Категорија: СПЦ

Предивног пролетњег јутра окупаног блиставим сијањем благог сунца, жички Архијереј је служио Божанствену Литургију у Саборном Храму у Краљеву. Под пространим сводовима храма се скупило мноштво верних који су дошли да се причесте Часним Даровима. Прве недеље поста наше очи и срца се наслађују гледајући како српски народ прилази своме Господу и Спаситељу и уједно осећамо жал што таква слика није стални призор на нашим свештеним сабрањима. Молитвено појање, молски возгласи Владике и свештеника и сунце које нас је штедро обасипало својим благим зрацима су свакако утицали и на то да се деси и једно мало лепо чудо – окупљени људи су достојанствено и у свештеној тишини присуствовали Литургији не реметећи богослужење својим жамором (наши људи, нажалост, често не умеју то да чине). Та молитвена атмосфера је, између осталог, и проистекла и била употпуњена и Владикином надахнутом беседом о љубави Божијој према нама грешнима, јер данашњим празником Црква слави читав домострој спасења који је отпочео оваплоћењем Господа Бога. У кратким цртама ћемо покушати да осликамо најосновније обрисе онога о чему је наш Владика причао: „У Недељу Православља Црква слави то што је тријумфално посведочила да се кроз целивање и побожно слављење икона Христових, Пресвете мајке Божије и светих заправо прославља Господ Бог који је из љубави према нама Оваплоћењем примио тело људско. А Господ је ради нас и ради нашега спасења сишао са неба на земљу, оваплотио се од Богородице, страдао је и васкрсао, вазнео се на небо и послао нам Духа Утешитеља. Обожење је оно што Господ жели да нам дарује, зато је страдао за нас, да постанемо богови по благодати и зато Црква зове и призива све оне који хоће да се спасу, да се преобразе и да се уздигну из овога света оваквога какав је“. Владика је своју беседу завршио жељом која је уједно и молитва – да и ми уђемо у Царство Божије, да вечно живимо, да вечно  славимо и да се вечно наслађујемо гледањем лица Божијега. Амин! Нека Господ услиши речи нашег Владикe и нека данашње слике из наших храмова постану слике које ће се виђати сваке недељне Литургије!                                                                                                             Ђакон Стефан Милошевски

У првој суботи Часног поста, 4. марта 2017. године, на дан Светих апостола Архипа, Филимона и Апфије и Светог Теодора Комоговинског, служена је Света Архијерејска Литургија у манастиру Нова Павлица. Преосвећеном Eпископу жичком г. Јустину саслуживали су Архијерејски намесник трнавски Мирослав Петров, Архијерејски намесник студенички Здравко Николић, парох бељачки Слободан Мишовић, парох павлички Данило Петровић и протођакон Александар Грујовић. Нова Павлица је задужбина Свете браће Стефана и Лазара Мусића, саграђена уочи Косовског боја. Мошти ових светих косовских мученика биле су сахрањене у двојној гробници испред портрета ктитора, а мошти њихове мајке Драгане – монахиње Теодосије, биле су смештене уз јужни зид наоса. Данас су мошти ових великих српских светитеља смештене у нови кивот који је дарован недавно Павличкој светињи из Украјине од Архијерејских намесника Ижевске и Удмутске епархије Михаила, Валерија и + Игора, протођакона Олега Зонова, ђакона Андреја Буторина (који је израдио кивот), а доставили су га каменски и царичански епископ Владимир и викарни епископ одески Диодор. Ово је била прилика да се српски народ у еврхаристијској радости присети значаја ових дивних светитеља, као и свих светих косовских мученика чијим крсним страдањима је трајно обележена српска историја. Данас се потврђује да ова лепа задужбина и хришћанска жртва коју су нам Света браћа Мусићи и њихова мајка пружили не губи вредност и не подлеже забораву већ  постаје трајни пример и неисцрпна утеха хришћана. Епископ Јустин је приликом овог свечаног догађаја напоменуо да је наш народ дубоко укорењен у библијској историји и да је потребно да се хришћани стално упознају са својом својом вером и да се стално усавршавају истражујући Свето Писмо. Знање нас надограђује само уз смирење и послушност Цркви у којој једино обитава пуноћа истине. Градачко сестринство, које се годинама старало о обнови ове дивне светиње, присуствовало је овом радосном догађају, а након тога је Епископ жички посетио и манастир Градац. Сестринство Манастира Градац

Краљевчани су и ове године остали верни једном старом неписаном обичају, који је заживео и ушао у дух народа готово у виду правила. Већ, може се рећи деценијама уназад, у петак прве недеље Часног поста, у храму Свете Тројице се причести више хиљада верника. Тако је било и ове године, непрекидни ред људи је прилазио Светој Чаши и причешћивао се сатима.  Ђакон Милутин Балтић

У среду прве недеље Великог поста, Његово Преосвештенсто Епископ жички г. Јустин је, уз саслужење протођакона Александра Грујовића, служио Литургију Пређеосвећених Дарова. Присутни који од почетка поста кроз богослужења учествују у молитвеном животу овдашње литургијске заједнице су приступили Светој Тајни Причешћа.

Дар за Дечје одељење Опште болнице “Студеница“ у Краљеву, опширније: http://studenica.blogspot.rs/ 

810 ГОДИНА ОД ПРЕНОШЕЊА МОШТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА У СТУДЕНИЦУ   У Недељу сиропусну, на дан свештеног спомена Преподобног оца нашег Симеона Мироточивог, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Студеници је служио Епископ жички г. Јустин. Уз мноштво монаштва и свештенства, на празничном бдењу је присуствовало око 250 верника, а на Светој Литургији око 800. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), сектретар ЕУО Епархије жичке, игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), јеромонах Орсисије (Ивановић), игуман манастира Свете Тројице са Овчара, јеромонах Теодосије из манастира Рујан, свештеник Иван Радовановић, свештеник Здравко из Рашке, свештеник Милан из Неготина, свештеник Драгиша из Требиња и протођакон Александар Грујовић. Присутно је било монаштво из манастира Сретење, Благовештење, Никоље, Градац, Каменац, Ковиље, Преображење, Вољавча, Рача, Моравци, Стубал. Овај празник је био мали сабор монаштва  и народа целе наше богоспасаване, најстарије, светосавско- симеоновске Епархије у ишчекивању почетка Великог поста. Иначе, ове  године се навршава јубилеј наше Свете Цркве. Прошло је 810 година од када је Свети Сава пренео мошти свога оца, Светог Симеона из манастира Хиландара у манастир Студеницу. Добро је познато да је Свети Симеон (Стефан Немања, велики жупан) саградио овај манастир као загробно место за себе и своју породицу. За живота је спремио себи мермерни саркофаг на месту где је то у храмовима предвиђено за ктиторе. Пошто се на сабору код Петрове цркве 1196. године одрекао власти, животописац даље бележи: „И назва се монашким именом Симеон… И дође до пресвете Богородице Добротворке у Студеници. И остаде ту, настањујући се са часним монасима, у правилу и заповести светих и богоносних отаца, и никако не ленећи се“(Стефан Првовенчани, Житије Светог Симеона). „Када је ово било свршено, отац наш господин дође у наш манастир, који и сазда. Свету Богородицу Добротворку…“ (Свети Сава, Житије Светог Симеона). Из чињенице да је Симеон стигао у Студеницу убрзо после свога замонашења (25. марта 1196) и да ју је напустио 8. октобра 1197. године, произлази да је у овом манастиру провео мало више од године и по. Свети Сава каже: „Блажени овај старац (…) остаде у овом нашем манастиру две године (Свети Сава, Житије Светог Симеона). Са осталом братијом следио је монашка правила „не ленећи се“. (Стефан Првовенчани , Житије Светог Симеона).  Посебно су значајна Савина обавештења да је Симеон увећао број монаха у Студеници „учећи све духовним подвигом“. „Блажени отац наш и ктитор господин Симеон“ (Свети Сава, Житије Светог Симеона), напуштајући Студеницу „постави игумана овом светом месту, изабравши преподобна мужа, по имену Дионисија јеромонаха, и предаде му да се брине и да снабдева стадо Христово, које је у овом светом месту“ (исто). Преподобни Симеон се упокојио у Светој Гори, у својој и Савиној задужбини Хиландару. Пошто је у манастиру Хиландару проживео осам месеци, „6708 године“ (тј. 1199.) „месеца фебруара 13. дан“, „је овај блажени отац наш прешао у вечни покој“(исто). Угледног монаха Симеона син Сава је, према очевој заповести, положио у „нови гроб“ хиландарске Цркве (исто).  Ово је било у присуству бројних светогорских монаха и одређеног броја народа.  На дан годишњег помена (13. фебруар 1200), који је у Хиландару обележен веома свечано, потекло је миро из Симеоновог гроба, а Сави је поверено да му напише житије и службу (види: Доментијан, Живот  Светог Саве; Теодосије, Житије Светог Саве). Почетком 1206/7. године, највероватније, са групом монаха Сава је пренео Симеонове мошти у Хвосно, одакле је заједно са браћом жупаном Стефаном, кнезом Вуканом и са племством и свештенством кренуо за Студеницу. У манастиру Студеници положили су Немањине свете мошти у гроб дана 9. фебруара, да би, убрзо после, током обележавања Немањиног помена (13. фебруара), поново мироточиле (види: Стефан Првовенчани, Живот Светог Симеона). О датуму преноса Симеонових моштију у Србију почетком 1206. године види: Баришић, Хронолошки проблеми. О томе да је то било 1207. године, види: Максимовић, О години преноса Немањиних моштију. Нека би молитвама Преподобних Свете лавре студеничке, овај духовни подвиг који је пред нама, на корист  душе и тела окончали. Амин. Монах Силуан (Грујовић)  

Монахиња Ана (Илић), рођена је у селу Короман код Крагујевца, као Милица, на празник Светог архиђакона Стефана 1937. године, од оца Борислава и мајке Радојке. После завршене економске школе радила је у суду у Крагујевцу, а потом у Општини у Врњачкој бањи. Након свог првог од укупно три одласка у Јерусалим, одлучује да живот посвети Богу и молитви. Тако 1990. године долази у манастир Ваведење код Чачка. Као послушна и тиха, већ 1992. године на Крстовдан бива замонашена. На сваком послушању била је одговорна и никада се није замерала са сестрама у току свог монашког живота. Верном народу и сестринству била је омиљена монахиња. Упокојила се 24.02.2017. године. Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је извршио опело упокојене монахиње Ане у манастиру Ваведење дана 25.02.2017. године. Са љубављу, мати Февронија са сестрама

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је данас, 21. фебруара 2017. године, посетио Град Чачак. Била је то узвратна посета приликом које се састао са градоначелником г. Милуном Тодоровићем, који је 01. новембра 2016. године био у званичној посети Његовом Преосвештенству. Састанку код градоначелника су присуствовали протојереј г. Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протођакон Епископа жичког г. Александар Грујовић,  г. Игор Трифуновић, председник Скупштине града и г. Мирослав Петковић, секретар Скупштине града. На састанку је било говора о најзначајнијим пројектима и будућим плановима градског руководства за даљи развој града Чачка, као и о сарадњи локалне самоуправе и Епархије жичке, а на добробит свих наших суграђана и православних верника. Разговарало се и о тренутним радовима на реконструкцији Храма Вазнесења Господњег. У наставку посете Његово Преосвештенство господин Јустин, заједно са градоначелником и његовим сарадницима, обишао је радове на реконструкцији најстарије чачанске цркве – Храма Вазнесења Господњег. Извор: Канцеларија градоначелника Града Чачка

Недеља, 19.02.2017. године, Месне покладе, свечано је прослављена  у Храму Светог  Кнеза Лазара на Љубићу, уз присуство великог броја верника Љубића и Чачка. Разлог посебне свечаности на љубићком брду је прослава поводом десет година од оснивања хора „Св. Владика Николај жички“. Тим поводом у канонску посету је дошао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, што је додатно увеличало овај догађај. Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички г. Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника трнавског Мирослава Петрова, ректора Богословије у Београду  протојереја-ставрофора др Драгана Протића, управника Богословије у Београду протођакона Милана Ковачевића, протосинђела Саве (Илића), протонамесника Владимира Стојковића, протојереја хаџи Србољуба Стојковића, јереја Јована Стојковића, пароха доброселичког, протођакона Александра Грујовића и ђакона чачанског Драгана Милованчевића. Поред љубићког хора, својим појањем Литургију су улепшали и хор Богословије „Свети Сава“ из Београда, као и хор „Св. Димитрије“ из Лазаревца. У надахнутој беседи, Владика жички је тумачећи данашње Јеванђеље, рекао да је ова недеља посвећена сећању на будући суд, суд Божији. Са надом у милост Божију требамо и ми да се потрудимо да за тај тренутак будемо што више спремни. Нама ће Господ праведни, силни и свемоћни, судити зато што је наш Спаситељ дошао у овај свет смирено, родио се као Богомладенац, поживео са нама и у смирењу показао шта треба да чинимо да би задобили Царство Небеско. Неки су прихватали Господа и кроз Њега се спасили, а неки су Га упорно одбијали и порицали да је Господ славе и истинити Бог. Господ је нама дао слободну вољу, да можемо у овоме свету чинити шта желимо, али нам није све на корист. Они који одбацише Господа, мораће да га приме када дође у слави да суди, разлучујући овце од јаради. Овце ће стати са десне стране, а то су они који су угодили Њему. Јарад ће стати са леве стране, и отићи у таму најкрајњу, јер нису желели да буду са Господом. Да би се спасили, Господ од нас тражи оно што је поставио као мерило свих мерила: смирење, трпљење, љубав, молитву, себеприношење на служење Богу и ближњима. „Нека Господ Бог утехе, правде, љубави, буде милостив према нама грешнима, да нам да силе, да вечно славимо Оца и Сина и Духа Светога у све векове и сву вечност“, рекао је Владика. Након причешћивања Телом и Крвљу Христовом и благодарења Богу, присутни су се послужили на скромној трпези љубави. Хор „Св. Владика Николај“ основан је 2007. године у време Васкршњег поста, са жељом оснивача да се код младих верника негује православно црквено појање и учествовање на Светој Литургији. После десет година постајања, хор је својим појањем у многим храмовима, учествовањем на више концерата и других културних манифестација, посебно када је црквено појање представљано, доказао, да је својим квалитетима веома напредовао. Својим наступима у храмовима широм Србије, као и на Светој Гори, учешћем на богослужењима, обогаћен је рад хора. Сада хор „Св. Владика Николај жички“ својим појањем улепшава Богослужења у Храму Светог Кнеза Лазара на Љубићком брду. Круна обележавања десет година од постојања хора „Св. Владика Николај жички“ био је величанствени концерт, одржан у дому културе у Чачку, пред око 1000 гледалаца. Поред хора „Св. Николај жички“ у програму су учествовали и хор Богословије „Свети Сава“ и хор „Св. Димитрије“ при Цркви Светог Димитрија у Лазаревцу. ЦО при Храму Светог Великомученика Лазара на Љубићу

Дана 17. фебруара 2017. године, на Задушнице, када се Света Црква моли за браћу и сестре наше који се у Господу упокојише, у Храму Светог Саве у Краљеву литургијским сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. По заамвоној молитви, Епископ је заједно са свештенослужитељима и верним народом Божијим служио парастос. јереј Александар Р. Јевтић     „Смрт као таква, природна смрт, није починак, зато што у шеолу нема починка. Христос је ушао у смрт и претворио је у „починак његов“, у нову и свету суботу. „ми који поверовасмо“, вели апостол Павле, „улазимо у починак“ (Јевр 4,3). Стога натпис Requiet in pacem  на хришћанским гробовима има значење „Почива у Христу“, јер, да цитирамо још једном апостола Павла, „он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала“ (Еф 2,14). И, коначно, тај починак је живот, зато што је Христос жив и зато што су они који почивају у њему живи, за сада надом на васкрсење и живот вечни “. (Александар Шмеман, Литургија смрти и савремена култура, стр. 72)