Александра Мијаиловић, Господе, хиљаду година је пред Тобом као један дан…
„Господе, хиљаду година је пред Тобом као један дан и један дан као хиљаду година.“ Пред овом мишљу наука пада у сенку зато што не постоји објашњење како година и дан могу бити исто. За науку, то су јасно мерљиве јединице. У хришћанству ова мисао добија свој значај када се тка кроз однос Бога и човека. Јасно је да време има своју мерљивост, ипак само човек, служећи Господу потире и време и простор и постаје беспочетан и бескрајан. Да је човеку могуће да поништи законе времена, простора и смртности сведок је Свети Сава. Прошло је 850 година од рођења Растка Немањића. Још свега 150 година и достигао је тај број хиљаду. Број који се у горенаведеној мисли и провлачи. Ипак, хиљаду година посташе као дан за Светог Саву који је вечан. Нама, који смо још увек овде, на земљи, у земаљским законима то представља јубилеј и повод да га прославимо. Међутим, он је свих ових 850 година Србима у срцу, у песмама, у школама и како преподобни отац Јустин Ћелијски каже „Када мислиш мисао чисту и свету знај – ствараш светосавску културу.“ Како се светосавска мисао чувала у нашој поезији кроз векове? У народној књижевности, како у прози тако и у поезији, Свети Сава је представљен како и доликује овој величини. Као учитељ, као путовођа, као монах испосник, као лекар, као онај као право веру живи. Народна поезија је због васпитне улогу коју је имала у доба стварања Светог Саву подигла на пиједестал и дала му улогу онога ко саветује наш народ у најтежим временима. У народној песми „Свети Сава пише своме роду“ каже народни певач: „Оће тешка наступит времена,/ На тебе ће сила ударити/ Ни крштена нити причешћена/ Од Азије, свег људства матере,/Царство твоје хоће да разоре/ И по своју да окрену руку,/ Разориће цркве, манастире/ А поклаће духовне пастире/ Света звона хоће поломити“. У наставку текста Свети Сава даје савет своме народу за који је на молитви био „Но послушај мој србински роде,/ Дико људска од дивне слободе,/ Кад удари сила од Азије/ нек те нађе сложна и љубавна/ Па је твоја тад победа славна.“ Свети Сава је у овој народној песми представљен као онај ко се за свој народ моли, ко свој народ упозорава на страшна искушења која долазе, ко даје савет како да поступају, па и закључује како ће им бити ако га не послушају „А ако ме нећеш послушати/ Ти се грдно хоћеш покајати“. У песми је Свети Сава представљен као неко ко над својим народом бди. Локалитет песме је јасан, на почетку се наводи да Свети Сава „Књигу пише у Хилендару“. Уколико проверимо време дешавања то је време када ће Срби бити нападнути од стране Турака. Из овога можемо закључити да је реч о времену када се Свети Сава представио Господу. Ипак, народни певач бира да о Светом Сави говори као некоме ко је са Србима, и након смрти, као да се Свети Сава није упокојио, већ је жив. Народни певач на крају песме поручује: „Срби нијесу Саву послушали/ Па се стече како светац рече.“ Много је песама испевано о Светом Сави и његовим добрим делима. Већина песама носи наслов „Свети Сава“ а неке од најпознатијих су „Збор зборила господа ришћанска“ где он указује на славне манастире које је подигао његов отац Свети Симеон. У песми „Женидба месечева“ народни певач користи стихове да у њих утка светитеље који су тако славни на небесима да их звезда Даница и Месец узимају за кума, прикумка, старог свата и девера. Разни су начини на које је народни певач славио кроз векове овог славног светитеља. Како се светосавска мисао чувала у нашој ауторској поезији кроз векове? Навешћемо извесне писце и њихове песме у којима су кроз различите епохе и поетике прослављали овог светитеља. Неки од писаца су Јован Јовановић Змај, Војислав Илић, Светолик Р. Милосављевић, Десанка Максимовић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Алекса Шантић, Момир Војводић, Матија Бећковић, Васко Попа, Стеван Лазић… И у славу Бога, до ове хиљадите године биће их још. Ауторска књижевност највише је изнедрила песама које говоре баш о оном моменту у коме је „један дан као хиљаду година“. Који је то дан који успе да завреди као хиљаду година? У животу Светог Саве то је онај дан када је напустио царски двор и кренуо пут Свете Горе. Тај дан има значајну вредност, тај дан јесте исечак вечности и то захваљујући човеку и његовој одлуци да послужи Господу. Међу првима овај догађај описао је Јован Јовановић Змај у песми „Свети Сава“ и то је једна од песама која представља истинско повезивање родитеља (наравно, уколико спадају у оне генерације које су јавно исповедале веру и слободно прослављале Светог Саву) и деце на прославама Савиног дана. У моменту када се стихови песме „Престо га је чеко – он га није хтео; Он је нешто више духом заволео…“ чују са позорнице, ти стихови се могу видети на уснама родитеља. Десанка Максимовић је у песми „Савин монолог“ у стихове сместила овај пресудан дан у животу Растка Немањића у складу са својом поетиком писања „А ја ћу већ бити далеко од родних села,/ на домаку светогорских тихих манастира,/ клечаћу већ крај манастирског прага бела/ пун молитве и мира.“ Љубомир Симовић, своју песму посвећену Светом Сави и назива према том мотиву „Одлазак Растка Немањића на Свету Гору“ а први стих гласи „За трпезом пуном вина и ракије,/ и меса које устрелише и клаше,/ он осети да није жедан да пије,/ из златне, него из дрвене чаше;/ на Ибру, од мећаве скоро ослепео,/ он осети да га, промрзлог до кости,/ неће огрејати ватра већ пепео,/ и да не спасава крзно него кострет“. Васко Попа, невероватни зналац Српског рјечника и народне књижевности, славио је лик Светог Саве на себи својствен начин. Попа је успео да обједини народну књижевност па у песми „Путовање Светог Саве“ Попа истиче да Растко „Штапом пред собом/ Мрак на четворо сече“(тиме формирајући крст) и „Пере шапе својим вуковима“(Вук је, у словенској митологији, животиња која има највише почасти, доводи се у директу везу са боговима). Уколико тражимо како је Попа описао мотив одласка са царског двора он је описан
Ђурђевдан – слава Манастира Рујан
Дана 6. маја 2025. године, када наша Света Црква слави Светог великомученика Георгија, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Рујан крај Ужица. Саслуживали су: игуман Манастира Раче архимандрит Герман, игуман Манастира Увца протосинђел Урош, игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан, игуман Манастира Рујан протосинђел Теодосије, јеромонах Пантелејмон, из Манастира Рујна, протојереј ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј Србољуб Стојковић, ђакон Стефан Симић и јерођакон Теофан, из Манастира Преображења. Литургијском сабрању молитвено су присуствовали архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења, игуманија Манастира Сретења мати Нина са сестринством, игуманија Манастира Ковиља мати Агрипина са сестринством, као и велики број верног народа. Митрополит је у слову своје архипастирске беседе поучио верни народ о значају духовног живота, нарочито кроз испуњавање две највеће заповести Господње, о љубави према Богу и љубави према ближњем свом. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након заамвоне молитве, Високопреосвећени је благословио славске дарове. Велелепију богослужења допринео је протопсалт Иван Трајковић. Након Свете Литургије братство ове Свете обитељи уготовило је трпезу љубави за све присутне. Јован Баранац, вероучитељ
Митрополит Јустин: Жене мироносице су са вером и љубављу приступиле гробу Господњем
У недељу жена мироносица, 4. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслуживање архимандрита др Дамјана (Цветковића) и братства овога храма. Високопресвећени Митрополит обратио се верном народу пригодном беседом о женама мироносицама које су показале неизмерну љубав и послушност вољи Васкрслога Христа учећи и све нас да је вером у Бога све је могуће. Мироносицама се јавља анђео са најрадоснијом истином да је Христос васкрсао и да иду да сведоче о Његовом Васкрсењу. Митрополит нас поучава да се угледамо на ове Свете жене, на њихову веру и љубав, да одбацимо камен са срца нашег и примимо Бога и тако задобијемо Царство Небеско. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По замвоној молитви, Високопреосвећени Владика је освештао славске дарове честитајући свима данашњи празник. Ђакон Димитрије Радмилац
Празник Светог Николаја Жичког у Манастиру Жичи
На дан спомена Светог Николаја Жичког, Његово Високопреосвештенство г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у саборном храму Манастира Жиче, где је светитељ Божији столовао. Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит се сабранима обратио речима да имамо велику утеху што је у овом тешком времену с нама Свети Николај, велики чудотворац, јер он који је претрпео многа искушења, може помоћи свима који подносе искушења. Говорећи о неопходности искушења, рекао је: „Многи подвижници у историји су говорили да када немају искушења и када је све мирно: Бог нас је оставио, нема више сусрет с нама, нема више шта да нам каже. Тада су били у највећој опасности и тражили су искушења, да им Господ покаже њихове слабости. И тада, када Господ почне да ради на нашим слабостима, тада је благодат и сила Његова највећа. А када ми можемо својим силама да одбацимо разна искушења, разне помисли, благодат се умањује.“ Дакле, искушења треба да постоје и никад неће нестати, али „не сме да нестане ни сусрет с Богом, ни вера наша, ни нада наша… Није довољно да будемо добри људи, већ да стекнемо Самог Господа. Ако то не успемо, све што смо стекли, ништа нам не вреди. Господа стичемо једино љубављу према Богу и према ближњем, а та љубав која је свеза савршенства, јесте Бог“. На крају је Високопреосвећени позвао присутне да читају дела Светог Николаја, да проучавају његове поуке, како би упознали личност једног правог Божијег човека и како би стекли његову љубав и наклоност, а онда ће његове молитве и његова дела да се прелију на њих. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По окончању Свете Литургије, за све присутне уготовљена је, у славу Светог Николаја, трпеза љубави. Сестринство манастира
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У другу суботу по Васкрсењу, 3. маја 2025. параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву свечано је прославио своју крсну славу. Прослава је почела литургијским сабрањем којим је началствовао протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење протојереја Мирољуба Попадића, старешина Цркве Свете Тројице, јереја Слободана Глишовића, старешине Цркве у Матарушкој Бањи, као и ђакона Филипа Зеленовића из Цркве Свете Тројице у Краљеву. Певницу је предводио протојереј Марко Петровић, парох при Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. Надахнутом беседом о личности Светог Владике Николаја Жичког присутнима се обратио протојереј Александар Јевтић. Он је нагласио да је Свети Владика био велики задужбинар, градитељ нових и обновитељ старих цркава и манастира на простору жичке и охридске епархије. Посетио је највеличанственије храмове света, у многима од њих беседио. Ипак, за најлепши храм сматрао је пољану из свог родног Лелића на којој се као дечак научио искреној вери док је његов деда у присуству многобројне породице под ведрим небом окићеним звездама као свећама, месецом као кандилом читао молитву уочи празника. На том месту је касније подигао храм, поучавајући да су и човек и творевина храмови Духа Светога које треба неговати и освећивати постом, молитвом, добрим делима и богослужењима. То је сведочио и као Архипастир жички, о чему је много сведочанства, а нека од њих везана су и за ово место на коме смо се данас сабрали, истакао је отац Александар. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим, домаћин славе протојереј Владимир Јовановић је са присутним свештенством и верним народом освештао славски колач и жито. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на доласку и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје, српски и свеправославни, Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком) Ђакон Филип Зеленовић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва жичког
Дана 01. маја 2025. године, када наша Света Црква прославља Преподобног Јована, ученика Светог Григорија Декаполита, у Храму Светог Саве у Вранешима, организована је Света Тајна Исповести за свештенство Архијерејског намесништва жичког. Свету Литургију служио је протојереј Милош Станисављевић, уз саслуживање јереја Александра Каранаца и Александра Миликића, као и ђакона Димитрија Радмилца. Свету Тајну Исповести извршили су протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Часлав Јовановић. На Литургији беседио је ђакон Филип Зеленовић на тему „Народ као носилац евхаристијског искуства“. Домаћин братског сусрета протонамесник Александар Тимотијевић приредио је свечани ручак у црквеној сали. Током ручка, присутнима се обратио Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, који је том приликом изнео тренутно стање у намесништву и на крају се захвалио домаћину на гостопримству. ђакон врњачки Милутин Лекић
Ново издање Манастира Жиче – ”Чуј, добро дете моје”
Из штампе је изашло ново издање манастира Жиче. У питању је књига ”Чуј добро дете моја”, у којој су сабрана питања деце тинејџерског узраста и одговори на њихова питања блаженопочившег Митрополита Сисаније и Сијатисте Павла. Одговори откривају његово искуство и посебан дар за комуникацију са младима, као и снажну љубав коју је увек испољавао у разговору са њима. Млади су га питали са искреним ентузијазмом, а он је одговарао једноставно, одмерено и дубоко, у духу и тону који подсећају на мудрост и животно искуство светих стараца, како древних тако и савремених. Кроз разговоре које је осмислио и забележио Илиас Лиамис, стичемо драгоцене увиде у то како да боље приступимо деци, тинејџерима и младима, које често без јасног разлога губимо. Ово је књига сусрета младих са православном духовношћу кроз речи једног блаженопочившег епископа који је свим срцем волео Бога и младе људе. Извор: Манастир Жича
Најава: Храм Светог Саве у Краљеву, 10. мај у 19 ч. Концерт црквеног хора “Свети Сава“
Александра Мијаиловић, Господе, хиљаду година је пред Тобом као један дан…
„Господе, хиљаду година је пред Тобом као један дан и један дан као хиљаду година.“ Пред овом мишљу наука пада у сенку зато што не постоји објашњење како година и дан могу бити исто. За науку, то су јасно мерљиве јединице. У хришћанству ова мисао добија свој значај када се тка кроз однос Бога и човека. Јасно је да време има своју мерљивост, ипак само човек, служећи Господу потире и време и простор и постаје беспочетан и бескрајан. Да је човеку могуће да поништи законе времена, простора и смртности сведок је Свети Сава. Прошло је 850 година од рођења Растка Немањића. Још свега 150 година и достигао је тај број хиљаду. Број који се у горенаведеној мисли и провлачи. Ипак, хиљаду година посташе као дан за Светог Саву који је вечан. Нама, који смо још увек овде, на земљи, у земаљским законима то представља јубилеј и повод да га прославимо. Међутим, он је свих ових 850 година Србима у срцу, у песмама, у школама и како преподобни отац Јустин Ћелијски каже „Када мислиш мисао чисту и свету знај – ствараш светосавску културу.“ Како се светосавска мисао чувала у нашој поезији кроз векове? У народној књижевности, како у прози тако и у поезији, Свети Сава је представљен како и доликује овој величини. Као учитељ, као путовођа, као монах испосник, као лекар, као онај као право веру живи. Народна поезија је због васпитне улогу коју је имала у доба стварања Светог Саву подигла на пиједестал и дала му улогу онога ко саветује наш народ у најтежим временима. У народној песми „Свети Сава пише своме роду“ каже народни певач: „Оће тешка наступит времена,/ На тебе ће сила ударити/ Ни крштена нити причешћена/ Од Азије, свег људства матере,/Царство твоје хоће да разоре/ И по своју да окрену руку,/ Разориће цркве, манастире/ А поклаће духовне пастире/ Света звона хоће поломити“. У наставку текста Свети Сава даје савет своме народу за који је на молитви био „Но послушај мој србински роде,/ Дико људска од дивне слободе,/ Кад удари сила од Азије/ нек те нађе сложна и љубавна/ Па је твоја тад победа славна.“ Свети Сава је у овој народној песми представљен као онај ко се за свој народ моли, ко свој народ упозорава на страшна искушења која долазе, ко даје савет како да поступају, па и закључује како ће им бити ако га не послушају „А ако ме нећеш послушати/ Ти се грдно хоћеш покајати“. У песми је Свети Сава представљен као неко ко над својим народом бди. Локалитет песме је јасан, на почетку се наводи да Свети Сава „Књигу пише у Хилендару“. Уколико проверимо време дешавања то је време када ће Срби бити нападнути од стране Турака. Из овога можемо закључити да је реч о времену када се Свети Сава представио Господу. Ипак, народни певач бира да о Светом Сави говори као некоме ко је са Србима, и након смрти, као да се Свети Сава није упокојио, већ је жив. Народни певач на крају песме поручује: „Срби нијесу Саву послушали/ Па се стече како светац рече.“ Много је песама испевано о Светом Сави и његовим добрим делима. Већина песама носи наслов „Свети Сава“ а неке од најпознатијих су „Збор зборила господа ришћанска“ где он указује на славне манастире које је подигао његов отац Свети Симеон. У песми „Женидба месечева“ народни певач користи стихове да у њих утка светитеље који су тако славни на небесима да их звезда Даница и Месец узимају за кума, прикумка, старог свата и девера. Разни су начини на које је народни певач славио кроз векове овог славног светитеља. Како се светосавска мисао чувала у нашој ауторској поезији кроз векове? Навешћемо извесне писце и њихове песме у којима су кроз различите епохе и поетике прослављали овог светитеља. Неки од писаца су Јован Јовановић Змај, Војислав Илић, Светолик Р. Милосављевић, Десанка Максимовић, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Алекса Шантић, Момир Војводић, Матија Бећковић, Васко Попа, Стеван Лазић… И у славу Бога, до ове хиљадите године биће их још. Ауторска књижевност највише је изнедрила песама које говоре баш о оном моменту у коме је „један дан као хиљаду година“. Који је то дан који успе да завреди као хиљаду година? У животу Светог Саве то је онај дан када је напустио царски двор и кренуо пут Свете Горе. Тај дан има значајну вредност, тај дан јесте исечак вечности и то захваљујући човеку и његовој одлуци да послужи Господу. Међу првима овај догађај описао је Јован Јовановић Змај у песми „Свети Сава“ и то је једна од песама која представља истинско повезивање родитеља (наравно, уколико спадају у оне генерације које су јавно исповедале веру и слободно прослављале Светог Саву) и деце на прославама Савиног дана. У моменту када се стихови песме „Престо га је чеко – он га није хтео; Он је нешто више духом заволео…“ чују са позорнице, ти стихови се могу видети на уснама родитеља. Десанка Максимовић је у песми „Савин монолог“ у стихове сместила овај пресудан дан у животу Растка Немањића у складу са својом поетиком писања „А ја ћу већ бити далеко од родних села,/ на домаку светогорских тихих манастира,/ клечаћу већ крај манастирског прага бела/ пун молитве и мира.“ Љубомир Симовић, своју песму посвећену Светом Сави и назива према том мотиву „Одлазак Растка Немањића на Свету Гору“ а први стих гласи „За трпезом пуном вина и ракије,/ и меса које устрелише и клаше,/ он осети да није жедан да пије,/ из златне, него из дрвене чаше;/ на Ибру, од мећаве скоро ослепео,/ он осети да га, промрзлог до кости,/ неће огрејати ватра већ пепео,/ и да не спасава крзно него кострет“. Васко Попа, невероватни зналац Српског рјечника и народне књижевности, славио је лик Светог Саве на себи својствен начин. Попа је успео да обједини народну књижевност па у песми „Путовање Светог Саве“ Попа истиче да Растко „Штапом пред собом/ Мрак на четворо сече“(тиме формирајући крст) и „Пере шапе својим вуковима“(Вук је, у словенској митологији, животиња која има највише почасти, доводи се у директу везу са боговима). Уколико тражимо како је Попа описао мотив одласка са царског двора он је описан
Ђурђевдан – слава Манастира Рујан
Дана 6. маја 2025. године, када наша Света Црква слави Светог великомученика Георгија, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Рујан крај Ужица. Саслуживали су: игуман Манастира Раче архимандрит Герман, игуман Манастира Увца протосинђел Урош, игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан, игуман Манастира Рујан протосинђел Теодосије, јеромонах Пантелејмон, из Манастира Рујна, протојереј ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј Србољуб Стојковић, ђакон Стефан Симић и јерођакон Теофан, из Манастира Преображења. Литургијском сабрању молитвено су присуствовали архимандрит Тимотеј, игуман Манастира Вазнесења, игуманија Манастира Сретења мати Нина са сестринством, игуманија Манастира Ковиља мати Агрипина са сестринством, као и велики број верног народа. Митрополит је у слову своје архипастирске беседе поучио верни народ о значају духовног живота, нарочито кроз испуњавање две највеће заповести Господње, о љубави према Богу и љубави према ближњем свом. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након заамвоне молитве, Високопреосвећени је благословио славске дарове. Велелепију богослужења допринео је протопсалт Иван Трајковић. Након Свете Литургије братство ове Свете обитељи уготовило је трпезу љубави за све присутне. Јован Баранац, вероучитељ
Митрополит Јустин: Жене мироносице су са вером и љубављу приступиле гробу Господњем
У недељу жена мироносица, 4. маја 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву уз саслуживање архимандрита др Дамјана (Цветковића) и братства овога храма. Високопресвећени Митрополит обратио се верном народу пригодном беседом о женама мироносицама које су показале неизмерну љубав и послушност вољи Васкрслога Христа учећи и све нас да је вером у Бога све је могуће. Мироносицама се јавља анђео са најрадоснијом истином да је Христос васкрсао и да иду да сведоче о Његовом Васкрсењу. Митрополит нас поучава да се угледамо на ове Свете жене, на њихову веру и љубав, да одбацимо камен са срца нашег и примимо Бога и тако задобијемо Царство Небеско. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По замвоној молитви, Високопреосвећени Владика је освештао славске дарове честитајући свима данашњи празник. Ђакон Димитрије Радмилац
Празник Светог Николаја Жичког у Манастиру Жичи
На дан спомена Светог Николаја Жичког, Његово Високопреосвештенство г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у саборном храму Манастира Жиче, где је светитељ Божији столовао. Након прочитаног Јеванђеља, Митрополит се сабранима обратио речима да имамо велику утеху што је у овом тешком времену с нама Свети Николај, велики чудотворац, јер он који је претрпео многа искушења, може помоћи свима који подносе искушења. Говорећи о неопходности искушења, рекао је: „Многи подвижници у историји су говорили да када немају искушења и када је све мирно: Бог нас је оставио, нема више сусрет с нама, нема више шта да нам каже. Тада су били у највећој опасности и тражили су искушења, да им Господ покаже њихове слабости. И тада, када Господ почне да ради на нашим слабостима, тада је благодат и сила Његова највећа. А када ми можемо својим силама да одбацимо разна искушења, разне помисли, благодат се умањује.“ Дакле, искушења треба да постоје и никад неће нестати, али „не сме да нестане ни сусрет с Богом, ни вера наша, ни нада наша… Није довољно да будемо добри људи, већ да стекнемо Самог Господа. Ако то не успемо, све што смо стекли, ништа нам не вреди. Господа стичемо једино љубављу према Богу и према ближњем, а та љубав која је свеза савршенства, јесте Бог“. На крају је Високопреосвећени позвао присутне да читају дела Светог Николаја, да проучавају његове поуке, како би упознали личност једног правог Божијег човека и како би стекли његову љубав и наклоност, а онда ће његове молитве и његова дела да се прелију на њих. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По окончању Свете Литургије, за све присутне уготовљена је, у славу Светог Николаја, трпеза љубави. Сестринство манастира
Свети Николај Жички свечано прослављен у Духовном центру у Краљеву
У другу суботу по Васкрсењу, 3. маја 2025. параклис Светог Николаја Жичког у Духовном центру у Краљеву свечано је прославио своју крсну славу. Прослава је почела литургијским сабрањем којим је началствовао протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслужење протојереја Мирољуба Попадића, старешина Цркве Свете Тројице, јереја Слободана Глишовића, старешине Цркве у Матарушкој Бањи, као и ђакона Филипа Зеленовића из Цркве Свете Тројице у Краљеву. Певницу је предводио протојереј Марко Петровић, парох при Храму Светог Василија Острошког у Кованлуку. Надахнутом беседом о личности Светог Владике Николаја Жичког присутнима се обратио протојереј Александар Јевтић. Он је нагласио да је Свети Владика био велики задужбинар, градитељ нових и обновитељ старих цркава и манастира на простору жичке и охридске епархије. Посетио је највеличанственије храмове света, у многима од њих беседио. Ипак, за најлепши храм сматрао је пољану из свог родног Лелића на којој се као дечак научио искреној вери док је његов деда у присуству многобројне породице под ведрим небом окићеним звездама као свећама, месецом као кандилом читао молитву уочи празника. На том месту је касније подигао храм, поучавајући да су и човек и творевина храмови Духа Светога које треба неговати и освећивати постом, молитвом, добрим делима и богослужењима. То је сведочио и као Архипастир жички, о чему је много сведочанства, а нека од њих везана су и за ово место на коме смо се данас сабрали, истакао је отац Александар. Након причешћивања Светим Тајнама Христовим, домаћин славе протојереј Владимир Јовановић је са присутним свештенством и верним народом освештао славски колач и жито. Том приликом отац Владимир се захвалио свима присутнима на доласку и позвао све на пригодно послужење. Свети Николаје, српски и свеправославни, Са свима светима Царства Небескога, моли Јединог Човекољупца Да подари мир и слогу роду нашему! (Тропар св. Николају Жичком) Ђакон Филип Зеленовић
Исповест свештенства Архијерејског намесништва жичког
Дана 01. маја 2025. године, када наша Света Црква прославља Преподобног Јована, ученика Светог Григорија Декаполита, у Храму Светог Саве у Вранешима, организована је Света Тајна Исповести за свештенство Архијерејског намесништва жичког. Свету Литургију служио је протојереј Милош Станисављевић, уз саслуживање јереја Александра Каранаца и Александра Миликића, као и ђакона Димитрија Радмилца. Свету Тајну Исповести извршили су протојереј-ставрофор Љубинко Костић и протојереј Часлав Јовановић. На Литургији беседио је ђакон Филип Зеленовић на тему „Народ као носилац евхаристијског искуства“. Домаћин братског сусрета протонамесник Александар Тимотијевић приредио је свечани ручак у црквеној сали. Током ручка, присутнима се обратио Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, који је том приликом изнео тренутно стање у намесништву и на крају се захвалио домаћину на гостопримству. ђакон врњачки Милутин Лекић
Ново издање Манастира Жиче – ”Чуј, добро дете моје”
Из штампе је изашло ново издање манастира Жиче. У питању је књига ”Чуј добро дете моја”, у којој су сабрана питања деце тинејџерског узраста и одговори на њихова питања блаженопочившег Митрополита Сисаније и Сијатисте Павла. Одговори откривају његово искуство и посебан дар за комуникацију са младима, као и снажну љубав коју је увек испољавао у разговору са њима. Млади су га питали са искреним ентузијазмом, а он је одговарао једноставно, одмерено и дубоко, у духу и тону који подсећају на мудрост и животно искуство светих стараца, како древних тако и савремених. Кроз разговоре које је осмислио и забележио Илиас Лиамис, стичемо драгоцене увиде у то како да боље приступимо деци, тинејџерима и младима, које често без јасног разлога губимо. Ово је књига сусрета младих са православном духовношћу кроз речи једног блаженопочившег епископа који је свим срцем волео Бога и младе људе. Извор: Манастир Жича