Слава Манастира Никоља под Кабларом
На дан када наша Света Црква прославља празник Светог Николаја Мирликијског, сестринство Манастира Никоља под Кабларом прославило је своју храмовну славу. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г.Г. Јустин уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења на Овчару, протосинђела Стефана (Чкоњевића), игумана Манастира Згодачице и ђакона Стефана Симића. На манастирској слави је присуствовало монаштво манастира Благовештења, Сретења и Јовања, као и велики број верног народа. Лепоти богослужења је допринело појање српско-византијског хора „Мојсије Петровић“. Његово Високопреосвештенство Митрополит Јустин је у својој беседи истакао да је Свети Николај поред Светог Саве најпоштованији и највољенији светитељ у нашем народу, као и да се поклањамо Богу кроз молитве Светом Николају и да тежимо ка Царству небеском јер је то једини смисао нашег живота. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим тајнама коме је приступио велики број верног народа и заамвоне молитве, Митрополит Јустин је пререзао славски колач и игуманији Јелисавети са њеним сестрама честитао славу. Након Свете Литургије, сестринство Манастира Никоља на челу са игуманијом Јелисаветом (Драгојловић) угостило је све присутне на трпези љубави. дипл. теолог Милорад Пауновић
Ђачка слава у Сирчи
У среду 18. 12. 2024. у холу ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи, традиционално је одржана седма по реду манифестација ,,Ђачка слава“. Манифестацији су присуствовали ученици свих разреда, директор, педагог школе, наставници и ваннаставно особље. Од 2018. године на иницијативу директора школе, Ивана Радосављевића, у школски годишњи план рада уведена је Ђачка слава, која се од тада непрекидно одржава до данас. Сви ученици виших разреда са својим вероучитељем припреме славски колач и жито, као и послужење за све присутне. Одабрани ученици направе две презентације, једну о крсној слави као таквој и другу о самом изабраном празнику или светитељу и све то представе у холу школе. Ове године Ђачка слава била је посвећена Светом Николају Мирликијском Чудотворцу. На почетку манифестације, парох сирчански јереј Стефан Медар освештао је славски колач и жито, које су припремили ученици 7. разреда. Затим су ученице петог разреда: Лена Марић, Магдалена Милић и Неда Новаковић презентовале свој рад о крсној слави као вишевековној, непрекинутој културној традицији у Срба. Другу презентацију, о житију Светог Николаја Мирликијског, урадили су и представили ученици 7. разреда: Јана Андрић, Душан Трифуновић и Николина Ћировић. На крају манифестације, за све присутне била је припремљена богата славска трпеза. Молитвама Светог оца нашега Николаја, Епископа Мирликијског Чудотворца, да и нас Господ помилује и спасе! Амин! ђакон Филип Зеленовић
Недеља 25. по Духовима у Храму Светог Саве у Краљеву
Дана 15. децембра 2024. када Света Црква прославља спомен на српске светитеље цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, у Светосавском храму у Краљеву, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење братства овог светог храма. Митрополит Јустин се након прочитаног Јеванђеља обратио верном народу и у својој архипастирској беседи најпре изнео питање да ли смо слични Самарјанину, свештенику или левиту, који се помињу у Јеванђељу по Луки. Не тражи Господ само да испунимо закон, већ наше делатно спасење. Овде је приказано да без љубави према ближњем нема спасења, да ће Христос живети у нама једино ако се усели у наше срце и душу, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светом сабрању присуствовао је велики број деце и народа, који су се на општу радост сјединили са Телом и Крвљу Господа Христа у Чаши Живота Вечнога, чекајући празник Богомладенца Христа. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер ИТ инжењер
Одржани 9. „Дани патријарха Павла“ у Чачку
У оквиру овогодишње 9. манифестације „Дани патријарха Павла“, у препуној великој сали Културног центра Чачак, одржана је Свечана академија у част патријарха Павла. Наступио је нишки хор НЦПД “Бранко”. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког г. Арсенија, Мешовити хор нишке црквене дружине „Бранко“, под диригентским вођством госпође Саре Цинцаревић, увеличао је овај догађај изузетним целовечерњим концертом. Наступ хора био је подељен у два дела, у првом делу изведен је духовни програм, са делима српских, руских и грчких православних композитора, који су дочарали дубину и лепоту духовне музике. Након првог дела наступа хора “Бранко“, наступила је уметничка дружина „Деца Граца“ са две кратке нумере и једним рециталом. Након тога је проф. др Милош Весин, протојереј-ставрофор, одржао инспиративну беседу на тему „Патријарх Павле као миротворац“. Други део концерта хора „Бранко“ био је посвећен световном програм, а чланови хора из Ниша извели су са солистима, познате и популарне композиције које су дубоко дирнуле чачанску публику, изазивајући одушевљење и снажне емоције. На крају програма, организатор је захвалио хору „Бранко“ и професору Милошу Весину на изузетном програму који је одушевио чачанску публику као и свим присутним, поштоваоцима лика и дела патријарха Павла. Том приликом су, хору и беседнику, уручене посебне захвалнице које додељује организатор и покровитељ и реплике крста патријарха Павла који је као искушеник Гојко изрезбарио у манастиру Вујан крај Чачка. Посебна захвалност протојереју ставрофору Милутину Тимотијевићу, бившем професору и ректору Призренске богословије и Богословије „Св. Ћирило и Методије“ из Ниша и протојереју Драгану Гаћеши пароху кућаначком из Кућанаца родног места патријарха Павла што својим присуством дају подршку овом сабору. Манифестацију традиционално организује Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ под покровитељством града Чачка. Свечана академија је организована у сарадњи са Културним центром Чачак и Центром за неговање традиције Чачак. Нишка црквена дружина „Бранко“ изразила је посебну захвалност организатору манифестације, господину Драгу Милошевићу, као и свим учесницима и домаћинима, који су допринели да ово духовно-културно окупљање буде достојно сећање на лик и дело патријарха Павла. У недељу, 15. децембра, хор „Бранко“ је својим појањем учествовао на Светој литургији у Чачку, саслужујући свештенству. Богослужењу је, поред локалног свештенства, присуствовао и протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма и Милош Весин, протојереј ставрофор. Манифестација „Дани патријарха Павла“ са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, остаје важна прилика за неговање духовних и културних вредности у контексту дела патријарха Павла. Наступ хора хора „Бранко“ и беседника проф. др Милоша Весина је благословио Митрополит и Архиепископ жички г. др Јустин. Чачанска публика, а било је посетилаца и из околних места је одушевљена садржајем и квалитетом Свечане академије одржане у Чачку 14.12.2024. године. Остаће запамћена као једна од најлепших. „Дани патријарха Павла“ Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ Фотографије организатора, аутор хаџи Душан Милошевић
Дванаест година од упокојења владике Хризостома
Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније је началствовао 14. децембра 2024. године свештеним евхаристијским сабрањем у Манастиру Рујну. На заупокојеној Литургији, служеној поводом дванаесте годишњице упокојења Епископа жичког Хризостома (Столића), Високопреосвећеном Митрополиту је саслуживало свештенство и монаштво Епархије жичке сабрано ради поштовања и очувања свештене успомене на свог блаженопочившег архијереја. После читања светог Јеванђеља, пригодну беседу посвећену сећању на владику Хризостома произнео је протојереј Дејан Марковић, старешина храма Светог Саве у Краљеву. По заамвоној молитви служен је парастос, а затим и помен крај гроба некадашњег пастиреначалника древне Епископије жичке, одмах иза олтарске апсиде храма свете обитељи коју је обновио и у којој, по својој жељи, почива и чека Васкрсење мртвих и живот будућег века. Извор: Епархија нишка
Стара ужичка Црква: предавање протојереја Душана Томића и ђакона Слободана Поледице
У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 15. децембра одржано је друго по реду предавање у оквиру годишњег циклуса предавања под називом „Окусите и видите, јер је благ Господ“. „Дођи и види“ наслов је другог предавања на коме су говорили свештенослужитељи најстарије ужичке Цркве протојереј Душан Томић и ђакон Слободан Поледица. У првом делу предавања отац Душан је слушаоцима предочио да смисао приче о вери и Богу има за основни циљ остварење заједнице са Богом, улазак у Цркву Божију и живот у њој. Наш живот крштењем задобија вечни смисао и назначење, постајемо чланови цркве Христове и имамо могућност да у Литургији откривамо целокупни садржај наше вере који чине Свето Писмо, Свето Предање затим одлуке Васељенских сабора, канони Цркве, учење Светих Отаца, Житија Светих, као и различити видови уметности попут иконописа и појања. Црква Христова је ризница свих благодатних дарова који нам се дају. У Цркви се сваки дан дешавају чуда и исцељења, јер у њој се по речима Светог Кирила Јерусалимског „лечи и исцељује сваки грех.“ Човек погреши, често тумара тражећи лек и исцељење, на крају дође на праву адресу, а то је мајка Црква. Бог воли човека неописивом љубављу, “лудом” љубављу, то је најузвишенија могућа љубав коју само Он може да пројави, и то на једино Њему својствен начин. Наша љубав може и треба да личи на љубав Божију, а то је љубав жртвена, без интереса и калкулација. Само таква љубав је истинска потврда нашег постојања, а да би то постигли потребан нам је наш ближњи јер смо бића створена за заједницу у којој треба да носимо бремена једни других. То је вера која се учи у Литургији где су заправо и сви одговори на наша животна питања и недоумице. Литургија је једини и најузвишенији циљ нашег живота, она је почетак, средиште и коначно назначење живота и без Литургије нам нема спасења. Своје излагање отац Душан је завршио речима Светог Порфирија Кавсокаливита који каже: „Живот без Христа није живот већ смрт, и ако не видимо Христа у свим својим поступцима и мислима, онда смо без Христа“. У другом делу предавања присутнима се обратио ђакон Слободан Поледица који је на практичан начин упознао све присутне са првим делом Литургије – Проскомидијом и значајем помињања имена живих и упокојених на Проскомидији. Као и на претходном предавању сала парохијског дома била је премала да прими све заинтересоване који су желели да чују живу реч више о својој вери. студент теологије Вељко Јевтић
Свети Владика Николај, Ко је ко у причи о Милостивом Самарјанину?
А Исус одговарајући рече: човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише разбојници, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га полумртва. А случајно силажаше тим путем свештеник неки, и видевши га мимоиђе. А тако и Левит кад је био на оном месту, приступи и видевши га мимоиђе. А Самарјанин некакав ходећи дође код њега, и видевши га сажали се. И приступивши зави му ране, и зали уљем и вином, и посади га на свога скота и доведе у гостионицу, и потруди се око њега. И сутрадан полазећи извади два сребрника те даде крчмару, и рече му: подвори га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим (Лк 10, 30-35). (…) Ко је тај човек који силажаше из Јерусалима у Јерихон? То је Адам и сав род људски што је произашао од Адама. Јерусалим означава небеско обиталиште првостепеног човека у рајској моћи и красоти, у близини Бога и светих ангела Божјих; Јерихон – земну долину плача и смрти. Разбојници су зли дуси, безбројне слуге Сатане, који је и навео Адама на грех непослушности према Богу. Као највећи пакосници рода људског зли дуси нападају на људе, свлаче са њихове душе божанску одежду страха, вере и благочешћа; рањавају душу гресима и пороцима, и онда се привремено удаљују, док душа крај друма живота у очајању лежи не могући да крене ни напред ни назад. Свештеник и Левит означавају Стари завет, и то: свештеник означава Мојсејев закон а Левит пророке. Избијеном и рањавом човечанству Бог је послао два лекара са извесним лековима, једно је био закон а друго пророци. Но ни један ни други лекар нису се усудили лечити главне и најдубље ране болесника, нанете му самим ђаволима, него су се заустављали само пред мањим мукама, нанетим човеку од човека. Зато се и каже, да и један и други видевши овога тешко рањеног болесника мимоиђоше. Мојсејев закон само је видео човечанство као тешког болесника, но видевши мимоиђе. Пророци су не само видели него су и приступили болеснику, па тек онда мимоишли. Петокњижје Мојсејево је описало болест човечанства и утврдило је, да тој болести на земљи нема лека, него да је прави лек у Бога на небесима. Пророци су пришли ближе полуживој и издишућој души човечанства, такође утврдили још погоршану болест и утешили болесника рекавши му: ми немамо лека, но ево, иде за нама Месија, небески Лекар. И они су мимоишли. Тада је наишао и прави Лекар. Ко је овај Самарјанин? То је сам Господ Исус Христос. Извод из Беседе на Недељу 25. по Духовима
Митрополит Јустин рукопроизвео игумана рачанског Германа (Авакумовића) у чин архимандрита
Дана 13. децембра 2024. када наша Света Црква прославља Светог апостола Андреја, који је крсна слава игумана рачанског протосинђела Германа(Авакумовића), Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Манастиру Рачи. Високопреосвећеном Митрополиту Јустину су саслуживали: архимандрит Сава, игуман Манастира Вујна, архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења, архимандрит Герман, игуман Манастира Раче, јеромонах Теодосије, игуман Манастира Рујна, протосинђел Урош, игуман Манастира Увца, јеромонах Стефан, игуман Манастира Згодачице, јеромонаси Јулијан, Пантелејмон и Авакум, протојереј-ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј Војислав Рисимовић, као и владичански ђакон Стефан Симић. Литургији су присуствовале монахиње из Манастира Каменца, Вољавче, Никоља, Јежевице, Стубла, као и мноштво верног народа. Његово Високопреосвештенство Митрополит Јустин је у својој поучној беседи између осталог рекао: „Свети апостол Андреј је врло млад размишљао о вечном животу, вечном спасењу, како да досегне до самога Господа. Када је чуо да Свети Јован Претеча проповеда у Јорданској пустињи, отишао је тамо да га види јер Јован је говорио о покајању. Био је ученик Јованов, а када је срео самога Господа, Животодавца свог, он је пошао за Њим. Где год је бивао, наилазио је на велики отпор, добијао велике батине, али је сабирао народ који је узвикивао да је то свети човек. Он је показао да је сведок Христов, да све што је Христово, то је и његово, да мора да прође и крстоваскрсни пут“ На малом входу, Митрополит Јустин је протосинђела Герману рукопроизвео у чин архимандрита. Уручујући му напрсни крст, Високопреосвећени је рекао да са великим задовољством и радошћу испуњава одлуку Светог Архијерејског Синода и оцу Герману додељује напрсни крст и чин архимандрита, за његов дугогодишњи труд у испуњавању речи Божије. Уз захвалност Богу и своме Архијереју, игуман Манастира архимандрит Герман са братством уручио је Митрополиту Јустину копију Мирослављевог Јеванђеља, чији оригинал је чуван у Манастиру Рачи у току другог светског рата. По завршетку Свете Архијерејске Литургије, приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији. Братство Манастира Раче
Др Влајко Пановић одржао предавање ,,Савремена породица – искушења и изазови“ у Г. Милановцу
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Г. др Јустина, у препуном Дому културе 11.12.2024. у Горњем Милановцу, одржана је још једна у низу трибина ,,Трагање за смислом“. Гост је био еминентни клинички психолог, др Влајко Пановић који је говорио на тему ,,Савремена породица – искушења и изазови“. Веома јасним језиком и конкретним примерима, др Пановић је успео да расветли неке од разлога који доводе до конфликата унутар породице бавећи се комплексним односима супружника, родитеља и деце. Највећи акценат је ставио на значај хришћанског погледа на брак, као и на то колико нас гордост и егоцентризам удаљавају од хармоније у браку и породици. Предавање др Пановића је подстакло присутну публику да се укључи у разговор постављајући многобројна питања што је учинило ово вече веома садржајним, богоугодним, топлим и исцељујућим. протонамесник Здравко Николић
Свештеник Павле Гумеров: Лечење од претеране разоноде
О томе због чега је и колико важан проблем дечјих облика зависности, каква је њихова духовна природа и како изаћи на крај с овим проблемом говори свештеник Павле Гумеров. Као и сваки парохијски свештеник стално имам прилике да видим сузе родитеља због тога што дете губи себе, губи пријатеље, ништа не жели: ни да учи, ни да ради. Не бих желео никога да плашим, али користим прилику и позивам родитеље да са свом озбиљношћу и одговорношћу схвате овај проблем, јер он има тенденцију само ка заоштравању и погоршавању. Обично се људи по савет у вези с зависношћу детета, није важно којом тачно, обраћају прекасно – децом се треба бавити док су мала. Треба добро схватити да је за дете врло лако да доспе у зависност од било које страсти – још увек има слабо развијену вољу, нема животног искуства. Осим тога, деца су много спремнија на ризик од одраслих, имају веома лош инстинкт самозаштите и вишеструко мањи имунитет на слична искушења од одраслог. Осим тога, ако имамо у виду најраспрострањенију зависност – од игре, игра је посебно својствена дечјем узрасту, зато наша деца бивају масовно заражена управо овом врстом зависности. Нажалост, засад се зависност од игре званично не сматра болешћу, иако лекари и стручњаци у целом свету звоне на узбуну. На пример, истраживања водећег британског универзитета Trent University су показала да 12% контролне групе од 7.000 људи има симптоме зависности од онлајн компјутерских игара. Стручњаци сматрају да зависност од игара настаје управо због онлајн-игара, дакле, представља један од облика зависности од интернета. Играма које изазивају најјачу зависност најчешће се сматрају игре у мрежи, посебно MMORPG. Познати су случајеви кад је предуга игра доводила до фаталних последица. У неким земљама, на пример, Кини, Северној и Јужној Кореји, већ се на државном нивоу баве овим проблемом. Тамо се отварају медицинске установе и праве програми за лечење и превенцију зависности од игре. У Енглеској је на бази рехабилитационог центра Broadway Lodge отворено одељење, специјализовно за рад с игроманима. Министарство културе и спорта Јужне Кореје је направило специјални програм намењен борби против зависности од игре, од које пати преко два милиона корисника у земљи. У Кини, где је по аналитичким подацима око 13% корисника мреже зависно од онлајн игара или интернета, још од 2007. године ради летњи рехабилитациони камп. Министарство за информисање и везе у Вијетнаму планира да уведе строга ограничења – провајдери и власници кафића у којима постоји могућност играња мораће да блокирају могућност играња онлајн-игара од 10 увече до 8 ујутру. А у нашем друштву је засад, нажалост, однос према овоме изузетно лакомислен. Родитељи обично звоне на узбуну ако на пример, адолесцент почиње да пије и да пуши траву, али обично не виде ништа лоше у томе што дане проводи испред компјутера: кажу, кад порасте научиће и постаће потпуно нормалан човек. Због тога пажњу на проблем обраћају тек онда кад дете постане већ сасвим неурачунљиво. По правилу, то се дешава у пубертету кад је с њим најтеже комуницирати – то су године протеста и самодоказивања. Ако се од малог детета може сакрити кабел од компјутера и све држати под контролом, код пубертетлије то обично не пролази: он лако може да потре све родитељске забране. Данас живимо у тржишном друштву које се не брине апсолутно ни за шта друго осим за остваривање профита. Компјутерске игре које се производе раде управо на принципу «пецања» на зависност: на пример, везане су за неку модерну фантазију, претпостављају мноштво нивоа како би се човек бесконачно играо добијајући стално нове и нове осећаје од игре, мењајући услове и повезујући себе с јунацима дате игре. Произвођачи у комплету с игром нуде пакет програма сопствених сценарија за различите нивое игре, прављење сопствених ликова итд. Једном речју, проблем је веома велик и треба бити свестан колико је озбиљан. Буквално данас сам питао познаника – свештеника који је раније имао лекарску праксу: „Шта на ову тему кажу лекари и званична медицина?“ Одговорио ми је да у борби против алкохолне и наркотичке зависности медицина у најбољем случају омогућава да се постигне само стабилна ремисија: лекари помажу човеку да поправи телесну страну чистећи његов организам од присуства психотропних препарата, али саму болест не могу да излече. Зашто? Зато што се заправо ради о духовној болести и ако се човек не бори против ове страсти, ако не лечи своју душу духовним средствима, ова страст га врло брзо напада новим снагама. Тако стоје ствари и са сваком другом страшћу. Само што у случају алкохолизма и наркоманије постоји психофизичка зависност хемијске природе кад се човек без одређених препарата лоше осећа, не само душевно, већ и физички, а нови облици зависности су чисто психолошки – човек зависи од нових осећаја и емоција. Зависност коју разматрамо има више духовну, него физичку природу и у томе се састоји главна опасност од ње! Овде човек нема, као што је на пример, случај с алкохолом и дрогом, непријатне физичке осећаје који могу да га приморају да се бори против болести. Јер, у случају који разматрамо осим кратковидости и бесаних ноћи, све је у принципу пријатно. Ако се дете «упецало» на игру или на интернет, нарочито у пубертету, биће веома тешко да се оно извуче. Познат је случај кад је 2005. године кинеска девојчица због вишедневне непрекидне игре једноставно умрла од исцрпљености и дехидрираности. И у Русији је млади пар који је више сати играо компјутерске игрице затекао мртво своје смрзнуто мало дете које су оставили на балкону. Видите до које мере човек заборавља на своју одговорност! Дрога каква компјутер може да постане, лишава човека разума, одговорности и осећања дужности. За многу децу је улазак у интернет један од начина прилагођавања овом окрутном свету, а често и бекство, одлазак од реалности, кад у стварном животу не успевају да се прилагоде, кад имају слабу комуникацију, и кад се уопште лоше осећају у души. Ако се говори уопштено, свака зависност за човека представља бекство у непостојећи свет где му је удобно и где нема проблема. Деца која пате од компјутерске зависности вероватно се осећају усамљеном, пате од недостатка пажње и разумевања од стране блиских људи, пре свега родитеља. А често родитељи сами посаде малишана
Слава Манастира Никоља под Кабларом
На дан када наша Света Црква прославља празник Светог Николаја Мирликијског, сестринство Манастира Никоља под Кабларом прославило је своју храмовну славу. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г.Г. Јустин уз саслужење архимандрита Тимотеја (Миливојевића), игумана Манастира Вазнесења на Овчару, протосинђела Стефана (Чкоњевића), игумана Манастира Згодачице и ђакона Стефана Симића. На манастирској слави је присуствовало монаштво манастира Благовештења, Сретења и Јовања, као и велики број верног народа. Лепоти богослужења је допринело појање српско-византијског хора „Мојсије Петровић“. Његово Високопреосвештенство Митрополит Јустин је у својој беседи истакао да је Свети Николај поред Светог Саве најпоштованији и највољенији светитељ у нашем народу, као и да се поклањамо Богу кроз молитве Светом Николају и да тежимо ка Царству небеском јер је то једини смисао нашег живота. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим тајнама коме је приступио велики број верног народа и заамвоне молитве, Митрополит Јустин је пререзао славски колач и игуманији Јелисавети са њеним сестрама честитао славу. Након Свете Литургије, сестринство Манастира Никоља на челу са игуманијом Јелисаветом (Драгојловић) угостило је све присутне на трпези љубави. дипл. теолог Милорад Пауновић
Ђачка слава у Сирчи
У среду 18. 12. 2024. у холу ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи, традиционално је одржана седма по реду манифестација ,,Ђачка слава“. Манифестацији су присуствовали ученици свих разреда, директор, педагог школе, наставници и ваннаставно особље. Од 2018. године на иницијативу директора школе, Ивана Радосављевића, у школски годишњи план рада уведена је Ђачка слава, која се од тада непрекидно одржава до данас. Сви ученици виших разреда са својим вероучитељем припреме славски колач и жито, као и послужење за све присутне. Одабрани ученици направе две презентације, једну о крсној слави као таквој и другу о самом изабраном празнику или светитељу и све то представе у холу школе. Ове године Ђачка слава била је посвећена Светом Николају Мирликијском Чудотворцу. На почетку манифестације, парох сирчански јереј Стефан Медар освештао је славски колач и жито, које су припремили ученици 7. разреда. Затим су ученице петог разреда: Лена Марић, Магдалена Милић и Неда Новаковић презентовале свој рад о крсној слави као вишевековној, непрекинутој културној традицији у Срба. Другу презентацију, о житију Светог Николаја Мирликијског, урадили су и представили ученици 7. разреда: Јана Андрић, Душан Трифуновић и Николина Ћировић. На крају манифестације, за све присутне била је припремљена богата славска трпеза. Молитвама Светог оца нашега Николаја, Епископа Мирликијског Чудотворца, да и нас Господ помилује и спасе! Амин! ђакон Филип Зеленовић
Недеља 25. по Духовима у Храму Светог Саве у Краљеву
Дана 15. децембра 2024. када Света Црква прославља спомен на српске светитеље цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, у Светосавском храму у Краљеву, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење братства овог светог храма. Митрополит Јустин се након прочитаног Јеванђеља обратио верном народу и у својој архипастирској беседи најпре изнео питање да ли смо слични Самарјанину, свештенику или левиту, који се помињу у Јеванђељу по Луки. Не тражи Господ само да испунимо закон, већ наше делатно спасење. Овде је приказано да без љубави према ближњем нема спасења, да ће Христос живети у нама једино ако се усели у наше срце и душу, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светом сабрању присуствовао је велики број деце и народа, који су се на општу радост сјединили са Телом и Крвљу Господа Христа у Чаши Живота Вечнога, чекајући празник Богомладенца Христа. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер ИТ инжењер
Одржани 9. „Дани патријарха Павла“ у Чачку
У оквиру овогодишње 9. манифестације „Дани патријарха Павла“, у препуној великој сали Културног центра Чачак, одржана је Свечана академија у част патријарха Павла. Наступио је нишки хор НЦПД “Бранко”. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког г. Арсенија, Мешовити хор нишке црквене дружине „Бранко“, под диригентским вођством госпође Саре Цинцаревић, увеличао је овај догађај изузетним целовечерњим концертом. Наступ хора био је подељен у два дела, у првом делу изведен је духовни програм, са делима српских, руских и грчких православних композитора, који су дочарали дубину и лепоту духовне музике. Након првог дела наступа хора “Бранко“, наступила је уметничка дружина „Деца Граца“ са две кратке нумере и једним рециталом. Након тога је проф. др Милош Весин, протојереј-ставрофор, одржао инспиративну беседу на тему „Патријарх Павле као миротворац“. Други део концерта хора „Бранко“ био је посвећен световном програм, а чланови хора из Ниша извели су са солистима, познате и популарне композиције које су дубоко дирнуле чачанску публику, изазивајући одушевљење и снажне емоције. На крају програма, организатор је захвалио хору „Бранко“ и професору Милошу Весину на изузетном програму који је одушевио чачанску публику као и свим присутним, поштоваоцима лика и дела патријарха Павла. Том приликом су, хору и беседнику, уручене посебне захвалнице које додељује организатор и покровитељ и реплике крста патријарха Павла који је као искушеник Гојко изрезбарио у манастиру Вујан крај Чачка. Посебна захвалност протојереју ставрофору Милутину Тимотијевићу, бившем професору и ректору Призренске богословије и Богословије „Св. Ћирило и Методије“ из Ниша и протојереју Драгану Гаћеши пароху кућаначком из Кућанаца родног места патријарха Павла што својим присуством дају подршку овом сабору. Манифестацију традиционално организује Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ под покровитељством града Чачка. Свечана академија је организована у сарадњи са Културним центром Чачак и Центром за неговање традиције Чачак. Нишка црквена дружина „Бранко“ изразила је посебну захвалност организатору манифестације, господину Драгу Милошевићу, као и свим учесницима и домаћинима, који су допринели да ово духовно-културно окупљање буде достојно сећање на лик и дело патријарха Павла. У недељу, 15. децембра, хор „Бранко“ је својим појањем учествовао на Светој литургији у Чачку, саслужујући свештенству. Богослужењу је, поред локалног свештенства, присуствовао и протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина нишког Саборног храма и Милош Весин, протојереј ставрофор. Манифестација „Дани патријарха Павла“ са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, остаје важна прилика за неговање духовних и културних вредности у контексту дела патријарха Павла. Наступ хора хора „Бранко“ и беседника проф. др Милоша Весина је благословио Митрополит и Архиепископ жички г. др Јустин. Чачанска публика, а било је посетилаца и из околних места је одушевљена садржајем и квалитетом Свечане академије одржане у Чачку 14.12.2024. године. Остаће запамћена као једна од најлепших. „Дани патријарха Павла“ Удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ Фотографије организатора, аутор хаџи Душан Милошевић
Дванаест година од упокојења владике Хризостома
Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније је началствовао 14. децембра 2024. године свештеним евхаристијским сабрањем у Манастиру Рујну. На заупокојеној Литургији, служеној поводом дванаесте годишњице упокојења Епископа жичког Хризостома (Столића), Високопреосвећеном Митрополиту је саслуживало свештенство и монаштво Епархије жичке сабрано ради поштовања и очувања свештене успомене на свог блаженопочившег архијереја. После читања светог Јеванђеља, пригодну беседу посвећену сећању на владику Хризостома произнео је протојереј Дејан Марковић, старешина храма Светог Саве у Краљеву. По заамвоној молитви служен је парастос, а затим и помен крај гроба некадашњег пастиреначалника древне Епископије жичке, одмах иза олтарске апсиде храма свете обитељи коју је обновио и у којој, по својој жељи, почива и чека Васкрсење мртвих и живот будућег века. Извор: Епархија нишка
Стара ужичка Црква: предавање протојереја Душана Томића и ђакона Слободана Поледице
У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 15. децембра одржано је друго по реду предавање у оквиру годишњег циклуса предавања под називом „Окусите и видите, јер је благ Господ“. „Дођи и види“ наслов је другог предавања на коме су говорили свештенослужитељи најстарије ужичке Цркве протојереј Душан Томић и ђакон Слободан Поледица. У првом делу предавања отац Душан је слушаоцима предочио да смисао приче о вери и Богу има за основни циљ остварење заједнице са Богом, улазак у Цркву Божију и живот у њој. Наш живот крштењем задобија вечни смисао и назначење, постајемо чланови цркве Христове и имамо могућност да у Литургији откривамо целокупни садржај наше вере који чине Свето Писмо, Свето Предање затим одлуке Васељенских сабора, канони Цркве, учење Светих Отаца, Житија Светих, као и различити видови уметности попут иконописа и појања. Црква Христова је ризница свих благодатних дарова који нам се дају. У Цркви се сваки дан дешавају чуда и исцељења, јер у њој се по речима Светог Кирила Јерусалимског „лечи и исцељује сваки грех.“ Човек погреши, често тумара тражећи лек и исцељење, на крају дође на праву адресу, а то је мајка Црква. Бог воли човека неописивом љубављу, “лудом” љубављу, то је најузвишенија могућа љубав коју само Он може да пројави, и то на једино Њему својствен начин. Наша љубав може и треба да личи на љубав Божију, а то је љубав жртвена, без интереса и калкулација. Само таква љубав је истинска потврда нашег постојања, а да би то постигли потребан нам је наш ближњи јер смо бића створена за заједницу у којој треба да носимо бремена једни других. То је вера која се учи у Литургији где су заправо и сви одговори на наша животна питања и недоумице. Литургија је једини и најузвишенији циљ нашег живота, она је почетак, средиште и коначно назначење живота и без Литургије нам нема спасења. Своје излагање отац Душан је завршио речима Светог Порфирија Кавсокаливита који каже: „Живот без Христа није живот већ смрт, и ако не видимо Христа у свим својим поступцима и мислима, онда смо без Христа“. У другом делу предавања присутнима се обратио ђакон Слободан Поледица који је на практичан начин упознао све присутне са првим делом Литургије – Проскомидијом и значајем помињања имена живих и упокојених на Проскомидији. Као и на претходном предавању сала парохијског дома била је премала да прими све заинтересоване који су желели да чују живу реч више о својој вери. студент теологије Вељко Јевтић
Свети Владика Николај, Ко је ко у причи о Милостивом Самарјанину?
А Исус одговарајући рече: човек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише разбојници, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га полумртва. А случајно силажаше тим путем свештеник неки, и видевши га мимоиђе. А тако и Левит кад је био на оном месту, приступи и видевши га мимоиђе. А Самарјанин некакав ходећи дође код њега, и видевши га сажали се. И приступивши зави му ране, и зали уљем и вином, и посади га на свога скота и доведе у гостионицу, и потруди се око њега. И сутрадан полазећи извади два сребрника те даде крчмару, и рече му: подвори га, и што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим (Лк 10, 30-35). (…) Ко је тај човек који силажаше из Јерусалима у Јерихон? То је Адам и сав род људски што је произашао од Адама. Јерусалим означава небеско обиталиште првостепеног човека у рајској моћи и красоти, у близини Бога и светих ангела Божјих; Јерихон – земну долину плача и смрти. Разбојници су зли дуси, безбројне слуге Сатане, који је и навео Адама на грех непослушности према Богу. Као највећи пакосници рода људског зли дуси нападају на људе, свлаче са њихове душе божанску одежду страха, вере и благочешћа; рањавају душу гресима и пороцима, и онда се привремено удаљују, док душа крај друма живота у очајању лежи не могући да крене ни напред ни назад. Свештеник и Левит означавају Стари завет, и то: свештеник означава Мојсејев закон а Левит пророке. Избијеном и рањавом човечанству Бог је послао два лекара са извесним лековима, једно је био закон а друго пророци. Но ни један ни други лекар нису се усудили лечити главне и најдубље ране болесника, нанете му самим ђаволима, него су се заустављали само пред мањим мукама, нанетим човеку од човека. Зато се и каже, да и један и други видевши овога тешко рањеног болесника мимоиђоше. Мојсејев закон само је видео човечанство као тешког болесника, но видевши мимоиђе. Пророци су не само видели него су и приступили болеснику, па тек онда мимоишли. Петокњижје Мојсејево је описало болест човечанства и утврдило је, да тој болести на земљи нема лека, него да је прави лек у Бога на небесима. Пророци су пришли ближе полуживој и издишућој души човечанства, такође утврдили још погоршану болест и утешили болесника рекавши му: ми немамо лека, но ево, иде за нама Месија, небески Лекар. И они су мимоишли. Тада је наишао и прави Лекар. Ко је овај Самарјанин? То је сам Господ Исус Христос. Извод из Беседе на Недељу 25. по Духовима
Митрополит Јустин рукопроизвео игумана рачанског Германа (Авакумовића) у чин архимандрита
Дана 13. децембра 2024. када наша Света Црква прославља Светог апостола Андреја, који је крсна слава игумана рачанског протосинђела Германа(Авакумовића), Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Манастиру Рачи. Високопреосвећеном Митрополиту Јустину су саслуживали: архимандрит Сава, игуман Манастира Вујна, архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења, архимандрит Герман, игуман Манастира Раче, јеромонах Теодосије, игуман Манастира Рујна, протосинђел Урош, игуман Манастира Увца, јеромонах Стефан, игуман Манастира Згодачице, јеромонаси Јулијан, Пантелејмон и Авакум, протојереј-ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, протојереј Војислав Рисимовић, као и владичански ђакон Стефан Симић. Литургији су присуствовале монахиње из Манастира Каменца, Вољавче, Никоља, Јежевице, Стубла, као и мноштво верног народа. Његово Високопреосвештенство Митрополит Јустин је у својој поучној беседи између осталог рекао: „Свети апостол Андреј је врло млад размишљао о вечном животу, вечном спасењу, како да досегне до самога Господа. Када је чуо да Свети Јован Претеча проповеда у Јорданској пустињи, отишао је тамо да га види јер Јован је говорио о покајању. Био је ученик Јованов, а када је срео самога Господа, Животодавца свог, он је пошао за Њим. Где год је бивао, наилазио је на велики отпор, добијао велике батине, али је сабирао народ који је узвикивао да је то свети човек. Он је показао да је сведок Христов, да све што је Христово, то је и његово, да мора да прође и крстоваскрсни пут“ На малом входу, Митрополит Јустин је протосинђела Герману рукопроизвео у чин архимандрита. Уручујући му напрсни крст, Високопреосвећени је рекао да са великим задовољством и радошћу испуњава одлуку Светог Архијерејског Синода и оцу Герману додељује напрсни крст и чин архимандрита, за његов дугогодишњи труд у испуњавању речи Божије. Уз захвалност Богу и своме Архијереју, игуман Манастира архимандрит Герман са братством уручио је Митрополиту Јустину копију Мирослављевог Јеванђеља, чији оригинал је чуван у Манастиру Рачи у току другог светског рата. По завршетку Свете Архијерејске Литургије, приређена је трпеза љубави у манастирској трпезарији. Братство Манастира Раче
Др Влајко Пановић одржао предавање ,,Савремена породица – искушења и изазови“ у Г. Милановцу
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Г. др Јустина, у препуном Дому културе 11.12.2024. у Горњем Милановцу, одржана је још једна у низу трибина ,,Трагање за смислом“. Гост је био еминентни клинички психолог, др Влајко Пановић који је говорио на тему ,,Савремена породица – искушења и изазови“. Веома јасним језиком и конкретним примерима, др Пановић је успео да расветли неке од разлога који доводе до конфликата унутар породице бавећи се комплексним односима супружника, родитеља и деце. Највећи акценат је ставио на значај хришћанског погледа на брак, као и на то колико нас гордост и егоцентризам удаљавају од хармоније у браку и породици. Предавање др Пановића је подстакло присутну публику да се укључи у разговор постављајући многобројна питања што је учинило ово вече веома садржајним, богоугодним, топлим и исцељујућим. протонамесник Здравко Николић
Свештеник Павле Гумеров: Лечење од претеране разоноде
О томе због чега је и колико важан проблем дечјих облика зависности, каква је њихова духовна природа и како изаћи на крај с овим проблемом говори свештеник Павле Гумеров. Као и сваки парохијски свештеник стално имам прилике да видим сузе родитеља због тога што дете губи себе, губи пријатеље, ништа не жели: ни да учи, ни да ради. Не бих желео никога да плашим, али користим прилику и позивам родитеље да са свом озбиљношћу и одговорношћу схвате овај проблем, јер он има тенденцију само ка заоштравању и погоршавању. Обично се људи по савет у вези с зависношћу детета, није важно којом тачно, обраћају прекасно – децом се треба бавити док су мала. Треба добро схватити да је за дете врло лако да доспе у зависност од било које страсти – још увек има слабо развијену вољу, нема животног искуства. Осим тога, деца су много спремнија на ризик од одраслих, имају веома лош инстинкт самозаштите и вишеструко мањи имунитет на слична искушења од одраслог. Осим тога, ако имамо у виду најраспрострањенију зависност – од игре, игра је посебно својствена дечјем узрасту, зато наша деца бивају масовно заражена управо овом врстом зависности. Нажалост, засад се зависност од игре званично не сматра болешћу, иако лекари и стручњаци у целом свету звоне на узбуну. На пример, истраживања водећег британског универзитета Trent University су показала да 12% контролне групе од 7.000 људи има симптоме зависности од онлајн компјутерских игара. Стручњаци сматрају да зависност од игара настаје управо због онлајн-игара, дакле, представља један од облика зависности од интернета. Играма које изазивају најјачу зависност најчешће се сматрају игре у мрежи, посебно MMORPG. Познати су случајеви кад је предуга игра доводила до фаталних последица. У неким земљама, на пример, Кини, Северној и Јужној Кореји, већ се на државном нивоу баве овим проблемом. Тамо се отварају медицинске установе и праве програми за лечење и превенцију зависности од игре. У Енглеској је на бази рехабилитационог центра Broadway Lodge отворено одељење, специјализовно за рад с игроманима. Министарство културе и спорта Јужне Кореје је направило специјални програм намењен борби против зависности од игре, од које пати преко два милиона корисника у земљи. У Кини, где је по аналитичким подацима око 13% корисника мреже зависно од онлајн игара или интернета, још од 2007. године ради летњи рехабилитациони камп. Министарство за информисање и везе у Вијетнаму планира да уведе строга ограничења – провајдери и власници кафића у којима постоји могућност играња мораће да блокирају могућност играња онлајн-игара од 10 увече до 8 ујутру. А у нашем друштву је засад, нажалост, однос према овоме изузетно лакомислен. Родитељи обично звоне на узбуну ако на пример, адолесцент почиње да пије и да пуши траву, али обично не виде ништа лоше у томе што дане проводи испред компјутера: кажу, кад порасте научиће и постаће потпуно нормалан човек. Због тога пажњу на проблем обраћају тек онда кад дете постане већ сасвим неурачунљиво. По правилу, то се дешава у пубертету кад је с њим најтеже комуницирати – то су године протеста и самодоказивања. Ако се од малог детета може сакрити кабел од компјутера и све држати под контролом, код пубертетлије то обично не пролази: он лако може да потре све родитељске забране. Данас живимо у тржишном друштву које се не брине апсолутно ни за шта друго осим за остваривање профита. Компјутерске игре које се производе раде управо на принципу «пецања» на зависност: на пример, везане су за неку модерну фантазију, претпостављају мноштво нивоа како би се човек бесконачно играо добијајући стално нове и нове осећаје од игре, мењајући услове и повезујући себе с јунацима дате игре. Произвођачи у комплету с игром нуде пакет програма сопствених сценарија за различите нивое игре, прављење сопствених ликова итд. Једном речју, проблем је веома велик и треба бити свестан колико је озбиљан. Буквално данас сам питао познаника – свештеника који је раније имао лекарску праксу: „Шта на ову тему кажу лекари и званична медицина?“ Одговорио ми је да у борби против алкохолне и наркотичке зависности медицина у најбољем случају омогућава да се постигне само стабилна ремисија: лекари помажу човеку да поправи телесну страну чистећи његов организам од присуства психотропних препарата, али саму болест не могу да излече. Зашто? Зато што се заправо ради о духовној болести и ако се човек не бори против ове страсти, ако не лечи своју душу духовним средствима, ова страст га врло брзо напада новим снагама. Тако стоје ствари и са сваком другом страшћу. Само што у случају алкохолизма и наркоманије постоји психофизичка зависност хемијске природе кад се човек без одређених препарата лоше осећа, не само душевно, већ и физички, а нови облици зависности су чисто психолошки – човек зависи од нових осећаја и емоција. Зависност коју разматрамо има више духовну, него физичку природу и у томе се састоји главна опасност од ње! Овде човек нема, као што је на пример, случај с алкохолом и дрогом, непријатне физичке осећаје који могу да га приморају да се бори против болести. Јер, у случају који разматрамо осим кратковидости и бесаних ноћи, све је у принципу пријатно. Ако се дете «упецало» на игру или на интернет, нарочито у пубертету, биће веома тешко да се оно извуче. Познат је случај кад је 2005. године кинеска девојчица због вишедневне непрекидне игре једноставно умрла од исцрпљености и дехидрираности. И у Русији је млади пар који је више сати играо компјутерске игрице затекао мртво своје смрзнуто мало дете које су оставили на балкону. Видите до које мере човек заборавља на своју одговорност! Дрога каква компјутер може да постане, лишава човека разума, одговорности и осећања дужности. За многу децу је улазак у интернет један од начина прилагођавања овом окрутном свету, а често и бекство, одлазак од реалности, кад у стварном животу не успевају да се прилагоде, кад имају слабу комуникацију, и кад се уопште лоше осећају у души. Ако се говори уопштено, свака зависност за човека представља бекство у непостојећи свет где му је удобно и где нема проблема. Деца која пате од компјутерске зависности вероватно се осећају усамљеном, пате од недостатка пажње и разумевања од стране блиских људи, пре свега родитеља. А често родитељи сами посаде малишана