Категорија: Издања

Братства Храма Светог Саве у Краљеву

Архива листа

Мисионарске белешке, протојереј Андреј Ткачов Крајем 2015. године из штампе је у преводу на српски језик изашла књига Мисионарске белешке. Издавач су “Чувари“. Аутор књиге је протојереј Андреј Ткачов. Његови текстови су од раније познати српској читалачкој јавности из зборника Није на продају, као и посетиоцима портала “Православие.ру“. Протојереј Андреј Ткачов је познати московски проповедник и аутор текстова намењених образовању верног народа. Његове текстове одликује једноставност израза, богатство примера којима се ствари појашњавају, као и савременост проблематике данашњице којом се бави из угла Предања Цркве. Позивање на представнике из области књижевности, психологије, философије и других наука, чини да његови текстови истовремено представљају веома упечатљиву могућност обраћања свим образовним групама људи. Читање размишљања и поука протојереја Ткачова омогућава читаоцу застајање на оним стварностима које тако лако измичу пажњи, иако представљају горуће теме црквеног живота. У њима свако може да пронађе нешто за себе и о себи. То је утеха и подстрех за све који су уплашени, несигурни и сумњичави по питању деловања Бога у свету преко оних који желе да служе спасењу света. О томе протојереј Ткачов пише: „Не можемо да не видимо да човечанство губи снагу, да се умара и наставља пут у безумље. Међутим, такође не можемо да не видимо ни то да су људски ресурси још велики, да још нису све речи изречене и нису сви послови обављени. Светитељ Николај Јапански је био скоро потпуно сам у далекој земљи кад је чуо да су загрмели први громови револуције у далекој отаџбини, па је ипак писао да је човечанство још увек дете… Ради тога вреди живети. Ова мисао ми да је снагу. Тако рањени барјактар без туге затвара очи видећи да застава није пала, већ ју је ухватила снажна рука. И узгред речено, све се то неће једном десити, него се већ сад дешава. Чак и управо сад“. Посебно бисмо истакли важност овог зборника текстова за служитеље Олтара Цркве. У њима се може пронаћи велики број смерница које указују како градити здраве парохијске заједнице. Дух саборности који је Господ завештао пастирима овде се побуђује и усмерава стопама од проповеди ка Евхаристији. Протојереј Ткачов подсећа да нема изговора за леност у проповеди. Наводи јеванђелску причу о ломљењу пет хлебова и насићењу мноштва народа њима. Тих пет хлебова је и данас на располагању проповедницима и литурзима. Верни народ чека на нова чудесна умножења која су Храна на Живот вечни. Књига Мисионарске белешке је доступна за свештенство и Црквене општине у магацину Епархије жичке.                                           Извор: Инфо.служба Епархије жичке  

Предавач: јереј Александар Јевтић, храм Светог Саве Претходно предавање: Црква као Тело Христово и Заједница Светих

Давне 1206/7. године, студенички Игуман Свети Сава писао је биографију ктитора Преподобног Симеона. У овом делу, пред завршне заповести студеничким монасима, Сава је написао важне речи: „…да ми и они после нас до свршетка овога времена [благодарећи] драгоценим молитвама нашега оца и ктитора … радимо све што је мило Богу…“ (Житије Светог Симеона, IX H 8 [Š 10]). У време када су ови редови настали, велики део ондашњег братства лично је познавао Преподобног Симеона Немању, те се Сава, пишући Немањино житије, њима тако и обраћао: „Отац наш и ктитор … господин Симеон, пребиваше међу нама… (говораше) нама који смо око њега…“. Тада је Студеница била на почецима свог постојања. Ипак, Архимандрит Сава је, на горепоменутом месту, написао веома важне и пророчке речи. Рекавши „ми и они после нас до свршетка овога времена“, ставио нам је заувек до знања да су Савини ондашњи монаси једна заједница, једно братство, са онима који ће долазити у каснијим вековима. Ово важи и за наше дане – све „до свршетка овога времена“, тј. до доласка Христа Спаситеља и отпочињања вечног Царства Божијег. Ове Савине речи као да проричу дуго трајање Студенице. Генерације њених монаха, као мистичка заједница некадашњих, садашњих и оних који ће доћи, моле се за ово трајање. Осим њих, поменуто трајање не би било могуће без многих племенитих људи који су се на разне начине трудили да се одржи студенички комплекс. Међу њима значајно место заузима Мирјана Шакота, аутор монографије Студеничка ризница. Пред нама је обновљено и осавремењено издање књиге која је рађена деценијама, а која на достојанствен начин приказује оно што је стварано и чувано током више од осам векова. У предговору првом издању аутор, упозоравајући „на неке наше старе дугове према Студеници“, износи свој став, и жељу, да целина манастира Студенице буде „предодређена за вечно трајање“. Као што смо видели, ово је и жеља Светог Саве. Ново издање Студеничке ризнице охрабрује, показујући нам да се вековна ктиторска активност наставља. Аутору ове књиге, као и онима који су се трудили око њеног издавања и помогли га, нека Бог подари свако добро и вечни живот. Игуман Манастира Студенице Архимандрит Тихон (Ракићевић)

Архива листа