Категорија: СПЦ

На почетку Богородичиног поста, 14. августа 2016. године, када наша Света Црква слави Изношење Часног Крста и Свете мученике Макавеје, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Светоархангелској обитељи манастира Моравци. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, Архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, парох моравачки јереј Миодраг Марковић, настојатељ манастира Моравци јеромонах Јефрем Шекарић и протођакон Александар Грујовић уз учешће монаштва и верног народа. Епископ је у беседи благословио почетак поста, нагласивши његову важност за наше духовно узрастање. Пресвета Богородица, сила Часног Животворног Крста и Свети мученици Макавеји нека буду молитвени заступници свима који се кроз посни подвиг смирења припремају за сједињење са Христом, пожелео је Владика. Након евхаристијског сабрања уследила је трпеза љубави, коју је, са народом, спремило манастирско братство. Братство манастира Моравци

Дана 09. августа 2016. године када Црква Божија прославља Светог Великомученика Пантелејмона у селу Самаилима је прослављена црквена слава. По окончању чина освећења фресака, литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва. У току Свете Литургије Архијереј је уз песму Достојан рукоположио ђакона Јовицу Пршића у јерејски чин. Пред пуним храмом вернога народа Владика је у надахнутој беседи рекао да није лако живети данас у свету, али се кроз Свету Литургију овај свет преображава и побеђује. Црква Христова је гоњена највише у првим вековима, а међу страдалницима за веру је и Богомпрослављени Великомученик Пантелејмон. Његов свештени спомен траје кроз векове до данас, показујући да је Живот у Богу јачи од смрти. Радости овог празничног дана допринело је мноштво верног народа из парохије самаилске. Међу њима су били и гости из других места, као и начелник рашког округа г. Небојша Симовић и председник Скупштине општине града Краљева Ненад Марковић. Преосвећени Владика је на крају Свете Литургије пресекао славски колач у славу и част Великомученика Пантелејмона. Приређен је пригодан културно – уметнички програм у порти храма, а затим се приступило трпези љубави. Сабранима се обратио старешина храма у Самаилима протојереј Милорад Секулић, захваливши се Епископу Јустину и свима који су својим присуством учинили да овај дан буде празник радости за цело село Самаиле. Петар Ђерковић студент теологије

Манастир Дубрава је 09.08.2016. године прославио свог заштитника Светог Великомученика и Целебника Пантелејмона. Свету Литургију је служио јеромонах Теодосије, настојатељ манастира Рујан. Он је у празничној беседи поучио сабрани народ да је љубав највећа врлина. Пример Светог Пантелејмона нас подсећа на љубав према Богу, из које се учимо и љубави према ближњима. јереј Јован Стојковић

Дана 07. августа 2016. године парохија вукушичка у Архијерејском намесништву жичком имала је част да угости свога Архипастира Преосвећеног Епископа г. Јустина, који је дошао да освешта новосаграђени храм Светога Саве у Вранешима , највећем селу наше парохије. Храм је започет 1998. године заједничким залагањем Црквеног одбора и Месне заједнице. Грађен је прилозима мештана  и њихових пријатеља.  У њему се по благослову Епископа већ годину дана служи Света Литургија. Наше село се може похвалити и тиме да сада у  свештеном чину има 7 својих житеља, од чега су 4 клирици наше Епархије. По завршетку чина освећења храма Преосвећени Владика је служио Свету Литургију, а салуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Миломир Радић, секретар Епископа жичког протосинђел Сава (Илић), Аријерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протејереј-ставрофор Станоје Лазаревић, пензионисани парох вукушички и први старешина храма, старешина храма протонамесник Дарко Несторовић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Александар Каранац из Пожеге и ђакон Младен Миливојевић из Ариља. После Херувимске песме Владика је ђакона Младена рукоположио у јерејски чин, нарекавши га за новог пароха вукушичког. Поред њих на служби је било још три свештеника наше епархије. Пред пуним храмом вернога народа Владика је у надахнутој беседи похвалио  подвиг градитељства и подсетио све нас на то да заједницу са Богом и вечно спасење задобијамо само кроз подвиг и нашу искрену жељу за Царством Небеским, те да морамо искрено радити на себи ако желимо да га задобијемо. Посебност овог дана чини и то што су са Владиком служили први старешина овог храма отац Станоје, садашњи старешина отац  Дарко, као и будући старешина отац Младен. То је литургијску радост учинило још торжественијом. Верни народ Божији је био у прилици да на трократни Архијерејски позив  Достојан громогласно одговори саглашавајући се вољи Божијој са: Достојан. Празнична радост је настављена за трпезом љубави. Подељене су Архјерејске грамате заслужним појединцима. Присутнима се обратио старешина храма о. Дарко захваливши Преосвећеном Владици на доласку и свим гостима и парохијанима на присуству.  Подсетио је све на лепе тренутке из историје изградње храма и на то да је храм, како је време одмицало, заиста постао место сабрања верног народа и светиња која је омилела народној души, а нарочито омладини. Парох вукушички                                                                                                                           протонамесник Дарко Несторовић

Дана 06.08. 2016. године, када наша Света Црква међу светима прославља и Свету мученицу Христину, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је са свештенством и верним народом служио Свету Литургију у Храму Светог Саве. Кратко житије Свете мученице Христине Ова света мученица беше из града Тира у Палестини, ћерка намесника царског Урбана, идолопоклоника. Не зна се из каквих разлога родитељи њени дадоше јој то име, Христина, но оно скриваше у себи тајну њеног будућег следовања Христу. До своје једанаесте године она не знаше ништа о Христу. Отац њен да би је скрио од света због њене изванредне лепоте до потпуног узраста, одреди јој највиши спрат једне високе куле, да ту живи. Устроји јој све удобности за живот, даде јој робиње на службу, и постави у њене одаје идоле сребрне и златне, да им свакодневно приноси жртве. Но милостиви Бог видећи њену чежњу за истином, посла јој ангела свога који је прекрсти крсним знамењем, назва је невестом Христовом и поучи је потпуно у богопознању. Тада Христина полупа све идоле у својим одајама и тиме изазва дивљу јарост код свога оца. Отац је изведе на суд и предаде је мукама а по том баци у тамницу намеравајући да је посече мачем. Но те ноћи здрав и читав Урбан изврже своју душу и оде у гроб пре кћери своје. Затим намесници продужише истјазавање ове свете девице. Христинина храброст у трпљењу и чудеса која почини силом Божијом обратише многе незнабошце тирске у Хришћанство. Најзад муке њене за Христа свршише се смрћу под оштрим мањем а њен живот продужи се у бесмртном царству ангелском. Чудесно пострада у 3. веку. (Из Пролога Светог Владике Николаја за 6. август/24. јул)

У петак 05. августа 2016. године у 11:00 часова у Храму Светог Саве у Краљеву, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин са свештенством служио је парастос Србима страдалим у злочиначкој акцији “Олуја“. Молећи се за оприсутњење упокојених у сећању Божијем, Света Црква је пројавила истину о незабораву који спречава да се понови оно што се једном или више пута у историји догађало као трагедија нашег народа. Вечан им покој у Царству Божијем. Амин. јереј Александар Р. Јевтић  

На Илиндан 02. августа 2016. године Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у селу Доброселица на Златибору. Саслуживали су Архијерејски намесник ужички Милош Босић и Архијересјки намесник пожешко – ариљски Ненад Величковић. Епископ је поздравио верни народ поучивши их беседом  на тему јеванђелског зачала. Подсетио је на пример и речи Светог пророка Илије које су и данас савремене. Литургијском благољепију је допринело појање хора Светога Николаја Жичког. Епископ се посебно захвалио господину Миланку Јовановићу за до сада учињена доброчинства у обнови храма који ускоро прославља два века постојања. јереј Јован Стојковић   После литургијског славља поводом храмовне славе у Доброселици, Епископ Јустин је посетио парохију љубишко-белоречку. Након обиласка и пружене подршке за радове на обнови цркве у Љубишу, Преосвећени Владика је у пратњи Архијерејског намесника ужичког протојереја – ставрофора Милоша Босића и других свештеника дошао до новосаграђене цркве у Гостиљу. Ту је извршио чин освећења крстова. Освећењу и подизању крстова поред већег броја свештеника и верног народа, присуствовали су челници општине Чајетина г. Милан Стаматовић, Бојана  Божанић и Милован Рајовић. Посебну част својим присуством учинио нам је прослављени центарфор Црвене Звезде Душан Дуле Савић. јереј Петар Лазић    

На празник Светог Пророка Илије, у уторак на аеродрому „Морава“ у Лађевцима, 98. ваздухопловна бригада је прославила Дан и Славу рода авијације. Литургију су торжествено служили свештеници Епархиjе жичке протојереј – ставрофор Петар Гавриловић, протојереј Владан Милосављевић, протонамесник Радоја Сандо. Присуствовао је комадант пуковник Александар Бјелић и велики број припадника 98. вбр. После Свете Литургије је уследило полагање венаца на спомен обележју страдалим борцима, освећење ваздухоплова, свечани строј и резање славског колача чему су присуствовали и војници из других јединица, пензионисани припадници Војске Србије, господа из градских власти Краљева и многи други. Указом број 8155 од 29. фебруара 1924. године одређено је да се 2. август у Војсци Краљевине Југославије слави као ваздухопловна слава. Обележавању ваздухопловне или авијатичарске славе придаван је велики значај. Авијација је код нас уведена 1912. године, кад је у саставу Ваздухопловне команде формирана аерoпланска ескадра – прва авијацијска јединица. Командант је био наш први авијатичар, пилот балонер – аеронаут, пуковник Константин – Коста Милетић. Авијација у почетку није била „род оружја“ већ је настала и развијала се у оквиру рода инжињерије. Била je намењена првенствено за извиђање из ваздушног простора. Први авијацијски пук формиран је 1924. године, а почетком тридесетих настају и ваздухопловне бригаде. Ваздухопловство је добило статус „главног рода оружја војске“ 1927. године . (прочитати више на: http://udruzenjepvlps.org/blog/2016/08/01/uz-dan-roda-avijacije/ ) јереј Владимир Благојевић потпоручник

Илиње, метох манастира Благовештења у Овчар Бањи, обновљен је ентузијазмом Богомољачког покрета и Светог Владике Николаја Велимировића, који је те далеке 1939. године, благословио да се Црква сазида на постојећим темељима, о чијем ранијем постојању нема писаних трагова. Интересантно је да ова црква, за коју се само претпоставља да је настала у неком периоду процвата манастира Благовештења, иако никада није поседовала пратеће конаке за смештај монаха, код  народа је одувек будила велико поштовање, као светиња Божија. Упркос лошим временским условима, на празник великог Божијег угодника, окупио се сабор верних из Чачка, Пожеге, Ужица, Ариља и околних села, да се Светом Илији помоли. Било је дирљиво видети све те људе, међу којима је био у овом крају познат ђед Ђука од 92 године, из пријеворске парохије, како се стрмом и блатњавом стазом, успињу до светиње, која као да је намерно Божијом руком, сакривена и шумским растињем ушушкана, у чаробном пределу Каблара који се протеже изнад манастира Благовештења. Прослављајући празник Светог Божијег пророка Илије,  пробуђено је сећање на све оне, који су много пре нас, ову светињу градили, у њој служили и имали визију свега онога што ова на изглед малена храмовна грађевина, у новије време собом доноси. Илињски сабор, управо ове године, донео је нову духовну радост и полет код свих оних, који су осетили жељу некадашњих духовних визионара, да се овај манастир васпостави за будуће нараштаје. Данас потребнији можда него икада раније, овај сабор послужио је да се њиме оствари присни однос са свима онима, који су изабрали да делима следе свети пример предака, да зидањем и обнављањем светиња кроз историју, једино живимо онако како треба, за вечни живот а не кратки и пролазни. Ово није био само мали сабор верних окупљених на Светој Литургији у Илињу, већ заједничарење са хиљадама хиљада верних који су пролазили кроз Српску Свету Гору, и прослављали Бога вековима вечном песмом Анђела Божијих. Светом Литургијом ове године началствовао је архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесења са Овчара, уз служивање протосинђела Саве (Илића). Ово наше молитвено заједничарење, својим учешћем на Светој Литургији увеличале су: игуманија манастира Ковиље код Ивањице преподобна монахиња Агрипина са сестрама, настојатељица манастира Јовање из Овчар Бање монахиња Теодора и настојатељица манастира Јежевица монахиња Јована са својим сестрама. Колачари који су се својим ангажовањем потрудили да помогну прославу Светог Илије били су: Видан Димитријевић из Овчар Бање, Драган Ињац из Чачка, Милун Тодоровић и Иван Илић са Каблара, као и Јелена Јововић из Гораждевца са Космета. У припреми славе својим прилозима учествовали су и браћа и сестре из Чачка и Ужица. Онако како само Господ зна да укршта путеве, и спаја нас Промислом Својим, тако је овог пута, објединио српску Свету Гору и свето Косово и Метохију. Наиме, спонтаним ангажовањем овогодишњих колачара за празник светог Илије, покренута је група младих људи са светог Косова да својим рукама и искреном љубављу умију и дотерају нашу светињу за славље. Пут који су нам отворили поједини чланови Косовских Божура, као наши драги гости и браћа и сестре у Христу, је пут примера истинске љубави која се у жртви за ближње огледа. Од кога бисмо и иначе могли најпре да се научимо таквој љубави, ако не од оних који својим опстанком на многострадалном Косову и Метохији сваког дана изнова, својим делима и примером, сведоче управо ту жртву до последњег даха, до савршене љубави за ближње своје. Сви присутни на трпези љубави, коју је у манастиру Благовештењу, припремила игуманија Михаила са сестрама, имали су прилику да уживају у песми Косовских Божура и њиховом духу који осваја. Како неко од њих тада рече: „Слава Богу што нам је са Косова отворио прозор ка нашој малој Светој Гори, где је спојио дух страдалног Космета, српске Босне, поносне Војводине и кротост Тимочке Крајине. Слава Богу те нађосмо Косово у срцу Шумадије. Као одговор чула се песма „До године на Косову“, а из срца једногласно отимало, и кроз све будуће векове да прослављамо наше Свете и на Косову и Метохији. Дај Господе Боже, да васкрсну све наше светиње овде и на Косову и Метохији, пре свега у  душама нашим, да би се обновили њима, а оне биле путоказ нама и будућим нараштајима.  Једино тако уз помоћ Божију и служећи једни другима, остаћемо верни онима који су верни Једном Богу у Тројици кроз векове. Амин. Сестринство манастира Благовештења кабларског