са Богом и ближњима развија своју јединственост до у бесконачност. Сваки покушај униформисања, па чак и у нашем верском животу, свођења човека на број у маси и тиме заправо његово потирање, је грех против Васкрсења и жеље Божије да сви ми у заједници, али као различите личности постојимо у вечности. Васкрсењем су уклоњене и побеђене све препреке у развоју и расту човекове личности, а посебно она највећа, смрт. Нада, као темељна хришћанска особина, окренута је будућности и нераскидиво повезана са тежњом ка врлини. Врлина је заправо конкретизација наше наде и као
Прослава светих четрдесет мученика севастијских у придворном храму у Краљеву
У суботу, 22. марта 2014. године, на празник светих четрдесет мученика Севастијских, прослављен је храмовни празник придворног храма Епископског двора у Краљеву. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије жичке Г. Јован, уз саслужење архимандрита Тихона, игумана манастира Студенице, архимандрита Арсенија, придворног монаха, протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Томислава Милинковића, Мирослава Јаковљевића и јереја Ђорђа Лазаревића, као и ђакона Ивана Гашића и Александра Грујовића и молитвено присуство великог броја свештенства, монаштва и верног народа Епархије жичке. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито. Након Свете Литургије у свечаном салону Епископског двора архимандрит Арсеније поздравио је Његово Преосвештенство и захвалио на указаној архипастирској љубави и молитвеном заступништву. Затим је уследио краћи музички програм, а након њега трпеза љубави, којој се придружио Његово Преосвештенство Господин Г. Порфирије, викарни Епископ јегарски. Придворни храм налази се у склопу Епископског двора Епископа жичких у Краљеву, чији су темељи освећени 2007. године, а који је освећен великим освећењем наредне, 2008. године, свештенодејством блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. Епископ Хризостом је овај храм посветио светим мученицима Севастијским у спомен почивања моштију Светог Саве у истоименом храму у Великом Трнову у Бугарској, с обзиром на то да је Саборни храм посвећен Светом Сави, првом Архиепископу српском. Владика Хризостом је у потпуности украсио и уредио придворни храм, у којем је свакодневно богослужио. Због болести блаженопочивши Владика није стигао да заврши живописање храма. У придворном храму налази се честица моштију светих четрдесет мученика. из Епархије жичке
Света Архијерејска Литургија у Матарушкој Бањи
На дан св. бесребреника Кира и Јована, 31. јануара/13. фебруара 2014. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Епархије жичке Господин Јован служио је свету Архијерејску литургију у храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, Архијерејско намесништво жичко. Епископу су саслуживали осморица свештеника и двојица ђакона, уз учешће свештенства, монаштва и већег броја верних. На литургији се Владика обратио сабранима поучном беседом, осврћући се на речи данашњег прочитаног јеванђеља. Господ је послао своје апостоле у свет да проповедају науку Његову: “Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; забадава сте добили, забадава и дајте“ (Мат. 10, 8). Тако и данас Господ шаље своје посланике да науче свет да смо позвани да Господу служимо и у љубави једни другима да добро чинимо, јер ако какав дар или таланат имамо не смемо се гордити и преузносити јер је сваки дар од Бога. Ништа наше није и ничим се и не можемо хвалити осим слабостима својим, како и вели св. ап. Павле. Благодат се његова на нашу немоћ додаје. Свему ономе што је најпотребније за наше спасење, поучава нас најбоље Света Литургија. Потом је Владика Јован уручио на дар Храму у Матарушкој Бањи кивот са частицом моштију Св.кнеза Лазара, са жељом да се благоверни народ, крепи и духовно јача уз сада и још ближи сусрет са Светитељем, преко кога ће Господу топле молитве узносити. У име братства храма, и парохијана, старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић се срдачно захвалио Владики на учињеној радости и подареној светињи. Примајући нафору од Епископа, верни су молитвено и са љубављу прилазили и целивали частицу моштију. Тако ће овај дан радости бити један од значајнијих датума у историји овога храма. Прот. ставр. Љубинко Костић