Храмовна слава у Катрги
„Ето, ми данас славимо Светог Архангела и Архистрата Гаврила, чудесног Весника Божјег, првог Еванђелисте, највећег Еванђелиста у свима световима. Све велике и свете тајне, све велике и Благе Вести, сва Еванђеља Неба, ето он доноси роду људском.“ – Ава Јустин Ћелијски У суботу 26. јула 2025. године, прославили смо празник и храмовну славу Сабор светог Архангела Гаврила, који је више од 130 година духовни заштитник нашег села. Свету Литургију су служили часни свештеници епархије жичке протојереј Мирослав Јовановић, некадашњи парох катршки, протојереј ставрофор Владан Милосављевић, такође некадашњи парох катршки, а сада свештеник у Љубићу, протојереј Милорад Величковић, свештеник у Мојсињу, протојереј ставрофор Милорад Ђорем, умировљени свештеник, јеромонах Теофан из Манастира Преображења. Пригодном беседом, пре него што је формирана литија око храма, обратио се отац Мирослав, дугогодишњи парох катршки, пожелевши срећан празник својим некадашњим парохијанима. После његовог обраћања, обратио се отац Владимир, наш садашњи парох који је доделио захвалнице нашем Ненаду Спасовићу и председнику ЦО Катрга Жикици Јовановићу, за њихову несебичну љубав и залагање око нашег храма и порте. Празничној атмосфери допринели су и локални појци, отац Милован Вучковић из Бреснице и сестре Манастира Сретења. Најсветијој тајни Евхаристије приступило је мноштво верног народа. По Светој Литургији, ступили смо у литију око храма, а потом је обављено ломљење славских колача. На крају се пригодном беседом обратио протојереј ставрофор Владан Милосављевић и честитао својој некадашњој пастви празник напоменувши шта значи важност села и поштовања „најпрвије“ Божије заповести да се множимо и напунимо земљу. Евхаристијска радост у духу празника настављена је у парохијској сали и порти храма. Ове године домаћини су били Славица Дробњак, Дарко Спасовић, Ана Богдановић, Никола Спасовић и Дејан Поповић са њиховим породицама. Студент ПБФ-а Лука Поповић
Слава Храма Светог архангела Гаврила у Доњем Дупцу
На празник Сабора Светог Архангела Гаврила свечано је прослављена храмовна слава у Доњем Дупцу, на месту званом Глог. Храм, који је у потпуности довршен и фрескописан, као и новоизграђена црквена сала, заблистали су у пуној лепоти, захваљујући великом труду и залагању пароха вичког, јереја Немање Матејића, вредних парохијана и многобројних добротвора. Светом Литургијом началствовао је јереј Љубодраг Стојановић, уз саслужење јереја Мирослава Миленковића, јереја Марка Милошевића и ђакона Дарка Трипковића. У надахнутој беседи, отац Љубодраг је поучавао сабрани верни народ о небеским анђелским силама бестелесним, које нас молитвено заступају пред Престолом Бога Вишњега и призивају на живот у покајању, молитви и љубави. Након литије око храма, уручене су захвалнице свима који су се посебно истакли у изградњи и довршењу ове светиње, као и онима који су допринели њеној украшености и животу у Христу. Отац Немања Матејић је, обраћајући се присутнима, изразио благодарност свима који су молитвом, трудом и материјалном помоћи учествовали у овом великом делу. Посебно је истакао значај Свете Литургије као центра духовног живота, кроз коју се сједињујемо са Господом у Тајни Светог Причешћа. По завршетку богослужења, приређена је трпеза љубави за све сабране, у духу братске слоге и заједништва. Нека би молитвама Светог архангела Гаврила Господ благословио све који су допринели овом делу, и све оне који се у овом светом храму сабирају у Име Његово. Дарко Стевановић, вероучитељ
Празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице – храмовна слава у Конареву
У петак 25. јула 2025. године, на дан када наша Света Црква прославља празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, служена је Света Литургија у Храму Богородице Тројеручице у Конареву. Светом Литургијом је началствовао протојереј Владан Милосављевић, парох љубићки. Саслуживали су му протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуман Манастира Згодачице, јереји Слободан Глишовић и Милан Костић, пароси матарушки, јереј Милован Вучковић, парох бреснички, јереј Младен Стевановић, парох честински и Димитрије Радмилац, ђакон при Храму Светога Саве у Краљеву. Својим присуством славу је увеличао велики број благочестивог свештенства, монаштва и верног народа. Пререзан је славки колач и благосиљано славско жито које су принели овогодишњи свечари. На крају овог молитвеног сабрања верном народу, уз пригодну беседу се обратио отац Младен Стевановић. Старешина храма је честитао славу свим присутнима уз наду да се молитвено сабирамо и молимо Пресветој Богородици Тројеручици, заштитници овога светога храма. Потом је приређена свечана трпеза љубави за све присутне. протојереј Дејан Радмилац, парох конаревски
Прилике: Угледни час „Просфора – принос творевине Богу“
На часу Верске наставе у одељењима 6-1 и 6-2 Основне школе “Сретен Лазаревић“ у Приликама одржан је угледни час на тему „Просфора – принос творевине Богу“. Час је почео молитвом „Оче наш“ коју су изговарали сви ученици. Час су одржали наставник верске наставе јереј Аранђел Петровић и наставница биологије Ивана Миливојевић, направивши једну занимљиву корелацију између биологије и теологије. Наставница Ивана је објашњавала деци како се меси просфора и који су састојци потребни (вода, брашно, квасац и со). Осврнувши се на значај квасца, подсетила је децу ком царству припада квасац, како се размножава и како утиче на нарастање теста. Чекајући да тесто нарасте вероучитељ је објашњавао шта је просфора, детаљно тумачећи сваки од њених делова и указујући на њихов литургијски смисао. Ученици су се упознали са појмовима „просфора“ што значи приношење, „агнец“ – што значи јагње, честице, чинови и нафора. Пажљиво су слушали о значају молитве и причешћивања. Када је тесто било спремно ученица Ивана Стевановић је ставила печат на горњи део просфоре. О. Аранђел је искористио прилику да објасни зашто се просфора састоји из два дела која симболизују две природе Христове – Божанску и људску. Када је просфора била спремна за печење, ставили смо у пећницу да се пече на 150 степени. Пред крај часа смо поделили ученике у четири групе и поделили смо им питања у вези са темом. Ученици су успешно урадили све задатке. Ученици су изразили одушевљење због начина на који је организован час спојивши науку и теологију са жељом да буде још сличних часова. јереј Аранђел Петровић, Ивана Миливојевић
Храмовна слава у Манастиру Вољавчи код Краљева
Дан 21. јула 2025. када Света Саборна и Апостолска Црква слави Светог великомученика Прокопија, сабрали смо се у светој обитељи Манастира Вољавче код Краљева где је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит жички господин Јустин коме су саслуживали Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, сабрат Манастира Преображења јеромонах Иларион (Богојевић), сабрат Манастира Вујна јеромонах Авакум (Проковић), као и архијерејски ђакон Стефан Симић. Манастирској слави присуствовао је велики број монаштва, свештенства и верног народа. Славу су увеличали својим присуством игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуманија Манастира Благовештења мати Михаила, игуманија Манастира Никоља Јелисавета, монахиње Манастира Сретења. По прочитаном Јеванђељу, сабрању се пригодном беседом обратио Митрополит Јустин, осврнувши се на лик и дело Светог Прокопија и прочитану перикопу јеванђелску. У току Свете Литургије причестио се велики број верног народа. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Литургије је пререзан славски колач. Митрополит Јустин честитао је славу мати игуманији Теодори и сестрама. У наставку је приређено послужење у трпезарији манастира. Чтец Петар Ђерковић
Митрополит Јустин: Догађај исцељења узетог нас учи да је наше исцељење у заједници са Богом
У шесту недељу по Духовима 20. јула 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Светосавском храму у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма протојереј Дејан Марковић, протојереј Александар Јевтић, као и ђакон Димитрије Радмилац. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. После прочитаног Јеванђеља, Митрополит Јустин се обратио верном народу. У својој архипастирској беседи, Његово Високопреосвештенство се осврнуо на значај исповести и покајања у животу савременог човека, подсећајући верне на догађај из јеванђелског зачала о исцељењу одузетога. Суштину исцељења чини догађај сусрета са Богом, кроз молитву и живот у Цркви. Као што је Адам задобио смрт и болести одвојивши се од Бога, ми се исцељујемо кроз обнову те благословене заједнице која нам омогућава и вечни Живот, истакао је Митрополит Јустин. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом, при чему је велики број верника приступио Светој Чаши. Вук Кљајић, ученик Богословије у Београду
Протојереј др Слободан Јаковљевић, “Чин уливања топлоте у Причешће (τὸζέον) – порекло и мистагошки смисао“
У свему оном што чини литургијске рубрике које описују вршење Канона Евхаристије, веома занимљиву праксу представља обред накнадног додавања вруће воде или топлоте (τὸ ζέον) у путир. Врућа вода налива се пре него што се свештенослужитељи причесте у олтару. Ова пракса је специфична за византијски литургијски обред и то за сва три типа литургије: Светог Јована Златоустог, Светог Василија Великог и Литургију Пређеосвећених Дарова. Кoришћење воде као начина разблаживања јаког вина био је вински метод коришћен још у антици. Позната је Платонова опаска у делу Закони да Само варвари пију неразблажено вино. Пошто је ово пиће генерално важило за најчистије и највредније, прoдукција као чистог и неразблаженог дестилата чинила га је веома јаким напитком (ἄκρατος οἶνος). Због те јачине, концентрисано вино и није тако употребљавано него је жељени укус добијан додавањем воде или одређених зачина. У том контексту напомињемо и занимљиву праксу старих Хелена да одређене сорте вина мешају са морском водом. Ипак, тек у старом Риму имамо први помен мешања вина са врелом водом (aqua calida). Један од разлога је био загревање вина у хладним месецима. Истина је да пракса мешања вреле воде са вином понајвише има везе са древном римском медицином која је овакву мешавину препоручивала као благотворну за желудачне и дигестивне тегобе. Уопштено, Римљани су много пажње посвећивали здрављу и хигијени и ова пракса мешања вина с хладном и топлом водом била је део њихових медицинских и социјалних навика. Сасвим сигурно иста пракса је пренета и усвојена и од стране становништва Константинопоља, односно Другог Рима. Литургиолози, међу које спада и наш професор др Србољуб Убипариповић (Чин топлоте (ζεον) у византијском литургијском типу), сматрају да би црква Свете Софије заправо могла бити богослужбено место где је формиран литургијски чин уливања вреле воде у путир. У том контексту могући зачетак чина топлоте може бити повезан са практичном потребом која је произашла из специфичног начина складиштења воде у Константинопољу, која се чувала у цистернама или резервоарима и морала је бити прокувана пре конзумације, нарочито ако је била мешана са кишницом. Исти систем снабдевања водом коришћен је и за цркву Свете Софије. Огроман резервоар је био испод цркве, а кишница је сакупљана у резервоару који се налазио у једној од галерија. Важно је напоменути да постоје јасна историјска сведочанства да је највећа црква у Цариграду од X века у скевофилакиону храма имала пећ (ὁ ἅγιος φοῦρνος) која је могла служити за прокувавање воде. Такође, у обзир би требало узети и аргумент да је врела вода коришћена као практичан начин да се Причешће не заледи током Литургије у црквама које су се налазиле у хладним деловима Империје. Међутим, питање практичне потребе није једино објашњење настанка чина топлоте. Оно што је свакако занимљиво јесте чињеница да није недвосмислено утврђено када је овај чин формиран. Ако погледамо истраживања најпознатијих литургичара видећемо недоследности по питању мишљења када је обред топлоте уведен у литургијску употребу. Према уверењу Роберта Тафта овај чин се појављује тек у XII веку и једини га од свих литургиолога смешта у најкаснији период (A History of the Liturgy of St. John Chrysostom. Volume V: The Precommunion Rites). Панајотис Трембелас (Ἁὶ τρεῖς λειτουργίαι κατὰ τούς ἐν Ἀθῆναις κώδικας) на основу писања Никифора Исповедника, патријарха Цариградског, сматра да већ у IX веку имамо чин топлоте у нешто другачијој форми. Никита Ститат такође помиње чин топлоте у првој половини XI века као већ општепознат (Ῥωμαίοις περὶ ἀζύμων καὶ σαββάτων νηστείας καὶ γάμου τῶν ἱερέων), што значи да је пракса уливања вреле воде свакако старија од тога. Врло је занимљиво нагласити да када говоримо о пракси уливања вруће воде у путир у словенским црквама руски литургиолог Андреј Слуцки у својим истраживањима закључује да у литургијским рукописима рускословенске редакције од XII до XIV века нигде не проналази чин топлоте, док српскословенски рукописи истог периода, у које је имао увид, скоро неизоставно садрже чин топлоте (Византийские литургические чины „Соединения Даров” и „Теплоты”. Ранние славянские версии). Закључујући можемо истаћи да је чин уливања топле воде у путир постао устаљен у литургијама од XII века, али да се ова пракса вероватно формира раније, можда већ у IX веку, као што указују наведени извори. Такође, ова пракса рано заживљава у рукописима српскословенске редакције. Када говоримо о структури која описује сам чин уливања топлоте, литургијске рубрике предвиђају да се Свети Агнец подигне и Свети Хлеб разломи на четири дела. Горња честица са печатом ИС полаже се у путир. Затим рубрике прописују: „И [ђакон] узевши врућу воду, говори свештенику: Благослови, владико, топлоту. Свештеник благосиља говорећи: Благословена топлота Светих твојих свагда, сада и увек и векове векова. А ђакон, крстообразно наливајући у свети путир топлоту колико је доста, говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Амин.“ (Служебник). Посматрајући српскословенске рукописне и штампане литургијске књиге XVI–XVIII века проналазимо и опис чина топлоте који садржи нешто другачију структуру. Примера ради, у архијерејским чиновницима старообредничке редакције које су преписивали скриптори рачанске преписивачке школе (XVII–XVIII) у литургијским рубрикама наилазимо на додатну молитву. Тако структура предвиђа да, приликом стављања честице ИС у Путир, архијереј изговара речи: Пуноћа Духа Светога, а приликом благосиљања топлоте: Благословена Топлота светих твојих. Док ђакон три пута крстоообразно улива топлоту говорећи: Топлота вере пуна Духа Светога, епископ изговара: Бања божанственог препорода речју сјединивши сложену природу само струјама које истичу из нетрулежних и преподобних ребара. О Божија речи, над запечаћеном топлотом Духа (Архијерејски чиновник, збирка рукописа манастира Дечани, сигнатурни број 135, л. 73а-б). Дакле, садрже додатну молитву која је на неки начин и мистагогија чина топлоте. Ова молитва је након реформе богослужења у царској Русији у време патријарха Никона (1652–1660) искључена у реформисаним новим издањима архијерејских чиновника и служабника руске редакције. У старијим рукописима српскословенске редакције током благосиљања топлоте нису предвиђене речи Благословена Топлота светих твојих, већ се благослов обавља у тишини док се над њом током уливања од стране свештеника говоре само речи Топлота Духа Светога. Такође, и руски рукописи старије генерације садрже исту рубрику као и српски штампани служабници штампара Макарија (1509) и Божидара Вуковића (1519/1520), као и Гораждански служабник (1519/1520). У првобитној верзији вероватно је уливање кипуће воде вршено у потпуној тишини. Једноставан чин уливања топлоте изразом Топлота Духа Светога проналазимо од XIII века (рукопис Patmos 719). Пратећи касније рукописе (XIV/XV век) уочљиво је да се фраза усложњава: уводи се ђаконов позив свештенику да благослови топлоту, што он чини речима: Благословена Топлота светих твојих, након којих ђакон крстообразно улива топлоту у Путир. Поред поменутих разлога практичне природе, кључни разлог за установљење овог чина је богословске природе и има највише везе са
Слава параклиса Богородице Млекопитатељнице у Светосавском храму у Краљеву
Јужни параклис при Храму Светог Саве у Краљеву посвећен је Икони Богородице Млекопитатељнице. Чудесна повест о доласку Светог Саве Српског у палестинску Лавру Светог Саве Освећеног, и испуњење вековног завета да се икона преда монаху пред којим падне жезал и покрене се икона, учинили су да простор нашег храма и овај догађај има као један празнични мотив. На дан празника, 16. јула 2025. Свету Литургију служио је старешина храма протојереј Дејан Марковић, уз саслужење ђакона Димитрија Радмилца. Након освеђења славског жита и резања колача сабрању се обратио о. Дејан. Он је подсетио да се у Карејској испосници, на месту где се чува ова икона, свакога дана прочита цео Псалтир. То је књига предивних молитава које треба да читамо како бисмо били ближи Пресветој Богородици и Господу Исусу Христу. У наставку је послужена трпеза љубави. Братство храма
Краљево: Митрополит Јустин свештенослужио на празник Светих Козме и Дамјана
У понедељак 14. јула 2025, на дан када наша Света Црква прославља спомен Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, Архиепископ и Митрополит жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном параклису Светих Четрдесет мученика севастијских у Краљеву.
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву
У недељу пету по Педесетници, 13. јула 2025. служена је Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву којом је началствовао Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин, уз саслужење протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Мирослава Јаковљевића, старешине храма протојереја Дејана Марковића, као и ђаконâ Стефана Симића и Димитрија Радмилца. У чин ђакона рукоположен је наш брат у Христу вероучитељ Младен Нојић из Краљева. Беседом на данашње јеванђелско зачало Митрополит Јустин се обратио присутнима осврнувши се на мисију Светих Апостола која траје већ две хиљаде година, све до данас. У Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви дате су нам Свете Тајне преко којих се избављамо и спасавамо. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Тајнама, сабрање је настављено за трпезом љубави у парохијском дому. Вероучитељ Никола Савић
Храмовна слава у Катрги
„Ето, ми данас славимо Светог Архангела и Архистрата Гаврила, чудесног Весника Божјег, првог Еванђелисте, највећег Еванђелиста у свима световима. Све велике и свете тајне, све велике и Благе Вести, сва Еванђеља Неба, ето он доноси роду људском.“ – Ава Јустин Ћелијски У суботу 26. јула 2025. године, прославили смо празник и храмовну славу Сабор светог Архангела Гаврила, који је више од 130 година духовни заштитник нашег села. Свету Литургију су служили часни свештеници епархије жичке протојереј Мирослав Јовановић, некадашњи парох катршки, протојереј ставрофор Владан Милосављевић, такође некадашњи парох катршки, а сада свештеник у Љубићу, протојереј Милорад Величковић, свештеник у Мојсињу, протојереј ставрофор Милорад Ђорем, умировљени свештеник, јеромонах Теофан из Манастира Преображења. Пригодном беседом, пре него што је формирана литија око храма, обратио се отац Мирослав, дугогодишњи парох катршки, пожелевши срећан празник својим некадашњим парохијанима. После његовог обраћања, обратио се отац Владимир, наш садашњи парох који је доделио захвалнице нашем Ненаду Спасовићу и председнику ЦО Катрга Жикици Јовановићу, за њихову несебичну љубав и залагање око нашег храма и порте. Празничној атмосфери допринели су и локални појци, отац Милован Вучковић из Бреснице и сестре Манастира Сретења. Најсветијој тајни Евхаристије приступило је мноштво верног народа. По Светој Литургији, ступили смо у литију око храма, а потом је обављено ломљење славских колача. На крају се пригодном беседом обратио протојереј ставрофор Владан Милосављевић и честитао својој некадашњој пастви празник напоменувши шта значи важност села и поштовања „најпрвије“ Божије заповести да се множимо и напунимо земљу. Евхаристијска радост у духу празника настављена је у парохијској сали и порти храма. Ове године домаћини су били Славица Дробњак, Дарко Спасовић, Ана Богдановић, Никола Спасовић и Дејан Поповић са њиховим породицама. Студент ПБФ-а Лука Поповић
Слава Храма Светог архангела Гаврила у Доњем Дупцу
На празник Сабора Светог Архангела Гаврила свечано је прослављена храмовна слава у Доњем Дупцу, на месту званом Глог. Храм, који је у потпуности довршен и фрескописан, као и новоизграђена црквена сала, заблистали су у пуној лепоти, захваљујући великом труду и залагању пароха вичког, јереја Немање Матејића, вредних парохијана и многобројних добротвора. Светом Литургијом началствовао је јереј Љубодраг Стојановић, уз саслужење јереја Мирослава Миленковића, јереја Марка Милошевића и ђакона Дарка Трипковића. У надахнутој беседи, отац Љубодраг је поучавао сабрани верни народ о небеским анђелским силама бестелесним, које нас молитвено заступају пред Престолом Бога Вишњега и призивају на живот у покајању, молитви и љубави. Након литије око храма, уручене су захвалнице свима који су се посебно истакли у изградњи и довршењу ове светиње, као и онима који су допринели њеној украшености и животу у Христу. Отац Немања Матејић је, обраћајући се присутнима, изразио благодарност свима који су молитвом, трудом и материјалном помоћи учествовали у овом великом делу. Посебно је истакао значај Свете Литургије као центра духовног живота, кроз коју се сједињујемо са Господом у Тајни Светог Причешћа. По завршетку богослужења, приређена је трпеза љубави за све сабране, у духу братске слоге и заједништва. Нека би молитвама Светог архангела Гаврила Господ благословио све који су допринели овом делу, и све оне који се у овом светом храму сабирају у Име Његово. Дарко Стевановић, вероучитељ
Празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице – храмовна слава у Конареву
У петак 25. јула 2025. године, на дан када наша Света Црква прославља празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, служена је Света Литургија у Храму Богородице Тројеручице у Конареву. Светом Литургијом је началствовао протојереј Владан Милосављевић, парох љубићки. Саслуживали су му протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуман Манастира Згодачице, јереји Слободан Глишовић и Милан Костић, пароси матарушки, јереј Милован Вучковић, парох бреснички, јереј Младен Стевановић, парох честински и Димитрије Радмилац, ђакон при Храму Светога Саве у Краљеву. Својим присуством славу је увеличао велики број благочестивог свештенства, монаштва и верног народа. Пререзан је славки колач и благосиљано славско жито које су принели овогодишњи свечари. На крају овог молитвеног сабрања верном народу, уз пригодну беседу се обратио отац Младен Стевановић. Старешина храма је честитао славу свим присутнима уз наду да се молитвено сабирамо и молимо Пресветој Богородици Тројеручици, заштитници овога светога храма. Потом је приређена свечана трпеза љубави за све присутне. протојереј Дејан Радмилац, парох конаревски
Прилике: Угледни час „Просфора – принос творевине Богу“
На часу Верске наставе у одељењима 6-1 и 6-2 Основне школе “Сретен Лазаревић“ у Приликама одржан је угледни час на тему „Просфора – принос творевине Богу“. Час је почео молитвом „Оче наш“ коју су изговарали сви ученици. Час су одржали наставник верске наставе јереј Аранђел Петровић и наставница биологије Ивана Миливојевић, направивши једну занимљиву корелацију између биологије и теологије. Наставница Ивана је објашњавала деци како се меси просфора и који су састојци потребни (вода, брашно, квасац и со). Осврнувши се на значај квасца, подсетила је децу ком царству припада квасац, како се размножава и како утиче на нарастање теста. Чекајући да тесто нарасте вероучитељ је објашњавао шта је просфора, детаљно тумачећи сваки од њених делова и указујући на њихов литургијски смисао. Ученици су се упознали са појмовима „просфора“ што значи приношење, „агнец“ – што значи јагње, честице, чинови и нафора. Пажљиво су слушали о значају молитве и причешћивања. Када је тесто било спремно ученица Ивана Стевановић је ставила печат на горњи део просфоре. О. Аранђел је искористио прилику да објасни зашто се просфора састоји из два дела која симболизују две природе Христове – Божанску и људску. Када је просфора била спремна за печење, ставили смо у пећницу да се пече на 150 степени. Пред крај часа смо поделили ученике у четири групе и поделили смо им питања у вези са темом. Ученици су успешно урадили све задатке. Ученици су изразили одушевљење због начина на који је организован час спојивши науку и теологију са жељом да буде још сличних часова. јереј Аранђел Петровић, Ивана Миливојевић
Храмовна слава у Манастиру Вољавчи код Краљева
Дан 21. јула 2025. када Света Саборна и Апостолска Црква слави Светог великомученика Прокопија, сабрали смо се у светој обитељи Манастира Вољавче код Краљева где је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит жички господин Јустин коме су саслуживали Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, сабрат Манастира Преображења јеромонах Иларион (Богојевић), сабрат Манастира Вујна јеромонах Авакум (Проковић), као и архијерејски ђакон Стефан Симић. Манастирској слави присуствовао је велики број монаштва, свештенства и верног народа. Славу су увеличали својим присуством игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан (Чкоњевић), игуманија Манастира Благовештења мати Михаила, игуманија Манастира Никоља Јелисавета, монахиње Манастира Сретења. По прочитаном Јеванђељу, сабрању се пригодном беседом обратио Митрополит Јустин, осврнувши се на лик и дело Светог Прокопија и прочитану перикопу јеванђелску. У току Свете Литургије причестио се велики број верног народа. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. На крају Литургије је пререзан славски колач. Митрополит Јустин честитао је славу мати игуманији Теодори и сестрама. У наставку је приређено послужење у трпезарији манастира. Чтец Петар Ђерковић
Митрополит Јустин: Догађај исцељења узетог нас учи да је наше исцељење у заједници са Богом
У шесту недељу по Духовима 20. јула 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Светосавском храму у Краљеву. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма протојереј Дејан Марковић, протојереј Александар Јевтић, као и ђакон Димитрије Радмилац. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић. После прочитаног Јеванђеља, Митрополит Јустин се обратио верном народу. У својој архипастирској беседи, Његово Високопреосвештенство се осврнуо на значај исповести и покајања у животу савременог човека, подсећајући верне на догађај из јеванђелског зачала о исцељењу одузетога. Суштину исцељења чини догађај сусрета са Богом, кроз молитву и живот у Цркви. Као што је Адам задобио смрт и болести одвојивши се од Бога, ми се исцељујемо кроз обнову те благословене заједнице која нам омогућава и вечни Живот, истакао је Митрополит Јустин. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом, при чему је велики број верника приступио Светој Чаши. Вук Кљајић, ученик Богословије у Београду
Протојереј др Слободан Јаковљевић, “Чин уливања топлоте у Причешће (τὸζέον) – порекло и мистагошки смисао“
У свему оном што чини литургијске рубрике које описују вршење Канона Евхаристије, веома занимљиву праксу представља обред накнадног додавања вруће воде или топлоте (τὸ ζέον) у путир. Врућа вода налива се пре него што се свештенослужитељи причесте у олтару. Ова пракса је специфична за византијски литургијски обред и то за сва три типа литургије: Светог Јована Златоустог, Светог Василија Великог и Литургију Пређеосвећених Дарова. Кoришћење воде као начина разблаживања јаког вина био је вински метод коришћен још у антици. Позната је Платонова опаска у делу Закони да Само варвари пију неразблажено вино. Пошто је ово пиће генерално важило за најчистије и највредније, прoдукција као чистог и неразблаженог дестилата чинила га је веома јаким напитком (ἄκρατος οἶνος). Због те јачине, концентрисано вино и није тако употребљавано него је жељени укус добијан додавањем воде или одређених зачина. У том контексту напомињемо и занимљиву праксу старих Хелена да одређене сорте вина мешају са морском водом. Ипак, тек у старом Риму имамо први помен мешања вина са врелом водом (aqua calida). Један од разлога је био загревање вина у хладним месецима. Истина је да пракса мешања вреле воде са вином понајвише има везе са древном римском медицином која је овакву мешавину препоручивала као благотворну за желудачне и дигестивне тегобе. Уопштено, Римљани су много пажње посвећивали здрављу и хигијени и ова пракса мешања вина с хладном и топлом водом била је део њихових медицинских и социјалних навика. Сасвим сигурно иста пракса је пренета и усвојена и од стране становништва Константинопоља, односно Другог Рима. Литургиолози, међу које спада и наш професор др Србољуб Убипариповић (Чин топлоте (ζεον) у византијском литургијском типу), сматрају да би црква Свете Софије заправо могла бити богослужбено место где је формиран литургијски чин уливања вреле воде у путир. У том контексту могући зачетак чина топлоте може бити повезан са практичном потребом која је произашла из специфичног начина складиштења воде у Константинопољу, која се чувала у цистернама или резервоарима и морала је бити прокувана пре конзумације, нарочито ако је била мешана са кишницом. Исти систем снабдевања водом коришћен је и за цркву Свете Софије. Огроман резервоар је био испод цркве, а кишница је сакупљана у резервоару који се налазио у једној од галерија. Важно је напоменути да постоје јасна историјска сведочанства да је највећа црква у Цариграду од X века у скевофилакиону храма имала пећ (ὁ ἅγιος φοῦρνος) која је могла служити за прокувавање воде. Такође, у обзир би требало узети и аргумент да је врела вода коришћена као практичан начин да се Причешће не заледи током Литургије у црквама које су се налазиле у хладним деловима Империје. Међутим, питање практичне потребе није једино објашњење настанка чина топлоте. Оно што је свакако занимљиво јесте чињеница да није недвосмислено утврђено када је овај чин формиран. Ако погледамо истраживања најпознатијих литургичара видећемо недоследности по питању мишљења када је обред топлоте уведен у литургијску употребу. Према уверењу Роберта Тафта овај чин се појављује тек у XII веку и једини га од свих литургиолога смешта у најкаснији период (A History of the Liturgy of St. John Chrysostom. Volume V: The Precommunion Rites). Панајотис Трембелас (Ἁὶ τρεῖς λειτουργίαι κατὰ τούς ἐν Ἀθῆναις κώδικας) на основу писања Никифора Исповедника, патријарха Цариградског, сматра да већ у IX веку имамо чин топлоте у нешто другачијој форми. Никита Ститат такође помиње чин топлоте у првој половини XI века као већ општепознат (Ῥωμαίοις περὶ ἀζύμων καὶ σαββάτων νηστείας καὶ γάμου τῶν ἱερέων), што значи да је пракса уливања вреле воде свакако старија од тога. Врло је занимљиво нагласити да када говоримо о пракси уливања вруће воде у путир у словенским црквама руски литургиолог Андреј Слуцки у својим истраживањима закључује да у литургијским рукописима рускословенске редакције од XII до XIV века нигде не проналази чин топлоте, док српскословенски рукописи истог периода, у које је имао увид, скоро неизоставно садрже чин топлоте (Византийские литургические чины „Соединения Даров” и „Теплоты”. Ранние славянские версии). Закључујући можемо истаћи да је чин уливања топле воде у путир постао устаљен у литургијама од XII века, али да се ова пракса вероватно формира раније, можда већ у IX веку, као што указују наведени извори. Такође, ова пракса рано заживљава у рукописима српскословенске редакције. Када говоримо о структури која описује сам чин уливања топлоте, литургијске рубрике предвиђају да се Свети Агнец подигне и Свети Хлеб разломи на четири дела. Горња честица са печатом ИС полаже се у путир. Затим рубрике прописују: „И [ђакон] узевши врућу воду, говори свештенику: Благослови, владико, топлоту. Свештеник благосиља говорећи: Благословена топлота Светих твојих свагда, сада и увек и векове векова. А ђакон, крстообразно наливајући у свети путир топлоту колико је доста, говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Амин.“ (Служебник). Посматрајући српскословенске рукописне и штампане литургијске књиге XVI–XVIII века проналазимо и опис чина топлоте који садржи нешто другачију структуру. Примера ради, у архијерејским чиновницима старообредничке редакције које су преписивали скриптори рачанске преписивачке школе (XVII–XVIII) у литургијским рубрикама наилазимо на додатну молитву. Тако структура предвиђа да, приликом стављања честице ИС у Путир, архијереј изговара речи: Пуноћа Духа Светога, а приликом благосиљања топлоте: Благословена Топлота светих твојих. Док ђакон три пута крстоообразно улива топлоту говорећи: Топлота вере пуна Духа Светога, епископ изговара: Бања божанственог препорода речју сјединивши сложену природу само струјама које истичу из нетрулежних и преподобних ребара. О Божија речи, над запечаћеном топлотом Духа (Архијерејски чиновник, збирка рукописа манастира Дечани, сигнатурни број 135, л. 73а-б). Дакле, садрже додатну молитву која је на неки начин и мистагогија чина топлоте. Ова молитва је након реформе богослужења у царској Русији у време патријарха Никона (1652–1660) искључена у реформисаним новим издањима архијерејских чиновника и служабника руске редакције. У старијим рукописима српскословенске редакције током благосиљања топлоте нису предвиђене речи Благословена Топлота светих твојих, већ се благослов обавља у тишини док се над њом током уливања од стране свештеника говоре само речи Топлота Духа Светога. Такође, и руски рукописи старије генерације садрже исту рубрику као и српски штампани служабници штампара Макарија (1509) и Божидара Вуковића (1519/1520), као и Гораждански служабник (1519/1520). У првобитној верзији вероватно је уливање кипуће воде вршено у потпуној тишини. Једноставан чин уливања топлоте изразом Топлота Духа Светога проналазимо од XIII века (рукопис Patmos 719). Пратећи касније рукописе (XIV/XV век) уочљиво је да се фраза усложњава: уводи се ђаконов позив свештенику да благослови топлоту, што он чини речима: Благословена Топлота светих твојих, након којих ђакон крстообразно улива топлоту у Путир. Поред поменутих разлога практичне природе, кључни разлог за установљење овог чина је богословске природе и има највише везе са
Слава параклиса Богородице Млекопитатељнице у Светосавском храму у Краљеву
Јужни параклис при Храму Светог Саве у Краљеву посвећен је Икони Богородице Млекопитатељнице. Чудесна повест о доласку Светог Саве Српског у палестинску Лавру Светог Саве Освећеног, и испуњење вековног завета да се икона преда монаху пред којим падне жезал и покрене се икона, учинили су да простор нашег храма и овај догађај има као један празнични мотив. На дан празника, 16. јула 2025. Свету Литургију служио је старешина храма протојереј Дејан Марковић, уз саслужење ђакона Димитрија Радмилца. Након освеђења славског жита и резања колача сабрању се обратио о. Дејан. Он је подсетио да се у Карејској испосници, на месту где се чува ова икона, свакога дана прочита цео Псалтир. То је књига предивних молитава које треба да читамо како бисмо били ближи Пресветој Богородици и Господу Исусу Христу. У наставку је послужена трпеза љубави. Братство храма
Краљево: Митрополит Јустин свештенослужио на празник Светих Козме и Дамјана
У понедељак 14. јула 2025, на дан када наша Света Црква прославља спомен Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, Архиепископ и Митрополит жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном параклису Светих Четрдесет мученика севастијских у Краљеву.
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Светосавском храму у Краљеву
У недељу пету по Педесетници, 13. јула 2025. служена је Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву којом је началствовао Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин, уз саслужење протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Мирослава Јаковљевића, старешине храма протојереја Дејана Марковића, као и ђаконâ Стефана Симића и Димитрија Радмилца. У чин ђакона рукоположен је наш брат у Христу вероучитељ Младен Нојић из Краљева. Беседом на данашње јеванђелско зачало Митрополит Јустин се обратио присутнима осврнувши се на мисију Светих Апостола која траје већ две хиљаде година, све до данас. У Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви дате су нам Свете Тајне преко којих се избављамо и спасавамо. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Тајнама, сабрање је настављено за трпезом љубави у парохијском дому. Вероучитељ Никола Савић