Лист Храм бр. 115 Митрополит Павле, Децу не треба везивати за себе, већ им помоћи да сазре
Мала Госпојина – храмовна слава у Манастиру Каменац
На нашу храмовну славу имали смо посебан благослов и част да нам у посету дође и служи Свету Евхаристију Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, а саслуживали су игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан (Чкоњевић), Архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић и ђакон Стефан Симић. Благољепију богослужења допринос су дале сестре из Манастира Благовештења, Ковиља и Вољавче, као и хор при Храму Светог Николе из Београда. Присуством су увеличали празничну радост мајор Бранко Петрић и капетан прве класе Срђан Станојев из касарне Радомир Путник из Крагујевца. После ломљења славског колача, Митрополит Јустин нас је подсетио на улогу Пресвете Богородице у историји спасења рода људског. Она се учила у храму Соломоновом, у кротости , смирењу, раду, молитви и свему ономе што је припрема да њено срце, душа и ум приме Несместивога. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Са захвалношћу и молитвеном надом да ћемо поново имати благослов да заједничаримо у Светој Литургији са нашим Архиепископом, узносимо благодарност Господу на овом дивном дану и духовном укрепљењу. Сестринство манастира
Обновљена традиција Малогоспојинског саборовања у Врби
Поморавско село Врба, од свог најранијег постанка као мале насеобине, оивичене древним врбама, и само село које је стално узрастало и примало нове родове из Херцеговине, Црне Горе, Подкопаоничког краја и Старог Влаха, свој идентитет кроз веру је носило са собом. Битни догађаји који су задесили мештане села, везивани су за велике празнике из црквеног календара. Прва заветина села, био је до краја Првог светског рата, први дан Духова, а потом као сеоску славу са сабором, мештани узимају Малу Госпојину. Времена која су утицала и на Србију са свим превирањима, нису заобишла ни Врбу. После Другог светског рата, сеоска слава се светкује у мањем обиму, до крајњег исхода где пада у заборав. Од прошле године, залагањем новог пароха у Врби, јереја Ивице Тадића, иницијативу о повратку изворног облика прославе сеоске славе, најпре кроз литургијско славље, а у наставку са културно уметничким програмом и трпезом љубави и заједништва, преузимају и подржавају мештани. Овом подухвату, придружили су се и ученици наше школе, а и делатности саме школе у Врби. Ове године они су личним учешћем покушали да сачувају саборовање и сами изнели програм. Ученице осмог разреда, Невена Павловић и Петра Петковић, подсетиле су присутне на историјат села, кроз фолклорно удружење, ученици свих узраста из Ратине и Врбе приказали су осам игара из различитих крајева наше земље. Изворне и родољубиве песме су посебним певањем оставиле утисак на присутне госте и мештане. Школска задруга је имала и свој штанд, са производима које су радо сви куповали. Са жељом, да нове генерације, наставе поносно очување вредне традиције свог места, молимо се заступници нашој пред Господом, Пресветој Богородици. Вероучитељ Милан Милутиновић
Храмовна слава у Качулицама
У недељу петнаесту по Духовима, када наша Света Црква прославља Рођење Пресвете Владичице и Приснодјеве Марије, овај празник сабрао је у Качулицама свој верни народ. Светом Литургијом началствовао је протојереј ставрофор Драго Љубичић, а саслуживали су му: протојереј Милорад Секулић, умировљени парох самаилски, протојереј ставрофор Добривоје Милуновић, парох у Сједињеним Америчким Државама, протојереј ставрофор Крстивоје Милуновић, парох чачански. После резања славског колача протојереј-ставрофор Драго Љубичић, пензионисани парох чачански, одржао је поздравно слово у којем се присетио саме изградње Цркве. Отац Драго је поручио да ће свима који су уложили труд да храм изгледа као данас Господ то вратити добром. Похвалио је труд народа, као и самог пароха протојереја Богољуба Симеуновића. Прослава је настављена за трпезом љубави. Вероучитељ Видан Заграђанин
Упокојио се у Господу старац Василије Гондикакис
Светогорски старац Василије Гондикакис из Манастира Ивирон упокојио се у Господу у среду 17. септембра 2025. године. Старац Василије, који је био истински проповедник благе спасоносне речи Христове, био је у духу Јеванђеља у блиским контактима са духовницима и верницима Српске Православне Цркве, а више пута је држао духовна предавања на Православном богословском факултету у Београду. Као богослов, духовник и игуман Ивирона, био је једна од најважнијих личности атонског монаштва и једна од најистакнутијих личности модерне православне теологије и монашког живота. Међу првима је који су истакли теологију и мисао Светог Григорија Паламе и Николе Кавасиле. Старац Василије је био духовни отац многим монасима и свештенству, као и учитељ теолога и младих људи који траже аутентично искуство Православља. Извор: Митрополија црногорско-приморска Текст старца Василија Г. “Рањено дете у нама“
Почетак Црквене Нове године у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку
У недељу 14. по Духовима када наша Српска Православна Црква прославља Црквену Нову годину – Начало Индикта, као и Преподобног Симеона Столпника, свештенство и верни народ Чачка су имали велику част и благослов да литургијским сабрањем у Цркви Успења Пресвете Богородице, у чачанском насељу Сибир, началствује Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Душан Ћурчић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Александар Грујовић, парох први атенички, протојереј Никола Вукобрат, старешина храма, протојереј Војислав Рисимовић, парох други успењски, владичански ђакон Стефан Симић и парохијски ђакон Стефан Јовановић. Величанствености Свете Архијерејске Литургије допринео је појац Иван Трајковић, као и чтечеви Дејан Камиџорац, Петар Ђерковић, Филип Нешковић и Василије Цимеша. Након прочитаних зачала из Светог Јеванђеља, Митрополит Јустин се у беседи обратио вернима истакавши да свако прима духовно онолико колико може да прими. Свако разазнаје знаке времена онолико колика му је духовна моћ. Најважније је да се трудимо да проникнемо у тајну времена. То није ништа ново. То говори Свето Писмо, Старог и Новог Завета. Пророци говоре да ће бити онако како и јесте. Биће и горе, то нам говори Откровење. Нама који слушамо Реч Божију, Господ каже: Имаћете невоље у свету зато што сте моји. Али не бојте се, ја победих свет. То говоре сви пророци и сви светитељи Божији. Ми не можемо да утичемо да се овај свет промени. Немамо моћи и силе. Али можемо да утичемо на себе, на своју душу, на свој ум, да схватимо, где се налазимо и шта треба да чинимо. Да се успротивимо злу, а да чинимо добро. Да имамо ум Христов. А то значи: љубави, трпљења, смирења и све врлине Христове. Када све то имамо, Господ ће нас даље учити шта треба да чинимо. Да се саглашавамо са злим и са злом у свету, то не можемо. Ми смо против тога. Ми дижемо свој глас и хоћемо правду, хоћемо истину, хоћемо разумевање, хоћемо да можемо да разговарамо као људи, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави. Ђакон Стефан Јовановић
Манифестација “Дани духовности деце Србије“ у Краљеву
У организацији Српског културног центра “Стефан Немања“ из Краљева, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Г. Јустина, у оквиру тродневне манифестације 12-14. септембра 2025. “Дани духовности деце Србије“ одржан је један од највећих фестивала дечијих фолклорних ансамбала у Србији под називом “У круг, у круг играмо ја и друг“, као и такмичарска манифестација “Мало златно колце“ која подразумева надметање деце у игрању српског кола. У сарадњи уметничког директора СКЦ “Стефан Немања“ г. Драгољуба Милосављевића и братства Храм Светог Саве у Краљеву предвођеног старешином протојерејем Дејаном Марковићем наш храм је био укључен у овај догађај прожет православном вером, традицијом српског народа, али и поштовањем националних мањина које живе на територији Р. Србије а које су биле представљене кроз своје ансамбле. У радном делу састанка манифестације који је одржан у петак 12. септембра на Гочу учествовао је протојереј Александар Јевтић. Он је одржао предавање о значају Крсне славе, као верског обреда, фолклорног садржаја, али и носиоца етичких вредности које су најбоље описане кроз народне епске песме “Марко Краљевић и Бег Костадин“ и “Како се крсно име служи“. Истакао је потребу очувања изворног начина обележавања Крсне славе као литургијског и породичног догађаја. У суботу 13. септембра неколико стотина деце у разноврсним ношњама и са играма, ансамбли са простора Р. Српске и Р. Хрватске, учинили су да порта нашег храма буде као један светосавски ћилим украшен прелепим бојама и осмесима ведре и разигране деце. Децу и њихове предводнике у храму је дочекао протојереј Радоја Сандо који им је одржао поздравно слово добродошлице. Игре и весело расположење су настављени до вечери када су се деца упутила на Гоч, да се одморе и спреме за сутрашњу посету Манастирима Жичи и Студеници. Братство храма
Протојереј Александар Р. Јевтић, Допринос портала “Кинонија“ теолошкој мисли
Интернет простор и електронски медији представљају ново поље рада и изазова за мисију Цркве. С почетка 21. века поједини свештенослужитељи и теолози препознали су важност присуства речи Цркве у новом простору. Подаци о великом броју корисника интернета у свим генерацијама, као и повећање броја сати коришћења интернета на дневном нивоу, били су најбољи доказ да је неки одговор Цркве на новонасталу друштвену ситуацију неопходан. Као и увек, почеци су тешки и препуни недоумица које узрокују и понеку грешку у приступу или решењима. Тако је било и овде. Многи су од почетних добрих мисионарских подухвата из различитих разлога дошли до позиција које је неопходно преиспитати и унапређивати. Најпре, реч је о изостанку теолошког садржаја који би као дубински извор фундирао површинске форме неопходне за сведочење савременом свету. Без њега, све чешће смо суочени са проповедима и различитим облицима поука (како у електронским медијима, тако и по храмовима и на другим местима) које имају бљештаву и помпезну форму, али не успевају да покрену процес преображаја својих слушалаца. Остају упамћене као лепи говори, „добре форе“ или досетке о којима се прича као и о многим другим садржајима са интернета, а који немају органску везу са суштином Цркве. Управо у оваквом амбијенту, на истеку прве четвртине 21. века дошло је до појаве „Киноније“, портала при Мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке. Њен основни допринос, који би требало да буде подразумеван за све видове мисије Цркве, јесте да је теолошки садржај поставила као свој темељ. „Кинонија“ нам указује да је најважнији извор теологије/богословља богослужбени живот Цркве. Он почива на Христовом присуству. У време пре спасоносног Христовог страдања, Васкрсења, Вазнесења и Силаска Светог Духа на апостоле, ово присуство огледало се у његовој личносној заједници са апостолима и другим ученицима. Многобројна чудеса умножавања хлебова, претварања воде у вино, била су праобраз и предукус онога што ће се остварити као Црква рођена на дан Педесетнице – заједница љубави Бога Свете Тројице са вернима. Од Оца кроз Сина у Духу Светоме. У том правцу, који укључује тријадолошке, еклисиолошке, христолошке, пневматолошке и антрополошке аспекте, на „Кинонији“ су током протеклих годину дана објављени бројни текстови. Њихови аутори су епископи наше помесне Цркве, свештенослужитељи свих чинова, као и припадници верног народа. Они су изнели и расветлили многе моменте богослужбеног живота из којих се даље црпе сокови богословља. У својим радовима ослањали су се како на истине које проповеда богослужбено молитвено искуство, тако и на светоотачко богословље као верног сведока богооткривених тајни. Истовремено, посетиоци портала „Кинонија“ имају прилику да читају и изворне отачке текстове настале вековима уназад који нас утврђују у сазнању да Црква вековима истрајава у исповедању праве вере. Наравно, светописамско и јеванђелско штиво су надахнуће за многе ауторе. Одавде се даље изводе осврти на многе савремене теме. Почетком 20. века један од угледних српских социолога је инсистирао на тези да економски просперитет друштва зависи од моралног уздизања појединца. Свети Владика Николај (Велимировић) је тридесетих година 20. века ову лествицу уздигао говорећи да од чистоте догматског исповедања вере зависи морални профил појединца, а потом и социјални и економски амбијент у коме неко друштво живи. Управо овакву хијерархијску лествицу негује и препоручује садржај „Киноније“ – догматика, етика, па социологија. Портал „Кинонија“ се пред нама јавља као путоказ за недоумице и најновија прегнућа на пољу повезаности теологије са уметношћу, новинарством, екологијом, медицином, психологијом. Она је то била током протекле године. Чврсто верујемо да ће и у долазећем времену, на челу са главним уредником г. Браниславом Илићем и све бројнијим вредним и талентованим сарадницима, уз помоћ Сведоброг Господа, „Кинонија“ бити знамење од чије се проповеди рађа вера у срцима људским (Рим 10, 17). Уосталом, она је ове речи Светог апостола Павла узела за свој мото, програм рада и обећање које ћемо се заједно трудити да испунимо. Протојереј Александар Р. Јевтић Извор: Кинонија
Најава: Десети „Дани патријарха Павла“
„Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену Отварање 10. манифестације „Дани патријарха Павла“ – дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“ Манастир Благовештење кабларско, Овчар Бања, Воздвижење Часног Крста – Крстовдан, субота 27. септембар 2025. Манифестација “Дани патријарха Павла” ове године обележава десетогодишње постојање на радост свих који су учествовали у њеној реализацији и оних који су својим присуством изразили велико поштовање према патријарху Павлу и његовом делу. Традиционално, по десети пут у оквиру манифестације „Дани патријарха Павла“, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком организује свечаност посвећену блаженопочившем патријарху Павлу. Главни садржај свечаности је дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“ и изложба ручно рађених крстова. Свечаност ће бити уприличена након Свете Литургије. У зависности од временских прилика, на „тераси патријарха Павла“ или у порти манастира на отвореном, биће постављена изложба крстова дрворезбарске колоније 2025. године и неких награђених крстова из претходних година. Доделиће се главна награда и плакета за најлепши крст и награде за све учеснике колоније са захвалницама. Свечаност ће улепшати појање хор Слово љубве из Чачка. Ручно рађене крстове 10. дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“ симболично, на дан Возвижења Часног Крста, узносимо у част овог светог човека за кога кажемо да је живео по Јеванђељу. Манастир Благовештење кабларско је његов други дом од када је постао Павле па све до краја овоземаљског живота. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције из Чачка под покровитељством града Чачка. Програм: 8.00 – Света Литургија 9.30 – Свечаност у част патријарха Павла /изложба крстова, беседе, рецитали, додела награде за најлепши крст и награда учесницима дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла/. Свечаност ће улепшати појање хора Слово љубве из Чачка. Позивамо поштоваоце лика и дела патријарха Павла да буду учесници овог сабора. Аутобуски превоз је обезбеђен из Чачка. Полазак са стајалишта код Храма Вазнесења Господњег у 7.30 часова. Повратак по завршетку програма (11.00 -11.15). Добро дошли! “Дани Патријарха Павла“ Фото: Имре Сабо
Празник Усековања Главе Светог Јована Крститеља у Ратини
На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, у храму посвећеном овом великом светитељу у Ратини, служена је Света Архијерејска Литургија. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја-ставрофора Драгомира Тубе из Епархије западноамеричке, старешине храма протојереја Александра Тодоровића, протојереја Драгана Тубе, као и ђакона Стефана Симића. У својој беседи, Митрополит Јустин је подсетио да је овај дан други Велики петак. Први је када су људи распели Господа Исуса Христа, а други када је обезглављен, по речима Господњим, највећи рођени од жене. Иако изгледа као трагичан крај, реч је о великој слави Светог Јована, који је својим подвигом и мучеништвом постао узор вере и истрајности. Владика је нагласио да овај празник сведочи о томе да овоземаљска правда често изостаје, али да код Бога нико није заборављен, ништа није пропало, јер је Господ са нама и Он даје сигурну победу добру над злом – наш живот овде је припрема за Царство Небеско. Подсетио је и на пример цара Ирода, који је, занесен плесом Иродијадине кћери, заборавио све што је знао о праведности Светог Јована. То је уједно и поука свима нама да се вежбамо у добру, да не допустимо да нас свака пролазна ствар одвуче од правог пута, јер смо овде на стражи, припремамо се да дочекамо Женика нашега који је наша Светлост, Истина и Пут, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.
Лист Храм бр. 115 Митрополит Павле, Децу не треба везивати за себе, већ им помоћи да сазре
Мала Госпојина – храмовна слава у Манастиру Каменац
На нашу храмовну славу имали смо посебан благослов и част да нам у посету дође и служи Свету Евхаристију Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин, а саслуживали су игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан (Чкоњевић), Архијерејски намесник гружански јереј Александар Јаћовић и ђакон Стефан Симић. Благољепију богослужења допринос су дале сестре из Манастира Благовештења, Ковиља и Вољавче, као и хор при Храму Светог Николе из Београда. Присуством су увеличали празничну радост мајор Бранко Петрић и капетан прве класе Срђан Станојев из касарне Радомир Путник из Крагујевца. После ломљења славског колача, Митрополит Јустин нас је подсетио на улогу Пресвете Богородице у историји спасења рода људског. Она се учила у храму Соломоновом, у кротости , смирењу, раду, молитви и свему ономе што је припрема да њено срце, душа и ум приме Несместивога. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Са захвалношћу и молитвеном надом да ћемо поново имати благослов да заједничаримо у Светој Литургији са нашим Архиепископом, узносимо благодарност Господу на овом дивном дану и духовном укрепљењу. Сестринство манастира
Обновљена традиција Малогоспојинског саборовања у Врби
Поморавско село Врба, од свог најранијег постанка као мале насеобине, оивичене древним врбама, и само село које је стално узрастало и примало нове родове из Херцеговине, Црне Горе, Подкопаоничког краја и Старог Влаха, свој идентитет кроз веру је носило са собом. Битни догађаји који су задесили мештане села, везивани су за велике празнике из црквеног календара. Прва заветина села, био је до краја Првог светског рата, први дан Духова, а потом као сеоску славу са сабором, мештани узимају Малу Госпојину. Времена која су утицала и на Србију са свим превирањима, нису заобишла ни Врбу. После Другог светског рата, сеоска слава се светкује у мањем обиму, до крајњег исхода где пада у заборав. Од прошле године, залагањем новог пароха у Врби, јереја Ивице Тадића, иницијативу о повратку изворног облика прославе сеоске славе, најпре кроз литургијско славље, а у наставку са културно уметничким програмом и трпезом љубави и заједништва, преузимају и подржавају мештани. Овом подухвату, придружили су се и ученици наше школе, а и делатности саме школе у Врби. Ове године они су личним учешћем покушали да сачувају саборовање и сами изнели програм. Ученице осмог разреда, Невена Павловић и Петра Петковић, подсетиле су присутне на историјат села, кроз фолклорно удружење, ученици свих узраста из Ратине и Врбе приказали су осам игара из различитих крајева наше земље. Изворне и родољубиве песме су посебним певањем оставиле утисак на присутне госте и мештане. Школска задруга је имала и свој штанд, са производима које су радо сви куповали. Са жељом, да нове генерације, наставе поносно очување вредне традиције свог места, молимо се заступници нашој пред Господом, Пресветој Богородици. Вероучитељ Милан Милутиновић
Храмовна слава у Качулицама
У недељу петнаесту по Духовима, када наша Света Црква прославља Рођење Пресвете Владичице и Приснодјеве Марије, овај празник сабрао је у Качулицама свој верни народ. Светом Литургијом началствовао је протојереј ставрофор Драго Љубичић, а саслуживали су му: протојереј Милорад Секулић, умировљени парох самаилски, протојереј ставрофор Добривоје Милуновић, парох у Сједињеним Америчким Државама, протојереј ставрофор Крстивоје Милуновић, парох чачански. После резања славског колача протојереј-ставрофор Драго Љубичић, пензионисани парох чачански, одржао је поздравно слово у којем се присетио саме изградње Цркве. Отац Драго је поручио да ће свима који су уложили труд да храм изгледа као данас Господ то вратити добром. Похвалио је труд народа, као и самог пароха протојереја Богољуба Симеуновића. Прослава је настављена за трпезом љубави. Вероучитељ Видан Заграђанин
Упокојио се у Господу старац Василије Гондикакис
Светогорски старац Василије Гондикакис из Манастира Ивирон упокојио се у Господу у среду 17. септембра 2025. године. Старац Василије, који је био истински проповедник благе спасоносне речи Христове, био је у духу Јеванђеља у блиским контактима са духовницима и верницима Српске Православне Цркве, а више пута је држао духовна предавања на Православном богословском факултету у Београду. Као богослов, духовник и игуман Ивирона, био је једна од најважнијих личности атонског монаштва и једна од најистакнутијих личности модерне православне теологије и монашког живота. Међу првима је који су истакли теологију и мисао Светог Григорија Паламе и Николе Кавасиле. Старац Василије је био духовни отац многим монасима и свештенству, као и учитељ теолога и младих људи који траже аутентично искуство Православља. Извор: Митрополија црногорско-приморска Текст старца Василија Г. “Рањено дете у нама“
Почетак Црквене Нове године у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку
У недељу 14. по Духовима када наша Српска Православна Црква прославља Црквену Нову годину – Начало Индикта, као и Преподобног Симеона Столпника, свештенство и верни народ Чачка су имали велику част и благослов да литургијским сабрањем у Цркви Успења Пресвете Богородице, у чачанском насељу Сибир, началствује Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Душан Ћурчић, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку, протојереј Александар Грујовић, парох први атенички, протојереј Никола Вукобрат, старешина храма, протојереј Војислав Рисимовић, парох други успењски, владичански ђакон Стефан Симић и парохијски ђакон Стефан Јовановић. Величанствености Свете Архијерејске Литургије допринео је појац Иван Трајковић, као и чтечеви Дејан Камиџорац, Петар Ђерковић, Филип Нешковић и Василије Цимеша. Након прочитаних зачала из Светог Јеванђеља, Митрополит Јустин се у беседи обратио вернима истакавши да свако прима духовно онолико колико може да прими. Свако разазнаје знаке времена онолико колика му је духовна моћ. Најважније је да се трудимо да проникнемо у тајну времена. То није ништа ново. То говори Свето Писмо, Старог и Новог Завета. Пророци говоре да ће бити онако како и јесте. Биће и горе, то нам говори Откровење. Нама који слушамо Реч Божију, Господ каже: Имаћете невоље у свету зато што сте моји. Али не бојте се, ја победих свет. То говоре сви пророци и сви светитељи Божији. Ми не можемо да утичемо да се овај свет промени. Немамо моћи и силе. Али можемо да утичемо на себе, на своју душу, на свој ум, да схватимо, где се налазимо и шта треба да чинимо. Да се успротивимо злу, а да чинимо добро. Да имамо ум Христов. А то значи: љубави, трпљења, смирења и све врлине Христове. Када све то имамо, Господ ће нас даље учити шта треба да чинимо. Да се саглашавамо са злим и са злом у свету, то не можемо. Ми смо против тога. Ми дижемо свој глас и хоћемо правду, хоћемо истину, хоћемо разумевање, хоћемо да можемо да разговарамо као људи, рекао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави. Ђакон Стефан Јовановић
Манифестација “Дани духовности деце Србије“ у Краљеву
У организацији Српског културног центра “Стефан Немања“ из Краљева, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита жичког Г. Јустина, у оквиру тродневне манифестације 12-14. септембра 2025. “Дани духовности деце Србије“ одржан је један од највећих фестивала дечијих фолклорних ансамбала у Србији под називом “У круг, у круг играмо ја и друг“, као и такмичарска манифестација “Мало златно колце“ која подразумева надметање деце у игрању српског кола. У сарадњи уметничког директора СКЦ “Стефан Немања“ г. Драгољуба Милосављевића и братства Храм Светог Саве у Краљеву предвођеног старешином протојерејем Дејаном Марковићем наш храм је био укључен у овај догађај прожет православном вером, традицијом српског народа, али и поштовањем националних мањина које живе на територији Р. Србије а које су биле представљене кроз своје ансамбле. У радном делу састанка манифестације који је одржан у петак 12. септембра на Гочу учествовао је протојереј Александар Јевтић. Он је одржао предавање о значају Крсне славе, као верског обреда, фолклорног садржаја, али и носиоца етичких вредности које су најбоље описане кроз народне епске песме “Марко Краљевић и Бег Костадин“ и “Како се крсно име служи“. Истакао је потребу очувања изворног начина обележавања Крсне славе као литургијског и породичног догађаја. У суботу 13. септембра неколико стотина деце у разноврсним ношњама и са играма, ансамбли са простора Р. Српске и Р. Хрватске, учинили су да порта нашег храма буде као један светосавски ћилим украшен прелепим бојама и осмесима ведре и разигране деце. Децу и њихове предводнике у храму је дочекао протојереј Радоја Сандо који им је одржао поздравно слово добродошлице. Игре и весело расположење су настављени до вечери када су се деца упутила на Гоч, да се одморе и спреме за сутрашњу посету Манастирима Жичи и Студеници. Братство храма
Протојереј Александар Р. Јевтић, Допринос портала “Кинонија“ теолошкој мисли
Интернет простор и електронски медији представљају ново поље рада и изазова за мисију Цркве. С почетка 21. века поједини свештенослужитељи и теолози препознали су важност присуства речи Цркве у новом простору. Подаци о великом броју корисника интернета у свим генерацијама, као и повећање броја сати коришћења интернета на дневном нивоу, били су најбољи доказ да је неки одговор Цркве на новонасталу друштвену ситуацију неопходан. Као и увек, почеци су тешки и препуни недоумица које узрокују и понеку грешку у приступу или решењима. Тако је било и овде. Многи су од почетних добрих мисионарских подухвата из различитих разлога дошли до позиција које је неопходно преиспитати и унапређивати. Најпре, реч је о изостанку теолошког садржаја који би као дубински извор фундирао површинске форме неопходне за сведочење савременом свету. Без њега, све чешће смо суочени са проповедима и различитим облицима поука (како у електронским медијима, тако и по храмовима и на другим местима) које имају бљештаву и помпезну форму, али не успевају да покрену процес преображаја својих слушалаца. Остају упамћене као лепи говори, „добре форе“ или досетке о којима се прича као и о многим другим садржајима са интернета, а који немају органску везу са суштином Цркве. Управо у оваквом амбијенту, на истеку прве четвртине 21. века дошло је до појаве „Киноније“, портала при Мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке. Њен основни допринос, који би требало да буде подразумеван за све видове мисије Цркве, јесте да је теолошки садржај поставила као свој темељ. „Кинонија“ нам указује да је најважнији извор теологије/богословља богослужбени живот Цркве. Он почива на Христовом присуству. У време пре спасоносног Христовог страдања, Васкрсења, Вазнесења и Силаска Светог Духа на апостоле, ово присуство огледало се у његовој личносној заједници са апостолима и другим ученицима. Многобројна чудеса умножавања хлебова, претварања воде у вино, била су праобраз и предукус онога што ће се остварити као Црква рођена на дан Педесетнице – заједница љубави Бога Свете Тројице са вернима. Од Оца кроз Сина у Духу Светоме. У том правцу, који укључује тријадолошке, еклисиолошке, христолошке, пневматолошке и антрополошке аспекте, на „Кинонији“ су током протеклих годину дана објављени бројни текстови. Њихови аутори су епископи наше помесне Цркве, свештенослужитељи свих чинова, као и припадници верног народа. Они су изнели и расветлили многе моменте богослужбеног живота из којих се даље црпе сокови богословља. У својим радовима ослањали су се како на истине које проповеда богослужбено молитвено искуство, тако и на светоотачко богословље као верног сведока богооткривених тајни. Истовремено, посетиоци портала „Кинонија“ имају прилику да читају и изворне отачке текстове настале вековима уназад који нас утврђују у сазнању да Црква вековима истрајава у исповедању праве вере. Наравно, светописамско и јеванђелско штиво су надахнуће за многе ауторе. Одавде се даље изводе осврти на многе савремене теме. Почетком 20. века један од угледних српских социолога је инсистирао на тези да економски просперитет друштва зависи од моралног уздизања појединца. Свети Владика Николај (Велимировић) је тридесетих година 20. века ову лествицу уздигао говорећи да од чистоте догматског исповедања вере зависи морални профил појединца, а потом и социјални и економски амбијент у коме неко друштво живи. Управо овакву хијерархијску лествицу негује и препоручује садржај „Киноније“ – догматика, етика, па социологија. Портал „Кинонија“ се пред нама јавља као путоказ за недоумице и најновија прегнућа на пољу повезаности теологије са уметношћу, новинарством, екологијом, медицином, психологијом. Она је то била током протекле године. Чврсто верујемо да ће и у долазећем времену, на челу са главним уредником г. Браниславом Илићем и све бројнијим вредним и талентованим сарадницима, уз помоћ Сведоброг Господа, „Кинонија“ бити знамење од чије се проповеди рађа вера у срцима људским (Рим 10, 17). Уосталом, она је ове речи Светог апостола Павла узела за свој мото, програм рада и обећање које ћемо се заједно трудити да испунимо. Протојереј Александар Р. Јевтић Извор: Кинонија
Најава: Десети „Дани патријарха Павла“
„Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Кућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену Отварање 10. манифестације „Дани патријарха Павла“ – дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“ Манастир Благовештење кабларско, Овчар Бања, Воздвижење Часног Крста – Крстовдан, субота 27. септембар 2025. Манифестација “Дани патријарха Павла” ове године обележава десетогодишње постојање на радост свих који су учествовали у њеној реализацији и оних који су својим присуством изразили велико поштовање према патријарху Павлу и његовом делу. Традиционално, по десети пут у оквиру манифестације „Дани патријарха Павла“, на дан Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком организује свечаност посвећену блаженопочившем патријарху Павлу. Главни садржај свечаности је дрворезбарска колонија „Крст патријарха Павла“ и изложба ручно рађених крстова. Свечаност ће бити уприличена након Свете Литургије. У зависности од временских прилика, на „тераси патријарха Павла“ или у порти манастира на отвореном, биће постављена изложба крстова дрворезбарске колоније 2025. године и неких награђених крстова из претходних година. Доделиће се главна награда и плакета за најлепши крст и награде за све учеснике колоније са захвалницама. Свечаност ће улепшати појање хор Слово љубве из Чачка. Ручно рађене крстове 10. дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла“ симболично, на дан Возвижења Часног Крста, узносимо у част овог светог човека за кога кажемо да је живео по Јеванђељу. Манастир Благовештење кабларско је његов други дом од када је постао Павле па све до краја овоземаљског живота. Свечаност организује удружење „Павле – живот по Јеванђељу“ у сарадњи са Епархијом жичком и Центром за неговање традиције из Чачка под покровитељством града Чачка. Програм: 8.00 – Света Литургија 9.30 – Свечаност у част патријарха Павла /изложба крстова, беседе, рецитали, додела награде за најлепши крст и награда учесницима дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла/. Свечаност ће улепшати појање хора Слово љубве из Чачка. Позивамо поштоваоце лика и дела патријарха Павла да буду учесници овог сабора. Аутобуски превоз је обезбеђен из Чачка. Полазак са стајалишта код Храма Вазнесења Господњег у 7.30 часова. Повратак по завршетку програма (11.00 -11.15). Добро дошли! “Дани Патријарха Павла“ Фото: Имре Сабо
Празник Усековања Главе Светог Јована Крститеља у Ратини
На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, у храму посвећеном овом великом светитељу у Ратини, служена је Света Архијерејска Литургија. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин, уз саслужење Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја-ставрофора Драгомира Тубе из Епархије западноамеричке, старешине храма протојереја Александра Тодоровића, протојереја Драгана Тубе, као и ђакона Стефана Симића. У својој беседи, Митрополит Јустин је подсетио да је овај дан други Велики петак. Први је када су људи распели Господа Исуса Христа, а други када је обезглављен, по речима Господњим, највећи рођени од жене. Иако изгледа као трагичан крај, реч је о великој слави Светог Јована, који је својим подвигом и мучеништвом постао узор вере и истрајности. Владика је нагласио да овај празник сведочи о томе да овоземаљска правда често изостаје, али да код Бога нико није заборављен, ништа није пропало, јер је Господ са нама и Он даје сигурну победу добру над злом – наш живот овде је припрема за Царство Небеско. Подсетио је и на пример цара Ирода, који је, занесен плесом Иродијадине кћери, заборавио све што је знао о праведности Светог Јована. То је уједно и поука свима нама да се вежбамо у добру, да не допустимо да нас свака пролазна ствар одвуче од правог пута, јер смо овде на стражи, припремамо се да дочекамо Женика нашега који је наша Светлост, Истина и Пут, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. инф.