
Прослава храмовне славе Рођења Светог Јована Крститеља у Д. Бранетићима – Озрему
У овај велики дан, када прослављамо чудесно Рођење Светог Јована Крститеља, сабрао се многи верни народ са разних страна на Свету Литургију и Причешће. Литургијом је началствовао протојереј Милован Вујовић уз саслужење надлежног свештеника јереја Дарка Глукчевића и ђакона милановачког Јована Тошића. Од самог настанка ове наше светиње на празник чудесног рођења највећег од жене рођеног Пророка и Претече и Крститеља Јована сабира се велики број како мештана тако и свих оних који када једном дођу буду очарани лепотом ове светиње и увек се ту враћају да се нађу пред Богом својим и Светима Његовим. Надахнутом беседом отац Милован Вујовић обратио се многобројном сабраном народу, ђакон Јован својом ђаконском службом као и домаћин Милун Пешовић са свима онима који су прискочили у помоћ организацији учинили су да и ове године како доликује прославимо нашу славу. Сви сабрани у име Божије, жедни једног лепшег узвишенијег живота, торжествено прослависмо сећање на Светог Јована Претечу, кајемо се по његовој заповести и трудимо да светлимо пред Богом и људима као следбеници и Христови ученици, да се на нама остварује она господња заповест: Да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела, и прославе оца вашег који је на небесима (Мт.5:16). Јереј Дарко Глукчевић, парох савиначки

Храмовна слава у златиборском селу Семегњево
На празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, 7. јула 2025. године, поводом храмовне славе у Семегњеву, служена је Света Литургија којом је началствовао Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Александар Средојевић, умировљени свештеник, протојереј Дејан Војисављевић, старешина храма, протонамесник Милан Мијаиловић, парох чајетински, као и ђакон Ненад Срећковић. Лепоти богослужења својим појањем допринели су чланови „Београдског студија за вокалну музику“. Честитајући празник присутнима и поучавајући их о прочитаним одељцима из Светог Писма, сабрани народ поздравио је протојереј-ставрофор Милош Босић. Он нас је подсетио на Христове речи да је Свети Јован Крститељ највећи између рођених од жена. Говорећи о значају прославе храмовне славе за ово село, о. Милош је подстакао присутне да Светог Јована непрестано призивају у молитвено заступништво пред Богом, јер он има велику слободу пред Њим. По завршетку Литургије и културно-уметничког програма, у храмовној порти уприличена је свечана славска трпеза љубави. Ђакон Ненад Срећковић

Славе Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Ратини
У духу православне традиције и верности предању Свете Цркве, 7. јула 2025. године свечано је прослављена храмовна слава Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у селу Ратина, надомак Краљева. Овај велики празник, који се у народу назива и Ивањдан, уједно је и духовни темељ и заветни дан овог богобојажљивог народа, који већ вековима чува живу веру у срцу Србије. Свечаност је започела Светом Литургијом којом је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Костић. У светој служби Божијој саслуживало је више свештеника из окружења, сабравши се у молитвеном јединству око Чаше Господње. Уз присуство великог броја верника, Литургија је протекла у узвишеној атмосфери радости, побожности и благодарења Богу. Проповед оца Љубинка Костића била је надахнута речима Јеванђеља и животом Светог Јована Крститеља, највећег рођеног од жене, који је показао пут покајања, крштења и сведочења Истине чак до смрти. Његов пример је и данас актуелан као позив верном народу да остане на путу истине, упркос свим искушењима савременог доба. Након Литургије, обављен је трократни опход око храма са читањем Светих Јеванђеља, као симбол духовног опкољавања заједнице благодаћу Божијом и молитвеног освећења простора. Потом је преломљен славски колач, уз уобичајене литургијске молитве и благосиљање жита, симбола Васкрсења и вечног живота. Домаћини овогодишње славе били су Марко и Милица Мишић из Ратине, који су са великом љубављу и трудом угостили све присутне, припремивши трпезу љубави у духу најлепшег српског домаћинства. Посебну радост донели су најмлађи, малишани из КУД „Ратина“, који су извели сплет народних игара и песама, на одушевљење свих сабраних. На крају славља, наш парох, отац Драган Туба, упутио је срдачну благодарност свима који су на било који начин, па и најмањи, допринели овој духовној и хришћанској радости, нагласивши да је сваки труд у славу Божију, благословен и вечан. Слава Богу за све! Трипо Спахић, чтец

Митрополит Јустин: Вера римског капетана је била прожета смирењем и трпљењем
У недељу четврту по Духовима 06. јула 2025 године, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан, служио је Архиепископ и Митрополит жички г.г. Јустин уз саслуживање игумана свете обитељи вујанске архимандрита Саве (Илића) и јерођакона Арона (Мацановића). Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља по Матеју које нас поучава о исцељењу капетановог слуге, сабраном народу обратио се пастирском беседом Високопреосвећени Владика, поучавајући све присутне о вери коју је имао капетан, о његовом смирењу, иако је био иноплеменик и римски војник. Та вера наша треба да је прожета смирењем и трпљењем и да једино кроз ту веру долазимо до циља, а то је Љубав, односно да преко ње долазимо до Бога. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Циљ данашње Литургије запечаћен је Светим Причешћем, коме је приступио велики број деце и народа Божијег. Након Свете Литургије у манастирској трпезарији припремљено је послужење за све присутне. Братство манастира

Златибор: Предавање протојереја Владимира Дуканца на тему ‘’Заједница верних’’
У недељу 6. јула 2025. након евхаристијског сабрања у Храму Преображења Господњег на Златибору, протојереј Владимир Дуканац одржао је предавање на тему ,,Заједница верних“. За време Свете Литургије, након читања јеванђелског зачала, верном народу обратио се протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски. Он је тумачећи прочитану јеванђелску перикопу четврте недеље по Педесетници, говорио о неопходности свакодневног читања Светог Писма, као спасоносне духовне терапије. Читајући библијски текст, задобијамо благодат Духа Светога и духовно оздрављење. По завршетку литургијског сабрања, протојереј Владимир Дуканац беседио је на најављену тему. Предавач је, говорећи о истинској и лажној заједници људи, истакао да права заједница има димензију вечности и да њу чини верни народ сабран на Литургији. О. Владимир је говорио о погрешним навикама “традиционалних“ верника, који долазе у храм само неколико пута годишње, ради резања колача за славу и по неки пут о великим празницима, као што су Божић и Васкрс. Да бисмо остварили истинску заједницу са Богом, потребно је да преко целе године ревнујемо у подвигу и добрим делима, редовно долазећи на Литургију, постом и молитвом припремајући се за Свету Тајну Причешћа, која је лек бесмртности. Заједница верних јесте заједница међусобне љубави, која подразумева сабрање свих око Бога. Уколико приметимо недостатак црквености код ближњих, уместо осуђивања потребно је да појачамо личне подвиге и љубав према њима, како бисмо им својим примером показали какви они треба да буду. На крају свог предавања, протојереј Владимир је навео низ поучних духовних прича које су нас подстакле да дубље преиспитамо наш однос према Богу и ближњима. Ђакон Ненад Срећковић

Празник Преподобне мати Анастасије Српске у Манастиру Студеници
На дан када наша Света Црква слави Преподобну мати Анастасију Српску, мајку Светога оца нашег Саве, сабрали смо се у Манастиру Студеници на слави ове свете обитељи. Удостојени смо служења Митрополита жичког господина Јустина, коме су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), игумана Манастира Вујна, игуман Манастира Вазнесења архимандрит Тимотеј (Миливојевић), Архијерејски намесник студенички протојереј Данило Петровић, Архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски, као и архијерејски ђакон Стефан Симић и ђакон Радош Батаковић. Празник су увеличали својим присуством игуманија Манастира Никоља мати Јелисавета са сестринством, као и велики број свештенства из наше и других епархија. Обасјан сунчевим зрацима, озвучен песмом птица небеских, у загрљају зелених шума, немањићки манастир – Мајка српских Цркава, дочекао је митрополита Јустина , свештенство, монаштво и верни народ са љубављу. Окружен нетљеним моштима светородних Немањића, Христос овде блиста као Бог Који је „диван међу Светима својим“ . Сви ми, сабрани око митрополита Јустина, прибројали смо се вековном литургијском идентитету који Манастир Студеницу чини непресушним извором инспирације за свакога ко је овде икада дошао. У молитвеном трепету свештенорадњи, праћених милозвучним појањем студеничке братије, принета је Жртва за живот света. Кроз заједничење у Чаши спасења, остварено је јединство са Господом Који је ради нашег спасења претрпео Крст и васкрсао из мртвих. По завршетку Светога Јеванђеља Митрополит Јустин се обратио пригодном беседом верном народу рекавши да је задивљен ликом и делом мајке Светог Саве, родоначелника наше вере, која се моли пред престолом Господњем за све нас. Осврнувши се на живот и дело Свете мајке Анастасије, рекао је да је она српска мајка. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Архијерејске Литургије велики број монаштва, свештенства и деце узели су учешћа у Светој Тајни Причешћа. По завршетку заамовне молитве, славски колач је пресекао Митрополит Јустин. Он је честитао празник братији и верном народу. Потом је приређена пригодна трпеза љубави у трпезарији манастира. Чтец Петар Ђерковић

Протојереј Александар Р. Јевтић, “Униније и биполарни поремећај“
Када се данас говори о депресији у широј јавности се стиче утисак да је реч о познатом феномену. Томе у прилог иде чињеница о пандемијским размерама заступљености депресије широм света. Нису поштеђене економски неразвијене нити развијене земље, мушкарци ни жене, млади ни стари. Прогресија је неумољива и забрињавајућа. Иако постоје помаци у развоју свести о овоме здравственом проблему, чему доприносе и медији, то све није довољно да би појединац могао да препозна стање депресије код себе, али и код ближњих. Тачније, већина популације сматра да је неко депресиван онога тренутка када је већ у великој мери ограничених социјалних способности, као и видно и трајно нарушеног расположења. То је медицинским речником униполарни депресивни поремећај који може бити узрокован спољашњим факторима (егзогена или реактивна депресија) или унутрашњим органским поремећајима (ендогена депресија). Веома мали број људи зна да се на време постави према овој подмуклој болести, која се као отровни невидљиви гас кроз кључаоницу увлачи у просторије и региструје тек када је можда касно. Скретање пажње на животне садржаје који подстичу креативност и појачавају искуство радости је неопходно. Добродошла је и помоћ посвећеног духовника, психолога, психотерапеута, али и психијатра у неким ситуацијама. Посебан проблем око дијагностиковања и лечења депресије представља постојање различитих видова ове болести. Један од све чешћих облика поремећаја је тзв. биполарни или манични поремећај (BD – Bipolar Disorder). Ово психолошко стање одликује кретање појединца између уобичајеног депресивног (не)расположења и маничних епизода у којима се јављају различите искуствене заблуде (Dictionary of Medical Terms, London, 1987, 43). Узроци су повремено засновани на биолошком поремећају лучења одређених хормона. Ипак, често се дешава да границе између униполарног и биполарног поремећаја нису јасне, па се у науци све више примећују случајеви да су пацијенти дуго лечени од униполарног, а да болују од биполарног поремећаја (детаљније: Robert M. Hirschfeld, „Differential diagnosis of bipolar disorder and major depressive disorder“). Све чешће се говори и о комбинацији два наведена поремећаја. Опис човека који пати од биполарног поремећаја би могао да се означи као осцилација између осећања безвољности и хиперактивности, нагле промене расположења, незадовољство свакодневним животним садржајима (људима, местом боравка, радним окружењем), потреба за преамбициозним друштвеним доказивањем која се меша са осећањем бесмисла свега. Многи јунаци књижевних дела су описани на такав начин да одговарају овом профилу, што сведочи да су поједини писци вероватно имали искуство овог здравственог проблема. Својом креативношћу они су се истовремено лечили, о чему је убедљиво писао Филотеј Фарос: „Писац и уметник не пружају одговоре, већ стварају проживљавајући нешто што покушава унутар њих да проради, да трага, да пронађе и да се преда“ (Природа ероса, Призрен, 15). У црквеној литератури, чест синоним за депресију је униније. С обзиром да је стање депресије вишезначно, тешко је говорити о потпуној истоветности депресије са црквеним искуством унинија. Грчки израз ακηδία је преведен на црквенословенски као униније, а у српском језику се преводи и као очајање или чамотиња. Светоотачко искуство га дефинише као сложену страст, која душу обузима у потпуности и чини је немоћном, тако да после ње често нема других видова духовне борбе, већ наступа потпуни пораз. Као резултат обузетости страшћу унинија, по Светом Јовану Касијану, јављају се два наизглед противуречна вида проблема: један баца у постељу, а други изгони ван келије (видети: Преподобни Јован Касијан Римљанин, „Преглед духовне борбе“). Други вид, обележен непостојаношћу и жељом за сталним промена, веома наликује биполарном депресивном поремћају. Свети Јован Касијан као основне карактеристике унинија издваја осећај одвратности монаха према месту и келији у којој борави, презир братије са којом живи у манастиру или која су у близини, роптање према послушању које по благослову обавља. Свети Јован Лествичник примећује да се овај облик унинија јавља од гордости и високог мишљења о себи (видети: Преподобни Јован Лествичник, „О подвижништву“). Свети Нил Синајски описује потребе монаха отшелника да често мења место боравка, како би испунио своју жељу да на бољи начин оствари своје квалитете и помогне потребитима (видети: Преподобни Нил Синајски, „Аскетске поуке“). Ово у великој мери подсећа на незадовољство савременог човека, тешкоће да се устали на једној позицији и на њој оствари свој максимум. Површност и болесна амбициозност савременог човека, као да се разоткрива у светоотачким списима старим десетине векова. Као следбеник древне монашке традиције, Свети Амвросије Оптински је у 19. веку писао о сопственом искуству које је у време световног живота имао. Наиме, приликом провода у високом друштву доживљавао је жељу да доминира и да се доказује, док би по повратку у самоћу собе осећао испразност свих друштвених успеха и жељу да не живи. Слично искуство исповеда и један од најпрестижнијих савремених ди-џејева који говори о екстатичним доживљајима среће у тренуцима када атмосфера у дискотеткама прелази у стање транса, као и о болном осећају празнине који има када се након тога врати у стан. Изгледа да би у наше време Свети Оци имали много тога да нам кажу о биполарном поремећају, уколико бисмо желели да им се посветимо читајући њихове лековите списе, као и молитвено их призивајући за своје заступнике пред Господом. Протојереј Александар Р. Јевтић Извор: Кинонија

Недеља трећа по Духовима и рукоположење у Храму Светог Саве у Краљеву
У недељу трећу по Духовима 29. јуна 2025. године служена је Света Архијерејска Литургија у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички господин Јустин, а саслуживали су архимандрит Сава (Илић), игуман Манастира Вујан, Архијерејски намесник жички Саша Ковачевић, протојереј ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Живоносног источника у Врњачкој Бањи, старешина Храма Светог Саве протојереј Дејан Марковић, протојереји Радоја Сандо и Новица Благојевић, јереј Стефан Милошевски, архијерејски ђакон Стефан Симић и ђакони Димитрије Радмилац и Милутин Лекић. После прочитаног Светог Јеванђеља верном народу пригодном беседом обратио се Митрополит Јустин. Он се осврнуо на поуку где нам Господ каже да се не бринемо у свету. Господ брине о свему, јер где је Он ту је живот. Господ нас воли и позива на заједничарење у Његовом Царству кроз Свету Тајну Евхаристије. Господ ће се за све побринути, нагласио је Владика. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку великог входа на позив ђакона “Заповедите“, уследило је рукоположење ђакона Милутина Лекића у чин презвитера, уз црквене песме и речи Аксиос. Недељна Литургија је протекла у велелепном појању хора и певнице нашег храма уз присуство великог броја деце која су узела учешће у Светом Причешћу. Вероучитељ Петар Ђерковић

Храмовна слава у Матарушкој Бањи
У суботу 28. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма јереј Слободан Глишовић, јереј Милан Костић, ђакони Стефан Симић и Димитрије Радмилац. Литургији је присуствовао велики број верног народа и деце. По благослову Његовог Високопреосвештенства, верни народ је поучио пригодном беседом протојереј ставрофор Љубинко Костић. Поздравивши све присутне у храму, отац Љубинко је појаснио значај овог великог празника за наш народ истакавши духовну димензију самог догађаја и њену непролазну вредност. Беседу о. Љубинка можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Тајнама, освећено је славско жито и пререзан славски колач. Сабрање је настављено за трпезом љубави. Братство храма

Видовдан – храмовна слава на Љубићу код Чачка
У суботу 28. јуна 2025. године на Видовдан црквена општина при Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу, прославила је крсну славу. Евхаристијским сабрањем началствовао је Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, уз саслужење протојереја-ставрофора Владана Милосављевића, протојереја Љубише Јанковића, протојереја Николе Вукобрата, старешине Храма Успења Пресвете Богородице, протојереја Радише Сеочанца, старешине Храма Свете великомученице Марине, протонамесника Александра Пејовића, ђаконâ Стефана Јовановића и Петра Пеице. Хор при Храму Светог кнеза Лазара, својим појањем, улепшао је литургијско сабрање. Након прочитаног Светог Јеванђеља присутнима се беседом обратио о. Мирослав Петров. Тумачећи прочитани текст, осврнуо се на догађај Косовске битке као идентитетског питања које је уткано у сваког од нас. Након резања славског колача, старешина храма протојереј Бојан Сујић позвао је верни народ на трпезу љубави. Ђакон Петар Пеица

Прослава храмовне славе Рођења Светог Јована Крститеља у Д. Бранетићима – Озрему
У овај велики дан, када прослављамо чудесно Рођење Светог Јована Крститеља, сабрао се многи верни народ са разних страна на Свету Литургију и Причешће. Литургијом је началствовао протојереј Милован Вујовић уз саслужење надлежног свештеника јереја Дарка Глукчевића и ђакона милановачког Јована Тошића. Од самог настанка ове наше светиње на празник чудесног рођења највећег од жене рођеног Пророка и Претече и Крститеља Јована сабира се велики број како мештана тако и свих оних који када једном дођу буду очарани лепотом ове светиње и увек се ту враћају да се нађу пред Богом својим и Светима Његовим. Надахнутом беседом отац Милован Вујовић обратио се многобројном сабраном народу, ђакон Јован својом ђаконском службом као и домаћин Милун Пешовић са свима онима који су прискочили у помоћ организацији учинили су да и ове године како доликује прославимо нашу славу. Сви сабрани у име Божије, жедни једног лепшег узвишенијег живота, торжествено прослависмо сећање на Светог Јована Претечу, кајемо се по његовој заповести и трудимо да светлимо пред Богом и људима као следбеници и Христови ученици, да се на нама остварује она господња заповест: Да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела, и прославе оца вашег који је на небесима (Мт.5:16). Јереј Дарко Глукчевић, парох савиначки

Храмовна слава у златиборском селу Семегњево
На празник Рођења Светог Јована Крститеља – Ивањдан, 7. јула 2025. године, поводом храмовне славе у Семегњеву, служена је Света Литургија којом је началствовао Архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Александар Средојевић, умировљени свештеник, протојереј Дејан Војисављевић, старешина храма, протонамесник Милан Мијаиловић, парох чајетински, као и ђакон Ненад Срећковић. Лепоти богослужења својим појањем допринели су чланови „Београдског студија за вокалну музику“. Честитајући празник присутнима и поучавајући их о прочитаним одељцима из Светог Писма, сабрани народ поздравио је протојереј-ставрофор Милош Босић. Он нас је подсетио на Христове речи да је Свети Јован Крститељ највећи између рођених од жена. Говорећи о значају прославе храмовне славе за ово село, о. Милош је подстакао присутне да Светог Јована непрестано призивају у молитвено заступништво пред Богом, јер он има велику слободу пред Њим. По завршетку Литургије и културно-уметничког програма, у храмовној порти уприличена је свечана славска трпеза љубави. Ђакон Ненад Срећковић

Славе Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Ратини
У духу православне традиције и верности предању Свете Цркве, 7. јула 2025. године свечано је прослављена храмовна слава Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у селу Ратина, надомак Краљева. Овај велики празник, који се у народу назива и Ивањдан, уједно је и духовни темељ и заветни дан овог богобојажљивог народа, који већ вековима чува живу веру у срцу Србије. Свечаност је започела Светом Литургијом којом је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Костић. У светој служби Божијој саслуживало је више свештеника из окружења, сабравши се у молитвеном јединству око Чаше Господње. Уз присуство великог броја верника, Литургија је протекла у узвишеној атмосфери радости, побожности и благодарења Богу. Проповед оца Љубинка Костића била је надахнута речима Јеванђеља и животом Светог Јована Крститеља, највећег рођеног од жене, који је показао пут покајања, крштења и сведочења Истине чак до смрти. Његов пример је и данас актуелан као позив верном народу да остане на путу истине, упркос свим искушењима савременог доба. Након Литургије, обављен је трократни опход око храма са читањем Светих Јеванђеља, као симбол духовног опкољавања заједнице благодаћу Божијом и молитвеног освећења простора. Потом је преломљен славски колач, уз уобичајене литургијске молитве и благосиљање жита, симбола Васкрсења и вечног живота. Домаћини овогодишње славе били су Марко и Милица Мишић из Ратине, који су са великом љубављу и трудом угостили све присутне, припремивши трпезу љубави у духу најлепшег српског домаћинства. Посебну радост донели су најмлађи, малишани из КУД „Ратина“, који су извели сплет народних игара и песама, на одушевљење свих сабраних. На крају славља, наш парох, отац Драган Туба, упутио је срдачну благодарност свима који су на било који начин, па и најмањи, допринели овој духовној и хришћанској радости, нагласивши да је сваки труд у славу Божију, благословен и вечан. Слава Богу за све! Трипо Спахић, чтец

Митрополит Јустин: Вера римског капетана је била прожета смирењем и трпљењем
У недељу четврту по Духовима 06. јула 2025 године, Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вујан, служио је Архиепископ и Митрополит жички г.г. Јустин уз саслуживање игумана свете обитељи вујанске архимандрита Саве (Илића) и јерођакона Арона (Мацановића). Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља по Матеју које нас поучава о исцељењу капетановог слуге, сабраном народу обратио се пастирском беседом Високопреосвећени Владика, поучавајући све присутне о вери коју је имао капетан, о његовом смирењу, иако је био иноплеменик и римски војник. Та вера наша треба да је прожета смирењем и трпљењем и да једино кроз ту веру долазимо до циља, а то је Љубав, односно да преко ње долазимо до Бога. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Циљ данашње Литургије запечаћен је Светим Причешћем, коме је приступио велики број деце и народа Божијег. Након Свете Литургије у манастирској трпезарији припремљено је послужење за све присутне. Братство манастира

Златибор: Предавање протојереја Владимира Дуканца на тему ‘’Заједница верних’’
У недељу 6. јула 2025. након евхаристијског сабрања у Храму Преображења Господњег на Златибору, протојереј Владимир Дуканац одржао је предавање на тему ,,Заједница верних“. За време Свете Литургије, након читања јеванђелског зачала, верном народу обратио се протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски. Он је тумачећи прочитану јеванђелску перикопу четврте недеље по Педесетници, говорио о неопходности свакодневног читања Светог Писма, као спасоносне духовне терапије. Читајући библијски текст, задобијамо благодат Духа Светога и духовно оздрављење. По завршетку литургијског сабрања, протојереј Владимир Дуканац беседио је на најављену тему. Предавач је, говорећи о истинској и лажној заједници људи, истакао да права заједница има димензију вечности и да њу чини верни народ сабран на Литургији. О. Владимир је говорио о погрешним навикама “традиционалних“ верника, који долазе у храм само неколико пута годишње, ради резања колача за славу и по неки пут о великим празницима, као што су Божић и Васкрс. Да бисмо остварили истинску заједницу са Богом, потребно је да преко целе године ревнујемо у подвигу и добрим делима, редовно долазећи на Литургију, постом и молитвом припремајући се за Свету Тајну Причешћа, која је лек бесмртности. Заједница верних јесте заједница међусобне љубави, која подразумева сабрање свих око Бога. Уколико приметимо недостатак црквености код ближњих, уместо осуђивања потребно је да појачамо личне подвиге и љубав према њима, како бисмо им својим примером показали какви они треба да буду. На крају свог предавања, протојереј Владимир је навео низ поучних духовних прича које су нас подстакле да дубље преиспитамо наш однос према Богу и ближњима. Ђакон Ненад Срећковић

Празник Преподобне мати Анастасије Српске у Манастиру Студеници
На дан када наша Света Црква слави Преподобну мати Анастасију Српску, мајку Светога оца нашег Саве, сабрали смо се у Манастиру Студеници на слави ове свете обитељи. Удостојени смо служења Митрополита жичког господина Јустина, коме су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), игумана Манастира Вујна, игуман Манастира Вазнесења архимандрит Тимотеј (Миливојевић), Архијерејски намесник студенички протојереј Данило Петровић, Архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић, протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски, као и архијерејски ђакон Стефан Симић и ђакон Радош Батаковић. Празник су увеличали својим присуством игуманија Манастира Никоља мати Јелисавета са сестринством, као и велики број свештенства из наше и других епархија. Обасјан сунчевим зрацима, озвучен песмом птица небеских, у загрљају зелених шума, немањићки манастир – Мајка српских Цркава, дочекао је митрополита Јустина , свештенство, монаштво и верни народ са љубављу. Окружен нетљеним моштима светородних Немањића, Христос овде блиста као Бог Који је „диван међу Светима својим“ . Сви ми, сабрани око митрополита Јустина, прибројали смо се вековном литургијском идентитету који Манастир Студеницу чини непресушним извором инспирације за свакога ко је овде икада дошао. У молитвеном трепету свештенорадњи, праћених милозвучним појањем студеничке братије, принета је Жртва за живот света. Кроз заједничење у Чаши спасења, остварено је јединство са Господом Који је ради нашег спасења претрпео Крст и васкрсао из мртвих. По завршетку Светога Јеванђеља Митрополит Јустин се обратио пригодном беседом верном народу рекавши да је задивљен ликом и делом мајке Светог Саве, родоначелника наше вере, која се моли пред престолом Господњем за све нас. Осврнувши се на живот и дело Свете мајке Анастасије, рекао је да је она српска мајка. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Архијерејске Литургије велики број монаштва, свештенства и деце узели су учешћа у Светој Тајни Причешћа. По завршетку заамовне молитве, славски колач је пресекао Митрополит Јустин. Он је честитао празник братији и верном народу. Потом је приређена пригодна трпеза љубави у трпезарији манастира. Чтец Петар Ђерковић

Протојереј Александар Р. Јевтић, “Униније и биполарни поремећај“
Када се данас говори о депресији у широј јавности се стиче утисак да је реч о познатом феномену. Томе у прилог иде чињеница о пандемијским размерама заступљености депресије широм света. Нису поштеђене економски неразвијене нити развијене земље, мушкарци ни жене, млади ни стари. Прогресија је неумољива и забрињавајућа. Иако постоје помаци у развоју свести о овоме здравственом проблему, чему доприносе и медији, то све није довољно да би појединац могао да препозна стање депресије код себе, али и код ближњих. Тачније, већина популације сматра да је неко депресиван онога тренутка када је већ у великој мери ограничених социјалних способности, као и видно и трајно нарушеног расположења. То је медицинским речником униполарни депресивни поремећај који може бити узрокован спољашњим факторима (егзогена или реактивна депресија) или унутрашњим органским поремећајима (ендогена депресија). Веома мали број људи зна да се на време постави према овој подмуклој болести, која се као отровни невидљиви гас кроз кључаоницу увлачи у просторије и региструје тек када је можда касно. Скретање пажње на животне садржаје који подстичу креативност и појачавају искуство радости је неопходно. Добродошла је и помоћ посвећеног духовника, психолога, психотерапеута, али и психијатра у неким ситуацијама. Посебан проблем око дијагностиковања и лечења депресије представља постојање различитих видова ове болести. Један од све чешћих облика поремећаја је тзв. биполарни или манични поремећај (BD – Bipolar Disorder). Ово психолошко стање одликује кретање појединца између уобичајеног депресивног (не)расположења и маничних епизода у којима се јављају различите искуствене заблуде (Dictionary of Medical Terms, London, 1987, 43). Узроци су повремено засновани на биолошком поремећају лучења одређених хормона. Ипак, често се дешава да границе између униполарног и биполарног поремећаја нису јасне, па се у науци све више примећују случајеви да су пацијенти дуго лечени од униполарног, а да болују од биполарног поремећаја (детаљније: Robert M. Hirschfeld, „Differential diagnosis of bipolar disorder and major depressive disorder“). Све чешће се говори и о комбинацији два наведена поремећаја. Опис човека који пати од биполарног поремећаја би могао да се означи као осцилација између осећања безвољности и хиперактивности, нагле промене расположења, незадовољство свакодневним животним садржајима (људима, местом боравка, радним окружењем), потреба за преамбициозним друштвеним доказивањем која се меша са осећањем бесмисла свега. Многи јунаци књижевних дела су описани на такав начин да одговарају овом профилу, што сведочи да су поједини писци вероватно имали искуство овог здравственог проблема. Својом креативношћу они су се истовремено лечили, о чему је убедљиво писао Филотеј Фарос: „Писац и уметник не пружају одговоре, већ стварају проживљавајући нешто што покушава унутар њих да проради, да трага, да пронађе и да се преда“ (Природа ероса, Призрен, 15). У црквеној литератури, чест синоним за депресију је униније. С обзиром да је стање депресије вишезначно, тешко је говорити о потпуној истоветности депресије са црквеним искуством унинија. Грчки израз ακηδία је преведен на црквенословенски као униније, а у српском језику се преводи и као очајање или чамотиња. Светоотачко искуство га дефинише као сложену страст, која душу обузима у потпуности и чини је немоћном, тако да после ње често нема других видова духовне борбе, већ наступа потпуни пораз. Као резултат обузетости страшћу унинија, по Светом Јовану Касијану, јављају се два наизглед противуречна вида проблема: један баца у постељу, а други изгони ван келије (видети: Преподобни Јован Касијан Римљанин, „Преглед духовне борбе“). Други вид, обележен непостојаношћу и жељом за сталним промена, веома наликује биполарном депресивном поремћају. Свети Јован Касијан као основне карактеристике унинија издваја осећај одвратности монаха према месту и келији у којој борави, презир братије са којом живи у манастиру или која су у близини, роптање према послушању које по благослову обавља. Свети Јован Лествичник примећује да се овај облик унинија јавља од гордости и високог мишљења о себи (видети: Преподобни Јован Лествичник, „О подвижништву“). Свети Нил Синајски описује потребе монаха отшелника да често мења место боравка, како би испунио своју жељу да на бољи начин оствари своје квалитете и помогне потребитима (видети: Преподобни Нил Синајски, „Аскетске поуке“). Ово у великој мери подсећа на незадовољство савременог човека, тешкоће да се устали на једној позицији и на њој оствари свој максимум. Површност и болесна амбициозност савременог човека, као да се разоткрива у светоотачким списима старим десетине векова. Као следбеник древне монашке традиције, Свети Амвросије Оптински је у 19. веку писао о сопственом искуству које је у време световног живота имао. Наиме, приликом провода у високом друштву доживљавао је жељу да доминира и да се доказује, док би по повратку у самоћу собе осећао испразност свих друштвених успеха и жељу да не живи. Слично искуство исповеда и један од најпрестижнијих савремених ди-џејева који говори о екстатичним доживљајима среће у тренуцима када атмосфера у дискотеткама прелази у стање транса, као и о болном осећају празнине који има када се након тога врати у стан. Изгледа да би у наше време Свети Оци имали много тога да нам кажу о биполарном поремећају, уколико бисмо желели да им се посветимо читајући њихове лековите списе, као и молитвено их призивајући за своје заступнике пред Господом. Протојереј Александар Р. Јевтић Извор: Кинонија

Недеља трећа по Духовима и рукоположење у Храму Светог Саве у Краљеву
У недељу трећу по Духовима 29. јуна 2025. године служена је Света Архијерејска Литургија у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички господин Јустин, а саслуживали су архимандрит Сава (Илић), игуман Манастира Вујан, Архијерејски намесник жички Саша Ковачевић, протојереј ставрофор Мирослав Јаковљевић, протојереј Часлав Јовановић, старешина Храма Живоносног источника у Врњачкој Бањи, старешина Храма Светог Саве протојереј Дејан Марковић, протојереји Радоја Сандо и Новица Благојевић, јереј Стефан Милошевски, архијерејски ђакон Стефан Симић и ђакони Димитрије Радмилац и Милутин Лекић. После прочитаног Светог Јеванђеља верном народу пригодном беседом обратио се Митрополит Јустин. Он се осврнуо на поуку где нам Господ каже да се не бринемо у свету. Господ брине о свему, јер где је Он ту је живот. Господ нас воли и позива на заједничарење у Његовом Царству кроз Свету Тајну Евхаристије. Господ ће се за све побринути, нагласио је Владика. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку великог входа на позив ђакона “Заповедите“, уследило је рукоположење ђакона Милутина Лекића у чин презвитера, уз црквене песме и речи Аксиос. Недељна Литургија је протекла у велелепном појању хора и певнице нашег храма уз присуство великог броја деце која су узела учешће у Светом Причешћу. Вероучитељ Петар Ђерковић

Храмовна слава у Матарушкој Бањи
У суботу 28. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина храма јереј Слободан Глишовић, јереј Милан Костић, ђакони Стефан Симић и Димитрије Радмилац. Литургији је присуствовао велики број верног народа и деце. По благослову Његовог Високопреосвештенства, верни народ је поучио пригодном беседом протојереј ставрофор Љубинко Костић. Поздравивши све присутне у храму, отац Љубинко је појаснио значај овог великог празника за наш народ истакавши духовну димензију самог догађаја и њену непролазну вредност. Беседу о. Љубинка можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Тајнама, освећено је славско жито и пререзан славски колач. Сабрање је настављено за трпезом љубави. Братство храма

Видовдан – храмовна слава на Љубићу код Чачка
У суботу 28. јуна 2025. године на Видовдан црквена општина при Храму Светог кнеза Лазара на Љубићу, прославила је крсну славу. Евхаристијским сабрањем началствовао је Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, уз саслужење протојереја-ставрофора Владана Милосављевића, протојереја Љубише Јанковића, протојереја Николе Вукобрата, старешине Храма Успења Пресвете Богородице, протојереја Радише Сеочанца, старешине Храма Свете великомученице Марине, протонамесника Александра Пејовића, ђаконâ Стефана Јовановића и Петра Пеице. Хор при Храму Светог кнеза Лазара, својим појањем, улепшао је литургијско сабрање. Након прочитаног Светог Јеванђеља присутнима се беседом обратио о. Мирослав Петров. Тумачећи прочитани текст, осврнуо се на догађај Косовске битке као идентитетског питања које је уткано у сваког од нас. Након резања славског колача, старешина храма протојереј Бојан Сујић позвао је верни народ на трпезу љубави. Ђакон Петар Пеица