Категорија: СПЦ

Са благословом Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Г. Г. Кирила и под покровитељством Санкт-Петербуршке митрополије и Високопреосвештеног Митрополита Варсануфија, у Санкт Петербургу је, 23. децембра отпочела Божићна изложба. Ове године, на изложбу је позвана Епархија жичка. Са благословом Епископа Јустина, представници наше Епархије на изложбу су донели икону Пресвете Богородице Одигитрије која се чува на горњем месту олтара храма Вазнесења Господњег у Чачку (некада Богородица градачка). Изложба је отпочела поздравним словом домаћина и заједничким Молебним каноном, који су служили архимандрит Дамјан (Цветковић) и свештеник Владе Г. Капларевић уз саслужење ђакона Сергија из Петербуршке Митрополије и молитвено присуство протосинђела Саве (Илића), јереја Милорада Козодера и мноштва верника РПЦ који су са великом пажњом и љубављу дошли да се поклоне икони Мајке Божије Путеводитељке градачке. Први дан је протекао у читању Акатиста и духовним разговорима са верним народом Санкт Петербурга који се поклонио икони и упознавао са традицијом и особеностима наше помесне Цркве и Епархије жичке. У наредним данима очекује се велики број поклоника, будући да је Божићна изложба веома посећена манифестација РПЦ која се одржава у току сваког божићњег поста. Изражавамо велику захвалност РПЦ и Митрополиту Варсануфију за велики благослов и част коју чине нашој помесној Цркви и Епархији жичкој, чиме сведоче нераскидиве духовне везе наше две помесне Цркве. Са благословом Епископа жичког, Владе Г. Капларевић, презвитер

Рад познатог академског сликара и вајара Михаила Миловановића (1879-1941), Српска мајка, обновљен је 2015. године. Михаило је први академски сликар ужиког краја, представник минхенске школе, ратни сликар Врховне команде српске војске. Српска мајка је јединствено уметниково дело које на символичан начин представља страдање Србије и српског народа. Светитељка на северној страни сечоречке цркве приказана je у стојећем ставу са раширеним рукама, у облику крста. Мајка која губи синове, мужа, али и даље са поносом стоји као чврст ослонац породице. На делу се види јасна порука која се преноси на посматрача разним символима. Српска мајка, која је страдала за свој народ, приказана је као светитељка, са ореолом. На глави јој се налази круна, а иза тела је приказан двоглави орао са крилима који представља јединство Цркве и државе. У својим рукама светитељка држи ловорове венце (символ вечности, бесмртности и победе) у којима су исписане године рата 1912-1918. На средишњем делу композиције су смештене маслинове (маслина – символ мира и Божије бриге за људе) и храстове гранчице (храст – символ снаге и моћи). Испред светитељке су штит, на чијој се црвеној позадини налази крст са оцилима (символ светлости). Иза штита се виоре две српске заставе. Српска мајка је приказана у народној ношњи, на чијим грудима блиста крст. На јелеку је приказан нар, символ страдања. Орнаменталне мотиве препознајемо на прегачи. Цела композиција је оивичена народном шаром, такозваним корњачама, које представљају живот. Ова представа оставља снажан утисак на посматрача, враћа нас у историју и подсећа нас на веру, храброст и снагу наших предака. Српска мајка је обновљена у техници мозаика да би одолела временским приликама и остала што дуже да сведочи о историји Србије будућим поколењима. Мозаик је извела Марија Гајић са својим сарадницима, уз помоћ донације ктитора Радмила Јевтовића. Цртеж је изведен на основу фотографије из 1924. године, када је било и освећење: спомен-плоча, иконе „Светог Георгија” и Српске Мајке. Црква Светог Гергија у Сечој Реци представља духовни стуб села опомињући данашња поколења на снагу молитве, вере и истине. мозаичар Марија Гајић

Заштитник путника и морепловаца, Св. Николај архиепископ Мирликијски, Чудотворац, управио је путеве многих срца, пловећих по пучини овога живота, у обитељ Светоникољску под Кабларом, да умире ветрове овога света и мирно уплове у Христову луку Царства небеског. У суботу, 19. децембра, када Православна Црква слави успомену на Св. Николаја Мирликијског, манастир Никоље под Кабларом прославио је свога заступника пред Богом и људима. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички г. Јустин. Саслуживали су му архимандрит Тимотеј, духовник манастира Никоља, Протосинђел Давид, чредни свештенослужитељ манастира Никоља и протођакон Александар Грујовић. Појање је улепшао црквени хор „Вазнесењски“ из Чачка. У надахнутој беседи, Епископ Јустин је нагласио да Св. Николај, будући син богатих и верујућих родитеља, није због тога морао по некој судбини да постане то што јесте – светитељ Божији и бог по благодати, већ по својој слободној вољи. Кроз историју људског рода многи су имали све неопходне услове да крену Христовим путем и достигну циљ, али нису хтели. Немојмо ићи странпутицама овог стихијског живота заводећи се разним дијетама и рецептима здравог живота. Кренимо сигурним и благословеним путем Христовим, који води у вечни живот, а то је пут молитве, поста, покајања и причешћа. И како то на крају обично бива, м. Јелисавета, настојатељица манастира, са својим у Христу сестрама, потрудила се да се празнична атмосфера из храма пренесе и за манастирску трпезу. Молитвама Св. Николаја архиепископа Мирликијског, Чудотворца, Господе – путовођо наших заблуделих срца, помилуј и спаси нас. архим. Тимотеј

На празник преподобног Саве Освећеног, у манастиру Рујан код Ужица, служена је света архијерејска Литургија и парастос поводом трогодишњице од упокојења блаженопочившег Епископа Хризостома. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство владика жички Г. Јустин уз саслужење викара Патријарха српског, Његовог Преосвештенства владике топличког Г. Арсенија, духовног чада почившег владике Хризостома. Владикама су саслуживали архимандрит Тихон, игуман Студенички, протојереј-ставрофор Милош Босић, намесник ужички, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, протонамесник Радоја Сандо, дугогодишњи ђакон владике Хризостома, протођакон Александар Грујовић и ђакон Аранђел Петровић. Евхаристијском сабрању и парастосу, поред родбине почившег владике Хризостома, присуствовало је мноштво свештенства, монаштва и верног народа Жичке и Банатске епархије. Током Литургије у надахнутој беседи владика Арсеније је, говорећи о значају Евхаристије као најважнијим делом и врхунцем Црквеног сабрања, подсетио на лик и дело свог духовног оца, блаженопочившег Епископа Хризостома, који се, по владикиним речима, у наручију Господњем сигурно моли за нас да и ми, када дође време, завршимо у наручију Господа Бога. Након Литургије служен је парастос блаженопочившем Епископу Хризостому и помен на његовом гробу. Током трпезе љубави, у манастирском конаку, у својој беседи, владика жички Г. Јустин је говорио о личности почившег владике Хризостома, кога је упознао давне 1981. године, рекавши да је владика Хризостом и током свог живота био станар Небеског Јерусалима као човек који није од овог света и да након мало више од годину дана, колико је на трону Епархије жичке, свуда и све више види добра дела које је владика Хризостом за собом оставио. Епископ Хризостом (Столић) је рођен у Руми 1939. године. У свом родном месту завршио је основну и средњу школу након чега одлази у манастир Дечане, где га је у чин јерођакона и јеромонаха рукоположио тадашњи епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Г. Павле (Стојчевић). Убрзо након тога одлази у Америку где је, у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао теологију. Једно време служио је као помоћни парох у Саборној цркви Светог Васкрсења Христовог у Чикагу и као парохијски свештеник у српској цркви Светог великомученика Георгија у источном Чикагу. Након тога одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар где проводи 20 година. Цариградски патријарх Димитрије рукоположио га је у чин архимандрита, а као запажен монах био је старешина (протос) целе Свете Горе. У Хиландару је вршио дужност библиотекара где се неуморно интелектуално усавршавао. Плод његовог рада у библиотеци је била књига Светачник у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију Светог апостола Јакова у преводу на српски језик. Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, у Београду, маја 1988. године изабрао архимандрита Хризостома за Епископа западноамеричког. Епископ Хризостом је управљао том епархијом све до 1992. године, када је изабран за Епископа банатског. За Епископа жичког владика Хризостом је изабран 2003. године. Одмах по доласку на Жичку епархију почео је неуморно да ради на обнови и изградњи цркава и манастира. Владика Хризостом је обновио предратни часопис „Жички благовесник“ и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Дуго година био је уредник календара „Црква“, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака, и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, Апостол, Архијерејски чиновник и дванаест томова Минеја. За време свог епископског служења обновио је неколико манастира: манастир Средиште код Вршца и Баваниште код Панчева, манастир Успење кабларско, Ковиље, Моравце, Савинац, Придворицу, Дренчу и Рујан, за који је и одредио да буде место његовог погребења. У манастиру Жичи је обновљен Епископски двор, а нови двор изграђен је у порти храма Светог Саве Српског у Краљеву. Епископ Хризостом се упокојио након краће болести, у Епископском двору у Краљеву, 18. децембра 2012. године, у раним јутарњим часовима. По својој жељи сахрањен је у манастиру Рујан у Врутцима, чију је обнову сам иницирао, свесрдно помагао и будно надгледао.  Нека му је вечан спомен и Царство Божије! ипођакон Немања Спаловић, историчар-архивист

Ученици издвојеног одељења у Брезови претходну школску годину нису могли да започну у својој школској згради, која је због дотрајалости крова постала небезбедна за даље коришћење. Новца за поправку није било. Да ђаци ипак не би путовали у удаљену матичну школу на Катићима, месни свештеник и вероучитељ, Далибор Милошевић је предложио да се настава организује у простору парохијског дома, што је на молбу родитеља и школе, благословио Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин. Ученици су провели целу школску годину у новом, занимљивом амбијенту ове вековне светиње. Ових дана је, уз финансијску помоћ општине Ивањица, школска зграда реновирана и ученици су поново у својим клупама, а вишемесечни боравак у порти храма Светог Николе им остаје у најлепшем сећању. Уређене школске просторије су освештане у присуству ученика, родитеља и челника Општине а директор школе, господин Милета Караклајић у име ученика се захваљује Епископу жичком господину Јустину, као и свештенику Далибору, на учињеној доброти. Истиче да је ово прави пример сарадње Цркве и школе. текст и фото: Драган Шипетић

У петак, 11. децембра, на традиционалном пријему у Скупштини града Београда, Ивањичанима је уручено престижно признање „Шампион солидарности“ које сваке године додељује Институт за трансфузију крви Републике Србије. Признање је заслужено због изузетно успешне организације летње и зимске кампање добровољног давања крви на територији општине Ивањица. „Ово признање делимо са свим нашим хуманим суграђанима који учествују у акцијама добровољног давања крви, било да су вишеструки даваоци или први пут дају крв, као и свим волонтерима и сарадницима“ истиче Анкица Mојсиловић, секретар ЦК Ивањица. У екипи представника Црвеног крста Ивањица био је и свештеник Далибор Милошевић, који  активно учествује у организовању хуманитарних акција на територији своје парохије, а и сам је вишеструки давалац крви.

На празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је архијерејску Литургију у Горачићима (Драгачево). Епископу су на Литургији саслуживали: протосинђел Сава (Илић), намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина храма протонамесник Горан Јанковић, намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић и протођакон Александар Грујовић из Краљева. Свету Литургију су, са умилним појањем, улепшале монахиње из манастира Сретења и протојереј Љубиша Јанковић. На овај благословени дан, свештенство и монаштво, заједно са многобројним верним народом, се окупило да чују богонадахнуту реч свог духовног оца и Епископа Јустина, а и да заједно са Њим узму учешће у Трпези Господњој. Верних се сабрало толико, да је поред препуног храма било људи и у црквеном дворишту. На Светој Литургији се причестио и велики број деце која су са радошћу дочекала Преосвећеног владику. После Свете Литургије је уследило сабрање за трпезом љубави. Старешина храма протонамесник Горан Јанковић се пригодним речима захвалио Епископу на великој части коју је указао верницима и свештенству тиме што је посетио село Горачиће. После трпезе љубави Епископ Јустин је обишао и цркву Светих апостола Петра у Павла која се налази на самом врху планине Јелице, и том приликом је благословио наставак радова и фрескописа. Припремила управа храма Рођења Пресвете Богородице – Горачићи

На празник Преподобног Алимпија Столпника, 9. децембра 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је архијерејсску Литургију у манастиру Успењу и том приликом освештао је нови звоник и потпорни зид. Завршетак радова у манастиру Успење кабларско крунисан је освећењем звоника и потпорног зида. Светом Евхаристијом задобивши пуноћу добили су прави темељ да трају кроз векове. Наравно, Црква и Управа манастира нису заборавили ни оне који су помогли да се ови радови заврше, доделивши им грамате добротвора и захвалнице. Молитвено смо поменули и оне који су молили да њихова имена буду поменута не пред људима него само пред Богом – Црква и манастир и њима дубоко захваљују – јер на таквим добротворима Црква почива. Преломљен је славски колач у част Св. великомученика Георгија, која је игуманијина крсна слава а трпеза љубави заслађена је песмом сестара из манастира Благовештења и Успења. Благословен и диван дан у славу Пресвете Богородице, јер све што имамо и све што радимо у Њену је славу. Слава ти Господе за све! сестринство манастира Успење кабларско Преузето: Манастир Успење

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Јустина, у суботу 5. Децембра 2015 године, Пожега је угостила архимандрита Прокопија, свештеника Антиохијске патријаршије и докторанда на Богословском факултету у Београду. У препуној сали пожешког културног центра отац Прокопије говорио је о историји хришћанства на просторима Антиохијске патријаршије, црквама, манастирима, свештенству, животу хришћана некада и сада са посебним освртом на положај православне заједнице у Сирији. Сутрадан, у недељу 6. Децембра 2015 године, гост из Сирије је уз саслуживање пожешког свештенства служио Литургију у храму Света Три Јерарха.

Када било кога нанесе пут у Ариље он не може да буде равнодушан када пред очима угледа остатке некадашњег моравичког манастира и читав предео окружен разновременим зидинама међу којима се уздиже велелепна црква коју је Свети Краљ Драгутин посветио Светом Ахилију Лариском. Целокупан амбијент плени отменошћу и складношћу сведочећи и пролазнику и поклонику о томе где је и шта се пред лицем његовим налази. Благодарећи госпођи Милки Чанак Медић која је седамдесетих година прошлог столећа покренула опсежан пројекат комплетног истраживања ариљског манастирског локалитета, овај простор је добио данашњи изглед. Можемо рећи да су пред прославу седамстогодишњице храма (1996. г.) сви главни радови на обнови били веома успешно завршени, али као што то код нас често бива, након тога уследио је период опуштања у одржавању изузев када је у питању неговање флоре која је заиста раскошној порти давала и даје рајски изглед. Зуб времена је учинио своје и добар део зидина је у међувремену претрпео оштећења и осећала се потреба за санацијом. Многи одговорни, као и актуелни старешина цркве протојереј Драган Стевић у име црквене Општине покушао је да потражи помоћ од надлежних и на ред је дошла и ариљска светиња. Радове на заштити и рестаурацији подзида цркве спровео је Републички завод за заштиту споменика културе, а извођач радова била је новопазарска Фирма ДМД која је за 25 радних дана завршила потребни посао. Надзорник радова била је др Невена Дебељовић Ристић, архитекта и конзерватор. Урађена је санација оградног манастирског зида који је чинио део некадашњег манастирског комплекса, урађена је санација и реконзервација грађевина презентованих са југозападне стране комплекса, дорађене фугне на платоу око саме цркве, обновљена чесма Светог краља Драгутина и сав простор генерално очишћен и сређен. У непосредној близини независно од ових радова обновљена је најстарија кућа у Ариљу – конак сердара Јована Мићића – где је једно време била прва ариљска школа и где се данас одржавају многе културне манифестације, књижевне вечери и изложбе. Тај споменик, који још увек није проглашен спомеником културе, представља сведочанство о настанку Ариља као варошице, јер се око њега и захваљујући њему Ариље и формирало и ширило. Ове године, благодарећи труду и залагању оца Драгана Стевића, обновљен је ентеријер парохијског дома, тако да данас делови некадашњег средњовековног манастирског комплекса који је био седиште моравичких архијереја, са наслеђем и бригом каснијих времена, па све до наших дана, блистају у пуном сјају. Младен Миливојевић, ђакон и катихета ариљски