Категорија: СПЦ

Православни верници у Србији обележавају Бадње вече, поред породичног окупљања за посном трпезом,  традиционалним уношењем и паљењем бадњака и службама у храмовима, пред најрадоснији хришћански празник Божић. Паљењу бадњака испред Саборног храма у Чачку присуствовао је велики број грађана. Верници су се окупили у поподневним сатима у порти Цркве, а затим је поворка кренула у сусрет градоначелнику и челницима града до зграде Градске управе. „Градски“ бадњак пренет је до храма Вазнесења Господњег, где је уследило Мало повечерје са освећењем „црквеног“ и „градског“ бадњака, што је имало и своју симболику, с обзиром да је бадњак симбол љубави и светлости,  симбол заједништва и јединства. Затим је уследило традиционално изношење и паљење бадњака у порти храма у присуству бројних грађана, привредника и представника градске власти. Вече пред Божић прошло је уз ватромет, богат музичко – сценски програм, за који су били заслужни Етно бенд, трубачи и КУД „Бамби“. Братство храма Вазнесења Господњег обезбедило је и послужење за све присутне, а најлепше изненађење уследило је за наше најмлађе суграђане, за које су припремљени пакетићи и који имали прилику да виде приказ пећине у којој је Христос рођен. Бадње вече је у Чачку прослављено онако како и доликује – молитвено, у миру, сложно и достојанствено, у част и славу рођења Христовог. вероучитељ Ђорђе Чоловић

Бадње вече свечано је прослављено у храму Светог Великомученика Георгија у Ужицу где је служено вечерње са изношењем и ложењем Бадњака испред црквене порте. Свштенство је најпре дочекало председника црквене општине, Видана Петронијевића и представнике градских власти на челу са градоначелником Ужица, Тихомиром Петковићем, који су , као и сваке године, унели бадњаке у храм пре вечерње службе уз песму Рождество Твоје… Вечерњем богослужењу и свечаном чину ложења Бадњака присуствовао је велики број Ужичана који су се окупили да, уз трубаче и по коју ракијицу, прославе Бадње вече уочи великог хришћанског празника, Божића! Ужичани су целог Бадњег дана долазили у храм да би узели освећене бадњаке уз које су добијали и иконице Рождества Христовог, жито и бомбоне. ипођакон Немања Спаловић

Дана, 29. децембра 2014. године, упокојила се у Господу игуманија манастира Враћевшница, високопреподобна мати Евдокија (Шутић). У навечерје празника светих српских мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, примивши храну вечног живота и лек бесмртности – Тело и Крв Господа Исуса Христа, предала је душу Господу. Игуманија Евдокија је рођена 1931. године у селу Паковраћи, од оца Стевана и мајке Јегдине, као 11 дете. Замонашила се 1951. г. и цео монашки живот је провела у манастиру Враћешници, где се и упокојила. Игуманија је од 1996. године. Трудила се колико је могла у реконструцији конака и манастирских здања. Уз молитву и рад провела је свој монашки живот са сестрама. Након тешке и дуге болести уснула је мирним сном и предала душу Богу на истину. Данас, 31. децембра 2014. г. у манастиру Враћевшница одслужена је заупокојена литургију у којој је началствовао Преосвећени владика Јустин уз саслужење многобројног свештенства, монаштва и верног народа. Преосвећени владика је у беседи дао реч утехе уплаканим монахињама рекавши да иако плачемо и тугујемо, то чинимо с вером и надом у Онога ,,који је једном за свагда приковао на крст све наше страхоте и страдања“ од којих је смрт највећи непријатељ. Потом се господин Б. Радунковић захвалио игуманији Евдокији у име манастира Враћевшница за све добро које је учинила за манастир и Цркву Христову. Знамо да нема веће милости за хришћанина него да за свој ,,последњи“ оброк има храну вечног живота – Св. Причешће, зато можемо са дубоком вером и радосном тугом да осетимо близину рајског насеља њеној души. Нема човека који не греши, а благодат и милост Божија за коју се молимо целог живота, покривају наше грехе и надопуњују наше слабости и немоћи. „Много је станова у дому Оца Мојега“, верујемо да ће се у један од њих, уселити душа игуманије Евдокије која је кроз трпљење и болест, ношењем животног крста испунила монашки завет и Христове заповести.                                                                   ђакон Владимир Вулета

И ове године братство храма Вазнесења Господњег у Чачку служило је овај акатист покајног карактера, за сву нашу браћу и сестре који ће ову ноћ провести у пијанству, страстима и блуду, упркос томе што се налазимо у посту спремајући своје душе да дочекамо Рођење нашег Спаситеља Господа Исуса Христа. Господе Исусе Христе помилуј нас грешне!

У недељу Светих Праотаца 28./15. децембра о. г. када наша Света Црква прославља Светог свештеномученика Елевтерија и преподобног  Павла, у манастиру Згодачици Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин коме су саслуживали свештеници епархије Жичке са протојерејем-ставрофором Јованом Ђоремом и настојатељем манастира јеромонахом Стефаном. Епископ Јустин је у пригодној беседи на крају Литургије нагласио да је побожност највеће човеково богатство и да треба да тежимо Царству Небеском и духовном богатству које је вечно а не овом материјалном и пролазном. Владика је, такође, подсетио на врло поучну историју нашег манастира и његове ктиторе, монашку породицу Ћировић.   Ово евхаристијско славље окончано је трпезом љубави. Прочитајте више о историјату манастира

Први Крсни ход Божијим благовољењем 27. 12. 2014. године на дан Св. муч. Тирса, Левкија и Калиника са благословом протонамесника Здравка Николића, ЦО Рашка и удружење „Зелени путокази“ из Рашке организовали су Крсни ход од храма Светог Архангела Гаврила у Рашки до храма Свете Тројице у Вареву. Јереј Александар Суботић испред ЦО Рашка и г. Зоран Симовић испред удружења „Зелени путокази“ из Рашке окупили су 35 људи и успели да организују ову шетњу. Након одслужене Свете Литургије и причешћа ходочасника, на челу са Часним Крстом и барјаком, кренули су из Рашке у 10 часова преко Саковића и Шумараца до Варева. Лепо време и позитивно расположење пратили су ходочаснике до краја пута. У храму у Вареву свештеници су служили молебан за умножење љубави и здравља и након тога су се ходочасници послужили у парохијском дому врућом ракијом, чајем и уштипцима, које су мештани Варева спремили у захвалност ходочасницима. Ово је прва шетња у сарадњи ЦО Рашка и „Зелених путоказа“, који најављују још шетњи до манастира Павлице и Градца и околних сеоских парохијских цркава. О даљим догађањима верници и сви заинтересовани биће благовремено обавештавани путем сајта намесништва (spc-raska.rs), Фејсбук профила ЦО Рашка и локалне телевизије ТВ Рашка. Архијерејско намесништво студеничко  

У недељу, 21. децембра, на дан Преподобног Патапија, Светог ап. Состена, Аполоса и других, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у овчарском манастиру Сретење. Преосвећени Владика је, као што је у самој беседи верном народу рекао, дошао да, у сусрет празнику Рождества Христовог, узме благослов Сретењске светиње и њеног сестринства, које већ деценијама одржавају овај манастир. Преосвећеном Владици Јустину, на Литургији, су саслуживали архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, протојереј-ставрофор Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протонамесник Горан Јанковић, и Љубиша Јанковић, протојереј у пензији. Након Архијерејске Литургије, игуманија Сретења, мати Аквилина и њено сестринство уготовило је у манастирском конаку трпезу љубави. Први сачуван помен о манастиру Сретење, смештеним под самим врхом Овчара, потиче из 1623, и односи се на његово рушење. Обновљен је тек 1818. трудом монаха Нићифора Максимовића, потоњег епископа ужичког. Црква је једнобродна, са дубоком, споља петостраном олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе, над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом. Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса, олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај XVI века. Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Манастирски комплекс је опасан зидом 1845. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и зидном сликарству обављени су током 1988. (Споменичко наслеђе Србије; Завод за заштиту споменика културе РС.) На путу из манастира Сретење,  Преосвећени Епископ жички Г. Јустин, је као брижни отац своје епархије, посетио и оближњи манастир Свете Тројице и задржао се у краћем разговору са братством. ипођакон Немања Спаловић

Фотогалерија…

Један од добитника децембарске награде Града Чачка, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, посетио је данас Чачак. Патријарха је у порти храма Светог Вазнесења Господњег дочекао Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин, старешина и братство овог храма, као и наши суграђани, међу којима су најбројнији били чачански основци и средњошколци. Патријарх је, затим, испраћен до Дома културе, где му је градоначелник Чачка Војислав Илић на Свечаној седници Скупштине, поводом Дана града, уручио Децембарску награду.

Данас, на дан Преподобног Саве Освећеног и Светог Нектарија Битољског, навршава се две године од како се упокојио се у Господу Епископ Хризостом (Столић). Тим поводом у манастиру Рујан, код Ужица, где је Блаженопочивши Владика Хризостом, по својој жељи, сахрањен, служена је Архијерејска Литургија и парастос. Свету Архијерејску Литургију, служио је Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, духовно чадо Блаженопочившег Владике Хризостома, уз саслужење свештенства и монаштва жичке епархије. Након Литургије у манастирској цркви Светог Великомученика Георгија  је служен парастос Епископу Хризостому, а затим и помен на његовом гробу. Епископ Хризостом (Столић) је рођен у Руми 1939. године. У свом родном месту завршио је основну и средњу школу, након чега одлази у манастир Дечане, где га је у чин јерођакона и јеромонаха рукоположио тадашњи епископ рашко-призренски, а потоњи патријарх српски Г. Павле (Стојчевић). Убрзо након тога одлази у Америку где је, у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао теологију. Једно време служио је као помоћни парох у саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Светог великомученика Георгија у источном Чикагу. Након тога одлази на Свету Гору у манастир Хиландар у коме је провео пуних 20 година. У Хиландару је вршио дужност библиотекара где се неуморно интелектуално усавршавао. Плод његовог рада у библиотеци је била књига Светачник у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију Светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Цариградски патријарх Димитрије рукоположио га је у чин архимандрита, а као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, у Београду, маја 1988. године изабрао архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао том епархијом све до 1992. године, када је изабран за епископа банатског. У банатској епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је и манастир Средиште. За епископа жичког, владика Хризостом, је изабран 2003. године. Одмах по доласку на жичку епархију почео је неуморно да ради на обнови и изградњи цркава и манастира. Владика Хризостом је обновио предратни часопис „Жички благовесник“ и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара Цркве, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака, и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник и дванаест томова Минеја. Сазнавши за рушевине манастира Рујан у Врутцима, где се налазила штампарија у 16. веку, донео је одлуку да се тај манастир обнови и сазида по могућству у непосредној близини. Тиме је иницирао подизање јединог манастира у близини Ужица, а својом жељом да се у том манастиру сахрани после своје смрти, постао је први архијереј који је сахрањен у близини овога града. Након краће болести упокојио се у раним јутарњим часовима 18. децембра 2012. године, а по својој жељи сахрањен је у манастиру Рујан у Врутцима, чију је обнову сам иницирао, свесрдно помагао и будно надгледао. Нека је вечан спомен Блаженопочившем Епископу Хризостому!   ипођакон Немања Спаловић