Митрополит Јустин: Једина радост за нас хришћане у овом свету јесте да идемо за Господом
У 10. недељу по Духовима, дана 1. септембра 2024. Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереји Жарко Дончић, и Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон врњачки Милутин Лекић. У својој беседи, Митрополит Јустин између осталог је рекао да вера није само појам који треба да стекнемо, то је сам Господ – вера и поверење у Њега као Спаситеља. Напоменуо је да смисао и циљ живота није да ми у овом животу накупимо што више богатства. То можемо видети у примеру кад Господ шаље своје апостоле, где им показује да не треба да се уздају у себе. Из тога можемо закључити да једино у Бога треба да се уздамо, јер је у томе моћ и благодат. Једина радост за нас хришћане у овом свету јесте да идемо за Господом, јер нам мир и радост може дати само Господ, све остало је пропадљиво. На овом свету ми водимо борбу да задобијемо Царство Небеско, једино оно за нас има вредност, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број деце и верника приступили су Светој Чаши. Литургијско славље настављено је трпезом љубави коју је припремило братство храма. Ђакон врњачки Милутин Лекић
Молебан за почетак школске године у Храму Светог Саве у Краљеву
У суботу, 31. августа 2024. у склопу вечерње службе произнете су јектеније и молитве за ђаке и њихов нови почетак школовања. Вечерњу службу служио је протојереј Александар Јевтић, уз саслужење ђакона Димитрија Радмилца. Након вечерње службе отац Александар се беседом обратио присутној деци и пожелео им срећан почетак нове школске године, док су, трудом братства храма, за децу обезбеђени пригодни поклони за нови почетак школске године. Братство храма
Врњачка Бања: Молебан за почетак нове школске године
Молебан за почетак нове школске године служен је у недељу, 1. септембра 2024. године у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Молебан је служио протојереј Жарко Дончић уз присуство великог броја деце основних и средњих школа у пратњи родитеља, учитеља, наставника и професора. На крају богослужења, поучном беседом окупљенима се обратио отац Жарко. Ученици су потом целивали Часни Крст и покропљени су Светом водицом. Вероучитељ Драгана Лекић
Најава: 13. септембар у 19, Храм Светог Саве, Краљево, Представљање издаваштва Епархије жичке
Призив Духа Светога за благословен почетак школске године у Пожеги
У недељу, 1. септембра 2024. године, у Храму Света Три Јерарха у Пожеги служена је Света Литургија са призивом Духа Светога за благословен почетак школске године. У цркви се окупио велики број верника и ђака који су и ову школску годину отпочели молитвом. Ученици су се причестили Телом и Крвљу Христовим, дајући пример старијима и својим родитељима како треба чувати светињу живота и дар који нам је Христос дао на Светом крштењу. Прикладну беседу је изговорио старешина храма протојереј Божа Главоњић. Свој однос према деци, Христос је једном за свагда поставио причом коју можемо наћи у Јеванђељу по Марку, где су ученици Његови забрањивали деци да Му прилазе, а Исус им је рекао: “Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега”, подсетио је о. Божо. После заамвоне молитве, на прозбу: “Опет и опет преклонивши колена своја, Господу се помолимо”, прочитана је молитва у којој молимо Господа да сачува ученике “од напада непријатељског, да их сачува у православној вери, и у свакој побожности, и чистоти у све дане живота њиховог, да напредују у знању и у вршењу заповести твојих, да тако припремљени прославе пресвето Име Твоје и да буду наследници царства твога.” Знање је одувек у хришћанској вери повезивано са просвећењем и освећењем ума, јер свако знање није од Бога. Само оно које нас води ка чињењу добра, такво знање нам је од користи. Веронаука као предмет који се суштински разликује од осталих предмета утиче не само на дечији разум, него и на срце, тачније на целокупну личност детета. Управо на њој и лежи велика одговорност да увек упућује ученике ка Цркви и Христу, као почетку од Којег смо и по Којем смо сви створени. По завршеној Литургији, у складу са традицијом подељени су пакетићи који садрже прибор за школу и слаткише нашим најмлађим ученицима. ђакон Милан Б. Селенић
Најава: Љиг, 15.09.2024. Сајам вина и других манастирских и народних производа
Молитвено прослављање храмовне славе Манастира Успења кабларског
„Велики је данас дан у овој Светој обитељи, јер се наставља живот овога манастира који је давно установљен. Сада ново сестринство својим трудом и залагањем, уз помоћ вас верних и свих људи добре воље, припрема све вас и све нас, за духовно узрастање – да сви заједно принесемо плодове достојне хришћанског имена.“ Овим речима отпочео је своју беседу Митрополит жички г. Јустин на Светој Литургији у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Овчарско-кабларској клисури обраћајући се бројном верном народу који је дошао да дарује подршку и заједно се помоли са новооснованим сестринством овога манастира. Митрополит је затим, говорећи о смислу и значају празника, рекао и следеће: „Све што имамо овде на земљи јесте захваљујући Пресветој Богородици. Зар није Она почетак нашега спасења? Зар се није од Ње родио Богочовек, Богомладенац Христос? Зар није Она чувала и чува до данас род људски? Да није тога – давно бисмо пропали. Али захваљујући Њој имамо велику наду и утеху да ћемо уз наш труд и љубав према Пресветој и Сину Њеном успети да учинимо оно што је за нас немогуће – да Божијом благодаћу преобразимо нашу људску, палу, огреховљену природу.“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополиту су, на овој Светој Литургији, саслуживали: архимандрит Сава (Илић), протојереј Душан Ћурчић и ђакон Стефан Симић. Литургијском благољепију допринело је и појање монахиња из Манастира Благовештења кабларског, као и молитвено присуство игуманија и монахиња из околних манастира. Након Свете Литургије, настојатељица манастира монахиња Рафаила (Милосављевић) је са сестрама и уз свесрдну помоћ овогодишњих колачара припремила трпезу љубави и утехе за све присутне. Сестринство манастира
Представљање издаваштва Епархије жичке у Врњачкој Бањи
У навечерје празника Успења Пресвете Богородице у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи одржана је промоција књига у издаваштву Епархије жичке. На промоцији су говорили протојереј др Слободан Јаковљевић, парох при Храму Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву и ђакон Стефан Милошевски, парохијски ђакон при Храму Светог Саве у Краљеву. По благослову старешине, оца Часлава Јовановића, уводно слово је одржао отац Радош Младеновић, некадашњи уредник издаваштва Епархије. Он се захвалио присутним оцима на доласку, а затим се осврнуо на историјат издаваштва Епархије жичке. У наставку, присутнима се обратио отац Слободан Јаковљевић који се надовезао на говор оца Радоша о историјату издаваштва Епархије жичке. Он је присутнима представио досадашња издања Епархије жичке и изнео неке од пројеката који ће у скоријој будућности бити реализовани. Такође, истакао је да је српски народ у периоду туркократије опстао захваљујући богослужењу, а богослужење је опстајало захваљујући богослужбеним књигама, које су у то време преписиване, а за то је било потребно много труда и времена. Истакао је значај Ресавске школе, рачанске преписивачке школе и других. Након оца Слободана, говорио је ђакон Стефан Милошевски, који је представио своју књигу Вера пуна светлости. Аутор у књизи пратећи Символ Вере једноставним и сликовитим језиком успева да загреје срце боготражитеља и да пружи одговоре о основним питањима наше вере. Такође, ђакон Стефан је говорио и о књизи професора Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора. Говорник је прво истакао генијалност и свестраност личности Василија Болотова. Књига представља плод предавања, коју сам аутор није ни планирао да објави. Ова књига је неизоставно штиво за свакога ко подробније жели да се упозна са историјом и теологијом црквеног живота. Као трећи говорник присутнима се обратио отац Александар који је представио књигу оца Слободана Јаковљевића У светом и свечасном храму овом. У првом поглављу књиге описана је историја чачанског храма и богатство богослужбених књига. Други део књиге говори о Конкордатској кризи и тешком времену у коме се налазила Црква. Трећи део књиге представља радове о историји српског богослужења. Такође, отац Александар је говорио о књизи Суочавање са (зло)духом нихилизма која је изашла из пера редовног професора Факултета политичких наука у Београду др Зорана Кинђића. Аутор критички преиспитује учење Фридриха Ничеа, и уједно га упоређује са темама које налази код Светог Јустина Ћелијског, Достојевског, Серафима Роуза, Рафаила Карелина. Ту су и теме из актуелне геополитике и друштвених проблема сагледане оптиком мислилаца разних философских школа. Општи утисак који остаје након читања ове књиге је умешност др Кинђића да без навијачког духа (што је ретко наћи како код теолога, тако и код философа), критички обради најважније и најтеже теме, указујући на допринос светоотачке литературе и активног духовног живота разрешавању замршених питања философије егзистенцијализма. На крају предавања, отац Слободан се захвалио братству храма на позиву и гостопримству, и уједно завршио предавање са представљањем књиге Ризница Саборне Цркве Вазнесења Господњег у Чачку, као и књиге оца Александра Јевтића под насловом Господе где станујеш, која је доживела друго допуњено издање. Књига представља плод деценијског писања оца Александра за Православни мисионар. Главна особеност његових текстова је у томе што у њима човек налази мноштво тема и одговора на животна питања, како из теологије, тако из области филозофије, психологије и књижевности. Након промоције, присутни су имали прилику да купе књиге у издаваштву Епархије жичке, као и да добију потписе на ауторским издањима предавача. Ђакон врњачки Милутин Лекић
О. Дарко Р. Ђого: Упокојио се Христо Јанарас
Упокојио се Христо Јанарас. Његове књиге а и личност одавно већ су постале саставни дио одрастања бројних српских и других православних теолога. Припадао је покољењу митрополита Јована Зизјуласа, са којим је често довођен у идејну везу – највише кроз схватање тројичне “онтологије” тј кроз њихову изузетну сличну и заједничку интерпретацију Свете Тројице на начин који је требало да буде утемељен у појединим Оцима али и разумљив савременој философској мисли. Остаје упитно колико се у томе успјело, али је непобитан утицај обојице на теолошко одрастање читавих генерација богослова код нас и у хришћанском свијету. Јанараса је увијек пратила сјена некако “одвећ интелектуалистичког”, “философски прекомпликованог” писца – иако су његове књиге читане и превођене на српски, хвалили су га углавном младићи са философским амбицијама, хвалећи тако помало и своје моћи (или своје схватање својих способности). Остали студенти су га Јанарасова штива доживљавали као захтијевна а дух површности који је у међувремену завладао свијетом (не само академским) чинио је да некада незаобилазни Азбучник вјере или Слобода морала постану све више “неразумљиви” савременом студенту. То, ипак, много више говори о духу времена него о Јанарасовом уму. Но утицај Јанараса много је дубљи од онога што се на површини види. Заправо, да би се он разумио потребно је читати његову најбољу књигу – “Прибјежиште идеја”, духовну аутобиографију у којој је изложио дјетињство, поринуће у хеленско пијетистичко братство “Зои” и разочарење том чудноватом, моћном, доброжелатељном али отуђеном и на моменте чудовишном организацијом. Заправо, потпуно предавање и разочарење тим “братством” не само да је обликовало Јанараса већ је кроз Јанараса обликовало и увозило за српске услове непостојеће “трауме” и комплексе. Непрекидно инсистирање на предности “онтологије” над “етиком” код Јанараса се уобличило као облик протеста против морализма који је био ваздух који се удисао у Зои-ју – добри Јанарас се борбом против “етике” борио против загушљиве атмосфере њемачког деветнеаестовјековног морализма препакованог у православни пијетизам, али је преношење његове борбе, изван хеленског контекста, у српској средини стварало више неспоразума и идеолошким странпутица него што је помагало у нашим околностима и са нашим проблемима. Жао ми је што није имао више разумијевања и за ужасне практичне посљедице које је читава еклисиолошка идеологија Фанара оставила у Украјини – на том пољу је цијенио личне оданости цариградским архонтима и исувише слијепо промовисао “полисни” аутокефализам и када је видјело да идеологеме његове и Зизјуласове еклисиологије само служе за оправдање политичке моћи Запада у Украјини. И на другим пољима његова теологија је знала да буде израз једне само грчке црквене проблематике, али остаће неспорни његови изврсни увиди у генезу западног нихилизма и мисаоно-друштвене декаденције. Зато га “нови теолози” окупљени око Волоса нису вољели: за њих је свака критичка мисао ка Западу била само старачка хистерија – иако је Јанарас најдубљи хеленски теолог ХХ вијека. У неколико личних сусрета показивао је доброту и љубав, па и стрпљење. Нарочито током другог сусрета, у Требињу у фебруару 2020. године, када је већ постао старац. Говорио је пажљиво и прибрано, а нама је било потресно да нам Јанарас казује свој живот и теологију. Патио је за супругом, Татјаном. И увијек о смрти говорио као не само катастрофи и злу већ и као и о прилици за поновни Сусрет и предулазу у Царство небеско. Надам се да је са Татјаном сада у Царству небеском. За свако написано слово, за то што смо се мучили и учили читајући га, за младалачке заблуде и за критички ум, за доброту и љубав и ерос, за то што нас је учио да је додир – богословље а богословље – сусрет и додир, нека му је заувијек хвала. О. Дарко Р. Ђого Извор: https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/
Недеља 9. по Духовима и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву
У 9. недељу по Духовима, дана 25. августа 2024. Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја Миломира Радића, јереја Милоша Ћирића из Епархије шумадијске, и братства храма. На радост светосавске литургијске заједнице, у току Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит Јустин рукоположио је краљевачког вероучитеља и појца при овом Светом храму, господина Филипа Зеленовића у чин ђакона. Након причешћивања Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, Митрополит Јустин се обратио верном народу говорећи о значају Христове беседе на Гори и речима: „Блажени чисти срцем јер ће Бога видети“. Након тога, осврнуо се на данашњу јеванђелску перикопу о Петровом ходању по води, о чуду које превазилази наш ум, о чуду кроз које Господ и нама данас говори и представља слику наше вере. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. При завршетку Литургије, а на радост светосавске заједнице, уприличена је трпеза љубави у част рукоположења новог посленика на Њиви Господњој, ђакона Филипа Зеленовића. Душан Дуњић, дипл. теолог
Митрополит Јустин: Једина радост за нас хришћане у овом свету јесте да идемо за Господом
У 10. недељу по Духовима, дана 1. септембра 2024. Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереји Жарко Дончић, и Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон врњачки Милутин Лекић. У својој беседи, Митрополит Јустин између осталог је рекао да вера није само појам који треба да стекнемо, то је сам Господ – вера и поверење у Њега као Спаситеља. Напоменуо је да смисао и циљ живота није да ми у овом животу накупимо што више богатства. То можемо видети у примеру кад Господ шаље своје апостоле, где им показује да не треба да се уздају у себе. Из тога можемо закључити да једино у Бога треба да се уздамо, јер је у томе моћ и благодат. Једина радост за нас хришћане у овом свету јесте да идемо за Господом, јер нам мир и радост може дати само Господ, све остало је пропадљиво. На овом свету ми водимо борбу да задобијемо Царство Небеско, једино оно за нас има вредност, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Велики број деце и верника приступили су Светој Чаши. Литургијско славље настављено је трпезом љубави коју је припремило братство храма. Ђакон врњачки Милутин Лекић
Молебан за почетак школске године у Храму Светог Саве у Краљеву
У суботу, 31. августа 2024. у склопу вечерње службе произнете су јектеније и молитве за ђаке и њихов нови почетак школовања. Вечерњу службу служио је протојереј Александар Јевтић, уз саслужење ђакона Димитрија Радмилца. Након вечерње службе отац Александар се беседом обратио присутној деци и пожелео им срећан почетак нове школске године, док су, трудом братства храма, за децу обезбеђени пригодни поклони за нови почетак школске године. Братство храма
Врњачка Бања: Молебан за почетак нове школске године
Молебан за почетак нове школске године служен је у недељу, 1. септембра 2024. године у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Молебан је служио протојереј Жарко Дончић уз присуство великог броја деце основних и средњих школа у пратњи родитеља, учитеља, наставника и професора. На крају богослужења, поучном беседом окупљенима се обратио отац Жарко. Ученици су потом целивали Часни Крст и покропљени су Светом водицом. Вероучитељ Драгана Лекић
Најава: 13. септембар у 19, Храм Светог Саве, Краљево, Представљање издаваштва Епархије жичке
Призив Духа Светога за благословен почетак школске године у Пожеги
У недељу, 1. септембра 2024. године, у Храму Света Три Јерарха у Пожеги служена је Света Литургија са призивом Духа Светога за благословен почетак школске године. У цркви се окупио велики број верника и ђака који су и ову школску годину отпочели молитвом. Ученици су се причестили Телом и Крвљу Христовим, дајући пример старијима и својим родитељима како треба чувати светињу живота и дар који нам је Христос дао на Светом крштењу. Прикладну беседу је изговорио старешина храма протојереј Божа Главоњић. Свој однос према деци, Христос је једном за свагда поставио причом коју можемо наћи у Јеванђељу по Марку, где су ученици Његови забрањивали деци да Му прилазе, а Исус им је рекао: “Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега”, подсетио је о. Божо. После заамвоне молитве, на прозбу: “Опет и опет преклонивши колена своја, Господу се помолимо”, прочитана је молитва у којој молимо Господа да сачува ученике “од напада непријатељског, да их сачува у православној вери, и у свакој побожности, и чистоти у све дане живота њиховог, да напредују у знању и у вршењу заповести твојих, да тако припремљени прославе пресвето Име Твоје и да буду наследници царства твога.” Знање је одувек у хришћанској вери повезивано са просвећењем и освећењем ума, јер свако знање није од Бога. Само оно које нас води ка чињењу добра, такво знање нам је од користи. Веронаука као предмет који се суштински разликује од осталих предмета утиче не само на дечији разум, него и на срце, тачније на целокупну личност детета. Управо на њој и лежи велика одговорност да увек упућује ученике ка Цркви и Христу, као почетку од Којег смо и по Којем смо сви створени. По завршеној Литургији, у складу са традицијом подељени су пакетићи који садрже прибор за школу и слаткише нашим најмлађим ученицима. ђакон Милан Б. Селенић
Најава: Љиг, 15.09.2024. Сајам вина и других манастирских и народних производа
Молитвено прослављање храмовне славе Манастира Успења кабларског
„Велики је данас дан у овој Светој обитељи, јер се наставља живот овога манастира који је давно установљен. Сада ново сестринство својим трудом и залагањем, уз помоћ вас верних и свих људи добре воље, припрема све вас и све нас, за духовно узрастање – да сви заједно принесемо плодове достојне хришћанског имена.“ Овим речима отпочео је своју беседу Митрополит жички г. Јустин на Светој Литургији у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Овчарско-кабларској клисури обраћајући се бројном верном народу који је дошао да дарује подршку и заједно се помоли са новооснованим сестринством овога манастира. Митрополит је затим, говорећи о смислу и значају празника, рекао и следеће: „Све што имамо овде на земљи јесте захваљујући Пресветој Богородици. Зар није Она почетак нашега спасења? Зар се није од Ње родио Богочовек, Богомладенац Христос? Зар није Она чувала и чува до данас род људски? Да није тога – давно бисмо пропали. Али захваљујући Њој имамо велику наду и утеху да ћемо уз наш труд и љубав према Пресветој и Сину Њеном успети да учинимо оно што је за нас немогуће – да Божијом благодаћу преобразимо нашу људску, палу, огреховљену природу.“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополиту су, на овој Светој Литургији, саслуживали: архимандрит Сава (Илић), протојереј Душан Ћурчић и ђакон Стефан Симић. Литургијском благољепију допринело је и појање монахиња из Манастира Благовештења кабларског, као и молитвено присуство игуманија и монахиња из околних манастира. Након Свете Литургије, настојатељица манастира монахиња Рафаила (Милосављевић) је са сестрама и уз свесрдну помоћ овогодишњих колачара припремила трпезу љубави и утехе за све присутне. Сестринство манастира
Представљање издаваштва Епархије жичке у Врњачкој Бањи
У навечерје празника Успења Пресвете Богородице у Храму Живоносног Источника Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи одржана је промоција књига у издаваштву Епархије жичке. На промоцији су говорили протојереј др Слободан Јаковљевић, парох при Храму Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву и ђакон Стефан Милошевски, парохијски ђакон при Храму Светог Саве у Краљеву. По благослову старешине, оца Часлава Јовановића, уводно слово је одржао отац Радош Младеновић, некадашњи уредник издаваштва Епархије. Он се захвалио присутним оцима на доласку, а затим се осврнуо на историјат издаваштва Епархије жичке. У наставку, присутнима се обратио отац Слободан Јаковљевић који се надовезао на говор оца Радоша о историјату издаваштва Епархије жичке. Он је присутнима представио досадашња издања Епархије жичке и изнео неке од пројеката који ће у скоријој будућности бити реализовани. Такође, истакао је да је српски народ у периоду туркократије опстао захваљујући богослужењу, а богослужење је опстајало захваљујући богослужбеним књигама, које су у то време преписиване, а за то је било потребно много труда и времена. Истакао је значај Ресавске школе, рачанске преписивачке школе и других. Након оца Слободана, говорио је ђакон Стефан Милошевски, који је представио своју књигу Вера пуна светлости. Аутор у књизи пратећи Символ Вере једноставним и сликовитим језиком успева да загреје срце боготражитеља и да пружи одговоре о основним питањима наше вере. Такође, ђакон Стефан је говорио и о књизи професора Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора. Говорник је прво истакао генијалност и свестраност личности Василија Болотова. Књига представља плод предавања, коју сам аутор није ни планирао да објави. Ова књига је неизоставно штиво за свакога ко подробније жели да се упозна са историјом и теологијом црквеног живота. Као трећи говорник присутнима се обратио отац Александар који је представио књигу оца Слободана Јаковљевића У светом и свечасном храму овом. У првом поглављу књиге описана је историја чачанског храма и богатство богослужбених књига. Други део књиге говори о Конкордатској кризи и тешком времену у коме се налазила Црква. Трећи део књиге представља радове о историји српског богослужења. Такође, отац Александар је говорио о књизи Суочавање са (зло)духом нихилизма која је изашла из пера редовног професора Факултета политичких наука у Београду др Зорана Кинђића. Аутор критички преиспитује учење Фридриха Ничеа, и уједно га упоређује са темама које налази код Светог Јустина Ћелијског, Достојевског, Серафима Роуза, Рафаила Карелина. Ту су и теме из актуелне геополитике и друштвених проблема сагледане оптиком мислилаца разних философских школа. Општи утисак који остаје након читања ове књиге је умешност др Кинђића да без навијачког духа (што је ретко наћи како код теолога, тако и код философа), критички обради најважније и најтеже теме, указујући на допринос светоотачке литературе и активног духовног живота разрешавању замршених питања философије егзистенцијализма. На крају предавања, отац Слободан се захвалио братству храма на позиву и гостопримству, и уједно завршио предавање са представљањем књиге Ризница Саборне Цркве Вазнесења Господњег у Чачку, као и књиге оца Александра Јевтића под насловом Господе где станујеш, која је доживела друго допуњено издање. Књига представља плод деценијског писања оца Александра за Православни мисионар. Главна особеност његових текстова је у томе што у њима човек налази мноштво тема и одговора на животна питања, како из теологије, тако из области филозофије, психологије и књижевности. Након промоције, присутни су имали прилику да купе књиге у издаваштву Епархије жичке, као и да добију потписе на ауторским издањима предавача. Ђакон врњачки Милутин Лекић
О. Дарко Р. Ђого: Упокојио се Христо Јанарас
Упокојио се Христо Јанарас. Његове књиге а и личност одавно већ су постале саставни дио одрастања бројних српских и других православних теолога. Припадао је покољењу митрополита Јована Зизјуласа, са којим је често довођен у идејну везу – највише кроз схватање тројичне “онтологије” тј кроз њихову изузетну сличну и заједничку интерпретацију Свете Тројице на начин који је требало да буде утемељен у појединим Оцима али и разумљив савременој философској мисли. Остаје упитно колико се у томе успјело, али је непобитан утицај обојице на теолошко одрастање читавих генерација богослова код нас и у хришћанском свијету. Јанараса је увијек пратила сјена некако “одвећ интелектуалистичког”, “философски прекомпликованог” писца – иако су његове књиге читане и превођене на српски, хвалили су га углавном младићи са философским амбицијама, хвалећи тако помало и своје моћи (или своје схватање својих способности). Остали студенти су га Јанарасова штива доживљавали као захтијевна а дух површности који је у међувремену завладао свијетом (не само академским) чинио је да некада незаобилазни Азбучник вјере или Слобода морала постану све више “неразумљиви” савременом студенту. То, ипак, много више говори о духу времена него о Јанарасовом уму. Но утицај Јанараса много је дубљи од онога што се на површини види. Заправо, да би се он разумио потребно је читати његову најбољу књигу – “Прибјежиште идеја”, духовну аутобиографију у којој је изложио дјетињство, поринуће у хеленско пијетистичко братство “Зои” и разочарење том чудноватом, моћном, доброжелатељном али отуђеном и на моменте чудовишном организацијом. Заправо, потпуно предавање и разочарење тим “братством” не само да је обликовало Јанараса већ је кроз Јанараса обликовало и увозило за српске услове непостојеће “трауме” и комплексе. Непрекидно инсистирање на предности “онтологије” над “етиком” код Јанараса се уобличило као облик протеста против морализма који је био ваздух који се удисао у Зои-ју – добри Јанарас се борбом против “етике” борио против загушљиве атмосфере њемачког деветнеаестовјековног морализма препакованог у православни пијетизам, али је преношење његове борбе, изван хеленског контекста, у српској средини стварало више неспоразума и идеолошким странпутица него што је помагало у нашим околностима и са нашим проблемима. Жао ми је што није имао више разумијевања и за ужасне практичне посљедице које је читава еклисиолошка идеологија Фанара оставила у Украјини – на том пољу је цијенио личне оданости цариградским архонтима и исувише слијепо промовисао “полисни” аутокефализам и када је видјело да идеологеме његове и Зизјуласове еклисиологије само служе за оправдање политичке моћи Запада у Украјини. И на другим пољима његова теологија је знала да буде израз једне само грчке црквене проблематике, али остаће неспорни његови изврсни увиди у генезу западног нихилизма и мисаоно-друштвене декаденције. Зато га “нови теолози” окупљени око Волоса нису вољели: за њих је свака критичка мисао ка Западу била само старачка хистерија – иако је Јанарас најдубљи хеленски теолог ХХ вијека. У неколико личних сусрета показивао је доброту и љубав, па и стрпљење. Нарочито током другог сусрета, у Требињу у фебруару 2020. године, када је већ постао старац. Говорио је пажљиво и прибрано, а нама је било потресно да нам Јанарас казује свој живот и теологију. Патио је за супругом, Татјаном. И увијек о смрти говорио као не само катастрофи и злу већ и као и о прилици за поновни Сусрет и предулазу у Царство небеско. Надам се да је са Татјаном сада у Царству небеском. За свако написано слово, за то што смо се мучили и учили читајући га, за младалачке заблуде и за критички ум, за доброту и љубав и ерос, за то што нас је учио да је додир – богословље а богословље – сусрет и додир, нека му је заувијек хвала. О. Дарко Р. Ђого Извор: https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/
Недеља 9. по Духовима и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву
У 9. недељу по Духовима, дана 25. августа 2024. Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковића), протојереја Миломира Радића, јереја Милоша Ћирића из Епархије шумадијске, и братства храма. На радост светосавске литургијске заједнице, у току Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит Јустин рукоположио је краљевачког вероучитеља и појца при овом Светом храму, господина Филипа Зеленовића у чин ђакона. Након причешћивања Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, Митрополит Јустин се обратио верном народу говорећи о значају Христове беседе на Гори и речима: „Блажени чисти срцем јер ће Бога видети“. Након тога, осврнуо се на данашњу јеванђелску перикопу о Петровом ходању по води, о чуду које превазилази наш ум, о чуду кроз које Господ и нама данас говори и представља слику наше вере. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. При завршетку Литургије, а на радост светосавске заједнице, уприличена је трпеза љубави у част рукоположења новог посленика на Њиви Господњој, ђакона Филипа Зеленовића. Душан Дуњић, дипл. теолог