Категорија: СПЦ

На празник Богојављења, када Црква молитвено обележава крштење Господа Исуса Христа на реци Јордану и откривење Свете Тројице, у Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку служена је Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин, а саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Иван Радовановић, протојереј Марко Петровић, као и ђакони Горан Вучковић и Стефан Симић. Јутро 19. јануара сабрало је велики број верника који су испунили храм жељни да дочекају свог Архијереја и учествују у празничном богослужењу. У празничној проповеди, Митрополит Јустин је подсетио на значај данашњег празника. Његова архипастирска реч, изречена са пажњом и топлином, оставила је снажан утисак на сабрани народ. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Литургије обављен је чин Великог водоосвећења, уз молитве да освећена вода буде на здравље, спасење и на духовну крепост свима који је са вером примају. Празнично сабрање настављено је у духу заједништва за трпезом љубави, где су се, у радости празника, сабрали свештенство и верни народ са својим Архипастиром. Марко Јоргић

“Јавио си се данас Васељени Господе и светлост Твоја обасја нас који Ти певамо: Дошао си и јавио си се, Светлости Неприступна.” (Кондак) Празник Богојављење свечано је и ове године прослављен у Љигу. Након Свете Литургије и водоосвећења испред храма, кренуло се у Богојављенску литију до центра варошице, а онда кејом поред реке Љиг до отвореног базена код старог хотела “Љиг”. Поред верног народа у литији су учествовали ученици ОШ “Сава Керковић” у Љигу са својим наставницима, припадници МУП- а из ПС у Љигу и председник Општине Љиг г. Миломир Старчевић. Ведро небо и сунчан дан, и поред ниске температуре, допринели су добром расположењу свих учесника литије, којих је ове године било пуно више него прошле године. Црквена општина Љиг и Спортски савез Општине Љиг по други пут организују пливање за Часни крст. После молитве и освећења воде, четрдесет пријављених учесника изговорило је Заклетву богојављенских пливача, а затим су редом прилазили за благослов целивајући крст у руци свештеника. На поздрав свештеника “Бог се јави” храбри пливачи су кроз хладну воду запливали до крста украшеног цвећем који је на средину базена поставио ученик гимназије у Љигу Гаврило Велимировић из Бранчића. Први до крста допливао је Марко Милосављевић из Гукоша. Најмлађа учесница је Тамара Јанковић (9 година), која је пливала са својим оцем, поред ње пливале су и две девојке Селена Чоловић из Мораваца и Вања Ристић из Љига, и Јована Мирковић из Бранчића. Црквена општина Љиг поклонила је победнику и двема девојкама по једну икону и књигу. Најмлађа учесница добила је на дар златни крстић од златаре “Петровић” из Ваљева. Сви учесници су добили по једну мајицу, бројаницу и захвалнице од Спортског савеза општине Љиг, које им је уручио председник општине. За све учеснике и присутне припремљено је окрепљење: чај, кувано вино, кувана ракија и гулаш припремљен од дивљачи, који је припремио Данило Живак из Љига. Светолик Марковић, протојереј-ставрофор

У недељу пред Богојављење 18. јануара 2026. када се богослужбено припремамо за спасоносни догађај Христов, на Његово славно Крштење, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујну служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин уз саслуживање игумана Манастира Вујна архимандрита Саве (Илића) и ђакона Стефана Симића. Након прочитаног Јеванђеља сабраном народу обратио се пастирском беседом Високопреосвештени Владика говорећи о значају празника Богојављења, о личности Јована Крститеља који је веза Старог и Новог Завета, који је припремао пут за долазак Месије Христа. Такође, у беседи Владика је истакао важност Христовог Крштења за све нас, као и да ми постајемо учесници и причасници Његови кроз Свету Тајну Крштења. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број народа се сабрао у име Христово и приступио Светој Чаши. После Литургије у манастирској трпезарије је уследило послужење са све присутне.                             Братија Манастира Вујан

На празник Обрезања Господњег, као и на дан када прослављамо угодника Божијег Светог Василија Великога, Митрополит и Архиепископ жички г. Јустин служио је Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Том приликом саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, као и старешина храма протојереј Часлав Јовановић са братством. Митрополит Јустин је у беседи нагласио да је Господ примио обрезање како би потврдио своју људску природи испунио старозаветни закон. Напоменуо је да су посебно лепе јектеније које се на данашњи дан произносе, да кроз њих боље разумемо шта је за нас потребно у Новој години. Након Свете Литургије верни народ је испратио свог Архијереја целивавши му десницу и примивши благослов. Нашем Богу нека је слава и хвала вавек. Амин. Ђакон Младен Нојић

Литургијским сабрањем и благодарењем Господу, у Храму Светог архангела Гаврила у Чајетини, молитвено је обележен почетак Нове године. Света Литургија служена је у поноћ, када су се верни сабрали да са вером и надом закораче у ново лето Господње. Свету Литургију служио је протосинђел Урош (Васиљевић), настојатељ Манастира Увац, уз саслужење парохâ чајетинских протонамесникâ Петра Лазића и Милана Мијаиловића, као и јереја Бојана Мијаиловића, пароха доброселичког, уз молитвено присуство више свештеника из различитих епархија Српске Православне Цркве. Литургији је присуствовао бројни верни народ који је са радошћу, смирењем и благодарношћу, узносио молитве за мир у свету, здравље и духовну крепост, слогу међу људима и спасење свих. На тај начин започета је Нова година по јулијанском календару, у духу вере, љубави и литургијског заједништва. Срећна и благословена Нова година! Анђела Милинковић

У прву недељу по Рођењу Христовом, 11. јануара 2026. г. када наша Света Црква прославља Светих 14000 младенаца витлејемских, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички г. г. Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Саслуживали су секретар ЕУО-а архимандрит др Дамјан (Цветковић), игуман Манастира Вујан и секретар Митрополита жичког архимандрит Сава (Илић) и свештено братство храма. Након прочитаног јеванђелског зачала вернима се обратио Високопреосвећени Владика рекавши да су нама светитељи светионици и пример како треба да живимо. На крају беседе Владика је истакао да ми треба, као и Светитељи, да живимо Истином и у Истини, а онда ће се и нама отворити духовне очи да сагледамо ко смо овде у овоме свету и шта треба да чинимо да се спасемо. Наш циљ је да Богомладенца Христа примимо у душе своје и да растемо у меру раста висине Христове, а тиме да будемо синови светлости и богови по благодати. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Јустин је благословио верни народ. Драгутин Сандо, ученик Богословије

У петак 9. јануара 2026. на празник Светог архиђакона и првомученика  Стефана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Милојко Дробњак, ђакон Стефан Симић, као и братство нашега светога храма. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је мешовити хор ,,Свети архиђакон Стефан“ наступао под диригентском палицом проф. Сенке Срећковић. Честитајући празник Рођења Богомладенца Христа, Митрополит Јустин је у богонадахнутој беседи истакао сотириолошки значај доласка Бога на овај свет у људском телу. Без тога, људски род никада не би могао доћи до познања Истине. Без Христовог Оваплоћења, не би било ни светитеља Божијих, који су постали свети баш зато што су  следили пример Христа. Међу њима посебно место заузима Свети архиђакон Стефан као првомученик и страдалник за Христово име. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополит Јустин је честитао крсну славу хору ,,Свети архиђакон Стефан“, освештао славски колач и жито у присуству бројних садашњих и бивших чланова хора. Након Свете Литургије, чланови хора припремили су богату славску трпезу за све присутне. Овај дан је прилика да се подсетимо значаја црквеног појања, које није само музичко изражавање, већ и молитва, служење и сведочење вере. Наш црквени хор основан је у фебруару 2001. године. Готово 25 година он својим трудом, љубављу и залагањем украшава богослужења и доприноси духовном животу наше цркве и града Краљева. Захваљујемо се свим садашњим и бившим члановима хора, диригентима и свима који подржавају наш рад, уз молитвену жељу да и убудуће, под покровом Светог архиђакона Стефана, напредујемо у појању, вери и богопознању. Ђакон Филип Зеленовић, заступник хора

Други дан по Рождеству Богомладенца Христа Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни да прославе Њу, Богорoдицу, и да торжествено, саборно, служе у Њену част. У духу саборности и торжествене прославе, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Епархије жичке Господин Јустин, благоизволео је да радост Празника донесе у Атеницу служећи Свету Архијерејску Литургију. Високопреосвештеном Владики саслуживали су Aрхијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, као и братство Храма Свете vеликомученице Марине у Атеници – старешина храма протојереј Радиша Сеочанац, протојереј Нешко Богдановић и протојереј Александар Грујовић, уз саслужење владичанског ђакона Стефана Симића и ђакона Храма Свете великомученице Марине у Атеници Ђорђа Чоловића. Свечаност празника увеличало је појање господина Ивана Трајковића и госпође Наташе Драговић. Богослужењу је, упркос изузетно хладном дану и снегу, присуствовао велики број свештенства и верног народа. По приступању Светој Чаши Високопреосвештени Владика одржао је беседу  у којој је нагласио улогу Богомајке у нашем спасењу, подсећајући нас на Светог архангела Гаврила који је у вери учврстио обручника Јосифа да истраје и да остане уз Богомајку. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након завршетка Свете Литургије уприличена је трпеза љубави за свештенство и народ. Ђакон Ђорђе Чоловић

На најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, године Господње 2026, у Храму Светог Саве у Краљеву служена је Света Архијерејска Литругија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића) и братства овога храма. У празничном литургијском сабрању Црква је прославила тајну Оваплоћења Сина Божијег, када је, по речима тропара, Његовим Рођењем засијала свету светлост богопознања, јер је у светлости витлејемске звезде и пећине човечанству откривен Христос, Сунце Правде и Исток са висине. Та светлост, која обасјава таму света, позива све људе да крену путем мудраца и пастира, путем смирења, вере и поклоњења Богомладенцу. Тајна Рођења Христовог, коју Црква са радошћу слави, опевана у речима кондака говори нам да „Дјева данас Натприродног рађа, а земља пећину приноси Неприступном.“ У том чудесном догађају, анђели са пастирима славослове, а мудраци са звездом путују, сведочећи да се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог, који улази у историју људског рода да би човека узвео у заједницу вечнога живота. На Светој Литургији, старешина храма, протојереј Дејан Марковић, прочитао је Божићну посланицу Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, у којој је упућен позив на мир, љубав, заједништво и живо сведочење вере у свету, по угледу на Христа који се ради нас смирио и постао човек. Светој Чаши приступио је велики број верника, који су се у духу празничне радости причестили Телом и Крвљу Христовом, исповедајући да је Рођење Спаситељево извор новог живота и истинске радости за сав род људски. Молитвено сабрање завршено је архипастирским благословом Митрополита Јустина, а верни народ је, испуњен светлошћу Богомладенца Христа, понео радост Божића у своје домове, поздрављајући једни друге радосним поздравом: Мир Божији – Христос се роди! Ваистину се роди! Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАСВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2025. ГОДИНЕ ПОРФИРИЈЕ Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим aрхијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз сверадосни божићни поздрав: Мир Божји – Христос се роди! Драга браћо и сестре, И ове године милости Господње, са свима вама делећи радост Рождества, опет и опет благовестимо једино ново под сунцем: сусрет, загрљај и целив пролазног и непролазног, неба и земље, Бога и човека — Рођење Спаса Који је Христос Господ (Лук. 2, 10 – 11). Објавимо са пастирима, поклонимо се са мудрацима и запевајмо са анђелима: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лук. 2, 14). Та анђелска песма нам говори да је мир дар Божји, позива нас да га прихватимо и у том дару узмемо учешће. Такав мир није последица људских договора нити резултат равнотеже силâ него стање преображеног човека који верује, живи и ходи путем Христовим и који, имајући мир са Богом и са собом, мир и шири међу браћом и сестрама. Откад јој је Својим Рођењем Христос Богомладенац даровао „службу помирења” (IIКор. 5, 18), Црква Божја непрестано исцељује ране поделâ, обнавља прекинуте везе, васпоставља заједништво које не познаје људске границе, благосиља мир и миротворце. Тај благослов Цркве нас обавезује да и сами ширимо мир. Стога се и обраћамо свима вама, драга духовна децо, и свакоме ко добронамерно ослушкује наше речи. Божић је празник мира, а анђелска божићна песма је молитва мира, јединства и помирења, утемељена на вери у Бога и живљењу по Богу. Данас је човечанству више него икада потребно да се врати том извору мира који се не намеће силом него се открива у смирењу, у љубави која „не тражи своје” (IКор. 13, 5) и у односу који гради поверење, заједништво и поштовање сваког човека. Јер, управо Христовим Рођењем свет добија меру по којој може разумети себе, због чега још јасније осећамо тежину времена у коме живимо. Живимо у времену све дубљих верских, етничких и културних подела, у свету у којем непрестано расту геополитичке напетости и у којем ратови постају све чешће средство за решавање економских и политичких сукоба. Промена глобалног поретка и борба великих сила за превагу рађају нестабилност, безбедносне кризе и страх од неизвесне будућности. Томе се придодају економска несигурност, инфлација, раст неједнакости, сиромаштво, глад и неконтролисано исцрпљивање природних ресурса. Технолошке трансформације пак доносе нове етичке дилеме и рађају дигиталну изолацију — привидну присутност без стварног заједништва. Све то доводи до кризе поверења у институције и медије, до релативизације истине, до пораста анксиозности и усамљености, па чак и до губитка смисла живота код многих људи данашњице. И стога многи од нас ову свету ноћ и овај свети дан дочекују са немиром у срцу, бринући за децу и њихову будућност, за хлеб насушни, за здравље, за сутрашњи дан. Ситуација у Србији, у коју гледа васцели наш народ, није ништа мање сложена и тешка. Унутрашње политичке тензије довеле су до дубоке подељености друштва и неповерења међу људима, а разлике у мишљењима све чешће прерастају у ирационалну мржњу. Посебно је забрињавајући губитак националног и културног идентитета, који доводи у питање континуитет историјског и духовног самопоимања нашег народа, а при томе се не може објаснити искључиво спољним утицајима. Уз то долазе економска несигурност и демографски пад: Србија се суочава са изразито негативним природним прираштајем и, последично, са једном од најбржих депопулација у свету, као и све израженијим старењем становништва. Имајући све то у виду, отворених очију гледајући у тамне облаке који се надвијају над нама, не жмурећи пред побројаним проблемима и опасностима и не бежећи од њих, ми данас, као живи сведоци анђелске речи пастирима, свима вама, децо наша духовна, опет објављујемо: „Не бојте се!” (Лук. 2, 10). Зашто?  Не бојте се јер свет у којем живимо, са свим својим ломовима, сукобима и страховима, више није самодовољан и самообјашњив нити је препуштен слепим силама историје. Рођењем Христовим Бог је ушао у сâмо срце људске историје и показао да зло, ма колико било агресивно и распрострањено, нема последњу реч. Страх се рађа тамо где човек мисли да је сâм — а Рођење Спаситеља нашега Христа открива нам да више нисмо сами и да никада више нећемо бити сами. Зато ни кризе нашег времена, ни ратови, ни губитак поверења, не могу бити коначна мера људског живота нити последња реч о човеку. Страх и даље постоји, али више не окива живот. Он је лишен коначне власти над човеком. Тај преображај има своје исходиште и темељ у Самоме Христу, Који је измирио човека са Богом и тиме поставио темељ мира који страх не може да укине (IIКор 5, 18). Разоривши преграду непријатељства, Он руши поделе које раздвајају људе и народе (Еф. 2, 14). То помирење се у богослужбеном и светотајинском животу Цркве показује као стварност у којој етничке и социјалне, па и природне, разлике међу људима (Гал. 3, 28) више немају пресудан значај. Из ове истине о помирењу проистиче и наш однос према времену и свету у коме живимо. Пре деведесет и пет година, охридски пустињак и песник, свети Владика Николај, записао је: „Када се Господ јавио свету? Јавио се у мучно време, када се Бог није славио, када није било мира на земљи и када је уместо добре воље владала зловоља међу људима.“ Тако је и данас — у много чему. И наше време носи дубоке сличности са временом Христовог Рођења. Тада је на нашем најширем простору постојала једна велика глобална сила — доминантна империја која је обликовала ондашњи светски поредак. Данас је тих сила више. Оне управљају светом и диригују судбинама мањих народа, чије власти, попут Иродове у време Рођења Христовог, имају формалну самосталност, али су у суштини зависне од економских, енергетских, политичких и војних интереса великих сила. Сетимо се да је и попис становништва у време Христовог Рођења био политичко-економски инструмент контроле: ко је пописан — тај признаје власт и плаћа порез. Али веомa слично је и данас, када се лични подаци, колико у добре сврхе толико, и све више,