Категорија: СПЦ

У организацији свештенослужитеља при храму Спаљивања моштију Светог Саве у Краљеву, на челу са протојерејем Радојем Сандом, група поклоника имала је прилику да првог новембарског викенда посети древне хришћанске светиње у бугарском престоном граду и старом граду Великом Трнову. Дводневна посета светињама Бугарске започела је молитвом у храму првог српског архиепископа одакле се група у раним јутарњим сатима упутила ка Великом Трнову. Уз кратко задржавање на граничном прелазу групу је у главном граду Републике Бугарске сачекао водич да би убрзо била посећена и прва светиња на овом походу, древни Тројански манастир. Специфичност овог манастира, који у многоме подсећа на светогорске, јесте чудотоворна икона мајке Божије ,,Тројеручица“ пред којом се свакодневно моли велики број поклоника. Храм је осликан многобројним фрескама насталим у 17. веку, а у самој припрати лепотом доминирају фреске Светог Саве и Симеона као и ликови многих светитеља из хришћанске историје. У западном делу храма налази се и гробно место претходног Бугарског патријарха Његове Светости господина Максима.  Посетиоцима из Србије срдачну добродошлицу и гостољубље уприличио је владика Сионије. Примивши благослов и речи љубави, пут је настављен даље. Стигавши у Велико Трново, након краћег одмора, група је посетила најзначајнија места и упознала се са особеностима самог града. Бројни музеји, археолошки проналасци, споменици о Бугарско-турским и Балканским ратовима сведоче о значају и древности овог града. При освитку недеље у раним јутарњим сатима поклоници из Краљева упутили су се у древни храм Светих 40 мученика у ком се налази прво гробно место Архиепископа српског Саве. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа трновског господина Григорија, краљевачки свештеници су уз саслуживање домаћих свештеника Ивана и Михајла, у присуству верујућег народа, одслужили Свету Литургију причестивши се Светим Тајнама Христовим. Након Свете Литургије отац Радоја је одржао надахнуту беседу истакавши духовну повезаност два народа и захваливши се Његовом Преосвештенству и домаћим свештеницима на указаној почасти и љубави. Заблагодаривши Господу, поклоници су посетили историјски музеј богат изворним остацима, као и музеј воштаних фигура који предњачи реалистичним карикатурама. У поподневним сатима, пуних утисака напустили смо Трново и упутили се ка Софији, престоном бугарском граду. У Софији посебну пажњу привлачи велики храм Свете мученице Недеље унутар кога се налазе нетрулежне мошти Светог Милутина српског краља из лозе Немањића. Удостојивши се поклоњења светим моштима и узевши благослов настојатеља храма, поклоници су посетили и руски храм Светог Александра Невског, као и цркву Светог Николе, једну од највећих на простору Балкана. Пуни утисака и доброг расположења, неосетивши пролазност времена, поклоници су се упутили пут Србије да би у касним вечерњим сатима безбедно стигли пред врата великог краљевачког храма, где су молитвом захвалности Господу завршили дводневну посету светињама Бугарске уз жељу да се сличан подухват што пре понови. Михајло Живковић

У недељу, 23. октобра/05. новембра, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи, уз саслужење братства овога храма и протонамесника Драгана Глигића, пароха жичког, као и протођакона Александра Грујовића. У својој беседи, Владика се посебно осврнуо на јеванђелску Причу о богаташу и убогом Лазару, упућујући верне на животни смисао и поруку данашњег јеванђелског текста. Нагласио је да богатство које имамо и стичемо, потребно је да правилно употребљавамо, не бивајући себични, груби и духовно слепи, не видећи око себе оне којима је потребна наша помоћ. Све што имамо, дар је Божији. Ништа није наше! Господ себе не даје на меру људима, већ у својој пуноћи, несебично излива изобилно своју љубав свима. Сви смо дужни, ако спасења желимо, да указујемо љубав и помоћ ближњима и потребитима. И данас у свету има много богатих, али још више гладних и сиромашних. Богати и силни, сматрају да имају све, али често немају оно што је најважније, то јест Бога.Они не виде муке гладних и убогих. А богатство овога века брзо пролази, и ако се правилно не употреби, може лако човека довести на место богаташа о коме се говори у јеванђелском тексту. Он је сву плату на земљи примио, али изгубио вечност. Треба се учити примерима из Житија светих. Многи светитељи су свој иметак разделили ништима и убогима, осигуравајући себи тако непролазну плату Будућег века, какву је и убоги и трпељиви Лазар стекао у наручју праведног Авраама. Стога, узалуд је све богатство овога века, ако се са свим својим даровима не возглавимо у љубави и благодати Христовој, поручио је и поучио Владика Јустин.                                                                                                 Љубинко Костић, протојереј-ставрофор

У суботу, 4. новембра 2017. године, на дан Задушница, када се Православна Црква сећа свих упокојених, Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Литургију у Старом храму у Краљеву, уз саслуживање свештенослужитеља овога храма. Велики број ученика са својим вероучитељима из оближњих основних и средњих школа, дошао је по благослов Архијереја. Поучавајући ове малишане и остале сабране,  Владика жички је истакао да је ово дан када се сећамо свих упокојених од праоца Адама до данашњег дана. Бог је Бог оних који су на земљи и оних који су упокојени, Бог је Бог живих, а не мртвих. Сваки човек је душа жива, јер му је Бог удахнуо живот. Црква Божија, која је Тело Христово, призива све људе спасењу. Да бисмо на овоме свету живели богоугодно потребно је да држимо Божије заповести. У Цркви смо окренути једни другима лицем ка лицу и треба да се молимо једни за друге. Наш живот треба да буде задобијање Царства Божијег, поручио је Епископ Јустин. По завршетку Литургије, сабрање око Епископа се наставило у парохијском дому за трпезом љубави. Милутин Балтић, ђакон

Највећа драгоценост у овом свету јесте осетити остварење речи Господње првосвештеничке молитве: „Да сви једно буду“. И то драгоцено осећање истинског заједништва дотакло је душе свих окупљених у манастиру Благовештењу, на литургијском сабрању у част Светог апостола и јеванђелисте Луке, које је предводио Епископ жички г. Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протосинђела Саве (Илића) и протођакона Александра (Грујовића). Литургијском слављу присуствовали су: игуманија Успењске обитељи монахиња Наума и настојатељица манастира светог Јовања монахиња Теодора са сестром, а касније се придружила и игуманија Сретењске обитељи монахиња Аквилина са сестрама. Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, Владика је најпре честитао славу крсног имена игуманији Михаили и њеној сестри по телу монахињи Серафими, а затим је, осврнувши се кратко на житија Светог апостола Луке и Светог Петра цетињског, верном народу упутио следеће речи поуке: „Овај празник за нас православне хришћане има велику вредност, јер почива на ономе који је један од апостола Христових. Дакле, враћамо се у стара, древна времена. Ми смо данас у једном древном манастиру, и ми кроз овај манастир доживљавамо векове и видимо да наша вера јесте стара вера. Истовремено, она је увек савремена и спасоносна: и у овоме веку, и у овоме народу, и у сва времена, и у сву вечност. Разлог је што је један Господ Исус Христос исти јуче, данас и у све векове. Он је увек млад и Његова личност је она која надахњује многе: и оне који су га видели, и оне који су само чули за њега, и оне који су о Њему само прочитали некада нешто. Међутим, само они који су имали чисто срце, чист ум и добру вољу, могли су да препознају Господа Христа као Спаситеља света и да заволе ту Личност – да заволе самога Господа. Онај који заволи Господа Христа, он онда заволи све што је Његово и све што је Он породио Духом Светим. Они који се удаљују од Истине, од правде, од правих вредности, они се мало по мало удаљују од живота, јер ко није у Цркви и ко заједно са Господом не сабира, тај расипа. Велика је тајна како долазимо на овај свет, а још је већа тајна како одлазимо из овога света. Нама једино остаје поверено како ћемо живети у овоме свету. Нисмо дошли својом вољом, нити одлазимо својом вољом, али како ћемо се определити да живимо овде у овоме свету зависи од нас, од наше воље, од нашег расположења. Јер душа, која је претежнија од тела, она тражи вечну реч Божију да се њоме храни у Цркви Божијој, кроз Свете Тајне, да се причешћује Телом и Крвљу Господа Христа, јер то је залог будућег, вечног живота. И зато они који се не причешћују немају живота у себи, већ имају само његов привид. Ми људи смо обдарени умом. Ми смо словесни и све што желимо, можемо да искажемо: Боже, тражим мир у души! – Добићеш. Тражим правду! – Добићеш. Тржим да се посветим, да се уздигнем из овог привременог света, из овог змијарника! – Добићеш. Услов је: ако тражиш. Који истински љуби Господа, он држи заповести Његове, па тако не можемо да тражимо од Бога, а нисмо заинтересовани шта то Господ нама говори, нисмо се упознали са Његовим законом. Непознавање закона не оправдава оне који не испуњавају закон. Онај који није хтео да се упозна шта то Господ Бог говори свом словесном стаду, тај није достојан да се назове хришћанином. Јесте да смо ми хришћани слаби, падамо, колебамо се. Ипак, зар се нису Господњи следбеници колебали? Зар се није Петар одрекао три пута Христа? Тако је било све док се нису обукли у силу са висине, док нису добили благодат Духа Светога. И све то ми смо примили у крштењу. У благодатном чину крштења ми смо добили освећење наше природе, брисање првородног греха, постали смо припремљени за Царство небеско, миропомазани и тиме добили благодат Духа Светога. Тако имамо заштитнике на крштењу, имамо заштитнике које смо добили избором своје славе. Са свих страна ми смо заштићени, само је потребно мало да се потрудимо, да прочитамо коју молитву, који акатист, све у свему само пола сата дневно да посветимо Господу. Када дође време поста – да постимо, да се не лишавамо поста. Друго су труднице, деца, болесници, немоћни… Сви остали, нека се никада не изговарају да немају моћи да посте. Пробајте, постите и видећете какву моћ и силу даје Господ. Зато што је Господ рекао: Род нечисти се изгони само постом и молитвом. Тако да док смо у животу имамо прилику да живот свој доведемо у склад са оним што од нас тражи Господ. Онога тренутка кад напустимо овај свет, узалуд су и богатства која смо оставили и свака наша неостварена тежња да се поправимо. Оно што је једино вредно је да улажемо у себе, у своје знање, али не само да сазнамо, већ да то и испуњавамо. Свакога дана морамо да читамо, свакога дана морамо да понављамо то што знамо, да би знање постало и пракса, да би ушло у природу нашу, да то постане део нас, а не само знање које надима, како каже апостол Павле. Да не дужим… Рекох и себи и вама: да свакога тренутка кад помислимо на светитеље Божије, када помислимо на нашу славу да нас она штити, дужни смо да и ми учинимо нешто мало. Не за Господа Бога – Њему не треба ништа, него да учинимо за душу нашу, за живот наш, и да се припремамо за Царство небеско, јер је то једино што вреди. Све друго што није возглављено у Христу – нестаје, пропада и нема вечнобитије. Нека Господ Бог, молитвама Светог апостола Луке и Светог Петра цетињског, дивнога чудотворца  који се моли за народ српски, буде са свима нама, да нас води до Царства небескога. Амин.“ Након Литургије, заједничарење се наставило у манастирском конаку за трпезом љубави, где су пријатељи манастира сабрани са Косова, Тимока, из свих крајева Епархије жичке уживали у духовним разговорима са Епископом до касно поподне. монахиња Христина

У недељу 21. по Духовима, 29/16. октобра 2017. године, када наша Света Црква прославља Светог мученика Лонгина Сотника, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика Георгија на Руднику. Преосвећеном Архијереју саслуживали су: архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, архијерејски намесник таковски протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, старешина храма протонамесник Драган Мијаиловић, парох заградски Горан Џопалић, парох мајдански Часлав Филиповић, старешина горњемилановачког храма Драган Ђорем, протођакон Александар Грујовић и ђакон Слободан Пејовић. После прочитаног Јеванђеља, у поучној и надахнутој беседи, Владика је поручио да треба да слушамо реч Божију. Читајући Свето Писмо и живећи хришћанским врлинама, припремамо се за Царство небеско и чувамо печат дара Духа Светога којим смо постали изабрани народ Божији. Ове речи нашег Владике дуго ће се памтити на Руднику. Нека би Господ благословио што скорији поновни сусрет са нашим Архипастиром и молитвеником пред Господом. После Свете Литургије приређена је трпеза љубави.  Александар Мијаиловић, студент теологије    

У суботу 28. октобра 2017. године, на дан Светог свештеномученика Лукијана и Преподобног Јевтимија, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Мрчајевцима. Преосвећеном Епископу саслуживали су архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, протојереј Милинко Стојковић, протојереј Милорад Величковић, јереј Александар Пешић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Немања Стојковић и ђакон Јован Тимотијевић. У надахнутој беседи Владика је истакао потребу да размислимо шта нам је Господ Бог оставио да би задобили Царство небеско. Говорећи о речима Јеванђеља које је читано, скренуо је пажњу на то да Свето Писмо Старог Завета представља педагогију и припрему за долазак Христа.  И међу људима који су живели по старозаветном закону било је оних који су препознали Христа као Спаситеља. У Старом Завету закон је учио да се увек узврати истом мером, а Христос нам је донео нови закон љубави. Ученици Христови су суботом ишли кроз усеве, тргали класје и јели, а Христос у суботњи дан лечи болесног човека показујући да је Господ господар од суботе, Он Који је и господар живота нашег. Бог заправо жели да ми ускладимо своју вољу са Његовом вољом и угледамо се на њега. Христос је поднео највећу жртву, зато би и ми требали да претрпимо жртву коју нам је Господ одредио. Јер, том жртвом, трпљењем и вршењем заповести Божјих, задобићемо Царство Небеско, рекао је Епископ.   После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се прота Милинко, старешина храма Светих апостола Петра и Павла, захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком г. Јустину на посети и благослову.                                                                                     ђакон Јован Тимотијевић

У петак 27. 10. 2017. године црква Свете Петке у Рудници код Рашке прославила је своју храмовну славу. Служена је Света Божанствена Литургија којом је началствовао архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, а  саслуживали су му војни свештеник јереј Иван Аврамовић, јереј Милован Вучковић, јереј Предраг Радојевић, парох у Рудници, јереј Љубодраг Стојковић и ђакон Марко Ерић. Сабрање су својим присуством увеличали и представници војске, полиције и локалних власти. Светој Литургији је присуствовао велики број мештана Руднице, али и верника из Рашке и околине, а многи су приступили Светој  Чаши и причестили се Светим Тајнама Тела и Крви  Христове. Посебно радује чињеница да је Свето Причешће примило много деце. Надахнуту беседу о животу и подвизима Свете Петке произнео је новорукоположени свештеник Љубодраг Стојковић подстичући вернике да се угледају, по својим моћима, на њен светли пример подвига и жртвовања за Господа Христа, и да га следе у борби против страсти и греха, а зарад стицања врлина, блаженстава и благодати Божије. Након Свете Литургије уследила је литија око храма и резање славског колача, а затим и пригодна славска трпеза за све госте. Домаћин овогодишње прославе био је господин Славољуб Тодоровић који се гостима обратио топлим и бираним речима благодарности и искрене побожности. Кратке, али инспиративне и дирљиве беседе, одржали су током трпезе и парох руднички јереј Предраг, протонамесник Здравко и јереј Иван. Ђакон Марко Ерић  

Данас 14/27. октобра када наша Света Православна Црква молитвено прославља Свету Преподобну мати Параскеву, Преосвештени Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете преподобне мати Параскеве у манастиру Стублу. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, архимандрит Срефан (Ђорђевић), духовник манастира,  протојереј Радован Ђорђевић, парох врњачки, Владимир Благојевић, војни свештеник при касарни у Лађевцима, протонамесник Александар Тодоровић, парох витковачки, као и протођакон Александар Грујовић.  На богослужењу је учествовало мноштво верног народа, више сестринстава из манастира наше Богомспасаване епархије, као и припадника Војске Србије. После читања Светог Јеванђеља, Епископ се обратио верном народу пригодном беседом осврнувши се првенствено на житије, прославу и помен данашње славе. Подсетио је да уласком у веру наше душе постају незасите Богом и Божијом милошћу, зато што је душа човекова  боголика. Она је као таква призвана да се усавршава. У Светом Јеванђељу Господ је изнео причу о десет девојака. Пет мудрих су са светиљкама својим понеле и уље, које представља добра дела. Без добрих дела наша вера је празна. Света Петка је једна од мудрих девојака која је већ прослављена у Царству небеском. Она је пример за све који теже Господу и врлинском животу. Након прочитане заамвоне молитве, Владика је у спомен Свете мати Параскеве освештао, а затим и преломио  славски колач са настојатељицом ове Свете обитељи монахињом Маријом, коју је том приликом одликовао игуманијским чином и напрсним крстом. По завршетку Свете Литургије, игуманија Марија је са својим сестринством приредила трпезу љубави захваливши се Епископу и свима присутнима.   протонамесник Александар Тодоровић                                                                          парох витковачки  

Црква Свете Петке у Мочиоцима, најудаљенијем селу ивањичке општине, још је у изградњи, али редовно слави своју храмовну славу Преподобну мати Параскеву. Тако је било и јуче, 14/27. октобра 2017. године, када се велики број мештана и гостију сабрао у своме храму у центру овог планинског места. Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Далибор Милошевић, парох брезовачки. Својим појањем, на радост вернога народа, огласио се и хор ученика овдашње осморазредне школе. Потом је уследио чин ломљења славскога колача, а отац Далибор је одржао и пригодну беседу говорећи о житију и подвижништву Свете Петке. Уједно се захвалио свима који помажу завршетак храма посвећеног овој светитељки. Свештеник је изразио наду да, уз Божју помоћ, пре зиме буде постављена централна купола цркве. После литургијског сабрања, домаћини славе Милан Матовић, Раде Пантелић и Томислав Стаматовић, приредили су трпезу љубави за све мештане и госте. Драган Шипетић фото: Војо Миловић

У навечерје празника који је наша Црква посветила Преподобној мајки Параскеви сабрали смо се у средњевековну светињу манастир Клисуру. Овај манастир одувек је био место сабрања верника ариљског краја, на коме су узрастале многе генерације. У манастирској капели посвећеној Преподобној Петки сабрао се верни народ да узнесе молитве Богу и Његовој угодници. Бденије је служио протојереј Војко Михајиловић, а за певницом су појали протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, протојереј Драган Стевић и ђакон Бранко Росић. На крају богослжења  о. Војко је заблагодарио  Богу и Преподобној Параскеви што нас је сабрала на молитву и ове године. Игуманији Евегенији је честитао славу пожелевши да још пуно година служи Господу. Игуманија је са сестринством припремила  трпезу љубави за свештенство и верни народ. Бранко Росић, ариљски ђакон