Интервју са катихетом Браниславом Илићем, “Мисија је за мене саставни део живота у Христу“
Разговор са катихетом Браниславом Илићем, уредником мисионарског портала „Кинонијаˮ и сталним стручним сарадником Одсека за електронску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке На празник начала Индикта – црквену нову годину, 1/14. септембра 2024. године, званично је почео са радом мисионарски портал „Кинонијаˮ, који делује у оквиру Мисионарског одељења Архиепископије београдско карловачке. За уредника првог мисионарског портала именован је катихета Бранислав Илић, стални стручни сарадник Одсека за електронску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке и дугогодишњи члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. О значају новооснованог мисионарског портала „Кинонијаˮ, као и о важности мисије у свим њеним видовима, разговарамо са катихетом Браниславом Илићем. Пре свега, дозволите ми да Вам заблагодарим на прилици да разговарамо о црквеној мисији и њеном значају, са посебним нагласком на савремену електронску мисију о чијем значају сведочи и новоосновани мисионарски портал „Кинонијаˮ. „Идите, и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Мт. 28,19-20). На овим Спаситељевим речима које можемо да разумемо и као вид заповести, утемељена је мисија Цркве у свим њеним видовима. Наведене речи које је Господ упутио својим апостолима, а преко њих и свакоме од нас као члановима Цркве, вековима су освештана смерница која трасира пут црквене мисије и указује на њен крајњи циљ. Када је реч о развоју црквене мисије, не бисмо смели да изгубимо из вида чињеницу да Црква као богочовечански организам, има искуство мисионарског рада више од двадесет векова. Ова 2.000 године дуга мисија од својих почетака до данас има исти програм и исти циљ, и као таква увек је нова и делатна јер проповеда Распетог и Васкрслог Господа Исуса Христа, Спаситеља нашег за кога је велики богослов и химнограф Преподобни Јован Дамаскин рекао да је једино ново под сунцем. Прва три века хришћанства обележила је мисија светих апостола, њихових ученика, светих отаца и учитеља Цркве. Од времена Светога цара Константина и његовог знаменитог Миланског едикта из 313. године, мисионари су добили плодно поље за ширу и конкретнију мисију. Мисионарско дело свете браће Кирила и Методија може се издвојити као par excellence пример црквене мисије која је благодарећи њима доживела својеврсни процват. Ова двојица дивних светитеља и великих мисионара, молитвени су заштитници Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, али не само то, већ и надахнитељи свима нама који смо призвани да будемо делатници црквене мисије. На нама је да руковођени Спаситељевом заповешћу, а надахнути пресветим примерима великих мисионара од апостолских времена до данас, следујемо ту освештану мисионарску нит и настојимо да на савремен, јасан и недвосмислен начин, користећи све расположиве могућности, проповедамо Христа позивајући у заједницу са Њим који је Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6). Сваки делатник на пољу мисије требало би да у свом срцу увек носи апостолске речи: „И ако имам дар пророштва, и знам све тајне и сва знања, и ако имам веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.“ (1. Кор. 13, 2) Дакле, истинска љубав на коју смо призвани, гарант је успешности мисионарског деловања. Сваки хришћанин је по свом призвању и назначењу од тренутка рођења водом и духом у Тајни светог Просветљења (крштења), позван да буде истински мисионар. Мисија Цркве није ништа друго већ сведочење вере у Распетог и Васкрслог Христа. Оно што смо примили кроз трократно погружење у крштењску воду, а то је реалност крста и васкрсења, то као хришћани животом својим, делатно и јасно сведочимо постајући истински мисионари. Следујући овој освештаној истини, Црква као заједница на различите начине пројављује мисионарску делатност. Верска настава, црквени медији, богата издавачка делатност, харитативна делатност, све су то видови мисионарења. Мисија је за мене саставни део живота у Христу. Од најмањег узраста стасавао сам уз Литургију и њоме се васпитавао. Љубав према богослужењу, химнографији и појању трасирала је мој животни пут, од београдске Богословије Светог Саве, преко Православног богословског Факултета Универзитета у Београду, до свих ових послушања која сте поменули у Вашем питању. Понављам, мисију не доживљавам као неку засебну службу, већ као саставни део хришћанског етоса и живота. Имао сам благослов и радост да стасавам уз знамените духовне оце и дивне професоре, који су својим личним животом и примером утицали да на прави начин спознам шта је то истинска мисија. Та жива катихеза послужила је као добар темељ за моје конкретније стављање у службу мисије, како кроз „Православни мисионар“, тако и кроз предавање Верске наставе у две новосадске средње школе, али и кроз активно учествовање у креирање катихетских емисија у програму Радио-Беседе Епархије бачке. Један посебан вид мисије спознао сам и приликом приређивања документарног филма о Светом Василију Острошком. Ово филмско остварење и после три године врши своју мисију и на свој начин утврђује људе у вери, нади и љубави. Из досадашњег скромног искуства у мисионарској служби, могу рећи да је наш народ жељан да се напоји са извора живе воде од које никада неће ожеднети, односно, да се напоји вечне речи Божје. На сваком члану Цркве је да сходно својим даровима, пре свега личним примером, постане истински мисионар. Човек данашњице, као и кроз читаву историју људског постојања, тражи Бога, а задатак Цркве је да му дâ одговоре на његова трагалачка питања. Позваћу у помоћ речи Сâмог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт. 10, 27). Данас су друштвени медији кров са кога свима упућујемо вечну реч Божју. Када говоримо о црквеној мисији путем информационих технологија, не бисмо смели да сметнемо са ума да се на интернету налази преко 80 милиона страница религиозне тематике. Римокатоличка црква је званично ступила на интернет 1995. службеним сајтом Ватикана (www.vatican.va) док је Српска Православна Црква свега неколико година касније, тачније 1999. године, поставила свој званични сајт на интернет (www.spc.rs), сајт Московске патријаршије (www.patriarchia.ru) је креиран 2002. године, итд. Однос Цркве према информационим технологијама сличан је односу Светог апостола Павла према атинском Ареопагу. Апостол се није гнушао Ареопага као нечистог места на којем се обављају празне дискусије незнабожаца, него га је искористио за проповед Јеванђеља Атињанима (види Дап. 17, 21). Црква користи виртуелне интернет друмове за проповед Јеванђеља
Света Архијерејска Литургија и освећење обновљеног конака у Манастиру Враћевшници
У недељу, 1. децембра 2024. године, када наша Света Црква слави спомен на Свете мученике Платона, Романа и Варула Отрока, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин. Митрополиту су саслуживали: архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, протојереј – ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј – ставрофор Аранђел Даниловић, протонамесник Божидар Бован и ђакон Стефан Симић. Митрополита је дочекало мноштво верног народа на челу са свештенством и монаштвом. У својој надахнутој беседи Митрополит је најпре упутио речи утехе игуманији и сестринству због пресељења из привременог у вечни живот монахиње Ирине. Истакао је да је мати Ирина Богу и светињи служила преко шездесет година показујући пример праве монашке послушности. Потом је беседио о значају данашње јеванђелске приче у којој је описано како је Господ Исус Христос излечио бесомучног у коме се налазило мноштво демона. У том светлу, говорио је о палим анђелима и њиховом деловању у свету. Акцентовао је да је гордост извор пада првих анђела, као и људи. Такође, говорио је како Господ жели да се сви људи спасу, али будући да је оставио слободну вољу људима не врши силу и агресију. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, Високопреосвећени је осветио обновљени конак који је прошле године изгорео у великом пожару. Митрополит се том приликом свесрдно захвалио председнику општине Горњи Милановац г. Дејану Ковачевићу, као и верном и благочестивом народу који је пожртвовано приступио обнављању светиње која је душа и срце Горњомилановчана. Обновљени конак је израђен по најсавременијим стандардима, што је Високопреосвећени посебно нагласио. Након тога, сестринство манастира је уприличило трпезу љубави за све присутне. По трпези љубави, Митрополит је пред полазак из манастира благословио народ, свештенство и сестринство манастира. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић
Најава: 11.12.2024. у 19. 00 Г. Милановац, др Влајко Пановић, “Савремена породица – искушења и изазови“
Предавање протојереја-ставрофора Љубинка Костића у Ивањици на тему „Крсна слава код Срба“
Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г.Г. Јустина у парохијском дому ивањичке црквене општине у недељу 1. децембра 2024. године протојереј – ставрофор Љубинко Костић одржао је предавање на тему „Крсна слава код Срба“. Део верника литургијске заједнице при Храму Светог цара Константина и царице Јелене имали су прилику да се упознају са свим расположивим претпоставкама које су везане за време и разлоге настанка Крсне славе. Прота Љубинко је сасвим разложно издвојио литургијско извориште и утемељење прослављања хришћанских светитеља у српским домовима, нарочито од времена Светога Саве, насупрот мишљењима који појаву Крсне славе тумаче као христијанизацију негдашњих домаћих богова. Избор да нека породица слави одређеног светитеља лежи у чињеници да је тај дом примио хришћанство можда управо када се тај светитељ прославља. Слушаоцима је било интересантно да чују примере прослављања Крсне славе из литературе, нарочито из наших епских песама, са посебним освртом на традиционалне здравице. И поред општег сазнања да само православни Срби имају Славу, отац Љубинко је поменуо и примере из историје где је забележено да је и код других етничких група, чак и у римокатоличким срединама постојао неки сличан обичај. У другом делу предавања предавач је веома темељно разјаснио и протумачио све елементе Славе (славски колач, жито, вино, свећу), као и потребу достојанственог и светотајинског прослављања славе од стране савремених српских домаћина. Указано је и на поједине неправилности, што је отац Љубинко сликовито поткрепио примерима из своје пастирске праксе. Неколико слушалаца је поставило одређени број питања на која је прота Љубинко одговорио употпунивши и закључивши задату тему. Братство ивањичке Цркве
РТВ КВ И ТВ МЕЛОС: протојереј Александар Р. Јевтић, О Божићном посту
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Манастиру Преображењу Овчарском
Дана 26.11.2024. када наша Света Црква прославља велико светило целе васељене, Светог Јована Златоустог, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Манастиру Преображења Господњег под Овчаром. Високопреосвећеном Митрополиту Јустину су саслуживали протосинђел Стефан (Чкоњевић), протојереј Србољуб (Стојковић), јеромонах Евстатије (Бабић), јеромонах Иларион (Богојевић), јерођакон Теофан (Пауновић) и ђакон Стефан (Симић). Овој свечаности додатну радост је причинило рукоположење монаха Херувима (Новаковића) у чин јерођакона. Молитвено је учествовало монаштво Манастира Никоља, Благовештења, Сретења, Ралетинца, Згодачице, Липовца, као и благоверни народ. Благољепију литургијског сабрања је допринело и умилно појање хора Светог Николаја Жичког под диригентским вођством Теодоре Зеленовић. Након прочитаног Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Јустин је у богонадахутој беседи, обраћајући се високопреподобном архимандриту Венијамину, братству ове Свете обитељи, благочестивом монаштву и верном народу, честитао празник и протумачио прочитано јеванђелско зачало. Дотакао се живота и дела великог оца цркве Светог Јована Златоуста. Новорукоположеном јерођакону Херувиму је поручио да ће му од сада живот бити потпуно другачији, јер ће га Господ водити и руководити благодаћу свештенства, те је неопходно да потпуно преда у руке Доброга Пастира. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Високопреосвећени Митрополит је истакао важност наступајућег поста за наше спасење и очишћење, јер су пост и молитва два крила која нас воде ка Царству Небеском. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Братство манастира
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Коњевићима
Дана 24. новембра 2024. када наша Црква прославља Светог великомученика Мину и Светог краља Стефана Дечанског, у Цркви Цара Константина и Царице Јелене у Коњевићима служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су игуман вујански архимандрит Сава (Илић), јеромонах Авакум (сабрат Манастира Вујан), протонамесник Александар Пејовић, новорукоположени јерођакон Арон (сабрат Манастира Вујан) и владичански ђакон Стефан Симић. Певницу је водио појац Душан Дуњић уз хор Цркве Светих Цара Константина и Царице Јелене. Митрополит је у богонадахнутој беседи је подсетио на подвиг светитеља које данас прослављамо. које све светитеље прослављамо. Говорио је о личности Светог Стефана Дечанског, великог мученика и светитеља који почива у Манастиру Високим Дечанима. Био је велики страдалник који је много претрпео и све смирено носио до краја, према речима Господњим: „Који претрпи до краја, тај ће бити спасен.“ Митрополит Јустин је присутне подсетио да се на овај дан навршило четрдесет година од када је рукоположен за јеромонаха у Дечанима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светој Тајни Причешћа приступио је велики број верног народа и деце. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Протонамесник Александар Пејовић
Слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу
У 22. недељу по Духовима, када Света Црква прославља Светог Преподобног Урошицу Мироточивог кнеза српског, млађег сина краља Драгутина, литургијски је прослављена слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу. Празнично богослужење је започето вечерњом службом са петохлебницом, коју је служио протојереј Давид Селаковић, први парох ариљски, уз молитвено присуство верног народа. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј Давид Селаковић, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, намесника пожешко-ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма и парохијског ђакона Драгана Јанковића. У надахнутој беседи отац Давид нас је подсетио да би требало да се угледамо на наше Свете претке. Након Свете Литургије освећени су славски дарови, које је у име литургијске заједнице припремила породица Радовић и уприличена је славска трпеза све сабране. Братство храма
Аранђеловдан – крсна слава Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву прослављајући своју крсну славу – празник Светог архангела Михаила и осталих небеских сила. Високопреосвећеном Владици Јустину саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протосинђел Стефан (Чкоњевић), протојереј Иван Радовановић, новорукоположени јеромонах Авакум, као и братство овог Светог храма. Радости данашњег празника допринело је празновање крсне славе Митрополита Јустина, архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а, као и игуманије Манастира Благовештења мати Михаиле (Пантић). Још један повод за радост данашњег сабрања било је и рукоположење јерођакона Авакума (Проковића), сабрата Манастира Вујан, у чин јеромонаха. Благољепију Свете Литургије, поред певнице храма, допринело је и појање благовештењских монахиња на челу са игуманијом мати Михаилом. У току Литургије, а након прочитаног јеванђељског зачала, верном народу обратио се отац Љубинко, говорећи о поретку послушности који је Господ установио међу анђелима. Савршени поредак који твори и слави вољу Божију, уједно је и слика која се нама даје у овом свету да следимо њихов пример. На крају беседе, отац Љубинко је Митрополиту Јустину и свим свечарима пожелео да остану закриљени молитвама Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, да их Господ укрепи на њиховом подвигу, да се заједно радујемо у незалазном осмом дану славе Божије. Беседу протојереја-ставрофора Љубинка Костића можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Телом и Крвљу Христовом, освештано је славско жито и пререзан славски колач, који је припремио домаћин Архиепископ и Митрополит Јустин, а чије гостопримство је настављено на трпези љубави за свештенство и народ, у част Светог архангела Михаила, крсне славе Митрополита Јустина. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. информационих система
Промоција књиге “Чудотворац Свети Нектарије Егински“ у Матарушкој Бањи
На дан Светог Нектарија 22.11.2024. са благословом Митрополита жичког г. Јустина и Епископа ваљевског г. Исихија у организацији ЦО Матарушка Бања при Храму Светог Кнеза Лазара одржана је промоција књиге „Чудотворац Свети Нектарије Егински„ којој је претходило молитвено сабрање свештенства и народа у храму. Служен је Акатист Светом Нектарију уз резање славског колача. Поздравну беседу одржао је о. Милан Костић, док је све присутне на промоцији књиге у име домаћина поздравио старешина храма о. Слободан Глишовић. На промоцији књиге у препуној црквеној сали верног народа говорили су аутор о. Ненад Андрић и проф. Вишња Костић. Слава Богу и Његовим светитељима који свој народ сабирају у љубави орадошћују, а захвалност ЦО Матарушка Бања. Свештеник Ненад Андрић
Интервју са катихетом Браниславом Илићем, “Мисија је за мене саставни део живота у Христу“
Разговор са катихетом Браниславом Илићем, уредником мисионарског портала „Кинонијаˮ и сталним стручним сарадником Одсека за електронску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке На празник начала Индикта – црквену нову годину, 1/14. септембра 2024. године, званично је почео са радом мисионарски портал „Кинонијаˮ, који делује у оквиру Мисионарског одељења Архиепископије београдско карловачке. За уредника првог мисионарског портала именован је катихета Бранислав Илић, стални стручни сарадник Одсека за електронску мисију Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке и дугогодишњи члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. О значају новооснованог мисионарског портала „Кинонијаˮ, као и о важности мисије у свим њеним видовима, разговарамо са катихетом Браниславом Илићем. Пре свега, дозволите ми да Вам заблагодарим на прилици да разговарамо о црквеној мисији и њеном значају, са посебним нагласком на савремену електронску мисију о чијем значају сведочи и новоосновани мисионарски портал „Кинонијаˮ. „Идите, и научите све народе крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Мт. 28,19-20). На овим Спаситељевим речима које можемо да разумемо и као вид заповести, утемељена је мисија Цркве у свим њеним видовима. Наведене речи које је Господ упутио својим апостолима, а преко њих и свакоме од нас као члановима Цркве, вековима су освештана смерница која трасира пут црквене мисије и указује на њен крајњи циљ. Када је реч о развоју црквене мисије, не бисмо смели да изгубимо из вида чињеницу да Црква као богочовечански организам, има искуство мисионарског рада више од двадесет векова. Ова 2.000 године дуга мисија од својих почетака до данас има исти програм и исти циљ, и као таква увек је нова и делатна јер проповеда Распетог и Васкрслог Господа Исуса Христа, Спаситеља нашег за кога је велики богослов и химнограф Преподобни Јован Дамаскин рекао да је једино ново под сунцем. Прва три века хришћанства обележила је мисија светих апостола, њихових ученика, светих отаца и учитеља Цркве. Од времена Светога цара Константина и његовог знаменитог Миланског едикта из 313. године, мисионари су добили плодно поље за ширу и конкретнију мисију. Мисионарско дело свете браће Кирила и Методија може се издвојити као par excellence пример црквене мисије која је благодарећи њима доживела својеврсни процват. Ова двојица дивних светитеља и великих мисионара, молитвени су заштитници Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, али не само то, већ и надахнитељи свима нама који смо призвани да будемо делатници црквене мисије. На нама је да руковођени Спаситељевом заповешћу, а надахнути пресветим примерима великих мисионара од апостолских времена до данас, следујемо ту освештану мисионарску нит и настојимо да на савремен, јасан и недвосмислен начин, користећи све расположиве могућности, проповедамо Христа позивајући у заједницу са Њим који је Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6). Сваки делатник на пољу мисије требало би да у свом срцу увек носи апостолске речи: „И ако имам дар пророштва, и знам све тајне и сва знања, и ако имам веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.“ (1. Кор. 13, 2) Дакле, истинска љубав на коју смо призвани, гарант је успешности мисионарског деловања. Сваки хришћанин је по свом призвању и назначењу од тренутка рођења водом и духом у Тајни светог Просветљења (крштења), позван да буде истински мисионар. Мисија Цркве није ништа друго већ сведочење вере у Распетог и Васкрслог Христа. Оно што смо примили кроз трократно погружење у крштењску воду, а то је реалност крста и васкрсења, то као хришћани животом својим, делатно и јасно сведочимо постајући истински мисионари. Следујући овој освештаној истини, Црква као заједница на различите начине пројављује мисионарску делатност. Верска настава, црквени медији, богата издавачка делатност, харитативна делатност, све су то видови мисионарења. Мисија је за мене саставни део живота у Христу. Од најмањег узраста стасавао сам уз Литургију и њоме се васпитавао. Љубав према богослужењу, химнографији и појању трасирала је мој животни пут, од београдске Богословије Светог Саве, преко Православног богословског Факултета Универзитета у Београду, до свих ових послушања која сте поменули у Вашем питању. Понављам, мисију не доживљавам као неку засебну службу, већ као саставни део хришћанског етоса и живота. Имао сам благослов и радост да стасавам уз знамените духовне оце и дивне професоре, који су својим личним животом и примером утицали да на прави начин спознам шта је то истинска мисија. Та жива катихеза послужила је као добар темељ за моје конкретније стављање у службу мисије, како кроз „Православни мисионар“, тако и кроз предавање Верске наставе у две новосадске средње школе, али и кроз активно учествовање у креирање катихетских емисија у програму Радио-Беседе Епархије бачке. Један посебан вид мисије спознао сам и приликом приређивања документарног филма о Светом Василију Острошком. Ово филмско остварење и после три године врши своју мисију и на свој начин утврђује људе у вери, нади и љубави. Из досадашњег скромног искуства у мисионарској служби, могу рећи да је наш народ жељан да се напоји са извора живе воде од које никада неће ожеднети, односно, да се напоји вечне речи Божје. На сваком члану Цркве је да сходно својим даровима, пре свега личним примером, постане истински мисионар. Човек данашњице, као и кроз читаву историју људског постојања, тражи Бога, а задатак Цркве је да му дâ одговоре на његова трагалачка питања. Позваћу у помоћ речи Сâмог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт. 10, 27). Данас су друштвени медији кров са кога свима упућујемо вечну реч Божју. Када говоримо о црквеној мисији путем информационих технологија, не бисмо смели да сметнемо са ума да се на интернету налази преко 80 милиона страница религиозне тематике. Римокатоличка црква је званично ступила на интернет 1995. службеним сајтом Ватикана (www.vatican.va) док је Српска Православна Црква свега неколико година касније, тачније 1999. године, поставила свој званични сајт на интернет (www.spc.rs), сајт Московске патријаршије (www.patriarchia.ru) је креиран 2002. године, итд. Однос Цркве према информационим технологијама сличан је односу Светог апостола Павла према атинском Ареопагу. Апостол се није гнушао Ареопага као нечистог места на којем се обављају празне дискусије незнабожаца, него га је искористио за проповед Јеванђеља Атињанима (види Дап. 17, 21). Црква користи виртуелне интернет друмове за проповед Јеванђеља
Света Архијерејска Литургија и освећење обновљеног конака у Манастиру Враћевшници
У недељу, 1. децембра 2024. године, када наша Света Црква слави спомен на Свете мученике Платона, Романа и Варула Отрока, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин. Митрополиту су саслуживали: архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, протојереј – ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј – ставрофор Аранђел Даниловић, протонамесник Божидар Бован и ђакон Стефан Симић. Митрополита је дочекало мноштво верног народа на челу са свештенством и монаштвом. У својој надахнутој беседи Митрополит је најпре упутио речи утехе игуманији и сестринству због пресељења из привременог у вечни живот монахиње Ирине. Истакао је да је мати Ирина Богу и светињи служила преко шездесет година показујући пример праве монашке послушности. Потом је беседио о значају данашње јеванђелске приче у којој је описано како је Господ Исус Христос излечио бесомучног у коме се налазило мноштво демона. У том светлу, говорио је о палим анђелима и њиховом деловању у свету. Акцентовао је да је гордост извор пада првих анђела, као и људи. Такође, говорио је како Господ жели да се сви људи спасу, али будући да је оставио слободну вољу људима не врши силу и агресију. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, Високопреосвећени је осветио обновљени конак који је прошле године изгорео у великом пожару. Митрополит се том приликом свесрдно захвалио председнику општине Горњи Милановац г. Дејану Ковачевићу, као и верном и благочестивом народу који је пожртвовано приступио обнављању светиње која је душа и срце Горњомилановчана. Обновљени конак је израђен по најсавременијим стандардима, што је Високопреосвећени посебно нагласио. Након тога, сестринство манастира је уприличило трпезу љубави за све присутне. По трпези љубави, Митрополит је пред полазак из манастира благословио народ, свештенство и сестринство манастира. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић
Најава: 11.12.2024. у 19. 00 Г. Милановац, др Влајко Пановић, “Савремена породица – искушења и изазови“
Предавање протојереја-ставрофора Љубинка Костића у Ивањици на тему „Крсна слава код Срба“
Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г.Г. Јустина у парохијском дому ивањичке црквене општине у недељу 1. децембра 2024. године протојереј – ставрофор Љубинко Костић одржао је предавање на тему „Крсна слава код Срба“. Део верника литургијске заједнице при Храму Светог цара Константина и царице Јелене имали су прилику да се упознају са свим расположивим претпоставкама које су везане за време и разлоге настанка Крсне славе. Прота Љубинко је сасвим разложно издвојио литургијско извориште и утемељење прослављања хришћанских светитеља у српским домовима, нарочито од времена Светога Саве, насупрот мишљењима који појаву Крсне славе тумаче као христијанизацију негдашњих домаћих богова. Избор да нека породица слави одређеног светитеља лежи у чињеници да је тај дом примио хришћанство можда управо када се тај светитељ прославља. Слушаоцима је било интересантно да чују примере прослављања Крсне славе из литературе, нарочито из наших епских песама, са посебним освртом на традиционалне здравице. И поред општег сазнања да само православни Срби имају Славу, отац Љубинко је поменуо и примере из историје где је забележено да је и код других етничких група, чак и у римокатоличким срединама постојао неки сличан обичај. У другом делу предавања предавач је веома темељно разјаснио и протумачио све елементе Славе (славски колач, жито, вино, свећу), као и потребу достојанственог и светотајинског прослављања славе од стране савремених српских домаћина. Указано је и на поједине неправилности, што је отац Љубинко сликовито поткрепио примерима из своје пастирске праксе. Неколико слушалаца је поставило одређени број питања на која је прота Љубинко одговорио употпунивши и закључивши задату тему. Братство ивањичке Цркве
РТВ КВ И ТВ МЕЛОС: протојереј Александар Р. Јевтић, О Божићном посту
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Манастиру Преображењу Овчарском
Дана 26.11.2024. када наша Света Црква прославља велико светило целе васељене, Светог Јована Златоустог, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Манастиру Преображења Господњег под Овчаром. Високопреосвећеном Митрополиту Јустину су саслуживали протосинђел Стефан (Чкоњевић), протојереј Србољуб (Стојковић), јеромонах Евстатије (Бабић), јеромонах Иларион (Богојевић), јерођакон Теофан (Пауновић) и ђакон Стефан (Симић). Овој свечаности додатну радост је причинило рукоположење монаха Херувима (Новаковића) у чин јерођакона. Молитвено је учествовало монаштво Манастира Никоља, Благовештења, Сретења, Ралетинца, Згодачице, Липовца, као и благоверни народ. Благољепију литургијског сабрања је допринело и умилно појање хора Светог Николаја Жичког под диригентским вођством Теодоре Зеленовић. Након прочитаног Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Јустин је у богонадахутој беседи, обраћајући се високопреподобном архимандриту Венијамину, братству ове Свете обитељи, благочестивом монаштву и верном народу, честитао празник и протумачио прочитано јеванђелско зачало. Дотакао се живота и дела великог оца цркве Светог Јована Златоуста. Новорукоположеном јерођакону Херувиму је поручио да ће му од сада живот бити потпуно другачији, јер ће га Господ водити и руководити благодаћу свештенства, те је неопходно да потпуно преда у руке Доброга Пастира. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Високопреосвећени Митрополит је истакао важност наступајућег поста за наше спасење и очишћење, јер су пост и молитва два крила која нас воде ка Царству Небеском. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Братство манастира
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Коњевићима
Дана 24. новембра 2024. када наша Црква прославља Светог великомученика Мину и Светог краља Стефана Дечанског, у Цркви Цара Константина и Царице Јелене у Коњевићима служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су игуман вујански архимандрит Сава (Илић), јеромонах Авакум (сабрат Манастира Вујан), протонамесник Александар Пејовић, новорукоположени јерођакон Арон (сабрат Манастира Вујан) и владичански ђакон Стефан Симић. Певницу је водио појац Душан Дуњић уз хор Цркве Светих Цара Константина и Царице Јелене. Митрополит је у богонадахнутој беседи је подсетио на подвиг светитеља које данас прослављамо. које све светитеље прослављамо. Говорио је о личности Светог Стефана Дечанског, великог мученика и светитеља који почива у Манастиру Високим Дечанима. Био је велики страдалник који је много претрпео и све смирено носио до краја, према речима Господњим: „Који претрпи до краја, тај ће бити спасен.“ Митрополит Јустин је присутне подсетио да се на овај дан навршило четрдесет година од када је рукоположен за јеромонаха у Дечанима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светој Тајни Причешћа приступио је велики број верног народа и деце. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Протонамесник Александар Пејовић
Слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу
У 22. недељу по Духовима, када Света Црква прославља Светог Преподобног Урошицу Мироточивог кнеза српског, млађег сина краља Драгутина, литургијски је прослављена слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу. Празнично богослужење је започето вечерњом службом са петохлебницом, коју је служио протојереј Давид Селаковић, први парох ариљски, уз молитвено присуство верног народа. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј Давид Селаковић, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, намесника пожешко-ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма и парохијског ђакона Драгана Јанковића. У надахнутој беседи отац Давид нас је подсетио да би требало да се угледамо на наше Свете претке. Након Свете Литургије освећени су славски дарови, које је у име литургијске заједнице припремила породица Радовић и уприличена је славска трпеза све сабране. Братство храма
Аранђеловдан – крсна слава Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву прослављајући своју крсну славу – празник Светог архангела Михаила и осталих небеских сила. Високопреосвећеном Владици Јустину саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протосинђел Стефан (Чкоњевић), протојереј Иван Радовановић, новорукоположени јеромонах Авакум, као и братство овог Светог храма. Радости данашњег празника допринело је празновање крсне славе Митрополита Јустина, архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а, као и игуманије Манастира Благовештења мати Михаиле (Пантић). Још један повод за радост данашњег сабрања било је и рукоположење јерођакона Авакума (Проковића), сабрата Манастира Вујан, у чин јеромонаха. Благољепију Свете Литургије, поред певнице храма, допринело је и појање благовештењских монахиња на челу са игуманијом мати Михаилом. У току Литургије, а након прочитаног јеванђељског зачала, верном народу обратио се отац Љубинко, говорећи о поретку послушности који је Господ установио међу анђелима. Савршени поредак који твори и слави вољу Божију, уједно је и слика која се нама даје у овом свету да следимо њихов пример. На крају беседе, отац Љубинко је Митрополиту Јустину и свим свечарима пожелео да остану закриљени молитвама Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, да их Господ укрепи на њиховом подвигу, да се заједно радујемо у незалазном осмом дану славе Божије. Беседу протојереја-ставрофора Љубинка Костића можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Телом и Крвљу Христовом, освештано је славско жито и пререзан славски колач, који је припремио домаћин Архиепископ и Митрополит Јустин, а чије гостопримство је настављено на трпези љубави за свештенство и народ, у част Светог архангела Михаила, крсне славе Митрополита Јустина. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. информационих система
Промоција књиге “Чудотворац Свети Нектарије Егински“ у Матарушкој Бањи
На дан Светог Нектарија 22.11.2024. са благословом Митрополита жичког г. Јустина и Епископа ваљевског г. Исихија у организацији ЦО Матарушка Бања при Храму Светог Кнеза Лазара одржана је промоција књиге „Чудотворац Свети Нектарије Егински„ којој је претходило молитвено сабрање свештенства и народа у храму. Служен је Акатист Светом Нектарију уз резање славског колача. Поздравну беседу одржао је о. Милан Костић, док је све присутне на промоцији књиге у име домаћина поздравио старешина храма о. Слободан Глишовић. На промоцији књиге у препуној црквеној сали верног народа говорили су аутор о. Ненад Андрић и проф. Вишња Костић. Слава Богу и Његовим светитељима који свој народ сабирају у љубави орадошћују, а захвалност ЦО Матарушка Бања. Свештеник Ненад Андрић