
Празник Преноса моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана у Манастиру Жичи
На дан празновања Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи, уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофорâ Љубинка Костића и Лазара Васиљевића, протојерејâ Саше Ковачевића, Ивана Радовановића, Миломира Радића и Милоша Станисављевића. Поводом овог празника који се у Манастиру Жичи свечано прославља, јер је параклис Спасовог храма посвећен Светом Стефану, Његово Преосвештенство је говорио о овом првом мученику за веру Христову, о његовој решености да без премишљања страда за Христа, крепљен благодаћу Божјом којом је био испуњен. Говорећи о данашњем јеванђељском чуду умножавања хлебова, Преосвећени је нагласио да све што се са благословом дели, умножава се и указао како се често у својим животима, нарочито у искушењима која нам свакодневица доноси, руководимо себичним интересима и рачуницама другачијим од Божјих начела по којима се давањем и уступањем другима увећава наше истинско и непролазно добро. По окончању Свете Литургије, уследила је празнична трпеза и послужење за верни народ који се сабрао да са својим Епископом прослави празник. Сестринство манастира Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

Почетак Великогоспојинског поста и рукоположење у Храму Свете Тројице у Краљеву
Свети мученици Макавеји су старозаветни светитељи и мученици из 2. века пре Христа. Њихов живот описан је у Књигама Макавејским, које су саставни део Светог писма. Браћа Авим, Антонин, Гурије, Елеазар, Евсевон, Адим и Маркел, њихова мајка Соломона, и учитељ Елеазар пострадали су мученички 166. пре Христа од стране императора Антиоха Епифана. Данас, када празнујемо Свете мученике Макавеје, били смо удостојени присуства Епископа жичког господина Јустина који је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протојереј Крстивоје Милуновић, парох из Чачка, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Храма Свете Тројице са братством, ђакон Стефан Симић и протођакон Милутин Балтић. У току Свете Литургије на позив ђакона Заповедите, заповеди, Преосвештени Владико, приступило се чину рукоположења у чин ђакона. Епископ Јустин је рукоположио у чин ђакона Миладина Милуновића из Чачка. У празничној беседи, Епископ се обратио верном народу и пожелео срећан и од Бога благословен почетак поста. Осврнуо се на прочитано зачало из Јеванђеља и на значај празника мученика Макавеја. У наставку, велики број народа и деце приступио је Светој Тајни Причешћа. По завршетку Свете Литургије послужена је пригодна трпеза. Чтец Петар Ђерковић Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

Изношење Часног Крста, Макавеји (Почетак поста)
Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате. 14/1. августа почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28/15. августа. Извор: spc.rs

Слава Храма Свете Ангелине Српске у Закути
Лепота Цркве Божије огледа се у својој саборности, па је тако и Света мајка Ангелина на свој празник, 14. августа 2021. године, милошћу Божијом, све нас сабрала у свој храм у Закути, подно Гледићких планина у доњој Гружи. Овај храм је један од ретких који су посвећени овој угодници Божјој. Светим литургијским сабрањем началствовао је Архијерејски намесник гружански протојереј-ставрофор Милосав Живановић уз саслужење браће свештеника: протојереја Драгана Вучићевића, пароха у Книћу, протојереја Дејана Радмилца, пароха у Матарушкој бањи, протојереја Војина Маловића, пароха у Пајсијевићу, јереја Марка Денића, пароха у Сирогојну, јереја Милана Шишовића, пароха у Гунцатима, јереја Младена Стевановића, пароха у Честину,као и пензионисаних свештеника Епархија крушевачке и сремске протојереја Петра Јараковића, бившег пароха закутског и беловодског, и протојереја-ставрофора Милутина, бившег пароха купиновског – града Свете мајке Ангелине. Нашу црквену славу уз прелепо појање увеличали су сестринство Манастира Каменац и браћа свештеници Милинко Стојковић, парох у Мрчајевцима, и Саша Предовић, парох у Трешњевици, уз присуство великог броја народа нашега краја. По завршеној Светој Литургији извршен је опход око храма и пререзан славски колач у славу и част Свете мајке Ангелине. Потом се јереј Марко Денић обратио браћи свештеницима и верном народу пригодном беседом о значају лика и дела Свете мајке Ангелине у некадашња смутна времена за наш народ и о венцу њеног мучеништва за спасење свих Православних Срба. Након беседе сви су заблагодарили Господу и Светој Ангелини и приступило се трпези љубави коју су наши домаћини са љубављу и пажњом припремили и почастили све. Слава Господу и Светој мајци Ангелини што су нас у оволиком броју својом љубављу сабрали. Протонамесник Александар Тодоровић, парох закутски

Евхаристијско сабрање у Рудници
Дана 8. августа 2021. године када Српска Православна Црква прославља Преподобномученицу Параскеву – Свету Петку, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Свете Петке у Рудници, а саслуживали су: Архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, старешина храма у Рудници јереј Предраг Радојевић, ђакон Стефан Симић и ђакон рашчански Ненад Дукић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић. Данашњи празник је сабрао бројни народ из Рудничког краја, из других крајева, па и туриста са Копаоника, да са свештеницима дочекају свог Архипастира и заједно прославе своју заштитницу Параскеву. У току службе, после Јеванђеља, Епископ је одржао беседу у којој нас је подсетио на Свету Тајну исповести: – Човек је саздан по лику и подобију Божијем. Лик Божији нам је дат. То нам је поклон, дар од Бога. А подобије, дакле да се уподобимо Христу – Његовим врлинама, можемо само својим личним трудом, вером, љубављу и подвигом. За нас људе постоји једна велика тајна, Тајна покајања и исповести, где ми као људи који смо сагрешили тражимо од Господа Бога да отвори милосрђе своје. А за све то потребна је вера. Она је, по речима Светога старца Порфирија, кључ за отварање Божијег милосрђа. Та вера ослобађа Божије милосрђе према нама, јер тиме скрећемо пажњу на себе. Како то скрећемо пажњу!? Па тако што верујемо. То је прва лествица. Али није то све, јер Господ Бог је рекао: Вера без дела је мртва. У наставку беседе Епископ нас је подсетио на важност спознаје својих сагрешења и долажења на богослужења: – Ево пошто смо данас у храму Божијем, требало би да знамо да је он болница. Овде долазе многи болесни, и душевно и телесно. Једини лек је у Цркви Божијој, јер у Цркви Божијој кроз Свете Тајне Господ обитава, лечи, исправља, васпоставља, облачи нас у силу са висине и за вечност. Нама је свет дат да задобијемо Царство небеско, а једино што може да нас истински задовољи, и душевно и телесно, то је реч Божија, благодат Божија и Личност Божија. На крају Свете Литургије, Епископ је пререзао славски колач, а потом уручио грамате заслужним добротворима који су учествовали у обнови храма. Архијерејске грамате уручене су: господину Зорану Недићу из Осечине, господину Ивану Прибановићу из “Викенд насеља“ на Копаонику, господину Миланку Ковачевићу из Казновића, господину Владану Лештанину из Минхена, господину Дарку Максићу из Новог села, фирми “Космет пут инжењеринг“ из Доњег Јариња и госпођи Даринки Јаблановић из Беча. По завршетку Свете Литургије сабрање је настављено богатом трпезом љубави коју је припремио старешина храма са породицом. Јереј Предраг Радојевић

Света Архијерејска Литургија на празник Свете великомученице Христине
Дана 06. августа 2021. године Господње када Света Црква прославља свештени спомен Свете великомученице Христине, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном Параклису Светих 40 мученика севастијских у Краљеву. Из канцеларије Епископа жичког

Златиборско вече посвећено питању смисла живота по Достојевском
Да је Златибор место културног, духовног и интелектуалног уздизања сведоче и дешавања која се у току овог лета одвијају сваког петка у порти Храма Преображења Господњег. У прилог томе иде и предавање свештеника Александра Јевтића на тему „Смисао живота по Достојевском“, одржано као својеврстан омаж у години када се навршавају два велика јубилеја – 200 година од рођења и 140 година од смрти великог руског писца и мислиоца. Студиозно и са великим умећем приповедача, млади и трудољубиви свештеник Јевтић је сабраном верујућем народу и онима који траже одговоре на суштинска животна питања пружио могућност да се на један посебан начин упознају са ликом и делом непоновљивог књижевника. Он им је помогао да проникну у идејни склоп мисли Достојевског и дао им могућност да сагледају његов пут од промотера социјалистичких идеја у царској Русији до утврђења у вери. Сазрело дубоко животно искуство Достојевског установљено је на становишту да је вера у Христа као Богочовека и исконско добро већа од свакога греха и смрти, као и да свако наше деловање утиче на чињење и останак у греху људи око нас. Три основне вредности: истина, доброта и слобода, дате човеку као дар али и бреме од Бога, посебно су обрађене и представљене у сваком од главних ликова дела која Достојевског чине до данас великим изазовом. Његово стваралаштво је анализирано и од философа и психолога, а вечерашње предавање, као и одговори на постављена питања, били су својеврсно књижевно вече и анализа дела: „Записи из подземља“, „Злочин и казна“, „Зли дуси“, „Браћа Карамазови“, за шта је на крају предавач и награђен громким аплаузом. Свештеник Александар Јевтић родом је из Бајине Баште, парох је Саборног храма Светог Саве у Краљеву, уредник епархијског часописа Жички благовесник, члан уређивачког одбора часописа Православни мисионар, аутор многих тв емисија, низа предавања у оквиру црквеног живота, аутор неколико научних радова, као и учесник неколико богословских симпосиона. У оквиру богатог програма „Златиборског културног лета“ следеће дешавање испред Храма Преображења Господњег је предавање историчара и и преводиоца Дејана Ристића 13. августа од 19 часова. Извор: Туристичка организација Златибор

Нови број Православног мисионара (бр. 380) посвећен Богомољачком покрету
*РЕЧ УРЕДНИКА: Људи молитве Када се пре стотину година међу Србима разбуктао Богомољачки покрет, оно што му је као главни подстицај претходило била су страдања изазвана Првим светским ратом. То трагично време је приличан број људи покренуло да дубље трагају за Истином – патња буди човека и чини га свесним краткотрајности и несигурности овоземаљског живота, преваре људске таштине и заблуде лажно названог знања. Пословица Без невоље нема богомоље у случају Богомољачког покрета потпуно је показала своју истинитост. Постоји, међутим, још једна пословица, која каже: Прво јадуј, а онда се радуј. Другим речима речено, невоље и тескоба јесу један од главних подстицаја човеку да почне да трага за Христом и да се покрене на молитву, но нису суштинска ствар која га касније, када искушења прођу, држи у живом молитвеном односу са Господом. Главна снага богомољачког етоса је благодат која се задобија у Духу Светом када се човек у молитвеном подвигу (о)чисти од страсти. У том смислу, богомољце најбоље описује јеванђелски срећник који је пронашао многоцени бисер у пољу и потом радостан све своје продао да би купио то поље (Мт 13, 44). Тако и човек који обрете благодат Духа Светог нема другог циља до да задржи ту радост. – (извод из уредничког уводника) детаљније: https://misionar.spc.rs/

Лист Храм бр. 71: Павле Евдокимов, Црква говори: Дођи Господе!

Између човекобога и Богочовека
Вера у човека не само да прожима него и детерминише целокупно стваралаштво европског човека. Сва европска култура и цивилизација испилила се из те вере. И засновала на њој као на камену станцу. Тип европског човека развио се и формирао на тој вери. Природно је и логично што се вера у човека извила у обожавање човека које у човекоманији добија своју завршну форму. Прогласи ли се човек за центар света, он се ма кад мора прогласити за центар бића. Антропоцентризам се неминовно завршава антрополатријом. Вера у човека има своје законе. Основни је овај: човек је једино што треба уважавати, једино што треба обожавати, стога – немој имати других богова осим човека! (…) Самоусавршавање Христом и по Христу јесте једини пут не само за правилно и беспрекорно решење проблема личности него и проблема заједнице, друштва, народа, братства. Достојевски тврди: самоусавршавање у Христовом духу јесте основ свему; лично усавршавање је не само почетак свега, него и наставак свега, и исход. То је пут Христа Богочовека и православља, пут старе хришћанске Цркве. Само тај пут не завршава прашумским беспућем. Идући њиме и човек и човечанство иду путем богочовечанске бесмртности и вечности. Зато се Достојевски држи тога богочовечанског пута. По њему: све моралне идеје и идеали, све социјалне идеје и идеали оснивају се на идеји личног апсолутног самоусавршавања. А та идеја моралног самоусавршавања исходила је увек, и исходи, из мистичких идеја, из убеђења да је човек вечан, да није просто земаљска животиња, него да је везан са другим световима и са вечношћу. Свети Јустин Ћелијски, Достојевски о Европи и Словенству

Празник Преноса моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана у Манастиру Жичи
На дан празновања Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи, уз саслужење архимандритâ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), протојереја-ставрофорâ Љубинка Костића и Лазара Васиљевића, протојерејâ Саше Ковачевића, Ивана Радовановића, Миломира Радића и Милоша Станисављевића. Поводом овог празника који се у Манастиру Жичи свечано прославља, јер је параклис Спасовог храма посвећен Светом Стефану, Његово Преосвештенство је говорио о овом првом мученику за веру Христову, о његовој решености да без премишљања страда за Христа, крепљен благодаћу Божјом којом је био испуњен. Говорећи о данашњем јеванђељском чуду умножавања хлебова, Преосвећени је нагласио да све што се са благословом дели, умножава се и указао како се често у својим животима, нарочито у искушењима која нам свакодневица доноси, руководимо себичним интересима и рачуницама другачијим од Божјих начела по којима се давањем и уступањем другима увећава наше истинско и непролазно добро. По окончању Свете Литургије, уследила је празнична трпеза и послужење за верни народ који се сабрао да са својим Епископом прослави празник. Сестринство манастира Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

Почетак Великогоспојинског поста и рукоположење у Храму Свете Тројице у Краљеву
Свети мученици Макавеји су старозаветни светитељи и мученици из 2. века пре Христа. Њихов живот описан је у Књигама Макавејским, које су саставни део Светог писма. Браћа Авим, Антонин, Гурије, Елеазар, Евсевон, Адим и Маркел, њихова мајка Соломона, и учитељ Елеазар пострадали су мученички 166. пре Христа од стране императора Антиоха Епифана. Данас, када празнујемо Свете мученике Макавеје, били смо удостојени присуства Епископа жичког господина Јустина који је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, протојереј Крстивоје Милуновић, парох из Чачка, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Храма Свете Тројице са братством, ђакон Стефан Симић и протођакон Милутин Балтић. У току Свете Литургије на позив ђакона Заповедите, заповеди, Преосвештени Владико, приступило се чину рукоположења у чин ђакона. Епископ Јустин је рукоположио у чин ђакона Миладина Милуновића из Чачка. У празничној беседи, Епископ се обратио верном народу и пожелео срећан и од Бога благословен почетак поста. Осврнуо се на прочитано зачало из Јеванђеља и на значај празника мученика Макавеја. У наставку, велики број народа и деце приступио је Светој Тајни Причешћа. По завршетку Свете Литургије послужена је пригодна трпеза. Чтец Петар Ђерковић Беседу Епископа Јустина преносимо у целости:

Изношење Часног Крста, Макавеји (Почетак поста)
Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате. 14/1. августа почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28/15. августа. Извор: spc.rs

Слава Храма Свете Ангелине Српске у Закути
Лепота Цркве Божије огледа се у својој саборности, па је тако и Света мајка Ангелина на свој празник, 14. августа 2021. године, милошћу Божијом, све нас сабрала у свој храм у Закути, подно Гледићких планина у доњој Гружи. Овај храм је један од ретких који су посвећени овој угодници Божјој. Светим литургијским сабрањем началствовао је Архијерејски намесник гружански протојереј-ставрофор Милосав Живановић уз саслужење браће свештеника: протојереја Драгана Вучићевића, пароха у Книћу, протојереја Дејана Радмилца, пароха у Матарушкој бањи, протојереја Војина Маловића, пароха у Пајсијевићу, јереја Марка Денића, пароха у Сирогојну, јереја Милана Шишовића, пароха у Гунцатима, јереја Младена Стевановића, пароха у Честину,као и пензионисаних свештеника Епархија крушевачке и сремске протојереја Петра Јараковића, бившег пароха закутског и беловодског, и протојереја-ставрофора Милутина, бившег пароха купиновског – града Свете мајке Ангелине. Нашу црквену славу уз прелепо појање увеличали су сестринство Манастира Каменац и браћа свештеници Милинко Стојковић, парох у Мрчајевцима, и Саша Предовић, парох у Трешњевици, уз присуство великог броја народа нашега краја. По завршеној Светој Литургији извршен је опход око храма и пререзан славски колач у славу и част Свете мајке Ангелине. Потом се јереј Марко Денић обратио браћи свештеницима и верном народу пригодном беседом о значају лика и дела Свете мајке Ангелине у некадашња смутна времена за наш народ и о венцу њеног мучеништва за спасење свих Православних Срба. Након беседе сви су заблагодарили Господу и Светој Ангелини и приступило се трпези љубави коју су наши домаћини са љубављу и пажњом припремили и почастили све. Слава Господу и Светој мајци Ангелини што су нас у оволиком броју својом љубављу сабрали. Протонамесник Александар Тодоровић, парох закутски

Евхаристијско сабрање у Рудници
Дана 8. августа 2021. године када Српска Православна Црква прославља Преподобномученицу Параскеву – Свету Петку, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Свете Петке у Рудници, а саслуживали су: Архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, старешина храма у Рудници јереј Предраг Радојевић, ђакон Стефан Симић и ђакон рашчански Ненад Дукић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић. Данашњи празник је сабрао бројни народ из Рудничког краја, из других крајева, па и туриста са Копаоника, да са свештеницима дочекају свог Архипастира и заједно прославе своју заштитницу Параскеву. У току службе, после Јеванђеља, Епископ је одржао беседу у којој нас је подсетио на Свету Тајну исповести: – Човек је саздан по лику и подобију Божијем. Лик Божији нам је дат. То нам је поклон, дар од Бога. А подобије, дакле да се уподобимо Христу – Његовим врлинама, можемо само својим личним трудом, вером, љубављу и подвигом. За нас људе постоји једна велика тајна, Тајна покајања и исповести, где ми као људи који смо сагрешили тражимо од Господа Бога да отвори милосрђе своје. А за све то потребна је вера. Она је, по речима Светога старца Порфирија, кључ за отварање Божијег милосрђа. Та вера ослобађа Божије милосрђе према нама, јер тиме скрећемо пажњу на себе. Како то скрећемо пажњу!? Па тако што верујемо. То је прва лествица. Али није то све, јер Господ Бог је рекао: Вера без дела је мртва. У наставку беседе Епископ нас је подсетио на важност спознаје својих сагрешења и долажења на богослужења: – Ево пошто смо данас у храму Божијем, требало би да знамо да је он болница. Овде долазе многи болесни, и душевно и телесно. Једини лек је у Цркви Божијој, јер у Цркви Божијој кроз Свете Тајне Господ обитава, лечи, исправља, васпоставља, облачи нас у силу са висине и за вечност. Нама је свет дат да задобијемо Царство небеско, а једино што може да нас истински задовољи, и душевно и телесно, то је реч Божија, благодат Божија и Личност Божија. На крају Свете Литургије, Епископ је пререзао славски колач, а потом уручио грамате заслужним добротворима који су учествовали у обнови храма. Архијерејске грамате уручене су: господину Зорану Недићу из Осечине, господину Ивану Прибановићу из “Викенд насеља“ на Копаонику, господину Миланку Ковачевићу из Казновића, господину Владану Лештанину из Минхена, господину Дарку Максићу из Новог села, фирми “Космет пут инжењеринг“ из Доњег Јариња и госпођи Даринки Јаблановић из Беча. По завршетку Свете Литургије сабрање је настављено богатом трпезом љубави коју је припремио старешина храма са породицом. Јереј Предраг Радојевић

Света Архијерејска Литургија на празник Свете великомученице Христине
Дана 06. августа 2021. године Господње када Света Црква прославља свештени спомен Свете великомученице Христине, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у придворном Параклису Светих 40 мученика севастијских у Краљеву. Из канцеларије Епископа жичког

Златиборско вече посвећено питању смисла живота по Достојевском
Да је Златибор место културног, духовног и интелектуалног уздизања сведоче и дешавања која се у току овог лета одвијају сваког петка у порти Храма Преображења Господњег. У прилог томе иде и предавање свештеника Александра Јевтића на тему „Смисао живота по Достојевском“, одржано као својеврстан омаж у години када се навршавају два велика јубилеја – 200 година од рођења и 140 година од смрти великог руског писца и мислиоца. Студиозно и са великим умећем приповедача, млади и трудољубиви свештеник Јевтић је сабраном верујућем народу и онима који траже одговоре на суштинска животна питања пружио могућност да се на један посебан начин упознају са ликом и делом непоновљивог књижевника. Он им је помогао да проникну у идејни склоп мисли Достојевског и дао им могућност да сагледају његов пут од промотера социјалистичких идеја у царској Русији до утврђења у вери. Сазрело дубоко животно искуство Достојевског установљено је на становишту да је вера у Христа као Богочовека и исконско добро већа од свакога греха и смрти, као и да свако наше деловање утиче на чињење и останак у греху људи око нас. Три основне вредности: истина, доброта и слобода, дате човеку као дар али и бреме од Бога, посебно су обрађене и представљене у сваком од главних ликова дела која Достојевског чине до данас великим изазовом. Његово стваралаштво је анализирано и од философа и психолога, а вечерашње предавање, као и одговори на постављена питања, били су својеврсно књижевно вече и анализа дела: „Записи из подземља“, „Злочин и казна“, „Зли дуси“, „Браћа Карамазови“, за шта је на крају предавач и награђен громким аплаузом. Свештеник Александар Јевтић родом је из Бајине Баште, парох је Саборног храма Светог Саве у Краљеву, уредник епархијског часописа Жички благовесник, члан уређивачког одбора часописа Православни мисионар, аутор многих тв емисија, низа предавања у оквиру црквеног живота, аутор неколико научних радова, као и учесник неколико богословских симпосиона. У оквиру богатог програма „Златиборског културног лета“ следеће дешавање испред Храма Преображења Господњег је предавање историчара и и преводиоца Дејана Ристића 13. августа од 19 часова. Извор: Туристичка организација Златибор

Нови број Православног мисионара (бр. 380) посвећен Богомољачком покрету
*РЕЧ УРЕДНИКА: Људи молитве Када се пре стотину година међу Србима разбуктао Богомољачки покрет, оно што му је као главни подстицај претходило била су страдања изазвана Првим светским ратом. То трагично време је приличан број људи покренуло да дубље трагају за Истином – патња буди човека и чини га свесним краткотрајности и несигурности овоземаљског живота, преваре људске таштине и заблуде лажно названог знања. Пословица Без невоље нема богомоље у случају Богомољачког покрета потпуно је показала своју истинитост. Постоји, међутим, још једна пословица, која каже: Прво јадуј, а онда се радуј. Другим речима речено, невоље и тескоба јесу један од главних подстицаја човеку да почне да трага за Христом и да се покрене на молитву, но нису суштинска ствар која га касније, када искушења прођу, држи у живом молитвеном односу са Господом. Главна снага богомољачког етоса је благодат која се задобија у Духу Светом када се човек у молитвеном подвигу (о)чисти од страсти. У том смислу, богомољце најбоље описује јеванђелски срећник који је пронашао многоцени бисер у пољу и потом радостан све своје продао да би купио то поље (Мт 13, 44). Тако и човек који обрете благодат Духа Светог нема другог циља до да задржи ту радост. – (извод из уредничког уводника) детаљније: https://misionar.spc.rs/

Лист Храм бр. 71: Павле Евдокимов, Црква говори: Дођи Господе!

Између човекобога и Богочовека
Вера у човека не само да прожима него и детерминише целокупно стваралаштво европског човека. Сва европска култура и цивилизација испилила се из те вере. И засновала на њој као на камену станцу. Тип европског човека развио се и формирао на тој вери. Природно је и логично што се вера у човека извила у обожавање човека које у човекоманији добија своју завршну форму. Прогласи ли се човек за центар света, он се ма кад мора прогласити за центар бића. Антропоцентризам се неминовно завршава антрополатријом. Вера у човека има своје законе. Основни је овај: човек је једино што треба уважавати, једино што треба обожавати, стога – немој имати других богова осим човека! (…) Самоусавршавање Христом и по Христу јесте једини пут не само за правилно и беспрекорно решење проблема личности него и проблема заједнице, друштва, народа, братства. Достојевски тврди: самоусавршавање у Христовом духу јесте основ свему; лично усавршавање је не само почетак свега, него и наставак свега, и исход. То је пут Христа Богочовека и православља, пут старе хришћанске Цркве. Само тај пут не завршава прашумским беспућем. Идући њиме и човек и човечанство иду путем богочовечанске бесмртности и вечности. Зато се Достојевски држи тога богочовечанског пута. По њему: све моралне идеје и идеали, све социјалне идеје и идеали оснивају се на идеји личног апсолутног самоусавршавања. А та идеја моралног самоусавршавања исходила је увек, и исходи, из мистичких идеја, из убеђења да је човек вечан, да није просто земаљска животиња, него да је везан са другим световима и са вечношћу. Свети Јустин Ћелијски, Достојевски о Европи и Словенству