Категорија: Издања

Желећи да оставимо трајни траг о Симпосиону којим је обновљено свеправославно самосазнање нашег монаштва и који је посведочио све јаче прожимање и преношење монашких искустава наших помесних Цркава, предајемо јавности на увид овај видео запис.Три двд диска у једном паковању садраже свих 25 предавања, богато илустрованих фотографијама и видео записима. Предавања су преведена на српски језик, а титлована на грчки, руски и француски језик. Верујемо да ћемо вам не само веродостојно пренети оно о чему је овом приликом било речи, већ да ћете и ви доживети лепоту и радост сусрета и искуство јединства и саборности Цркве Христове. Запис који је пред вама изражава и нашу наду да ћемо се опет и опет окупљати и разговарајући о ономе што нам је заједничко, славити Једнога у Тројици Господа Нашега Исуса Христа коме нека је слава у векове векова, амин. ДВД је могуће купити у манастиру Жичи или наручити преко e-mail адресе: info@zica.org.rs или поштанске адресе: Манастир Жича, 36 221 Жича. Цена: 1 500,00 динара Преузето: Манастир Жича

У оквиру друге епизоде емисије Моравичке поуке кроз прву рубрику пружено је сажето објашњење Христове приче О пшеници и кукољу. Рубриком Мали катихета настављено је са тумачењем литургијског простора, с том разликом што се сада појављују девојчице које причају о иконостасу, солеји, певницама, амвону, стасидијама, тетраподу и богослужбеној функцији припрате. Занимљиву и поучну причу светог старца Пајсија о муви и пчели у својој прерађеној верзији представили су нам ученици ОШ „Краљ Александар I“ из Горњег Милановца. Овом приликом благодаримо вероучитељици Душици Ломовић која нам је доставила овај прилог. Ове емисије се емитују на ариљској телевизији Клик недељом од 13:22 ч., а репризирају суботом од 16 часова.

Бог је благословио нашу добру намеру да се на један симболичан начин обратимо пре свега деци, али и њиховим родитељима едукујући и једне и друге о појединим истинама и појмовима наше вере православне. Моравичке поуке су настале као прилика да деца покажу шта су то на веронауци научила и кроз то да буду мали мисионари своје Цркве како у својој тако и у другим срединама. Идеја нам је била да се повежемо и са другим заједницама и представимо и њихове поруке и поуке и њихове резултате. Подухват је за почетак скромних размера и може да буде преточен у један позив и подстицај за друге који то такође умеју и који су даровити и довољно креативни како би допринели ширењу речи Божје преко савремених средстава информисања, а све на корист народа Божјега жељног живог односа са Живим Богом. Моравичке поуке ће ускоро почети да се емитују на локалној ариљској Телевизији Клик. Комплетан серијал од планираних седам епизода (у овом периоду биће емитоване прве четири епизоде) требало би с Божјом помоћу да буде завршен у септембру када крене нова школска година. У првој рубрици аутор, ђакон Младен Миливојевић, анализира поједине сегменте Христових парабола из Матејевог јеванђеља; друга рубрика, Мали катихета, садржи објашњења појединих црквених појмова и појава од стране ђака, а кроз трећу рубрику је нека друга локална заједница из наше епархије представила одређене сегменте свог рада са децом. Прва епизода садржи кратко појашњење Христове приче о сејачу и семену, затим четири ученика четвртог разреда ОШ „Стеван Чоловић“ из Ариља причају о олтарском простору, а завршна рубрика нас води до Чачка, где ученици ОШ „Милица Павловић“ приповедају о Богородици Градачкој и знаменитостима града Чачка. Благодаримо вероучитељима Милошу Живановићу и Ђорђу Чоловићу који су се потрудили да режирају, реализују и доставе нам овај оригиналан прилог. Благодарни смо и Његовом Преосвештенству Епископу Жичком Господину Јустину што нам је благословио ово душеполезно дело. Прва епизода

О раном хришћанству на територији југозападне Србије, на којој се много касније оформила прва независна – „самодржавна“ српска држава, са „Рашком земљом“ као стожером који је окупио друге „земље“, мало се зна. Срби, нови становници Илирика, на Балкан су дошли из данашње средње Европе (према неким лингвистима из Украјине) као пагани, мада су по старим руским и српским летописцима Словени аутохтони становници илирског полуострва. За Србе би ова чињеница у великој мери одговарала истини, будући да у највећем проценту представљају конгломерат балканских староседелаца и Словена. Управо су, после пустошења предела римског и византијског Илирика, Срби и остали Словени, од хеленизованих и латинизованих илиро-трачких, као и грчких племена, усвојили прве појмове хришћанске вере. Затим је уследио талас већег броја покушаја потпуног покрштавања Срба од стране источних и западних хришћанских центара, док овај процес није потпуно окончан тек почетком XIII века за време Светог Саве, који се због тога и назива просветитељем свог народа. Јасно је да је рад Светог Саве био заснован на традицији чије су темеље поставили Свети Кирило и Методије, мисионари пореклом из старог центра читавог балканског хришћанства, Солуна. Предео који је у време Светог Саве био центар српског хришћанства, територију Рашке епископије и Жичке архиепископије, од праисторије су насељавали преци Дарданаца и касније Дарданци. У питању је специфично староседелачко племе које се не може сврстати у Илире и Трачане, већ би својим дако-мезијским особинама можда више одговарало Скитима, старим становницима Русије и околних земаља. Не осврћући се на то што се назив овог племена злоупотребљава у конструисању порекла појединих народа, треба нешто рећи и о почецима дарданског хришћанства а самим тим и о почецима хришћанства на територији данашње Рашко-призренске и Жичке епархије. Почетком IV века на Првом васељенском сабору помиње се и дардански епископ. Дарданци су живели на великом простору од предела јужно од Скопља па на северу до Краљева (њихова главна река био је Ибар), а њихови већи градови били су Скупи (Скопље) и стари Дамастион (за који се претпоставља да се налазио на простору данашње Сочанице на Ибру). Из имена првог у писаним изворима познатог дарданског епеископа – Дакуса, може се закључити да су Дарданци били веома блиски Дачанима, племену коме су, према списима насталим у доба цара Душана и деспота Стефана, припадали и стари Срби. После Дакуса помиње се и дардански епископ Парегорије. Град Скупи у V веку био је центар дарданске митрополије. Позната су још два већа хришћанска упоришта за која је Дарданија била везана – Улпијана (Јустинијана Секунда) у самој Дарданији и Јустинијана Прима као архиепископија Илирика којој је Дарданија у духовном погледу била потчињена. Први град био је место живота и страдања Светог Флора и Лавра у II веку, а други град подигао је као нову духовну престоницу Илирика цар Јустинијан у VI веку. Рани црквени историчар Јевсевије Памфил забележио је да су се цркве као објекти врло рано појавиле у сваком селу и граду Римске империје. Област поробљених Дарданаца – Дарданија, у I веку Христове ере била је интегрисана у територије на граници две римске провинције, Горње Мезије и Далмације, које су се граничиле на подручју данашњег Новог Пазара; источно се простирала Мезија а западно од те линије Далмација. Према старом предању и апостол Петар и апостол Павле са својим ученицима проповедали су хришћанство у префектури Илирику – тј. на простору данашњег Балканског полуострва, који се састојао од мноштва римских провинција, међу којима је и провинција Далмација. У једној од књига Новог Завета, тј. у једној од посланица апостола Павла, записано је да је због проповеди, у Далмацију апостол Павле послао свог ученика Титоса. Ову чињеницу много касније напоменуо је и средњовековни српски писац Теодосије у Похвали Светом Симеону и Сави. Свети апостол Тит, који је по Теодосијевим речима „први дошао у Далматију“, још у средњем веку међу Србима сматран је за оснивача њихове цркве. У старим српским родословима и летописима забележено је да је цркву Светих апостола Петра и Павла у Расу основао „Тит апостол“. Овакав натпис налазио се и на једном печату поменутог храма. Иначе, култ Светих апостола био је одувек јак у областима река Рашке и Ибра. О томе сведочи и „Павља црква“ на Ибру, која се као назив села и црква (данас нејасног времена градње), помиње у повељи цара Уроша средином XIV века. У питању је у народу позната Стара Павлица посвећена Светим апостолима Петру и Павлу. Још неке цркве у сливу река Рашке и Ибра имају старије хришћанско порекло, од којих су корени неких храмова вероватно ранохришћански. Петрова црква (црква Светих апостола Петра и Павла у Расу) налази се на темељима преримског и римског храма, као и на темељима хришћанске грађевине из VI века. Свети апостол Тит могао је проповедати у дарданско-римском светилишту, слично свом учитељу, Светом апостолу Павлу, који је на Ареопагу проповедао атинским Јелинима Христово учење. У близини Петрове цркве, у Бањи, пронађени су остаци још неких паганских и хришћанских светилишта. Пагански храмови адаптирани су у епископске цркве; такође је, недалеко одатле у Постењу, пронађена још једна епископска црква. Сви ти објекти потичу из периода од II до VI века. Свети апостол Тит вероватно је после проповеди, овде на граници Мезије и Далмације, на улазу у Далмацију са источне стране провинције, долазећи путем са југоистока Балкана, у области каснијег Раса (тадашње дарданско-римске Арсе), рукоположио и првог епископа. Постоји још једна нит којом су Срби везивали свој народ за преримске и римске корене као и за рано хришћанство. У питању је позната прича о Немањићима као потомцима Ликинија и сестре цара Константина Великог из IV века. Наиме, овде се више наглашавала генеалогија изведена од цареве сестре, а занемаривала се улога гонитеља хришћана Ликинија, латинизованог домороца. Није искључено да је све ово у вези са сродством које су Немањићи имали са дукљанском владарском породицом којој је припадао „краљ“ Павломир Бело, према Барском родослову ктитор епископске цркве Светих Апостола у Расу, који се на престолу нашао дошавши из Рима. Могуће је да је теорија о античком пореклу Немањића у вези и са српским проглашењем царства, по узору на римско-византијске традиције. Уопштено говорећи, нема сумње да је рана апостолска проповед обишла све провинције и углове Римског царства,

  Циклус емисија које су посвећене читању и тумачењу речи Божје, молитава и других поучних текстова и прича, као и одговорима на многа питања основаца и средњошколаца. Идеја за покретање емисија лежи у потреби да се изађе у сусрет православном народу и свима онима који желе да свој живот приближе Богу и Цркви, али и онима који желе само да се едукују у познавању православне вере. Свима је Глас Господњи упућен и свима открива Христа као Свог љубљеног Сина позивајући свакога да приступи и прими Духа заједнице и вечнога живота. Сваког петка посебан гост, сваког петка различити ученици веронауке који се труде да веру православну презентују другима на себи својствен и аутентичан начин. све епизоде…                                                                                                                            више о емисији

  Слушајући другу епизоду ариљске радио емисије Глас Господњи слушаоци могу да се удубе у тумачење јеванђелског одељка у коме је најављено страдање и васкрсење Христово, а кроз које нас води отац Бојан Милошевић. Предиван глас ученице осмог разреда Наталије Никетић продубљује тему поста кроз рубрику Мали катихета, а могу се чути и Протести и молитвословља епископа крушевачког Давида изговараног уснама и срцем три ученице шестог разреда. Ђаци су били расположени и за добра питања у рубрици Питамо вероучитеља.

Посетите сајт http://lazarica-ljubic.rs/

Нови број часописа Жички благовесник. Погледајте овде

Желећи да оставимо трајни траг о Симпосиону којим је обновљено свеправославно самосазнање нашег монаштва и који је посведочио све јаче прожимање и преношење монашких искустава наших помесних Цркава, предајемо јавности на увид овај видео запис. Три двд диска у једном паковању садраже свих 25 предавања, богато илустрованих фотографијама и видео записима. Предавања су преведена на српски језик, а титлована на грчки, руски и француски језик. Верујемо да ћемо вам не само веродостојно пренети оно о чему је овом приликом било речи, већ да ћете и ви доживети лепоту и радост сусрета и искуство јединства и саборности Цркве Христове. Запис који је пред вама изражава и нашу наду да ћемо се опет и опет окупљати и разговарајући о ономе што нам је заједничко, славити Једнога у Тројици Господа Нашега Исуса Христа коме нека је слава у векове векова, амин. Извор: Манастир Жича